Bootstrap Framework 3.3.6

[Ulix]

Kada uzmete knjigu u ruke, da li se trudite da saznate, pre citanja, nesto o piscu? To mi je vec postala navika; nekako mi se cini da daleko bolje mogu da razumem to sto je napisao, jer su knjige retko kada lisene autobiografskih primesa, cak i kada je rec o piscima, poput Kundere, recimo, ili Selindzera, koji se gotovo fanaticno trude da sakriju sebe od ociju javnosti. Kundera je cak eksplicitno rekao da ne zeli da se njegov zivot mesa sa njegovim knjigama. Eh ti ceski strukturalisti, sta ucinise jadnom Milanu.

Ponekad vise ne znam da li bih bio u stanju da tako intenzivno dozivim "Muzej bezuvjetne predaje" Dubravke Ugresic, da nisam svestan koliko autobiografskog ta knjiga u sebi ima, da li bih se toliko odusevio Kisovim romanom-prvencem "Basta, pepeo", da ne znam odakle je taj materijal dosao, da nisam svestan tamne senke koja se nad tim lirskim romanom nadvija? Pogledajte, recimo, kakvo svetlo na Mana baca njegova homoseksualnost i kako to menja nacin na koji citamo njegova dela! Ili kako emotivnu prazninu Borhesove proze i poezije objasnjava njegova seksualna tragedija? Opet, da se vratim na Kunderu, mislim da bi mi dosta od vaznosti romana "Neznanje" promaklo da nisam citao Kunderine malobrojne izjave o emigraciji i povratku; neko bi to razracunavanje sa sobom i svojom domovinom (koja ne postoji vise) mozda protumacio kao jos jedno Kunderino filozofiranje.

Ispada da biografiju nije moguce odvojiti od bibliografije, pa tako ispada i da je Pavic mozda u pravu kada kaze da on i nema biografiju, vec samo bibliografiju.

Da li vam se dogodilo nekad da knjigu dozivite na potpuno drugaciji nacin, nakon sto ste doznali neku biografsku pikanteriju? Ili spadate u one ljude kojima guranje nosa u privatnost autora predstavlja svojevrsnu jeres, za koje je sama potreba da se gura nos u privatnost umetnika dokaz da je rec o losoj umetnosti? Ili, mozda, dokaz nase nesposobnosti da je pravilno shvatimo bez "varanja"?

[жњ]

Uh da, naravno!

Trudim se da saznam isto kao i za muzicare

Tako evo poslednje sto me zacudilo, pisac epske fantastike Robert Jordan je ustvari ekonomista (profesija operisana od imaginacije ), a istinski je majstor pera...

[Simor]

Ah, meni je jeres zabadati nos u privatan život ljudi, meðutim to ne zna?i da nekada nisam zainteresovan za privatnost ljudi koji su mi dragi i interesantni. Zna?i, ako me oduševi neka knjiga ili neke knjige, nekada volim da saznam nešto više o autoru, a najviše volim kada to autor sam kaže - možda su tada informacije limitirane, ali mi se ?ini da su najverodostojnije (recimo, pomenuti Selindžer je napravio totalnu mistifikaciju od svog privatnog života, ali to mi se mnogo sviða). Kod mene je to maha uzelo još u ranim gimnazijskim danima, kada sam krenuo sa, doduše romansiranim, biografijama Bajrona i Šelija...

Nem tudom. Nekada je dobro znati kontekst u kome neki umetnik stvara umetni?ko delo, da bi umetni?ko delo bilo na pravilniji na?in percipirano. Nekada je taj kontekst nepotreban ili suvišan. U svakom slu?aju, najbolje je dozvoliti samom autoru da takvo šta kaže, bilo da on to sam iznese ili, uz njegovu/njenu dozvolu, neki njegov/njen biograf.

