Bootstrap Framework 3.3.6

[Çâðê_DUP]

Pocecu mislju Sestova: "Coveku koji sve zna ne preostaje nista do da prosvira sebi metak kroz glavu. Predstavnici egzistencijalisticke filosofije Seren Kjerkegor, Karl Jaspers, Zan-Pol Sartr, Marti Hajdeger pišu o apsurdu čovekove egzistencije. Lav Šestov je, takođe, filosof apsurda i paradoksa. Sartr je skeptik u odnosu na ljudsku egzistenciju, jer je "čovek jedna nekorisna strast, drugi čovek je prokletstvo i pakao života mog, kao što sam isto i ja njegovog". Najizrazitiji predstavnik filosofije apsurda je Alber Kami.

Kami tvrdi da je smrt osnova apsurda, a pitanje konačnosti i njeno prevazilaženje je egzistencijalni filosofski problem. "Samoubistvo, veli Kami, jeste lični, a ne društveni problem".

Postoje tri premise koje Kami postavlja pre samoubistva: svet je apsurdan, ja sam stranac u tom svetu, moj život je besmislen. Iz svega ovog proističe zaključak "Ne vredi živeti". Ali, i Kami i drugi egzistencijalisti pitaju se: mora li apsurd neminovno da vodi samoubistvu? Pesnik Milan Rakić kaže: "Ni u jedan ponor se ne može dugo gledati, a da se ne oseti vrtoglavica i užas".

"Prosto, osetio sam, odjednom, potrebu za onim što je nemoguće", piše Kami u Kaliguli. Kami zaključuje da stvarnost i svet koji nas okružuju nisu u skladu sa čovekovim stremljenjima, ili kako bi on to rekao- sa njegovom lucidnošću. Aktom samoubistva, takav čovek izvršava zakon nužnosti, jer onaju suprotni put u enantiodromiji je porušen za njega i on njime ne može da se kreće. Apsurd se pojavljuje i u trenucima saznanja da na racionalne težnje čovekove spoljni svet ne odgovara, a tu poraznu činjenicu ne može da podnese.

U osnovi svega je dvojstvo: zlo i dobro, vruće i hladno, prijatno i neprijatno..Taj dualitet, kako bi rekao Jung, leži svuda.

Postoji samo jedan slučaj kad je očaj čist. To je slučaj osuđenog na smrt. Mogli bismo zapitati čoveka očajnog zbog ljubavi da li pristaje da ga sutradan giljotiniraju i on bi odbio. Zbog straha pred mučenjem? Da. Ali se strah u ovom slučaju rađa iz sigurnosti, bolje reći iz matematskog elementa koji sačinjava tu sigurnost (Ova razmatranja upotrebio je Kami istovremeno u "Strancu" i u "Mitu o Sizifu".

Apsurd je ovde savršeno jasan. On je suprotnost iracionalnom. On nosu sve znakove očitosti. A iracionalna je, i bila bi iracionalna, prolazna i samrtnička nada da će to prestati i da će se smrt izbeći. Ali, nije apsurdna. "Očito je da će mu odrubiti glavu, i za to vreme dok je bistar i svestan, štaviše, dok se sva njegova bistra svest usredotočuje na činjenicu da će mu odrubiti glavu", kaže Kami u "Zapisima".

Završiću uvodni post citatom da NEMA SUDBINE KOJA SE NE NADMAŠUJE PREZIROM i pitanjima: Da li ste čitali Stranca? Vaše mišljenje o toj knjizi, kao i o filosofiji apsurda? Kako doživljavate apsurd našeg postojanja? Eros i tanatos? Nagon smrti? Svesnost besmisla? Kakav je vaš pojam svesnosti o svetu koji vas okružuje? Kako doživljavate Mit o Sizifu?

[Mademoiselle]

Citala stranca. Pronasla se u nekim opisima. Jedina ga branila na casu knjizevnosti. Bila ishejtovana od strane odeljenja zbog toga.

Pitanje smisla je vrlo subjektivno. Nekome je smisao nesto iznad svakodnevice, verovatno nesto transcedentno. Ja ne trazim neki smisao zivota, jer mislim da je smisao zivota proziveti ga i to i cinim.

[Hton]

na casovima knjizevnosti prilikom analize dela poredili smo ideje apsurda koje iznosi Kami u 'Strancu' sa Kafkinim u 'Procesu' i koliko naizgled ista ideja moze u sebi da nosi puno razlika(najbolje oslikanim kroz motivaciju likova); i kako je apsurd jedan od najlaksih nacina unistavanja vremena u delu, cime prica dobija ono opste, svevremeno, blisko coveku, iako ne moze da ga zapravo razume.

