- 10 Jun 2007, 00:15
#820836
Projekat "Zemlja viđena s neba", započet 1994, rođen je iz sna Jana Artis-Bertrana da napravi opšti pregled stanja Zemlje na pragu XXI veka. Taj sveobuhvatni projekat, koji je zahtevao prilično velika sredstva i ozbiljan pristup, mogao je da se ostvari samo zahvaljujući strasti i odlučnosti celokupnog tima.
Radeći na ovom projektu, Bertranov tim je do sada boravio u preko 150 zemalja, fotografisao na hiljade lokaliteta i još uvek u njega ulaže dobar deo svog vremena i energije. Dok neki fotografi nastoje da nas povedu u svoj vlastiti svet, Jan i njegov tim žele da nam pokažu svet u kome živimo. Njihova tema je naša Zemlja i njeni stanovnici, uhvaćeni s poštovanjem i radoznalošću u kadar sa kojim svaki posmatrač može da se identifikuje. Značenje prevladava nad pukom lepotom, a dobra fotografija, koja ima moć da ospori, poduči i dirne, uvek će imati prednost nad lepom slikom. To je delo zaljubljenika u prirodu, dokumentarno po svojoj suštini, zbog čega je poseban značaj dat opisima slika kako bi projekat dobio pedagošku dimenziju.
Iako ovo svedočenje poziva sve nas da preuzmemo svoj deo odgovornosti, ono odiše velikim optimizmom. Svaki portret, bilo da prikazuje Zemlju ili njene stanovnike, teži da istakne ono najbolje kako bi probudio najbolje u nama samima. Zato što čovek dobija najjaču volju da zaštiti upravo ono što je naučio da razume i voli.
SELO SOJENICA U TONGKILU, SAMALESKA OSTRVA, FILIPINI (604' S, 12147' I)
Na jugu Filipina, pre svega na Samaleskim ostrvima u arhipelagu Sulu, žive pripadnici naroda Badžao, poznatiji kao morski Cigani. Oni love ribu i skupljaju školjke, a stanuju u kolibama na stubovima. Zahvaljujući kanalu prosečenom kroz koralni greben uspevaju da izađu na pučinu. Oni pripadaju muslimanskoj manjini koja čini pet odsto stanovništva Filipina i koncentrisana je uglavnom na jugu. Ta oblast ima veoma razvijenu turističku industriju, kojoj trenutno preti opasnost da potpuno zamre zbog pobuna naoružanih komunista i muslimanskih separatističkih pokreta. Ti sukobi potresaju zemlju od ranih sedamdesetih godina prošlog veka, a za tri decenije odneli su 30.000 života. Pregovori i primirja se smenjuju s periodima nasilja u ovoj zemlji gde 40 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, gde je natalitet najviši u Aziji i gde se privreda u velikoj meri oslanja na dijasporu.
PEŠČANI SPRUD NA OBALI OSTRVA VITSANDI, KVINSLEND, AUSTRALIJA (20°15' J, 149°01' I)
Bezbroj koralnih ostrvaca i kontinentalnih ostrva razbacano je po uskom koridoru koji odvaja obalu Kvinslenda, na severozapadu Australije, od Velikog koralnog grebena, udaljenog oko 30 km od kopna. Vitsandi, površine 109 km, najveće je među 74 ostrva koja čine istoimeni arhipelag. Ime mu je dao britanski istraživač Džejms Kuk, koji je ta ostrva otkrio 1770. godine, u nedelju na Duhove. Kao što se ovde vidi na plaži Vajthejven, ostrvca su okružena izuzetno belim peskom, nastalim od koralnih sedimenata. Taj predeo je sastavni deo Pomorskog parka Velikog grebena, koji posećuje preko dva miliona turista godišnje. Pošto je zakonski strogo regulisan, turizam malo utiče na ovo osetljivo područje, što se ne može reći za zagađenje u priobalju i stalne, neobjašnjive najezde morskih zvezda poznatih kao bodljikave krune, koje su za proteklih 30 godina oštetile čak 20 odsto korala.
VIŠE INFORMACIJA O CELOM PROJEKTU
Projekat "Zemlja viđena s neba", započet 1994, rođen je iz sna Jana Artis-Bertrana da napravi opšti pregled stanja Zemlje na pragu XXI veka. Taj sveobuhvatni projekat, koji je zahtevao prilično velika sredstva i ozbiljan pristup, mogao je da se ostvari samo zahvaljujući strasti i odlučnosti celokupnog tima.
