- 28 Nov 2006, 04:13
#637368
Pre malo vise od cetiri godine, anonimni gost postavio je ovo sto sledi. Sacuvao sam to zbog knjizevne vrednosti, a i iz nekog osecaja za kolektivno pamcenje rudimenata srpske gej zajednice.
Sta god.
Ova tema je posvecena nesigurnom, usamljenom i senzibilnom gej muskarcu srednjih godina, malo namucenom i malo razocaranom, za koga se nadam da nije uradio ono sto pominje u tekstu i da se jos mota tu negde na ovim stranicama.
(Original mozete pogledati ovde.)
objavljeno u 5-15-2002 12:30 PM
Today is the last day that I'm using words
ti i oni...
isprva, izmedju vas, nema neke razlike.
svi ste mali, svi ste deca. i ona i on i ti. svi vi.
teen-age donosi prva saznanja i nevolje, prvi znaci razlicitosti, mozda osecas strah.
okej, saznao si. ti si ono "najgore" sto se moze desiti - peder.
bolelo je, nisi smeo odmah priznati samome sebi, prvo si samo mastao.
a onda si pogledao sebe u ogledalo, udahnuo i rekao: jesam, volim muskarce.
ides u srednju skolu, gledas ih i sanjaris o njima. o zgodnim deckima preplanulog tena i misicavog tela.
ocajan si, jer mislis da si sam. i ne sanjas da postoje MILIONI takvih ljudi, tu, tamo negde...
on ima devojku i ljubi je svaki dan. javno. na klupi u parku, dok pijete kafu, u bioskopu. on je tvoj drug i ti mu zavidis. i njemu i njoj. zbog slobode u kojoj znaju uzivati.
zavrsio si srednju skolu, izvukao se bez bubuljica, ali sa peticama i upisao fakultet. i oni, takodje.
neko je nekad rekao za tebe da si sigurno peder. mama se cudi: sta ti se desava?
vic o pederima se u tvom drustvu prica sa posebnim zarom, ili je to tvoja paranoja?
kupio si neke casopise, strejt, dakako, gledao kurceve i spermu, drkao nocima.
ucio, citao i sanjario. sve je bilo bezuspesno.
on je nju i dalje ljubio pred tobom, pred svima, u parku, na klupi, u busu, na ulici.
samo si ih gledao. i samo si ih mrzeo!
u vojsku si otisao, ali sa zebnjom. kako ce to da ispadne?
bese ti milo gledati potentne regrute bez gaca, ali to je bese sve.
masni vicevi, lovacke price o "izjebavanju stotinjak rasnih plavusa za noc", mozda poneki nocni sum i jecaj, stenjanje necije, mozda je to bilo tvoje jedino, prvo i najvece seksualno iskustvo. u svako novo drkanje, prizivao si necije jecaje iz te noci. bedno, a?
vratio si se iz vojske, sve je proslo u savrsenom redu, nisi provaljen, a ni povaljen, kuci je sve po starom, sve je kao i nekad.
blizi ti se trideseta, dobijes posao, al' "u struci" (urigirao kum janko), sad moras da se zenis.
izlazis u grad, kafei, diskoteke, bioskopi i restorani. i dalje se oni ljube, pipaju cak, pred svima, sad su vereni, svadba u avgustu.
ti venes kao jebeni pokoseni cvet, muka ti je, jer si tako sam. gutas svoje suze, decaci, ipak, ne placu.
udaras glavom o zid, trazis ga, njega ili bilo koga, da ugasi pozudu od koje ne mozes vise da zivis. cini ti se ni dana.
ipak, docekas novi dan, i onaj iza njega, i onaj iza njega.
leta, jeseni, snegovi, nove godine, dani zaljubljenih, dani mrtvih, ali nikako da osvane dan zivih, dan za tebe.
sedis, ponekad se naduvas, cutis i zuris u tamu. gde su? gde je? i kako?
svake noci sam, svako jutro sam, ceo dan sam, ceo jebeni zivot sam... tuzno, a?
u avgustu im kumujes, oblacis svoje novo odelo i vezes svoju leptir masnu.
u crkvi vencanje, gosti, njeni i njegovi roditelji. gledas tu pegavu devojku, secas je se jos iz obdanista.
cime je zasluzila ovakvu srecu?
gledas njega, tvog druga, valjda najboljeg, klempavog direktora "jedne export firme" i pitas se, zasto je i on srecniji od tebe?
kao da su svi srecniji od tebe...
on je ljubi, i opet je ljubi, a oni im aplaudiraju...
tebi su sudjeni preziri, urlici, bejzbol palice smradova iz -obraza-, neki stari mostovi, siprazje, mracni haustori, vlazni podrumi, javni toaleti, egzibicionisti u parku u ponoc koji razotkrivaju mantil pokazujuci svoje golo, mlitavo, krzljavo telo, a njima su dati aplauzi i suze radosnice.
magistriras, doktoriras, a oni izrode copor musave dece koja kmeci i povraca po tvojoj kosulji.
i dalje si neprilagodjen, neprihvacen i naravno neshvacen.
nikome nista ne govoris, mada, verovatno svi sve znaju.
vracas se u 21h sa posla u prostarni, prazni, neonom okupani stan. dajes macki mleko, procitas poneki bedasti mejl ("koliki ti je? javi se", "hoces da mi ga podudlas? imas moj broj."), tada otvoris vrata balkona i poletis.........................................................................................................................................................................................................................
