Bootstrap Framework 3.3.6

[Çâðê_DUP]

Jos jedna od mojih omiljenih knjiga za koju govore da je katastrofalno napisana.
Naravno, i ovde junak nije bas mentalno zdrav, reklo bi se, sto je karakteristicno za vecinu romana koje preferiram. No, Sabatov stil meni je BOZANSKI

..

@ulix

ovaj roman je pohvalio Sartr koji je u prvi plan stavio uspelu psiholosku analizu Kastelovog zivota, a sam Sabato je kreativno iskoristio iskustva Unamuna, Kafke i Sartra.

Dalje,

Roman karakterise unutarnja i strukturalna koherencija, uzdrzan stil (ali sugestivan), vesto vodjenje radnje do dramaticnog raspleta, umesan pripovedacki postupak svojstven policajskom romanu. Kratak roman (cak i novela)- uvod u trilogiju cija preostala dva dela cine "O junacima i grobovima" (Sobre Heroes y Tumnas) i "Abadon, andjeo unistenja" (Abadon, el exterminador), sadrzi situacije, likove karakteristicne za modernu svetsku prozu.



Pablo Kastel je ubio svoju ljubavnicu Mariju Iribarne ili kako se to lepo kaze u uvodu:

"Bastara decir que soy Juan Pablo Castel, el pintor que mato a Maria Iribarne. Proglasen ludim, Kastel je smesten u dusevnu bolnicu gde slika, seca se i pise, sto je tacnije i objektivnije moguce, tragicnu istoriju svoje ljubavi prema Mariji, govoreci istovremeno o sebi, o svojim pogledima na svet, ljude, slikarstvo, na odnose u drustvu kojih se grozi..


Citali ste ovaj roman? Kako vam se cini?

[Blady]

Drugar je kupio nedavno.. planiram da mu drpim i procitam...

[Sunce]

Jako mi se dopada "Tunel". Dopada mi se i stil pisanja, i radnja, i glavni junak.

[mikka]

Jednom sam napisao poduzi koment na ovoj temi, ali posto je bas tada Andja otisla sa foruma, izbrisao sam ga: iskreno, najvise me je zanimao njen odgovor, jer koliko se secam, jednom je stavila Sabata iznad Borhesa.
Zato ću dati neki uopšteni komentar
Citava trilogija je fascinatna, i dostiže kulminaciju u Abadonu. "Tunel" je pritom, odličan uvod, moze se uočiti dosta kompleksna tranzicija autorovih motiva i transformacije likova kroz tri dela.
"Tunel" shvatam kao veliko zapitanje o postojanju suštinske i totalne komunikacije među ljudima. Izdvojio bih kao genijalne ključne slike iz tog romana-novele onaj jedan detalj na Pablovoj slici koji je Marija (i što je najvažnije- samo ona!) uočila, kao prikaz duboke čovekove težnje da pronađe nekoga ko će ga sasvim razumeti; trenutak kada je ona uočila taj detalj predstavlja svojevrsni big-bang u misaonom kosmosu glavnog junaka, koji se tokom romana eksplozivno širi, a što autor uspeva do tančina da isprati, i potom, druga slika je pri samom kraju romana: "u svakom slučaju, bio je samo jedan tunel, mračan i usamljen: moj tunel, tunel u kome je proteklo moje detinjstvo, moja mladost, ceo moj život".

Taj opis je zapravo vrhunski izražen simbol jedne čitave Sabatove (usudio bih se čak reći- sabatovske) tematske opsesije: da zapravo svaki čovek svoj život može poistovetiti sa prolaskom kroz samo jedan tunel, tunel sa staklenim zidovima, iz koga možemo videti druge tunele, ljude u njima, i eventualno se sticajem okolnosti može desiti da se jedan tunel nadje tik do drugog, da se osobe u njima mogu sasvim jasno videti, i približiti lica do razmaka debljine staklenih zidova; u to dvoje ljudi buknuti duboka nada da se mogu do detalja shvatiti i razumeti, ali onda se ti tuneli rastaju, postaju sve udaljeniji, potpuno neobjašnjivo- kako su se i sastali, a Sabato je konkretno tom rascepu u ličnosti morao dati jedan logičan oblik u mikrokosmosu glavnog junaka, i on ga je obojio ludilom, i nesrećnim ishodom- ubistvom.