E, sada mali offtopic: te li?ne pri?e znaju da budu jako zanimljive i da bace svetlo i na širi društveni kontekst. Recimo, biografije obi?nih žena koje su radile Nadežda ?etkovi? Radovi? i Svenka Savi? su meni jako zanimljive. Iskustva "obi?nih" Romkinja, Vojvoðanki, podunavskih Švabica mogu da otkriju jedan skriveni deo istorije, jedan skriveni deo stvarnosti i pomažu da se bolje percipira svet oko nas.

[Simor]

Kada ve? pominjemo Selindžera, jedna crtica iz mog privatnog virtuelnog života - moj nick-name je po junaku iz Selindžerove pri?e "Perfektan dan za banana ribe" i romana "Simor: jedan uvod", a ne po direktoru škole u Simpsonovima.

[tramp]

ne, uglavnom me ne zanima privatan zivot bilo kojih umetnika a biografije su mi uglavnom najdosadnije stivo ... mada znaju mi biti interesantni detalji iz necijeg zivota

[Simor]

Originally posted by tramp
a biografije su mi uglavnom najdosadnije stivo ...

Eeeee, ali ako su romansirane....

[svejedno]

Nikako pre citanja knjige.

Ako o tom piscu vec ne znam nista.

Prvo procitam knjigu, uzivam u svim slojevima sem autoboigrafskog, posle mogu u svakom slucaju sve to i da povezem sa zivotom pisca.

Ali ne pre citanja knjige.

[Kiborg]

Nikad, to me uopšte ne zanima. O nekima jednostavno ne može ništa da se ne zna (o Arturu Klarku ili Tolkinu npr.), ali ja sam da pokušam da saznam nešto - jok.
Sve informacije koje me zanimaju o nekom piscu su bibliografija i mišljenje obi?nih ljudi o njihovom delu (ima par SF foruma gde se to naðe). Sve ostale informacije, a posebno u?ene kritike, namerno zaobilazim.

[tramp]

@Simor ako imas dobru romansiranu biografiju da preporucis vrlo rado cu testirati svoj stav prema biografijama ali ja licno nisam jos nasla neku koja bi me odusevila ... hm... realizam me inace retko odusevljava

[Simor]

Originally posted by tramp
ako imas dobru romansiranu biografiju da preporucis vrlo rado cu testirati svoj stav prema biografijama

Eto, Andre Moroa je napisao "Život Bajrona" i "Arijel ili Šelijev život". Sladunjave pri?e o životima ovih dvaju pesnika. Pri?e su sladunjave, ali i Bajron i Šeli su bili romanti?ari, tako da...

Ali! Bitno je da naðeš u biblioteci neko staro pohabano izdanje, sa požutelim stranicama. Tada je užitak potpun.

[svejedno]

Htedoh da preporucim Pjer La Mira.

[svejedno]

Ali on se uglavnom bavio slikarima.

[jukie]

Pa ja retko ?itam ne-biološke knjige... a što se ti?e biologa koje znam uživo, nema šanse da se njihova li?nost korelacijom dovede u dodir sa zanimljivoš?u teksta, tako da verujem da je tako i sa ovima koji su pisali ove druge knjige... neki moji uživo omiljeni biolozi pišu ekstra dosadne biološke tekstove, što su ?ak doveli do nivoa umetnosti...

[Storm]

Ja volim da prou?avam biografske detalje o piscima i umetnicima uopšte.
Mada, to mora da bude edukovano ?itanje, što zna?i da sve te stvari ne treba uzimati bukvalno.

Ali potpuno je ok i ?itanje nekog dela bez ikakvih biografskih detalja o piscu. To je po defaultu slu?aj sa piscima savremenicima, o kojima još nema dovoljno biografskih informacija. S tim što ih onda posmatram u odnosu na trendove, postavljam u politi?ki kontekst itd.

Poenta je da i biografski detalji i svi drugi kontekstualni i spoljni elementi umetni?kog dela treba da zakomplikuju razne slojeve tuma?enja dela.
Za one koji to vole.