Radeći na ovom projektu, Bertranov tim je do sada boravio u preko 150 zemalja, fotografisao na hiljade lokaliteta i još uvek u njega ulaže dobar deo svog vremena i energije. Dok neki fotografi nastoje da nas povedu u svoj vlastiti svet, Jan i njegov tim žele da nam pokažu svet u kome živimo. Njihova tema je naša Zemlja i njeni stanovnici, uhvaćeni s poštovanjem i radoznalošću u kadar sa kojim svaki posmatrač može da se identifikuje. Značenje prevladava nad pukom lepotom, a dobra fotografija, koja ima moć da ospori, poduči i dirne, uvek će imati prednost nad lepom slikom. To je delo zaljubljenika u prirodu, dokumentarno po svojoj suštini, zbog čega je poseban značaj dat opisima slika kako bi projekat dobio pedagošku dimenziju.
Iako ovo svedočenje poziva sve nas da preuzmemo svoj deo odgovornosti, ono odiše velikim optimizmom. Svaki portret, bilo da prikazuje Zemlju ili njene stanovnike, teži da istakne ono najbolje kako bi probudio najbolje u nama samima. Zato što čovek dobija najjaču volju da zaštiti upravo ono što je naučio da razume i voli.
SELO SOJENICA U TONGKILU, SAMALESKA OSTRVA, FILIPINI (604' S, 12147' I)
Na jugu Filipina, pre svega na Samaleskim ostrvima u arhipelagu Sulu, žive pripadnici naroda Badžao, poznatiji kao morski Cigani. Oni love ribu i skupljaju školjke, a stanuju u kolibama na stubovima. Zahvaljujući kanalu prosečenom kroz koralni greben uspevaju da izađu na pučinu. Oni pripadaju muslimanskoj manjini koja čini pet odsto stanovništva Filipina i koncentrisana je uglavnom na jugu. Ta oblast ima veoma razvijenu turističku industriju, kojoj trenutno preti opasnost da potpuno zamre zbog pobuna naoružanih komunista i muslimanskih separatističkih pokreta. Ti sukobi potresaju zemlju od ranih sedamdesetih godina prošlog veka, a za tri decenije odneli su 30.000 života. Pregovori i primirja se smenjuju s periodima nasilja u ovoj zemlji gde 40 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, gde je natalitet najviši u Aziji i gde se privreda u velikoj meri oslanja na dijasporu.
PEŠČANI SPRUD NA OBALI OSTRVA VITSANDI, KVINSLEND, AUSTRALIJA (20°15' J, 149°01' I)
Bezbroj koralnih ostrvaca i kontinentalnih ostrva razbacano je po uskom koridoru koji odvaja obalu Kvinslenda, na severozapadu Australije, od Velikog koralnog grebena, udaljenog oko 30 km od kopna. Vitsandi, površine 109 km, najveće je među 74 ostrva koja čine istoimeni arhipelag. Ime mu je dao britanski istraživač Džejms Kuk, koji je ta ostrva otkrio 1770. godine, u nedelju na Duhove. Kao što se ovde vidi na plaži Vajthejven, ostrvca su okružena izuzetno belim peskom, nastalim od koralnih sedimenata. Taj predeo je sastavni deo Pomorskog parka Velikog grebena, koji posećuje preko dva miliona turista godišnje. Pošto je zakonski strogo regulisan, turizam malo utiče na ovo osetljivo područje, što se ne može reći za zagađenje u priobalju i stalne, neobjašnjive najezde morskih zvezda poznatih kao bodljikave krune, koje su za proteklih 30 godina oštetile čak 20 odsto korala.
VIŠE INFORMACIJA O CELOM PROJEKTU
...A zelela bih sve lepo da ih pogledam, i sa razlicitim ljudima, jer uvek je dozivljaj drugaciji, i uvek postoji nesto novo da se otkriva ili da neko od nas baci novu svetlost na vec vidjeno, i to su prelepi momenti... 
nudi i obilje informacija koje su interesantne kako geografima, demografima i ekolozima, tako i turistima, avanturistima, i svima onima koji su pozeleli da sebi na kreativan nacin ulepsaju dan.... 
ako ne padne kishurdacha.. 
... Nije bilo do mene, bio sam u drustvu, visa sila 
. Dogovoricemo se. Ali pazi, idemo do kraja ili 
...