Sta god.
Ova tema je posvecena nesigurnom, usamljenom i senzibilnom gej muskarcu srednjih godina, malo namucenom i malo razocaranom, za koga se nadam da nije uradio ono sto pominje u tekstu i da se jos mota tu negde na ovim stranicama.
(Original mozete pogledati ovde.)
objavljeno u 5-15-2002 12:30 PM
Today is the last day that I'm using words
ti i oni...
isprva, izmedju vas, nema neke razlike.
svi ste mali, svi ste deca. i ona i on i ti. svi vi.
teen-age donosi prva saznanja i nevolje, prvi znaci razlicitosti, mozda osecas strah.
okej, saznao si. ti si ono "najgore" sto se moze desiti - peder.
bolelo je, nisi smeo odmah priznati samome sebi, prvo si samo mastao.
a onda si pogledao sebe u ogledalo, udahnuo i rekao: jesam, volim muskarce.
ides u srednju skolu, gledas ih i sanjaris o njima. o zgodnim deckima preplanulog tena i misicavog tela.
ocajan si, jer mislis da si sam. i ne sanjas da postoje MILIONI takvih ljudi, tu, tamo negde...
on ima devojku i ljubi je svaki dan. javno. na klupi u parku, dok pijete kafu, u bioskopu. on je tvoj drug i ti mu zavidis. i njemu i njoj. zbog slobode u kojoj znaju uzivati.
zavrsio si srednju skolu, izvukao se bez bubuljica, ali sa peticama i upisao fakultet. i oni, takodje.
neko je nekad rekao za tebe da si sigurno peder. mama se cudi: sta ti se desava?
vic o pederima se u tvom drustvu prica sa posebnim zarom, ili je to tvoja paranoja?
kupio si neke casopise, strejt, dakako, gledao kurceve i spermu, drkao nocima.
ucio, citao i sanjario. sve je bilo bezuspesno.
on je nju i dalje ljubio pred tobom, pred svima, u parku, na klupi, u busu, na ulici.
samo si ih gledao. i samo si ih mrzeo!
u vojsku si otisao, ali sa zebnjom. kako ce to da ispadne?
bese ti milo gledati potentne regrute bez gaca, ali to je bese sve.
masni vicevi, lovacke price o "izjebavanju stotinjak rasnih plavusa za noc", mozda poneki nocni sum i jecaj, stenjanje necije, mozda je to bilo tvoje jedino, prvo i najvece seksualno iskustvo. u svako novo drkanje, prizivao si necije jecaje iz te noci. bedno, a?
vratio si se iz vojske, sve je proslo u savrsenom redu, nisi provaljen, a ni povaljen, kuci je sve po starom, sve je kao i nekad.
blizi ti se trideseta, dobijes posao, al' "u struci" (urigirao kum janko), sad moras da se zenis.
izlazis u grad, kafei, diskoteke, bioskopi i restorani. i dalje se oni ljube, pipaju cak, pred svima, sad su vereni, svadba u avgustu.
ti venes kao jebeni pokoseni cvet, muka ti je, jer si tako sam. gutas svoje suze, decaci, ipak, ne placu.
udaras glavom o zid, trazis ga, njega ili bilo koga, da ugasi pozudu od koje ne mozes vise da zivis. cini ti se ni dana.
ipak, docekas novi dan, i onaj iza njega, i onaj iza njega.
leta, jeseni, snegovi, nove godine, dani zaljubljenih, dani mrtvih, ali nikako da osvane dan zivih, dan za tebe.
sedis, ponekad se naduvas, cutis i zuris u tamu. gde su? gde je? i kako?
svake noci sam, svako jutro sam, ceo dan sam, ceo jebeni zivot sam... tuzno, a?
u avgustu im kumujes, oblacis svoje novo odelo i vezes svoju leptir masnu.
u crkvi vencanje, gosti, njeni i njegovi roditelji. gledas tu pegavu devojku, secas je se jos iz obdanista.
cime je zasluzila ovakvu srecu?
gledas njega, tvog druga, valjda najboljeg, klempavog direktora "jedne export firme" i pitas se, zasto je i on srecniji od tebe?
kao da su svi srecniji od tebe...
on je ljubi, i opet je ljubi, a oni im aplaudiraju...
tebi su sudjeni preziri, urlici, bejzbol palice smradova iz -obraza-, neki stari mostovi, siprazje, mracni haustori, vlazni podrumi, javni toaleti, egzibicionisti u parku u ponoc koji razotkrivaju mantil pokazujuci svoje golo, mlitavo, krzljavo telo, a njima su dati aplauzi i suze radosnice.
magistriras, doktoriras, a oni izrode copor musave dece koja kmeci i povraca po tvojoj kosulji.
i dalje si neprilagodjen, neprihvacen i naravno neshvacen.
nikome nista ne govoris, mada, verovatno svi sve znaju.
vracas se u 21h sa posla u prostarni, prazni, neonom okupani stan. dajes macki mleko, procitas poneki bedasti mejl ("koliki ti je? javi se", "hoces da mi ga podudlas? imas moj broj."), tada otvoris vrata balkona i poletis.........................................................................................................................................................................................................................
je je, slazem se. 