[~ Le Saint X ~]

Delovi biografije svakako doprinose da se bolje sagleda i razume neko delo...
Mnogo puta mi se desilo da neki detalj iz zivota pisca me natera da uzmem da procitam nesto od njega...

A vrlo ej zanimljivo - bar meni - da citam/kupujem monografije slikara i da na osnovu procitanog tumacim njihove slike

[Orlando the Lady]

Naravno. To je i nuzno.
istina, uporedjivanje biografskih podataka sa podacima preuzetim iz knjiz. dela jako je zastareo postupak, ali je neosporno da je licnosno glavno inicijator.

@ Ulix: da se prikljucim spisku: Joyce- "Ulysses"; Dostojevski- "Kockar"/"Zapisi iz podzemlja", Kafkine pripovetke...

[Ulix]

Originally posted by the1whowished
@ Ulix: da se prikljucim spisku: Joyce- "Ulysses"; Dostojevski- "Kockar"/"Zapisi iz podzemlja", Kafkine pripovetke...

Evo da ponudim jos koju knjigu za listu:
Other Voices, Other Rooms, T. Capote (koliko znam nije prevedeno na srpski)
Pescanik, D. Kis
Roman o Londonu, M. Crnjanski
Sva ta imena, Zoze Saramago
pripovetka Vlaovici Isidore Sekulic, npr.

[Kiborg]

Pitanje za vas nekoliko poslednjih - ?itate li vi nekad nešto zanimljivo?

(jedino the1whowished ima potencijala Dostojevski + Orvel)

[Tot]

Prskocimo tvrdnju o Borhesu kao i jos neke sa kojima se ne slazem.

Ako ste fan nekog pisca onda svakako ne propustate da se upoznate sa njegovom biografijom. Tog tipa su i politicki angazmani pisaca kao i dobar deo njihove esejistike.

Ali u principu ne- najpre ocekujem preporuke koje se ticu konkretne knjige pa onda prizeljkujem da od datog pisca procitam jos neku dobru stvar...pisci zive visestrukim ili bar dvostrukim zivotom, onim svakodnevnim nazovimo ga trivijalnim i zivotom svoje imaginacije...otuda privlacnost njihovog zivotnog materijala za "sekundarne profesije" koje u pikanterijama privatnog tipa zele ponuditi prosta resenja za ovu polivalentnost.Kako to Dzenet Vinterson kaze na jednom mestu, "na svakom raskrscu koje je ostalo za mnom kao da je taj deo mene nastavio ziveti nekim svojim izdvojenim zivotom", ili na primer iako znamo da je fon Ašenbah jedan od Manovih autoportreta (videti Memoare Katje Man koja na jednom mestu opisuje kako je nastala novela Smrt u Veneciji), kao što su i Tonio Kreger, Tomas Budenbrok- svi oni sacinjavaju mozaik istine o njihovom autoru, ali to nije faktografska istina.A njegova biografija je upravo onakva kakvu je i zeleo: ostao je veran vrednostima starog nema?kog gradjanstva u nestajanju ili kako to Oto Bihalji Merin kaze "to je jedna od retkih zivotnih prica koja je uspela da dovrsi samu sebe".

Jedan od deset najboljih romana koje sam ikada procitao je Terra nostra, Karlosa Fuentesa, pa evo ne mogu se pohvaliti da sam odvec upucen u piscevu biografiju sem cinjenice da je bio meksicki ambasador u Parizu.

Ili se mozemo pitati koja je to istina koju o piscu zelimo saznati izvan njegovog dela? Pa izvolite roman Traganje za izgubljenim vremenom. U celom tom romanu Prust govori o sebi i svom zivotu. Svan je Prust.A onda se zapitajte koliko njih naklapa o Prustu a da uopste nije procitalo ovaj roman.