(Kafkin proces je bas zahvaljujuci apsurdu i njegovoj univerzalnosti skoro 'prorocki'-posto vreme radbje dela nije tacno naznaceno, mozemo da ga smestimo cak i u sam drugi svetski rat i da potpuno odgovara atmosferi tih godina-a Proces je pisan dosta pre II S.rata)

[Hton]

Originally posted by xx LooDa KrAwItZa xx
Citala stranca. Pronasla se u nekim opisima. Jedina ga branila na casu knjizevnosti. Bila ishejtovana od strane odeljenja zbog toga.

Mi smo isto imali rasprave na tu temu. Ali sve u svemu, to sto nam pisac nije izneo jasno motivaciju lika, to ne znaci da ona nije postojala samom liku. Jednostavno nam nije dostupna.

[Mademoiselle]

To sam i ja rekla...
Medjutim, drugi su naveli ateizam kao motivaciju i napravili generalizaciju da su svi ateisti takvi... Da je u knjizi opisan takav nacin razmisljanja...

[Hton]

Originally posted by xx LooDa KrAwItZa xx
To sam i ja rekla...
Medjutim, drugi su naveli ateizam kao motivaciju i napravili generalizaciju da su svi ateisti takvi... Da je u knjizi opisan takav nacin razmisljanja...

sigurno je ateizam kriv za sve:drama:
pa dobro, bar je napravljen bilo kakav pomak-mogli su da ostanu kod toga da mu je ipak sunce jako smetalo pa je opalio metak:)

[Mademoiselle]

Pa, profesor je insistirao na dubljem tumacenju, morali su nesto da smisle... Na kraju je mucenik video s kim radi, odustao, cak nije dao Stranca ni za pismeni...

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Hton

Originally posted by xx LooDa KrAwItZa xx
Citala stranca. Pronasla se u nekim opisima. Jedina ga branila na casu knjizevnosti. Bila ishejtovana od strane odeljenja zbog toga.

Mi smo isto imali rasprave na tu temu. Ali sve u svemu, to sto nam pisac nije izneo jasno motivaciju lika, to ne znaci da ona nije postojala samom liku. Jednostavno nam nije dostupna.

Kako ja shvatam Mersoa: najpre, sve u romanu svedoči o raspadanju. Mersoov životni put je počeo da silazi, lik prolazi kroz kratko zgusnuto razdoblje, do paničnog "bekstva", do strmoglavog, konačnog pda. Sveopšta indiferentnost Mersoova je samo prividna. Ljudi lude. Umiru. iz osnova su pogubljeni. Ili su se dehumanizovali i igraju određene uloge pojedinih institucija, ili prekomerno piju, tumaraju. Upravo zato što se raspada svaka sadašnjost, ljudi beže u prošlost (maštu, izmišljotinu, san) ili u apsurd.

Merso je apsurdni junak. No, čini se da se on po osobinama približava idealnom čoveku. Njega ne mogu duboko da potresu ni mržnja, ni žalost, jer njegove emocije proističu iz dubokog saznanja, pa su zato retko tako jake da bi mu naškodile. On je veze sa ostalim ljudima sveo na malu meru i od njih ga odvaja i način života i viđenje sveta. On mirno podnosi sva sitna nedela koja ga okružuju, jer zna da su ona svojstvena ljudima. Svestan je i istine da je svako ljudsko znanje nedovoljno i svaki račun netačan. On je "nedruževan" što znači "On je čovek velikih sposobnosti". On je u druženju sagledao velike opasnosti, jer je većina ljudi moralno rđava, a intelektualno tupa. Govori malo, a misli mnogo. Izgleda dokon, odlučan u mišljenju, uzdržljiv u postupcima, odmeren u akcijama. Merso je čovek ogromne duhovne snage. Njegov osećajni svet je drugačiji, on je nedodirljiv.

[Çâðê_DUP]

Originally posted by xx LooDa KrAwItZa xx
Pa, profesor je insistirao na dubljem tumacenju, morali su nesto da smisle... Na kraju je mucenik video s kim radi, odustao, cak nije dao Stranca ni za pismeni...

