- 23 Sep 2009, 21:01
#1631596
Прошло је скоро 20 година од завршетка комунистичког режима. Режима у којем је црква била на маргини, а Бог само на папиру. Данас, 20 година касније, Србија је постала "демократска" држава у којој свако има право на своје опредељење и право да своје мишљење исказује без страха од тога да ће због својег начина размишљања сносити санкције. То право користили су Горан Давидовић, Младен Обрадовић и Амфилохије. Горану је сметало што се тамо неки окупљају да протестују против фашизма.. Не, још боље! Сметало му је чак и када неко проговори против овог племенитог уверења које му је прирасло срцу. Младену смета то што неко мисли да је наука мало поузданија од светих списа. Смета му што нису сви као он и што не иду сви у цркву. Оно што Младен не конта упорно је да је он један од нас - само се стиди. Мада, ко зна, сви ми имамо неке сексуалне фантазије, па можда и ја пожелим да се завучем под мантију неком од православних свештеника, да затражим опрост и одмерим дужину њихове светости... Никад се не зна... А чика Амфилохије ми је најомиљенији у овом тројцу. За права и једнакост он се бори по правди Божијој, али оно што му се често губи из вида је да доста нас у Бога не верује. Амфилохије има и имунитет. Не може да га тужи ко хоће и кад хоће.. Док он својим језиком удара по свакоме (он језиком, Пахомије да ни не причам) кад год му се ћефне... а језик вала има.. Данас је Србија латентно клерикална држава коју воде попови, а манифестно је она држава демократског уређења коју представља изабраник грађана.. Питам се само, да ли је и госпођица Цинцаревић гласала за Тадића? Да ли се каје као многи од нас, што је њен председник не штити кроз институције као што смо се и ми надали да ће нас штитити... Шта ће јадна, пријавили је јер вређа углед, колективно мишљење заједнице и име СПЦ, а то се не сме, чак ни у име уметности...