Kada se radi o zivim piscima, oni pametniji znaju: treba biti vrlo oprezan sa javnim nastupima. Najboljim piscima je jasno da je cutanje zlato. Najposteniji odnos je da autor pusti svoje delo da govori o njemu, ali u naletu javne radoznalosti cinice samo najnuznije kompromise. Jer dobar autor je svestan: knjiga ima svoj put i svoj nezavisni zivot. Kada napise poslednju recenicu autor za svoje delo moze postati smetnja.Na primer neke zive srpske pisce nisam citao samo zato sto sam ih uzivo slusao.

(Uzmimo primer iz jedne sasvim druge ravni: ovde imate jedan broj forumasa koji nesto pricaju. Samo na osnovu onoga sto sam procitao od nekih prestala je bilo kakva moja zelja da ih ikada licno upoznam, njihovi "bizarre" stavovi su sasvim dovoljni da me ta lica prestanu zanimati; jos samo mogu eventualno malo povesti racuna da mi se ne umesaju u realni zivot).

I kao zakljucak: mislim da pisac uvek govori o sebi. Ako uzmemo da je svet jedna velika biblioteka Paviceva tvrdnja da nema velike razlike izmedju pisceve biografije i bibliografije dobija na znacaju.

Ili kako to H.L. Borhes na jednom mestu kaze:

"Tokom godina covek ispunjava prostor slikama pokrajina, kraljevina,planina, zaliva, brodova, ostrva, riba, soba, alata, zvezda, konja i ljudi. Pred svoju smrt on otkriva da taj trajni lavirint linija iscrtava sliku njegovog sopstvenog lika."

[Simor]

Originally posted by Tot
Kada napise poslednju recenicu autor za svoje delo moze postati smetnja. Na primer neke zive srpske pisce nisam citao samo zato sto sam ih uzivo slusao.

Za ovo si jako u pravu! To se i meni dešavalo, ne samo sa srpskim piscima (mada uglavnom sa njima), i onda tako stvoren stav zaista optereti - ne samo da mi bude teško da od tog autora nešto pro?itam, nego ako i uzmem da ?itam, tu je uvek eho njegovih/njenih re?i.

[Ulix]

Originally posted by Kiborg
Pitanje za vas nekoliko poslednjih - ?itate li vi nekad nešto zanimljivo?

(jedino the1whowished ima potencijala Dostojevski + Orvel)

Pa, ne znam kako je kod tebe, ali meni je Danilo Kis zanimljiviji od Dostojevskog i Orvela zajedno, pa na kvadrat.

[svejedno]

Mojne da mi diras Orvela, posebno kad sam janpi.
Jedan od najpametnijih ljudi svoga vremena.


Cak se jedan 'roman; koji sam poceo zove (radni naslov) 'Vrla nova '84.'

[Ulix]

Originally posted by Tot
Ili se mozemo pitati koja je to istina koju o piscu zelimo saznati izvan njegovog dela?

Da, to je interesantno, ali kada trazim biografske podatke, ja retko kada trazim neki odredjen podatak. Cak i ne razmisljam, u momentu dok izucavam neciji zivot, kako je on postavljen u odnosu na autorovo delo. Uglavnom se mozaik sam od sebe sklopi.

I kao zakljucak: mislim da pisac uvek govori o sebi. Ako uzmemo da je svet jedna velika biblioteka Paviceva tvrdnja da nema velike razlike izmedju pisceve biografije i bibliografije dobija na znacaju.

