- 27 Jul 2006, 09:16
#541533
Španija u znaku obeležavanja velikih godišnjica slavnog slikara
Širom Španije ovog leta biće upriličeno desetak izložbi i drugih gestova kojima će biti obeleženo zapanjujuće sudbonosno preklapanje Pikasovih godišnjica - 125 godina od njegovog rođenja i 25 godina od dolaska „Gernike“, njegovog najvećeg remek-dela, u demokratsku Španiju. U Španiji će 2006. biti upamćena kao godina kada je Pikaso - koji se od izbijanja Građanskog rata nikada više nije vratio u domovinu - konačno došao kući.
„Španija će ove godine učiniti svog sina ponosnim“, kazao je Robert Rozenblum, profesor na Institutu lepih umetnosti pri Njujorškom univerzitetu i veliki poznavalac Pikasovog opusa. U „Pradu“ i „Kraljici Sofiji“, dva najznačajnija nacionalna muzeja u Madridu, nedavno su otvorene prave hit izložbe, dok nešto manje postavke u Barseloni i Malagi zatvaraju krug.
Već prvog dana na ulazu u „Prado“ čekalo je šest hiljada posetilaca, željnih da na izložbi pod nazivom „Pikaso: Tradicija i avangarda“ uživo pogledaju neke od najznačajnijih slika u istoriji moderne umetnosti, poput „Tri muzičara“ i „Život“, koji su po prvi put stigli u Španiju i trenutno se nalaze „rame uz rame“ sa delima Velaskeza, El Greka, Goje i drugih umetnika koji su inspirisali Pikasa.
U glavnoj galeriji „Prada“ izloženo je preko 40 Pikasovih najznačajnijih radova, među kojima je i njegovo viđenje Velaskezovih „Mladih plemićki“ u društvu originala iz 17. veka.
„Dijalog“ između Pikasa i starih majstora nastavlja se i u Nacionalnom muzeju „Kraljica Sofija“, centru za modernu špansku umetnost. U njemu „Gernika“ deli galerijski prostor sa Gojinim slikom „Treći maj 1808“, pozajmljenom od „Prada“. Naslikana za „Španski paviljon“ za Svetsku izložbu u Parizu 1937, „Gernika“ je bila Pikasov odgovor na nemačko bombardovanje baskijskog grada Gernike; Nemačka je to učinila podržavajući Frankovu vojsku. Poređenje sa slikom „Treći maj 1808“, koja predstavlja Napoleonove vojnike kako pucaju na španske civile, krajnje je dirljivo. „Upravo je tu Gojinu sliku, kao protivtežu ‘Gerniki’, Pikaso imao na umu“, kaže prof. Rozenblum. Poput svog stvaraoca, ni „Gernika“ nije za njegova života kročila u Frankovu Španiju. Pikaso, koji je preminuo 1973, napisao je u svom testamentu da se slika isporuči Španiji kada se u nju vrati demokratija. To se dogodilo 1981, šest godina nakon Frankove smrti, i danas je slika ne samo simbol događaja iz 1937. već i španskog oslobođenja. U čast ove 25. godišnjice Muzej „Kraljica Sofija“ je uz „Gerniku“ izložio i Maneovu „Egzekuciju Maksimilijana“ i Pikasovo kasnije delo „Masakr u Koreji“, obe nastale kao reakcija na brutalnost rata.
Pikaso je rođen 25. oktobra 1881. u Malagi i upravo je tamošnji Muzej, koji nosi njegovo ime, i započeo obeležavanje umetnikovog 125. rođendana. Čitava Malaga bez problema može da funkcioniše kao Pikasov muzej, jer je grad sasvim nalik onom iz njegovog detinjstva, kada je sa ocem išao na borbe bikova.
Ove godine se navršava i jedan vek od čuvenog letovanja u planinskom selu Gosol gde je, pod uticajem iberijske i afričke primitivne umetnosti Pikasov rad doživeo radikalan zaokret koji je svoj potpuni izraz ostvario u „Gospođicama iz Avinjona“ (1907). Bila je to „prevratnička“ slika koja će označiti nastanak kubizma.
Muzej u Barseloni izložio je radove koji se danas nalaze u Pikasovom muzeju u francuskim Antibima. Glavno mesto zauzima „Radost življenja“, naslikana 1946, skoro 10 godina nakon „Gernike“. Ulje na platnu sličnog horizontalnog formata prikazuje Pikasovu mladu družbenicu Fransoaz Žilo, kako veselo igra uz plažu, podsetivši nas da se, na kraju, mir vratio i umetniku i njegovoj Španiji.