Ja sam ga radila za maturski. Profesorka mi je rekla da ću se sigurno pronaći u toj knjizi

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Hton

Originally posted by xx LooDa KrAwItZa xx
To sam i ja rekla...
Medjutim, drugi su naveli ateizam kao motivaciju i napravili generalizaciju da su svi ateisti takvi... Da je u knjizi opisan takav nacin razmisljanja...

sigurno je ateizam kriv za sve:drama:
pa dobro, bar je napravljen bilo kakav pomak-mogli su da ostanu kod toga da mu je ipak sunce jako smetalo pa je opalio metak:)

Sunce je jezik Smrti, način posedovanja, smenjivanje gustog, neprozirnog zaplitanja koje zovemo nerazumnim svetom.

Apsurdni junak kaže: Ako nema Boga, onda sam ja Bog, Ako Boga ima, onda je sve njegova potpuna volja i ja ne mogu iz volje njegove. Ako nema, onda je potpuna volja moja i dužan sam obznaniti svoju volju (Kirilov)

..
I kad shvati da boga nema, kad svrši sa Bogom, oseća se kao siromašak koji je dobio nasleđe i uplašio se i ne sme da priđe kesi, smatra sebe nemoćnim da to ima.

..
Za Kirilova u "Zlim dusima" nema uzvišenije ideje do da Boga nema. Zakoni planete su laž i đavolov vodvilj. Pa, zašto živeti? Odgovori, ako si čovek. Celo spasenje za svakog je dokazati tu misao.' govorio je Kirilov.

..
Apsurdni junak ne razume kako je ateist dosad mogao znati da nema Boga, a nije se ubio? Saznati da NEMA BOGA, a ne saznati da se u taj isti čas sam postaje Bog'- to je apsurd, inače čovek mora ubiti sebe, nikako drukčije.

..
A Kami potvrđuje da je Kirilov u pravu. Počiniti samoubistvo znači dokazati svoju slobodu. Ljudi se obmanjuju da su slobodni. Osuđeni na smrt nemaju te obmane. Jaspers uvodi pojam Boga kao vođstvo, ne kao neku personifikaciju iz hrišćanske mitologije, već kao jasnost, izvesnost koja se javlja u čoveku. Ovakav kakav je, čovek je rob tragizma, tiranije i užasa. Da bi se oslobodio svega toga, on mora postati čovek-bog. Bog je bol straha od smrti. Ko pobedi bol i strah, taj će sam postati Bog.

..

I Raskoljnikov kaže: "Ako čovek valja da raste, Bog bi trebalo da se smanjuje.
Ali, kako je to moguće, kad Bog nije telesan, kad ni na koji način nije prisutan kao sam Bog. Ako Bog vodi, na koji način čovek čuje šta Bog hoće? Postoji li susret čoveka sa Bogom? Kako se on ostvaruje? Čoveku kome je život postao jasan, Bog je dao sve mogućnosti, a među njima i situaciju bezizlaznog uništenja. Tako se Bog u ideji apsurda tretira kao zločinačko božanstvo koje satire i negira čoveka. Individuum se kao stvorenje može suprotstaviti samo Stvoritelju. Njemu je potreban Bog kojim on podržava neku vrstu mračne koketerije...

Kami je govorio i o filosofskom samoubistvu i šta se dešava ako se apsurd ne završi istim i u šta on prelazi..

[Hton]

Originally posted by Angelina777
Sunce je jezik Smrti, način posedovanja, smenjivanje gustog, neprozirnog zaplitanja koje zovemo nerazumnim svetom.

i bas zato sunce i ne moze da bude uzrok smrti, vec samo nagovestaj. Kao npr. oslonac u vidu palme na statui diskobola-palma simbolizuje pobedu i njegovo bacanje diska ce definitivno biti pobednicko, ali ne zato sto je stao uz palmu-to je samo nagovestaj nama.

Originally posted by Hton

sigurno je ateizam kriv za sve:drama:
pa dobro, bar je napravljen bilo kakav pomak-mogli su da ostanu kod toga da mu je ipak sunce jako smetalo pa je opalio metak:)

ateizam nikako ne moze biti uzrok, zato sto predstavlja veru(veru u nepostojanje necega), a spoznaja da Boga nema predstavlja znanje. Znanje iskljucuje veru, jer ona onda nije potrebna.

[Modesty]

Sve to treba spaliti na lomači i ne trovati ljude tako besmislenom i destruktivnom filozofijom koja na kraju krajeva i nema nikakvog smisla osim čiste pogobljenosti u vremenu i prostoru.

Kraj toliko realnih problema u životu(ali i radosti) smarati s nečijim idejama koje vode samo ka destruktivnosti,ništavilu,ateizmu(koji i nepostoji zapravo)...čemu to????