Cak i kada tvrdoglavo odbija da govori o sebi, kao sto to cini gospodin Kundera, na primer, pisac zapravo govori o sebi. I u tom smislu Milorad Pavic ima pravo: sve sto je napisano, istovremeno je i biografija i bibliografija. Dve stvari se prozimaju bez odvec jasne granice. Tramp je negde na forumu napisala da je crtanje cveca i drveca u vremenu kada se nacija bori sa avetima rata samo po sebi veoma jaka politicka izjava. Pa je tako i insistiranje na privatnosti u neku ruku manifest jedne narocite poetike. Postoji ona druga vrsta pisaca, poput gospodje Diras, delimicno i Danila Kisa, za koje je autobiografija osnovni gradivni materijal za njihovu prozu, pa je samim tim cinjenica da je u pitanju materijal "based on actuals events" od izvesnog znacaja za citanje dela, jer ga stavlja u narocit kontekst, bez koga bi, sasvim izvesno, odredjene njegove vrline nestale, ili ne bi jasno dosle do izrazaja. Tu sada moramo staviti na stranu vecinu primera navedenih gore, osim, mozda Dostojevskog (Kockar), i pogledati, recimo, vec pomenutu gospodju Diras (jednu od dve francuske M. kojima se Kis divio). Neke od njenih knjiga, same za sebe, nemaju preteranu (knjizevnu) vrednost, niti su posve jasne. Ali kada ih posmatramo u svetlu njenog celokupnog - mahom autobiografskog - opusa, onda one dobijaju svoj pun smisao.

Jos jedna stvar: pokusavao sam da sebe postavim u poziciju takvih pisaca. Priznajem da bih bio verovatno gori od Milana Kundere i da bih izbegavao da dam i jedan jedini biografski podatak. Ne zato sto smatram da bi moje eventualno delo moglo biti bolje tumaceno ako ja ne postojim, vec zato sto bih, i po cenu pogresnog citanja, radije ziveo svoj zivot u miru. I to je sve. Jedan ljudski, sebican razlog. Sa te strane razumem i Kunderu i Selindzera i Tomasa Pincona.

[konstantin laufer]

nikako pre citanja bar dve njegove (njezine) knjige.
ni slucajno!!!!
desavalo mi se kad procitam malo vise o piscu i spoznam njegova politicka uvjerenja, u knjizi sam kasnije ista prepoznao, indirektno, sto mi je bilo bas trulo i jadno.

[Orlando the Lady]

@ Ulix- Jebote, ja tebe volim.
@ Kiborg- neki imaju Potencijal, neki imaju Znanje...
Od Kisa sam procitala samo "Rane jade", "Grobnicu za B.D.", "Pescanik", i "Enciklopediju smrti", pa nisam merodavna za ocenjivanje njegovog lika i dela. Za sada mi lezi. Za kasnije- videcemo.

[spliff]

Ko je taj covek koji pise?

i couldn't care less

[Eurokrata]

1. Zvonimir Kulundzic - Knjiga o Knjizi
2. Ivan Mestrovic - Uspomene na politicke ljude i dogadjaje
3. Igor Stravinski - /Robert Craft - Memoari i Razgovori.


ovo trece moras poslusati:)

inace se slazem s tobom, mada sam po tebi "zadrt srbin".
( da sam srbin pa da se uvredim )


P.S.

ono sto bi te mozda zanimalo, jest da nista ali nista iz Kishovog zivota nije uslo u njegove spise i dela. Bio je izuzetan prijatelj s mojim ocem , zajedno su se opijali i marsirali Evropom i doslovce znam mnogo toga a u njegovim knjigama skoro da nista od poznatog mi nisam naisao. Sto naravno i te kako cenim. On je "kriv" sto sam ovako lud i ziv.

[Ulix]

Originally posted by Eurokrata

ono sto bi te mozda zanimalo, jest da nista ali nista iz Kishovog zivota nije uslo u njegove spise i dela. Bio je izuzetan prijatelj s mojim ocem , zajedno su se opijali i marsirali Evropom i doslovce znam mnogo toga a u njegovim knjigama skoro da nista od poznatog mi nisam naisao. Sto naravno i te kako cenim. On je "kriv" sto sam ovako lud i ziv.