Autor se pita da li empatija, ili kakvo drugo sredstvo, čoveka može dovesti do potpunog poistovećivanja sa drugim čovekom, da li postoji ta makar jedna osoba koja će simbolički osmatrajući sliku koju pružamo svetu na uvid, moći kao Marija, da vidi i onaj prikriveni prozor u njenom uglu, koji smo ostavili nekom drugom, taj prozor za nadu, za čitave metafizičke prostore nadanja kojima se Sabato, najzad, i posebno pozabavio u Junacima i grobovima.

Inace, i lična istorija samog autora je veoma zanimljiva. Ovaj argentinski pisac je doktorirao fiziku na Univerzitetu Plata, radio za Fondaciju "Kiri", potom predavao na univerzitetu. Drugi svetski rat je prelomio u njemu da prestane da se bavi fizikom, i da se posveti književnosti.
Postoje spekulacije da su prikazi njegovih umno obolelih likova zapravo projekcije samog autora, zbog njihove posebne živopisnosti. Ja bih kao veoma snažan i slikovit izdvojio "Izveštaj o slepima".

[mikka]

Originally posted by Sunce
Jako mi se dopada "Tunel". Dopada mi se i stil pisanja, i radnja, i glavni junak.

cunce, a sto ti se dopao Pablo? Meni jeste dosta uverljivo docaran, ali nije bas da mi se "dopada". Mislis kako je opisan?:cita:

[Sunce]

Da, dopalo mi se kako je razvijen lik, ali i njegove osobine. Opsesivna priroda, usamljena dusa, covek koji luta i koji je gladan ljubavi, razvijena samosvest dovedena do apsurda, percepcije stvari i ljudi, emotivno bojenje svake stvari.

[mikka]

Pablova logika je veoma precizna i detaljna, ali vodi stravičnim zaključcima. Evo jednog interesantnog viđenja Juan Pablo Castel-a: napisao ga je peruanski filozof Víctor Samuel Rivera:

Demencia y racionalidad en Juan Pablo Castel
http://sisbib.unmsm.edu.pe/BibVirtualDa ... castel.pdf

Članak je na španskom

U njemu je zanimljiva paralela koju u zaključku izvodi, sa samim Hitlerom, dakle uočava svojevrsno "pomračenje uma"
u Pablovom pokušaju da na racionalni način razreši beskrajne sumnje povodom svoje ljubavnice, a uzrokovano ograničenim posmatranjem sveta kroz tunel sopstvenog rasuđivanja, koje- na čemu je i akcenat- u modernom društvu često ima odgovarajuću podlogu.

[Sunce]

Cesto se povezuje slecece: usamljena dusa -> razmisljanja -> zakljucci -> depresija sa repom (pozitivna povratna sprega - ona koja vodi ka nestabilnosti). Pablo ima sve to, i tunel sa mracnim zavrsetkom. Odusevljava kako u svakom trenutku ima visestruke misli - proliferaciju misli, i misli o mislima i misli o tome da misli o mislima. Ali, kod mene je pre svega ostavio utisak usamljene, opsesivne duse koja luta.
Sabato je odlicno to razvio. Recenica je od srzi, nema viskova.


Podseca malo na Stranca.

[Garbo]

Lucidno zamisljen lik, usamljeni jahac, odmetnik, marginalizovan iz mediokritetske hipokrizije i trivijalnosti drustva. Lik vecito neshvacen, genije naseg doba, ciji duboki vapijuci krik luta niz mracnim sumama njegove sudbine.

Respect !!!