Koje dobro si oni dali čovječanstvu ,šta su dali osim svog razočaranja i očaja i sad još treba to da studiram ili nedaj Božer da im se divim na visokoumnosti.

Uspio čovjek je sretan čovjek a ti filozofi su žive nesereće.

[Hton]

Originally posted by allexa37
Sve to treba spaliti na lomači i ne trovati ljude tako besmislenom i destruktivnom filozofijom koja na kraju krajeva i nema nikakvog smisla osim čiste pogobljenosti u vremenu i prostoru.

Behold, neoinkvizicija je blizu

nekada je i recenica: 'zemlja je okrugla' bila trovanje naroda:)

[Sunce]

Meni se dopadaju i "Stranac" (Kami) i "Tunel" (Sabato)! Obe romana su mi jako zanimljiva (imaju i slicnosti) i oba bih ponovo da citam.

[Machkodlak]

Za Tunel sam cuo ali nisam ga procitao. Sto se tice stranca bio sam sredjoskolac i u tom momentu bas ga nisam procitao sa nekim zarom, tako da ga se skoro i ne secam... Sto se tice Sizifa nekako mi je jako tesko da ga uporedim sa zivotom. Mogao bih ako bi njegov kamen uvek padao centimetar blize vrhu... Naprimer ako bi moji planovi za neki moj zivotni put propali ostalo bi nesto, bar neki delic koji bimi ulio nadu za buducnost.
Npr. moj san je da imam stan ali moram skupiti pare za njega, imam platu koja pokriva sve moguce potrebstine i od nje mi ostaje neka sica koju stavljam sa strane... Ali uvek iskrsne nesto uvek su mi pare za nesto jos potrebne i onda otvaram svoj kredenac sa ustedjevinom i trosim, ali opet bi trebalo da ostane nesto... E to nesto bi bio milimetar za koji bi Sizifov kamen bio za milimetar blizi vrhu...
Ali da se stalno vraca na isto mesto morao bih da trazim drugi put uz koji bih ga gurao uz brdo....
Ili sam ja jos uvek da bih razumeo sve te filozofske stvari a mozda nikada necu ni razumeti

[Ulix]

Toliko toga si napisala u svom uvodnom postu da vise nisam siguran o cemu hoces da diskutujes, posto apsurdizam i egzistencijalizam nisu iste stvari, niti je egzistencijalizam celovit i idejno jedinstven filozofski sistem, pa je pomalo nezahvalno sve to mesati u jednu gomilu.

Od cele te filozofske zbrke, ja izdvajam Sartra, kao nekog ko mi je dosta dugo bio najdrazi filozof i u cije odredjene ideje i danas dosta cvrsto verujem, dok mi druge deluju... pogresno i naivno. Najgrublje posmatrano, dakle, zivot posmatram kroz prizmu ateistickog egzistencijalizma, ali umem (i cesto to cinim) da naginjem ka odredjenim nihilistickim stavovima, osobito u onim trenucima kada se napijem kao svinja. Dakle, ja verujem u taj osnovni egzistencijalisticki aksiom, da zivot nema nikakvog smisla sam po sebi. Verujem i da je svaki smisao koji usput pronadjemo privremen i krhk, neka vrsta lazi, samozavaravanja.

Kod Kamija mi ponajvise smeta upravo ono po cemu je najpoznatiji, a to je njegovo odbacivanje samoubistva. Najprostije gledano, ako covek bira izmedju tri stvari - samoubistva, slepog verovanja i prihvatanja, Kami "odobrava" samo ovo poslednje. Licno, ja mogu zamislim da su sve tri stvari pod odredjenim uslovima prihvatljive. Secam se kada sam uceci psihijatriju citao o tzv. "racionalnim samoubistvima", odnosno samoubistvima koje pocine mentalno potpuno zdravi ljudi, u odredjenim situacijama kada ne vide da je dalje zivljenje moguce; recimo osoba kojoj postave dijagnozu neke neizlecive bolesti. Cini mi se da Kami tu negde i gresi - prihvatanje o kom prica moze biti manifestovano i samoubistvom; to je valjda stvar covekove psihologije. A treca stvar o kojoj on govori, verovanje, tj. slepo verovanje, to je mozda najkomplikovanija od tri stvari, pa ne bih razvlacio i o tome, dovoljno je dugacko i ovako; tek - ne slazem se da je i to u potpunosti pogresno.