Oh, ali jeste! Pa on je sam govorio da nije siguran tacno koliko, jer je njegovo realno i fiktivno detinjstvo do te mere izmesao da vise ne ume da razluci sta je sta... (ono o cemu sam vec pisao: biografija postaje bibliografija ali i obrnuto), ali je dosta toga uslo: to je malo vidljivo u najkompleksnijem njegovom romanu - Pescanik, a najvise u druge dve knjige Porodicnog ciklusa. A i Mansarda je, po njegovim recima, "romansirana autobiografija jedne mladosti", zapravo jedne citave generacije; Kovac je pisao o tome koliko je Mansarda zapravo istinita, kazao je da je to nista drugo do transpozicija Kisovog tadasnjeg zivota.

Dalje: prica Enciklopedija mrtvih nije direktno njegovo iskustvo ali je to jedan san Mirjane Miocinovic. Isto je tako napisao i nekoliko kapotijevskih prica koje, doduse, nisu usle u konacnu selekciju za ovu knjigu, ali postoje. U tim pricama autobiografija nije samo predlozak ili inspiracija, vec celokupan sadrzaj price, doslovce. U njegovim se pricama susticu dve, grubo gledano, glavne struje evropske knjizevnosti toga doba; sa jedne strane tu je borhesovska objektivnost, (pseudo)dokumentarnost (Knjiga kraljeva i budala iz Enciklopedije mrtvih, Grobnica za B. D.) i sulcovska lirika - i kod pomenutog Sulca i kod Kisa sa jakom autobiografskom osnovom. Danilo Kis svakako nije bio toliko nespretan pisac da pise memoare; ne. On je bio dovoljno pametan i dovoljno talentovan da svoje realno isksutvo uzdigne na jedan visi nivo i da mu katkad gotovo mitsku dimenziju. Vec sam rekao da za "prosecnog" citaoca detaljnijie izucavanje Kisove proze u pravcu identifikovanja autobiografskih elemenata nije od preteranog znacaja (to ima znacaja, mozda, za nekog pisca koji bi da ima uvid u "mehanizam" nastajanja njegove proze), no ipak je izuzetno vazno znati vreme i okolnosti u kojima se radnja desava i poznavati situaciju u kojoj se Kis nalazio kao sin Jevrejina i Srpkinje; taj stravicni oblak nacizma se dosta jasno nadvija nad Ranima jadima i romanom Basta, pepeo, ali je nedovoljno naznacen, jer Andreas Sam o tome nije mogao pricati, obzirom da je narator - dete! A dete se sa baucima nacisticke Evrope i antisemitizma ne moze uhvatiti u kostac tako eksplicitno. I otud ta nejasnosti i nemogucnost da direktno i egzaktno pravis paralele izmedju D.K.-a i A. S.-a. On moze samo da nam kroz prizmu njegovog detinjeg dozivljaja nasluti ono sto ce da se dogodi i sto je neizbezno, a na citaocu je da uvidi tragiku price. A kako? Tako sto ce da zna kada je Kis ziveo, kada je rodjen, sta se dogodilo sa njegovom porodicom, narocito sa ocem. Tako sto ce da kontrastira svu nevinost prikazanog detinjstva u to uzasno vreme i sliku tuzne sudbine njegovih rodjaka i bezbriznog ludaka i pijanice Eduarda Sama.

[Simor]

Evo, pošto me je dragi navukao na Pasolinija, ne mogu a da se ne odvojim od raznih sajtova na kojim se mogu pročitati detaljne biografije istog. Npr: http://www.pasolini.net/english_biografia01.htm

[Storm]

Bez obzira koliko pisac uneo sebe u delo, svesno ili nesvesno, njegovo delo stoji potpuno nezavisno od toga.
Biografski detalji mogu da budu vrlo intersantni, mogu da učine čitanje zanimljivijim, ali nisu obavezni za tumačenje nijednog književnog ili bilo kog drugog umetničkog dela.

P.S.
Mislim da su romansirane biografije nešto vrlo neukusno.