e bgm odlučio sam da napravim svoju selekciju za ovu godinu, uz poneki komentar; divnh albuma je bilo puno, ali evo nekih nezaobilaznih, po mom mišljenju:
najpre van svake kategorije
Ovaj recital An Halenberg je za mene vrhunac svih njenih dosadašnjih. kada sam čuo da će materijal biti realizovan na disku skoro sam se rasplakao.
Šta reći za pevanje jednog od najtežeg (ako ne i najtežeg) programa u istoriji muzike - dela pisanih za neponovljivog Farinelija; u koloratura i bravura arijama ne oseća strah od dugih fraza, u melanholičnim kantilenama je jednako dobra, ima onaj prepoznatljiv patitčni stil po kome je Farineli bio zapažen, boja glasa kao biser, topli donji registar, fleksibilan gornji, ogroman talenat za fraziranje i generalno smisao za galante - prosto rečeno, izvođač bez premca trenutno, sa svakog aspekta.
Jedna zamerka, koju inače imam sa Ruseom u ovom programu - orkestar mu je veoma mali i to se oseća, nema onog "talasa" zvuka koji te zapljusne od violina u velikom broju, koliko ih je moralo biti u originalnim premijerama ovih opera u Napulju i Veneciji, sudeći prema broju isplaćenih i unajmljenih muzičara u izvorima, i veličini originalnih teatara naravno.
kategorija
srednji vek i renesansa
Katarina Livljanić i Dijalogos + kantaduri su prevazišli sebe, malo je reći, a mislio sam da neće moći da po lepoti i sigurnosti pevanja da prevaziđu album
Terra Adriatica (i nisu doduše, ali tu je)
Livljanićka je sada udata za Bena Bagbija iz
Sekvencije, pa očekujem da će ove godine ili možda u ranoj 2017. izaći i neki njegov album, trenutno najvičnijeg interpretatora srednjovekovne muzike, posebno one ranijih, "usmenijih" epoha.
ovaj album sa probranim materijalom dva rana burgundijska kompozitora, pripadnika škole koja je smelo iskoračila iz bizarne izoritmije poznosrednjovekovne ars subtilior u ranu flamansku renesansu najlepši je srednjovekovni album u poslednjih nekoliko godina; Arnold i Igo de Lanten su bili, uz nešto ranijeg Čikoniju, prvi Flamanci ("prekogorci" - oltrimontani) koji su došli da stvaraju u, tada progresivnoj i bogatoj italiji. Idiom rane burgundijske Renesanse, osobito u odnosu na prethodnu fazu je vrlo jednostavan, "čist" i teži lepim, melodijama, što se čuje na primeru ova dva, veoma retko predstavljena, ali dragocena kompozitora iz italijanskih rukopisa; jedina zamerka je što je premalo čisto akapela izvedenih fiksiranih formi, koje bi otkrile u čemu je prava čar i neposredna visceralnost burgundijske škole.
što se tiče renesanse polifonije, ovaj album, sa tematskim jezgrom ideja Savonarole, smelog firentinskog reformatora epohe Renesanse, koji je završio na lomači, je najbolje otpevan ove godine. Intonacija, fraziranje, izbor glasova, balans, razumevanje unutrašnjeg toka ovih, nekada dosta dugih i meditativnih moteta je highlight ove godine. Posebno obratiti pažnju na Žoskanovo remek-delo.
kategorija:
recital
ovaj, za sada izgleda poslednji objavljen album Alana Kertisa (koji je na veliku žalost svih hendlijanaca prošle godine preminuo) obrađuje motive iz klasične mitologije u operama i oratorijumima velikog Saksonca. Spomenuo sam ovaj album već ranije, spada u možda tri najzanimljivija ove godine u okviru baroka, izdvajam interpretacije kontralta Romine Baso, koja je veteran Hendla, dok mi se Kristijana Karg manje dojmi, nema ni naročito velik, ni naročito lep glas.