Bilo kako bilo, vecina stvari oko kojih se ne slazem sa Kamijem su sitnice. Slazemo se oko jednog, oko najvaznijeg - uocavanje apsurda i njegovo razumevanje, tj. prihvatanje, mogu zaista coveku da daju snagu i osecanje neverovatno slobode. A to je osecanje od neprocenjive vrednosti.

Ovo ostalo sto si napisala, deluje mi kao posledica slobodnog asociranja - eros/tanatos, smrt kao nagon, itd. itd. Psihoanalizirati Mersoa bi bilo potpuno neplodotvorno iskustvo, iz prostog razloga sto bi od njega verovatno dobila iskren i jednostavan odgovor: to su sve gluposti i nemaju nikakvo znacenje.

[Hton]

ali bi mogao Mersoov lik da analiziras kroz motive(naznake) koji se pojavljaju oko njega i objasnjavaju ga vise nego njegova shkrta razmisljanja. Kao npr: posmatranje neba-muski princip; ocinski(nedostatak ocinske figure u Mersoovom liku);zatim more, sunce itd...

[Ulix]

Originally posted by Hton
ali bi mogao Mersoov lik da analiziras kroz motive(naznake) koji se pojavljaju oko njega i objasnjavaju ga vise nego njegova shkrta razmisljanja. Kao npr: posmatranje neba-muski princip; ocinski(nedostatak ocinske figure u Mersoovom liku);zatim more, sunce itd...

Mozes to tako da analiziras, ali bi onda ipak morao da zamislis kako zasmejavas Mersoa svojim simbolistickim tumacenjima. I ne samo Mersoa, vec i Kamija. On je veoma jednostavan, u tome se krije Mersoova monstruoznost. Kako rece Bri u Ocajnim kucanicama, Frojdova majka mora da se stidela svog nevaspitanog sina.

[Hton]

Originally posted by Ulix

Originally posted by Hton
ali bi mogao Mersoov lik da analiziras kroz motive(naznake) koji se pojavljaju oko njega i objasnjavaju ga vise nego njegova shkrta razmisljanja. Kao npr: posmatranje neba-muski princip; ocinski(nedostatak ocinske figure u Mersoovom liku);zatim more, sunce itd...

Mozes to tako da analiziras, ali bi onda ipak morao da zamislis kako zasmejavas Mersoa svojim simbolistickim tumacenjima. I ne samo Mersoa, vec i Kamija. On je veoma jednostavan, u tome se krije Mersoova monstruoznost. Kako rece Bri u Ocajnim kucanicama, Frojdova majka mora da se stidela svog nevaspitanog sina.

Verujem da su veliki pisci poput Kamija svesno unosili te detalje,a ne samo kako bi ispunili stranice svoje knjige.

[Ulix]

Originally posted by Hton
Verujem da su veliki pisci poput Kamija svesno unosili te detalje,a ne samo kako bi ispunili stranice svoje knjige.

Svaku knjigu mozes tumaciti na svaki nacin, ali ne daje svaki metod dobre rezultate.

[BellyButton]

Originally posted by Angelina777

Originally posted by xx LooDa KrAwItZa xx
Pa, profesor je insistirao na dubljem tumacenju, morali su nesto da smisle... Na kraju je mucenik video s kim radi, odustao, cak nije dao Stranca ni za pismeni...

Ja sam ga radila za maturski. Profesorka mi je rekla da ću se sigurno pronaći u toj knjizi

Imao sam identichnu situaciju

[Zaljubljena]

Od svih lektira, od osnovne do srednje skole, ja samo Stranca nisma procitala...

[svejedno]

Na znam da li je 'apsurdno' = besmisleno..

...

Covek moze naci smisao u apsurdu..

..


Covek moze naci smisao u svemu. Ili nigde.

..

Merso je apsurdni junak. No, čini se da se on po osobinama približava idealnom čoveku. Njega ne mogu duboko da potresu ni mržnja, ni žalost, jer njegove emocije proističu iz dubokog saznanja, pa su zato retko tako jake da bi mu naškodile. On je veze sa ostalim ljudima sveo na malu meru i od njih ga odvaja i način života i viđenje sveta. On mirno podnosi sva sitna nedela koja ga okružuju, jer zna da su ona svojstvena ljudima.

Merso je ja








..

Sad, samoubistvo -

ovako..

Shvatis da je svet 'ajde, 'apsurdan'..

POcnes da kapiras da stvari nemaju mnogo smisla, niti da je bitno da li ti licno zivis ili mres. npr.


