Originally posted by ~anAMORphOsé~
Danas pričao sa koleginicom i konstatovao da o nekim knjigama koje pročitao, ne mogu da se setim ničega ili vrlo malo toga!
I shvatih da ne mogu naći razlog zašto je to tako!
Ove mogućnosti su mi pale na pamet:
1. Da je knjiga bila loša
(mada...baš loših knjiga se sećam bar nešto)
2. Da je trenutak kada sam čitao knjigu bio loš
(mada, ne čitam knjige kada nisam raspoložen)
3. Da sam, jednostavno, loše čitao...to jest, 'površno'
(mada, za sebe, stvarno, ne mogu da kažem da sam površan kada su reči u pitanju)
4. Da sam knjigu pročitao suviše brzo
Da li se Vama dešava da znate da ste neku knjigu pročitali, ali se ničega ili vrlo malo o knjizi sećate?
I šta mislite da je razlog?
Merci...
Oh, da. Stalno. Ne samo s knjigama, nego i sa filmovima, muzikom, koncertima, ljudima, sa manje vise svime.
Bagovalo me je. U nekom kolektivnom razgovoru, pita me se da li sam gledala neki film, ja prvi put cujem za naslov, ni glumci mi nisu poznati, ali se razgovor negde tamo nastavlja i ja kontam da sam ipak gledala, i da iako se ne secam celog plota, ima par detalja kojih se secam bas zivo, i onda uletim u razgovor, i ljudi se cesu po glavama i prisecaju. Isto i sa knjigama i ostalim. Prosto memorija vremenom progori, kao film kad stane projektor, a ostane upaljena lampa. Ali ostaju neki fragmenti, nesto sto je ocigleno sa mnom toliko rezonovalo da se urezalo. Evo sad, znam da sam gledala Djanga u osnovnoj skoli, ali se ne secam ama bas nicega osim scene kada Django vuce neki kovceg po blatu.
I onda mi je bas bilo bedak, posto sam manje vise u celoj ekipi bila jedina sa sjebanom memorijom, a plus takodje znam ljude koji ne samo da se secaju, nego mogu da citiraju nesto sto su procitali pre 100 godina.
Pa sam razmisljala, i dugo vremena verovala da je to od svih onih droga i hemikalija s kojima sam ekserimetisala u pubertetu, ali sam se ubrzo okanula toga, jer se savrseno dobro secam nekog gradiva iz skole i sa faxa, daleko bolje nego moje kolege i drugari iz skole, koji su imali bolji prosek.
I onda sam skontala sledece: secam se knjiga/filmova/.. sa kojima sam se nekako sazivela, koje su me radile, tako da kazem, iz stomaka, ili odusevile, ili stavrno naterale da promenim ugao gledanja na stvari, koje su imale neki narativni tok koji mi prija, jasno obojenu atmosferu, koje su bliske mom senzibilitetu ili prenose neku ideju koja mi je bliska, ili koje sam citala prosto u trenutku kada sam bila dovoljno zrela i imala neka iskustva, pa mogu sa svarim. Znaci, necega sto se bas nekako zalepilo za mene, zato sto nisam na to reagovala samo iz racija, nego me je radilo na vise nekih nivoa istovremeno, ili stvorilo neke bas upecatljive slike u mojoj glavi (cesto se od knjiga secam najjasnije onoga sto sam osecala ili 'videla' dok sam citala knjigu)
A zasto je tako? Ne znam, verovatno zato sto sam ionako pretrpana svakavim informacijama, sada imam i posao i fax, i ucim jako puno kroz rad, s druge strane stalno ili nesto gledam, ili citam onoliko koliko mogu, imam razne hobije kojima sam manje ili vise posvecena, i na kraju krajeva patim od blage sinestezije, pa se i ti culni opazaji preplicu (uglavnom mirisi, zvukovi, pa i cele pesme, filmovi, knjige dobiju boju, sliku ili atmosferu koja se prosto zalepi za njih)... I onda se informacija prosto zagubi u tom klupku, i dobije bed sektore. Knjige sada najcesce citam odlazeci i vracajuci se sa posla, sa sve ipodom u uzima i gomilom drugih distrakcija, tako da em zapravo ni ne cudi.
Isto tako lose pamtim imena ljudi, telefonske brojeve, clanove bendova i ostalo...
I to ima svojih cari, Markesa, kamija i tako nesto sto mi se onomad dopalo sam citala i kasnije, i bilo mi je podjednako zabavno.