Džojs DiDonato je trebalo najpre da peva program galante kompozitora napuljske škole (sve te propuštene Porpora prilike grrrr), ali je onda odlučila da bude prodana duša
No, sjajan je album veoma talentovanog interpretatora i pored 70% dozlaboga dezavuisanog i bajatog materijala, poput Didonine tužbalice, Hendlovog
Rinalda (dosta više aman) i slične boranije.
Žaruski žari i pali u svom premijernom izvođenju Baha i pevanju na nemačkom; premda muzika nije naročito originalan izbor, a znam i daleko bolja izvođenja ovih kantata (Lorejn Hant Liberson prva pada na pamet), meni je nemoguće da zaobiđem ovog inteligentnog, prefinjenog interpretatora. Kao i uvek, kada je reč o ovom izvođaču, on nema tesituru alta, iako su kantate namenjene tom fahu.
Roberta Invernici još uvek snima veoma mnogo, iako joj glas nije više najsvežiji (tačnije, slično kao i Sonji Prini, nekada kristalno čvrst izraz i sigurna koloratura počinju da prelaze u vrlo napregnuto pevanje i vibrato koji preuzima primat i uništava intonaciju); program je lepo odabran, ističu se naravno arije Luiđija Rosija, ranog genija opere Monteverdijeve generacije, nikada dovoljno predstavljenog na snimcima i izvođenjima)
vrlo čudna stvar je počela da obuzima pre šest godina La Kermes - dotad respektabilan, referentan barokni sopran solidnih tehničkih sposobnosti krenuo je da se ponaša kapriciozno i samodovljno, što se odrazilo na saradnju sa muzikolozima i dirigentima, koji više nisu želeli da rade sa njom, a njeni koncerti počeli su da prelaze u neobuzdano skakanje po sceni, auto-ironiju i kič. Prethodni recital
Bel canto je vrlo teško objasniti, pa se na njemu neću ni zadržavati, a duo-album sa Vivikom Ženo nije otpevan naročito prefinjeno. Sa ovim novim albumom, na kome obrađuje kompozitore ranog Seičenta, donekle se vratila na pravedni kolosek, a možda se ponovo i dosetila da je svedenije bolje. Program je raznovrstan i do sada mahom nepredstavljen, posebno se ističe Boesset i arije izabrane iz prvog baleta za koji je Lili pisao muziku na francuskom dvoru -
Balet noći, snimljen prošle godine u luksuznom i lepo odsviranom i otpevanom izvođenju.
Hof-muziči su skroman ansambl solista iz Češke, posebno posvećen vrlo pažljivim rekonstrukcijama baroknih opera i scenografije; reč je o albumu kantata Hasea, jednog od najreprezentativnijih galante majstora.
za razliku od umorne Sandrin Pjo, venecijanski kontralt, Sara Mingardo, njena generacija izgleda se ne umara. Na svom aktuelnom albumu peva kamerne duete Agostina Stefanija, kompozitora koji je poslednje decenije doživeo omanju Renesansu. Kamerni dueti žanr su kompozicija po kome se on inače isticao i time najviše uticao na mladog Hendla. Mingardo zvuči i lepše nego inače.
kategorija
opera ili oratorijum
Kurencis je veoma naporno predvidivo ekscentričan i pretenciozan, izvedbe Mocart-de Ponteovih opera mu uveliko prelaze u manir i besramno falsifikovanje partitura (gore i od Renea Jakobsa), no moram da priznam da je na kraju dana zvuk koji izlazi veoma lep (ma kako nekorektan), interpretacije smele, a Karina Govan je najbolja i najjača donna Elvira u poslednje dve ili tri decenije.
posle, malo je reći razočaravajućeg recitala Rosinija od ove godine i Porpore koji je otpevan bez volje, superzvezda Fadžioli se vraća svojoj il vulcano tesituri, idealnoj za Pergolezija. Fadžioli je izrastao u definitivnog interpretatora Kafareli uloga. Naravno, Romina Baso je luksuzan dodatak, izvlači maksimum iz svojih deonica, kao i uvek. i nesumnjivo je izrasla u kontralt, ako je i nekada težila ka nižem mecosopranu. Uz
Olimpijadu, ovo čini drugu po redu Pergolezijevu operu na snimku, a nadajmo se da će budućnost doneti i preostale njegove dve.
moram da priznam da Mekgegan nikada nije umeo da vodi orkestar i soliste koherentno, kroz celo dramsko delo. najgori je u Hendlu, svakako, praktično bez imalo osećaja za dramu.