..

Ali znas jedno - umreces. Za 60, 30, 2 godine.. Umreces.


..

Stoga, ako je sve apsurd - apsurdno je i pozurivati smrt, ona ce doci, svakako.

U medjuvremenu, ako nije bitno da li si ziv ili mrtav - budi ziv, dok ne umres.

..

Ako te dusa boli zbog apsurda, svetski bol fazoni, ako ne mozes da ga podneses - ne shavatas ga (bar ne na moj nacin, jel



...

Samoubistvo je ZELJA za smislom, u tom slucaju, eto. Nemogucnost prihvatanja besmisla.

I jak emotivan stav prema svemu tome, je li.




/naravno, ako je svejedno - mozes i da se ubijes, ali to je akcija koja je u protivnosti sa APSOLUTNIM 'svejedno stavom' sto je, manje vise, ono o cemu ja pisem ovde.






..

LM.

Ja smatram Terija Praceta (dada, pisca onih humoristickih knjiga) jednim od najvecih filozofa apsurda zivota /a njemu sada mozak propada - jedan od najvecih mozgova s kojima sam imao cast da se, posredno, sretnem - eto apsurda/


I on ima mnogo knjiga. Sad, u jednoj, postoji grad zvani Efeba, grad filozofa.


I u tom gradu postoje tri glavne struje filozofa:

1. Stoici

2. zaboravih, al neka budu npr egzistencijalisti

3. jedan covek, zvani Didaktilos.

..

Stoici imaju svoje ucenje, ovi drugi svoje , a Didaktilosovo Ucenje glasi:

"Cudan je ovo neki svet.. Stoga, 'ajmo na pice, i ako ti castis, ja cu duplo. "



..

[Modesty]

Originally posted by Hton

Originally posted by allexa37
Sve to treba spaliti na lomači i ne trovati ljude tako besmislenom i destruktivnom filozofijom koja na kraju krajeva i nema nikakvog smisla osim čiste pogobljenosti u vremenu i prostoru.

Behold, neoinkvizicija je blizu

nekada je i recenica: 'zemlja je okrugla' bila trovanje naroda:)

Dušo lijepa,ako si već izdvojio iz mog posta jedan dio,zašto si onda prokomentirao samo dvije riječi....šta je sa ostalim?

Raci mi da vidiš pozitivu u svoj toj filozofijii i ako je vidiš,pomozi i meni neukoj da je doživim.

Objasni mi čemu vodi njihova filozofija...šta nam dobro daje ?

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Ulix
Toliko toga si napisala u svom uvodnom postu da vise nisam siguran o cemu hoces da diskutujes

Ulixe, kako si? Kako zena i deca?

O svemu. Mozemo redom, a mozemo i otpozadi..uf, ne mozemo..

posto apsurdizam i egzistencijalizam nisu iste stvari, niti je egzistencijalizam celovit i idejno jedinstven filozofski sistem

Nisam ni rekla da jesu.

pa je pomalo nezahvalno sve to mesati u jednu gomilu.

Svako ima svoj stil..

Kod Kamija mi ponajvise smeta upravo ono po cemu je najpoznatiji, a to je njegovo odbacivanje samoubistva.

On govori o polovima samoubistvam tj da apsurd, ako se ne zavrsi samoubistvom, najcesce prelazi u revolt (dakle, reklo bi se da su apsurd i revolt dva pola Kamijeve filosofije) Prema Kamiju, filosofsko samoubistvo zamagljuje jedan od polova apsurda.

Dalje,

Jedan takav cin priprema se u tisini srca, bas kao i veliko umetnicko delo, reci su Kamijeve. Po Kamiju, pociniti samoubistvo, znaci dokazati svoju slobodu, najjednostavnije moguce. Samoubistvo je kompromisno resenje u neskladu koji je covek stvorio sa spoljasnjim svetom..

samoubistvima koje pocine mentalno potpuno zdravi ljudi, u odredjenim situacijama kada ne vide da je dalje zivljenje moguce; recimo osoba kojoj postave dijagnozu neke neizlecive bolesti. Cini mi se da Kami tu negde i gresi - prihvatanje o kom prica moze biti manifestovano i samoubistvom; to je valjda stvar covekove psihologije.

