- 02 Nov 2011, 11:32
#2308362
Da li rangirate umetnička dela bilo kog žanra isključivo prema sopstvenom sudu, ukusu i doživljaju ili polazite samo od onih čiji je kvalitet teže osporiv? Da budem preciznija, da li priznajete da kad vam se dopada trash, kič ili šund, da to jeste isti i da li kad vam se ne dopada nešto što je neosporio (doduše to je uvek relativnno) remek delo univerzalnih vrednosti umete da mu priznate i prepoznate kvalitet i kažete, recimo, da ga jednostavno niste doživeli ili slično?
Ne znam koliko sam jasna, recimo prostije da li ste svesni i da li o tome otvoreno govorite kada ne uživate u kvalitetu i kada ste oduševljeni nečim bezvrednim.
Da li sebe stavljate u centar kao nekog ko će svakom um. delu dati vrednost i isključivo od sebe polazite pri vrednovanju ili se držite nekih ustaljenih, priznatih estetičkih normi i teorijskih postulata odnosno kriterijuma koje delo mora posedovati da bi se smatralo velikim.
Čini mi se da neko ko prepoznaje kvalitet samo u kvalitetu neće nikad izgraditi sopstveni ukus niti osetiti neko delo već je rob naučene teorije, dok opet neko ko nema nikakav kvalitativni kriterijum se bavi umetnošću samo površinski i nikad se ne dotakne suštine.
Tj. bez uživanja i u jednom i u drugom, iskustveno govoreći, se teže pravi distinkcija.
I najprostije: da li ste svesni da kad vam se dopadne kič, da je to kič, i kada odbacite remek delo da je remek delo?
Da li težite da pridate nečemu vrednost samo jer se vama dopada i da mu oduzmete jer se vama lično ne dopada i koliku ulogu igra objektivni estetički vrednosni sud?
I konačno, na koji način ste komparativno kritični, odnosno kada rangirate delo kao omiljeno ili jedno od, po kojim kriterijumima to radite?
Naravno nije sve crno ili belo, distinkcija stoji objašnjenja radi...
I bonus pitanje za Ulixa: da li je kada diže Kiša u nebesa svestan da se njemu ne može pripisati baš tolika umetnička vrednost?
Ne znam koliko sam jasna, recimo prostije da li ste svesni i da li o tome otvoreno govorite kada ne uživate u kvalitetu i kada ste oduševljeni nečim bezvrednim.
Da li sebe stavljate u centar kao nekog ko će svakom um. delu dati vrednost i isključivo od sebe polazite pri vrednovanju ili se držite nekih ustaljenih, priznatih estetičkih normi i teorijskih postulata odnosno kriterijuma koje delo mora posedovati da bi se smatralo velikim.
Čini mi se da neko ko prepoznaje kvalitet samo u kvalitetu neće nikad izgraditi sopstveni ukus niti osetiti neko delo već je rob naučene teorije, dok opet neko ko nema nikakav kvalitativni kriterijum se bavi umetnošću samo površinski i nikad se ne dotakne suštine.
Tj. bez uživanja i u jednom i u drugom, iskustveno govoreći, se teže pravi distinkcija.
I najprostije: da li ste svesni da kad vam se dopadne kič, da je to kič, i kada odbacite remek delo da je remek delo?
Da li težite da pridate nečemu vrednost samo jer se vama dopada i da mu oduzmete jer se vama lično ne dopada i koliku ulogu igra objektivni estetički vrednosni sud?
I konačno, na koji način ste komparativno kritični, odnosno kada rangirate delo kao omiljeno ili jedno od, po kojim kriterijumima to radite?
Naravno nije sve crno ili belo, distinkcija stoji objašnjenja radi...
I bonus pitanje za Ulixa: da li je kada diže Kiša u nebesa svestan da se njemu ne može pripisati baš tolika umetnička vrednost?