Ipak reč je o divnoj partituri i harmonijski izuzetno bogatom i vrednom materijalu, možda jednom od dva Skarlatijeva najbolja oratorijuma (uz
il Giardino di rose na prvom mestu), koji čak ni on nije uspeo da upropasti svojim nekoherentnim, šupljikavim, razvodnjenim interpetacijama, bez osećaja za tok i fluidnost, "stesanost" galante melodijske linije, kojima je Skarlati dao prvi izraz. Kontratenor koga je izabrao je ispodprosečan i kvari inače više nego solidnu grupu solista
kategorija:
instrumentalna i kamerna muzika
La Reine je simfonijski program posvećen progresivnoj šturm und drang muzici predstavljenoj na dvoru Luja XVI i Mare Antoanete; uključena je nezaobilazna eponimna Hajdnova simfonija, a vokalni solista je respektabilna Sandrin Pjo; ono što me je zapanjilo je da nekada jedan od najreprezentativnijih i najfleksibilnijih soprana zvuči vrlo umorno! No, muzika je, rečima Virdžinije Vulf, prozračna, svetla i paučinasta, ali od čelične armature.
Otavio Dantone, predvodnik jednog od trenutno najlepših italijanskih ansambla (Akademija Bicantina) neumoran je u istorijski informisanom izvođenju Hajdna; izdanje koje je priredio ove godine posebno je dobro; takođe, sada skoro je sa svojom partnerkom, spektakularnim francuskim kontraltom Delfin Galu dobio i prvo dete, što može značiti da će joj glas biti mračniji budući da kontraltovima glas postane dublji posle porođaja obično, fenomen koji vokalna pedagogija još uvek ne može do kraja da objasni
jednako dobar je i program Hajdna koji je izabrao Il Pomo D'oro, trenutno po svemu vodeći ansambl u ranoj muzici u svim žanrovima i epohama.
orguljaš Pahelbel je jedan od velikih majstora kontrapunkta srednjeg baroka, savremenik Bukstehudea, ne tako progresivan i smeo kao njegov danski zemljak, ili Biber; ipak svaki program posvećen ovom prefinjenom nemačkom majstoru, velikom uticaju na Baha, je uvek garancija lepog doživljaja, po estetskoj dubini i valjano konstruisanoj muzici.
kategorija:
romantizam i post-romantizam
Mikelanđelo je jedan od mojih omiljenih pesnika, i ove Šostakovičeve postavke su nešto atipično, no dosledno velikom firentinskom majstoru.
Lepa selekcija Debisijevih orkestarskih dela, izvedena od jednog od vodećih američkih orkestara trenutno; Ahila-Kloda Debisija meni nikada nije dovoljno.
Honorable mention ide i mojoj češkoj nimfi, Hani Blažikovoj, koja je ove godine objavila čak dva albuma, jedan na kome peva italijanske arije drezdenskog titana, Zelenke i jedan posvećen programu arija uz pratnju korneta, kod italijanskih operskih majstora XVII veka, dva albuma posvećena elegantnoj muzici Karla Filipa Emanuela Baha, jedan koji je snimio violinista Rikardo Minazi, jedan sa arijama i simfonijama, Pajizijelova
Fedra sa divnom Rimljankom Rafaelom Milanezi u naslovnoj ulozi Euripidove incestuozne kraljice, Magda Kožena koja je na početku godine izdala album sa Monteverdijem, ne naročito strastveno otpevan, snimak Bertonijevog
Orfeja, sa Vivikom Ženo, Les Éléments koji sviraju program francuske muzike rokokoa vezane za oluje i drugi.
ovog iz 2015. :
Priprema nešto, ali ne juri s time.
Mnogo lepo.