Posto je sve ovo praceno energetskim pretakanjima, nisu dakako postedjene psihicke f-cije. Posebno je nacet nagonski deo covekove licnosti, i energija proistekla iz apsurda ima dejstvo da aktivira smrtni nagon. Na relaciji Id-Ego-Superego-a, desavaju se neravnoteze. Prirodni mehanizmi nastoje da poremecenu ravnotezu vrate u prvobitno stanje. Staze koje vode preko nagona za samoodrzanjem, porusene su- ostao je samo onaj put koji vodi u samounistenje. Sta je u stvari uzrok samoubistvu? To je, zapravo, krajnji efekt dejstva onog negativnog nagona koji je dostigao maksimalnu snagu.

..
Covek voli samog sebe i to je prirodna datost, isticao je Frojd. Samoljubivost ego-a je beskrajna i odatle bi bilo neshvatljivo, kako bi se iz te ogromne narcisoidnosti javila zelja za samounistenjem..Ogromna kolicina narcisoidnog libida osolobadja se u strahu sto izbija kad je zivot izlozen opasnosti, da ne mozemo shvatiti kakko taj ego moze pristati na svoje unistenje. Ego moze ubiti sebe jedino moze sebe da tretira kao objekt. Izvesno vreme nije se ni govorilo o samoubistvu, vec o ubistvu sebe-kako bi se istakla zlocinacka strana ovog problema. Kami misli drugacije, jer kakav je to zivot u kome se ima mira samo ako se odbaci znanje i zivljenje? (recimo kao neka bogougodna hriscanka koja sve prepusti Bogu..)

Ovo ostalo sto si napisala, deluje mi kao posledica slobodnog asociranja - eros/tanatos, smrt kao nagon, itd. itd. Psihoanalizirati Mersoa bi bilo potpuno neplodotvorno iskustvo, iz prostog razloga sto bi od njega verovatno dobila iskren i jednostavan odgovor: to su sve gluposti i nemaju nikakvo znacenje.

Merso, ti si? Dodji kod mame...

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Hton
Behold, neoinkvizicija je blizu

Oh, not again..doduse, prohladan mi je nesto stan..prijala bi mi vatrica..

Raci mi da vidiš pozitivu u svoj toj filozofijii i ako je vidiš,pomozi i meni neukoj da je doživim.

Objasni mi čemu vodi njihova filozofija...šta nam dobro daje ?

Samoubistvo je najvisa tacka covekove slobodne volje. Zlo je u bedi ziveti, ali nije nuzno u bedi ziveti. Je li to imalo nuzno?

..

"Na svim stranama su otvoreni putevi slobodni, putevi mnogobrojni, kratki i laki. Zahvalimo Bogu zato sto nas niko u zivotu ne moze zadrzati" (Seneka)

Samoubistvo je ZELJA za smislom, u tom slucaju, eto. Nemogucnost prihvatanja besmisla.

Ovo je moj licni stav..

..

setimo se Sizifa sad..svi znamo legendu. Kami nije slucajno napisao "Mit o Sizifu". Sizif je univerzalan pojam koji znaci zivot. I onda kad uvidimo da je zivot isto sto i Sizifov "posao", onda cemo moci da razumemo..Prvo je pitanje koje se namece kao neminovno: kakav je smisao imao Sizif dok je gurao kamen do vrha brda, a bogovi ga ponovo vracali u podnozje? A on je to stalno ponavljao. Na prvi pogled, stereotipija isuvise monotona, gotovo do nepodnosljivosti. Ali, ako pustim na volju slobodnim asocijacijama, javljaju mi se ideje, tj asocijacije vezane za sam zivot: uvek se kod Sizifa mozda javljala nova ideja, nova misao, nova nada- da dogura kamen do vrha. A sta je drugo nas zivot?

..

Dakle, ako je Sizif po mitu imao razloga da zivi, onda ni mi nemamo, zbog ovog saznanja, nikakvih razloga da prekratimo svoj zivot.

[anche]

ja da nemam stalnu svest o mogucnosti izlaza, ne bih imala snage da izdrzim zatvorenost.

[Modesty]

"Samoubistvo je najvisa tacka covekove slobodne volje. Zlo je u bedi ziveti, ali nije nuzno u bedi ziveti. Je li to imalo nuzno?"

Sorry Anđo ali to je prestrašno......toliko negativno i destruktivno......znači li to da svi ljudi slobodne volje trebali da se poubijaju.......ovako neko po meni može napisati samo neko ko je duboko nesretan....za mene je najviša točka slobodne volje,odabari života...za to smo rođeni.....da živimo a smrt je neminivna i dolazi sama po sebi dok je život dar koji smo dobili i ko svojom voljom odluči da taj dar uništi ,njemu zbilja nije lako.

