Bootstrap Framework 3.3.6

[Ulix]

Najdraže mi je njegovo Zlatno runo. Ove godine Dereta ponovo izdaje svih sedam tomova, nažalost prepravljenih. Ali bolje i to nego ništa, I guess. Odmah zatim sledi Besnilo, pa Vreme ?uda, 1999. Autobiografska proza Godine koje su pojeli skakavci se ?ita u jednom dahu, a pokazao je i da je majstor kra?ih formi u Novom Jerusalimu. Iako spada u skribomane, Peki? takoðe spada u (retke) skribomane koji nisu objavili ništa što bi se moglo okarakterisati kao prose?no ili loše. Svaka je njegova knjiga isplanirana u tan?ine i napisana sa velikom pažnjom. Ono što je prisutno u svakoj njegovoj knjizi jeste prelepa, melodi?na re?enica, kakvoj nema ravne meðu "doma?im" piscima.

Koje Peki?evo delo vam se najviše dopada?

[2Q2Bstr8]

nisam pro?itao mnogo, samo Besnilo i Sentimentalnu povest britanskog carstva. Runo imam u originalnom izdanju, ali mi na žalost nedostaje šesti tom...

btw, zanimljivo je to da Dereta sad objavljuje Peki?a, kad je Solaris to u?inio pre par godina, i to veoma kvalitetno. imam celu ediciju, knjige su stvarno kvalitetno uraðene. o?ekujem i od Derete minimum taj kvalitet...

[Speculum Columbae]

Pre nekog vremena pročitao sam "Novi Jerusalim", do kojeg sam teško došao i bio, malo reći oduševljen.
Zatim sam pročitao i "Kako upokojiti vampira" i još više se iznenadio.
Jako mi se dopada njegova književnost, naracija i rečenica, skoro da mog uda kažem da mi je Megalos Masteros promenio, pomalo život.Jedino što mi nije odgovralo je njegova politička aktivnost (mada je u odnosu na Šešlja, koji je bio njegova opozicija u predhodnom veku bio pravi gospodin).
Da li ima još ljubitelja?

[deran]

"Besnilo" sam jedino čtao...ql...

[Tot]

Pročitao "Novi Jerusalim"; učeno baratanje fikcijom ali mi je bolji u tom pogledu u romanima, mada ne svim. "Besnilo" preporučujem a pročitao bih i "Atlantidu". "Hodočašće Arsenija Njegovana" je odličan roman.

Što se tiče njegovog politčkog angažmana i biografije, pročitaj "Godine koje su pojeli skakavci" mada sam to ne bih čitao ponovo ni za živu glavu Količina napora potrebna za ta tri toma je nesrazmerna zadovoljstvu koje se dobija. U biografsko-dokumentarnom smislu tu i tamo zanimljivo ali je prenatrpan detaljima koji u svojoj natrpanosti ne doprinose zanimljivosti. Bio sam mlađi kada sam to čitao pa mi je korpus usvojenog znanja iz latinskog pomogao za njegovu enormnu upotrebu stranih reči.

Ako izuzmemo teren koji je čista fantastika, gde zaista ima dobru priču, manje stilski opterećuje jer njegova rečenica mi je preglomazna, natrpana i ne postiže sklad dugačkih rečeničnih zahvata koje sam sretao kod drugih pisaca.

Zbog toga ne žurim sa njegovim "Zlatnim runom" sa koliko ono beše tomova?

Zanimljiva su mi "Pisma iz tuđine" gde je možda taj svoj političko-esejistički nivo najbolje ukomponovao. I tu je sjajan posmatrač, pronicljivi ironičar. Zanimljivost izlaganja ovde potiskuje političke stavove kojima je ponekad iritantan. U tom smislu sam dobio preporuku za "Sentimentalnu povest britanskog carstva" pa ću to jednom pročitati.