------------------------------------------------------------------------------
I svega ovog se ja ne bih dotakla, da taj isti Pikaso nije rodjen istog datuma kao i ja
Širom Španije ovog leta biće upriličeno desetak izložbi i drugih gestova kojima će biti obeleženo zapanjujuće sudbonosno preklapanje Pikasovih godišnjica - 125 godina od njegovog rođenja i 25 godina od dolaska „Gernike“, njegovog najvećeg remek-dela, u demokratsku Španiju. U Španiji će 2006. biti upamćena kao godina kada je Pikaso - koji se od izbijanja Građanskog rata nikada više nije vratio u domovinu - konačno došao kući.
„Španija će ove godine učiniti svog sina ponosnim“, kazao je Robert Rozenblum, profesor na Institutu lepih umetnosti pri Njujorškom univerzitetu i veliki poznavalac Pikasovog opusa. U „Pradu“ i „Kraljici Sofiji“, dva najznačajnija nacionalna muzeja u Madridu, nedavno su otvorene prave hit izložbe, dok nešto manje postavke u Barseloni i Malagi zatvaraju krug.
Već prvog dana na ulazu u „Prado“ čekalo je šest hiljada posetilaca, željnih da na izložbi pod nazivom „Pikaso: Tradicija i avangarda“ uživo pogledaju neke od najznačajnijih slika u istoriji moderne umetnosti, poput „Tri muzičara“ i „Život“, koji su po prvi put stigli u Španiju i trenutno se nalaze „rame uz rame“ sa delima Velaskeza, El Greka, Goje i drugih umetnika koji su inspirisali Pikasa.
U glavnoj galeriji „Prada“ izloženo je preko 40 Pikasovih najznačajnijih radova, među kojima je i njegovo viđenje Velaskezovih „Mladih plemićki“ u društvu originala iz 17. veka.
„Dijalog“ između Pikasa i starih majstora nastavlja se i u Nacionalnom muzeju „Kraljica Sofija“, centru za modernu špansku umetnost. U njemu „Gernika“ deli galerijski prostor sa Gojinim slikom „Treći maj 1808“, pozajmljenom od „Prada“. Naslikana za „Španski paviljon“ za Svetsku izložbu u Parizu 1937, „Gernika“ je bila Pikasov odgovor na nemačko bombardovanje baskijskog grada Gernike; Nemačka je to učinila podržavajući Frankovu vojsku. Poređenje sa slikom „Treći maj 1808“, koja predstavlja Napoleonove vojnike kako pucaju na španske civile, krajnje je dirljivo. „Upravo je tu Gojinu sliku, kao protivtežu ‘Gerniki’, Pikaso imao na umu“, kaže prof. Rozenblum. Poput svog stvaraoca, ni „Gernika“ nije za njegova života kročila u Frankovu Španiju. Pikaso, koji je preminuo 1973, napisao je u svom testamentu da se slika isporuči Španiji kada se u nju vrati demokratija. To se dogodilo 1981, šest godina nakon Frankove smrti, i danas je slika ne samo simbol događaja iz 1937. već i španskog oslobođenja. U čast ove 25. godišnjice Muzej „Kraljica Sofija“ je uz „Gerniku“ izložio i Maneovu „Egzekuciju Maksimilijana“ i Pikasovo kasnije delo „Masakr u Koreji“, obe nastale kao reakcija na brutalnost rata.
Pikaso je rođen 25. oktobra 1881. u Malagi i upravo je tamošnji Muzej, koji nosi njegovo ime, i započeo obeležavanje umetnikovog 125. rođendana. Čitava Malaga bez problema može da funkcioniše kao Pikasov muzej, jer je grad sasvim nalik onom iz njegovog detinjstva, kada je sa ocem išao na borbe bikova.
Ove godine se navršava i jedan vek od čuvenog letovanja u planinskom selu Gosol gde je, pod uticajem iberijske i afričke primitivne umetnosti Pikasov rad doživeo radikalan zaokret koji je svoj potpuni izraz ostvario u „Gospođicama iz Avinjona“ (1907). Bila je to „prevratnička“ slika koja će označiti nastanak kubizma.
Muzej u Barseloni izložio je radove koji se danas nalaze u Pikasovom muzeju u francuskim Antibima. Glavno mesto zauzima „Radost življenja“, naslikana 1946, skoro 10 godina nakon „Gernike“. Ulje na platnu sličnog horizontalnog formata prikazuje Pikasovu mladu družbenicu Fransoaz Žilo, kako veselo igra uz plažu, podsetivši nas da se, na kraju, mir vratio i umetniku i njegovoj Španiji.
------------------------------------------------------------------------------
I svega ovog se ja ne bih dotakla, da taj isti Pikaso nije rodjen istog datuma kao i ja