[Çâðê_DUP]

Literatura je vredna ukoliko predstavlja nesto vise nego predmet koji prikazuje. Stranac je izuzetno cvrsta, zaokruzena knjiga. Tu nema lose sastavljene recenice..

Originally posted by Ulix

Originally posted by Hton
ali bi mogao Mersoov lik da analiziras kroz motive(naznake) koji se pojavljaju oko njega i objasnjavaju ga vise nego njegova shkrta razmisljanja. Kao npr: posmatranje neba-muski princip; ocinski(nedostatak ocinske figure u Mersoovom liku);zatim more, sunce itd...

Mozes to tako da analiziras, ali bi onda ipak morao da zamislis kako zasmejavas Mersoa svojim simbolistickim tumacenjima. I ne samo Mersoa, vec i Kamija. On je veoma jednostavan, u tome se krije Mersoova monstruoznost.

Za jednog stalozenog Mersoa, svet je jos uvek nekako odredit, pre svega, izborom pravih reci- one su jos u stanju da prenose, veliki i mali svet koji je izvan reci i izvan teksta..Ali, kako je svet postao sistem, ipak se uspostavlja paralelizam Mersoovog kvazisveta i institucionalnog kvazisveta, kako hocete, oba se clana poklapaju, jer oba spadaju u sistem. I dok je apsurd najadekvatniji izraz lucidnosti, revolt je stalan napor da se bude lucidan..


...

Merso je postupao u skladu sa Kamijevim ucenjem o apsurdu. Da bi savladao poremecenu ravnotezu u sebi izazvanu osecanjem apsurda, Mersou je bila potrebna lucidnost. Ova lucidnost, osobena vrsta bistrine duha i uma, omogucila bi mu da, kad shvati sustinu apsurda, PRIHVATI REVOLT KAO PUT KOJI VODI OSMISLJAVANJU ZIVOTA. E sad, Merso je, medjutim, posto je prihvatio stav da je svet nesavrsen, zivot besmislen, a nostalgija za apsolutnim uzaludna, sebe uvek usmeravao ka samounistenju. Ima momenata kad njegov duh dobija krstalnu bistrinu, a ima trenutaka kad je aktivnost njegovog duha i uma znatno smanjena. To obicno buva u presudnim trenucima i uvek pod dejstvom sunca.
..

Karakteristicna nesnocna vrucina, toplo leto, nema Arijadnine niti. Ni Minotaurus nije skriven u svojim hodnicima...

[Çâðê_DUP]

Originally posted by allexa37
Sorry Anđo ali to je prestrašno......toliko negativno i destruktivno......

Iz destrukcije se da izvuci svakojaka lepota, ili da pojednostavim, da bi bio gore, moras biti najpre dole. Da je toliko destruktivno, pa i nije bas, cak je ohrabrujuce (pogledati post od anche)

znači li to da svi ljudi slobodne volje trebali da se poubijaju.......

Ako zele, da. Jer nema Boga, a ako ga nema, JA sam Bog i ja odlucujem o svom zivotu. A ako ga ima, sve je volja njegova i ja moram da prihvatim njegovu volju. No, ima li ga? Po meni, NE.

ovako neko po meni može napisati samo neko ko je duboko nesretan...

Covek intelektualac je svakako svestan besmisla..

.za mene je najviša točka slobodne volje,odabari života...

Ova negativna, kako kazes, filosofija i taj odabir nudi. Slobodna volja ne bira nuzno smrt (videti deo o REVOLTU)

i ovo

uocavanje apsurda i njegovo razumevanje, tj. prihvatanje, mogu zaista coveku da daju snagu i osecanje neverovatno slobode. A to je osecanje od neprocenjive vrednosti.

Originally posted by allexa37
dok je život dar koji smo dobili i ko svojom voljom odluči da taj dar uništi ,njemu zbilja nije lako.

Ali, tu je "tvoj" Bog?

..

Ono sto je razlog da zivimo je istovremeno sjajan razlog da bismo umrli- ova Kamijeva misao neposredno proistice iz osnovnih postavki Heraklitove teorije (Heraklit je rodonacelnik dijalektike, po njemu je sustina zivljenja u slaganju suprotnosti, a skrivena harmonija jaca od otkrivene)

..

slicno je razmisljala velika filosofkinja danasnjice- Angelina Jolie, koja je svoju filosofiju zivot sazela, a ugledajuci se na stare Latine, u jednu tetovazu koja glasi: QUOD ME NUTRIT, ME DESTRUIT