- 11 Jan 2008, 15:38
#1016032
9. januara Francuska je obeležila stogodišnjicu rođenja kraljice francuske misli 20. veka, majke savremenog feminizma i simbola seksualnih sloboda, književnice Simon de Bovoar
Simon de Bovoar i Žan-Pol Sartr svoj odnos su nazivali „jedinstvenom otvorenom vezom” i bili su jedan od najslavljenijih nekonvencionalnih intelektualnih parova. Sreli su se 1929. godine i nikad se nisu venčali, niti su živeli zajedno, već su posvetili sebe jedno drugom dogovorivši se da zadrže slobodu, da se seksualno i emocionalno vezuju s drugim osobama deleći međusobno detalje tih veza. Njihova duga lista na kojoj su se nalazili i zajednički partneri uključivala je i neka poznata imena, kao i studentkinje Simon de Bovoar.
Godine 1943. De Bovoarova je izdala metafizičku novelu, fiktivnu hroniku o njenoj i Sartrovoj vezi sa Olgom i Vandom Kosakjevič. Olga je bila jedan od njenih studenata u srednjoj školi u Ruanu, gde je De Bovoarova predavala početkom tridesetih godina prošlog veka. U romanu su Olga i Vanda jedna osoba, s kojom De Bovoarova i Sartr imaju vezu utroje. U privatnom životu, Sartra je Olga odbila i on se posle toga okrenuo njenoj sestri Vandi. Ipak, godinama je finansijski pomagao Olgu, sve dok se nije udala za ljubavnika De Bovoarove Žak-Lorana Bosa. Do kraja života Sartr je finansijski pomagao Vandu.
Posle romana „Pozvana” slede brojna dela. Za knjigu „Mandarini” dobija Gonkurovu nagradu, najviše francusko književno priznanje. U ovom romanu Bovoarova kroz lik Nelsona Algrena oslikava Sartra, a i mnogi drugi filozofi iz njihovog intimnog kruga prijatelja su opisani.
Najpoznatije delo Simon de Bovoar je svakako „Drugi pol”, izdat 1949. godine. Iako neki ovaj dvotomni roman smatraju skandaloznim, on je svakako začetak savremenog ženskog feminističkog pokreta. Kastor je, (što na francuskom znači dabar, a igra je reči između engleskog beaver i njenog prezimena Bovoar), kako su je zvali još od studentskih dana na Sorboni, jednom rekla: „Kad pola čovečanstva (žena) izađe iz ropstva zajedno sa celim sistemom hipokrizije koju nosi sa sobom, tad će podela čovečanstva otkriti svoj pravi značaj, a zajednica čoveka i žene naći će pravi smisao”.
Primenjujući egzistencijalizam i individualnu slobodu, kako u javnom, tako i u privatnom životu, Simon de Bovoar je postala istaknut književnik i predstavnik francuske filozofije 20. veka. Ipak, za sebe je rekla da je veza sa Sartrom njeno najveće životno dostignuće. Njih dvoje su smatrali svoju ljubav „apsolutnom”. Umrla je od zapaljenja pluća 14. aprila 1986. godine. De Bovoarova je sahranjena pored Sartra na pariskom groblju Monparnas. Tako ovaj par počiva zajedno, iako su za života odbijali da budu sputani takvom vezom.
Više o Simon de Bovoar i tzv Drugom talasu feminizma možete pročitati u tekstu na gay-serbia.com ~ http://gay-serbia.com/teorija/2006/06-1 ... /index.jsp
Simon de Bovoar i Žan-Pol Sartr svoj odnos su nazivali „jedinstvenom otvorenom vezom” i bili su jedan od najslavljenijih nekonvencionalnih intelektualnih parova. Sreli su se 1929. godine i nikad se nisu venčali, niti su živeli zajedno, već su posvetili sebe jedno drugom dogovorivši se da zadrže slobodu, da se seksualno i emocionalno vezuju s drugim osobama deleći međusobno detalje tih veza. Njihova duga lista na kojoj su se nalazili i zajednički partneri uključivala je i neka poznata imena, kao i studentkinje Simon de Bovoar. Godine 1943. De Bovoarova je izdala metafizičku novelu, fiktivnu hroniku o njenoj i Sartrovoj vezi sa Olgom i Vandom Kosakjevič. Olga je bila jedan od njenih studenata u srednjoj školi u Ruanu, gde je De Bovoarova predavala početkom tridesetih godina prošlog veka. U romanu su Olga i Vanda jedna osoba, s kojom De Bovoarova i Sartr imaju vezu utroje. U privatnom životu, Sartra je Olga odbila i on se posle toga okrenuo njenoj sestri Vandi. Ipak, godinama je finansijski pomagao Olgu, sve dok se nije udala za ljubavnika De Bovoarove Žak-Lorana Bosa. Do kraja života Sartr je finansijski pomagao Vandu.
Posle romana „Pozvana” slede brojna dela. Za knjigu „Mandarini” dobija Gonkurovu nagradu, najviše francusko književno priznanje. U ovom romanu Bovoarova kroz lik Nelsona Algrena oslikava Sartra, a i mnogi drugi filozofi iz njihovog intimnog kruga prijatelja su opisani.
Najpoznatije delo Simon de Bovoar je svakako „Drugi pol”, izdat 1949. godine. Iako neki ovaj dvotomni roman smatraju skandaloznim, on je svakako začetak savremenog ženskog feminističkog pokreta. Kastor je, (što na francuskom znači dabar, a igra je reči između engleskog beaver i njenog prezimena Bovoar), kako su je zvali još od studentskih dana na Sorboni, jednom rekla: „Kad pola čovečanstva (žena) izađe iz ropstva zajedno sa celim sistemom hipokrizije koju nosi sa sobom, tad će podela čovečanstva otkriti svoj pravi značaj, a zajednica čoveka i žene naći će pravi smisao”.
Primenjujući egzistencijalizam i individualnu slobodu, kako u javnom, tako i u privatnom životu, Simon de Bovoar je postala istaknut književnik i predstavnik francuske filozofije 20. veka. Ipak, za sebe je rekla da je veza sa Sartrom njeno najveće životno dostignuće. Njih dvoje su smatrali svoju ljubav „apsolutnom”. Umrla je od zapaljenja pluća 14. aprila 1986. godine. De Bovoarova je sahranjena pored Sartra na pariskom groblju Monparnas. Tako ovaj par počiva zajedno, iako su za života odbijali da budu sputani takvom vezom.
Više o Simon de Bovoar i tzv Drugom talasu feminizma možete pročitati u tekstu na gay-serbia.com ~ http://gay-serbia.com/teorija/2006/06-1 ... /index.jsp
