- 20 Sep 2005, 14:28
#352237
"Slusala sam,kako pred smrt,coveku ceo zivot blesne pred ocima.Da li je to tacno,niko ne zna,jer svako ko odlazi odnosi i odgovor.Mozda nas to zivot dariva nekim snaznim secanjem za dovidjenja,da lakse i lepse poletimo u svoju vecnost.
Danas mi je rodjendan.Sedamdeseti.Hodam lagano ulicom i ne znam zasto,secam se detinjstva i svih mojih davnih i divnih rodjendana.Sve brze,sve snaznije poce da me obuzima secanje.Pomislila sam,to je onaj blesak pred ocima za zbogom,ona vatra u grudima-za let.Mozda bih zauvek odletela od siline osecanja koja su nabujalo jurila kroz mene,ali toga jutra me vodila druga zelja.Nosila sam cvece,kafu u termosu i cigarete.Tamo gde idem ceka me jedina zena mog zivota.Otisla je pre mene da vidi da li je tamo neka druga svetlost,ili je ipak sve samo mrak?Ima li toplih predela ili je sve samo led?I,bila je to njena zadnja sala,slave li se tamo rodjendani,mogu li ja uopste tamo da odem?
Kad smo se ponekad salili ko ce prvi na ta "rajska vrata",uvek je govorila da ona mora bar malo pre mene,da mi pripremi svu udobnost,da mi ispuni mali milion ovozemaljskih zelja.Bile su to male sale kojima smo se gurkali i bockali kad na su hvati "zuta minuta",kad bude hladno i u nama i oko nas.
Stigla sam do nje i odmah sela na klupu koju sam odavno napravila.Pogledale smo se.Ona na slici,ja na klupi.Nista me nije moglo ubediti da me ne vidi,jer odmah sam cula poznatu pridiku:
"A,pusisi,pusis.."
"Pusim kao i uvek,jedem dve pakle krdze,a ne kao ti fine cigarete.."
Zapalila sam i njoj cigaretu,nasula nam dve kafe,i osetila duboku,vrelu bol.Jutro je bilo toplo,mirisalo na kisu koja samo sto nije.
"Evo me ljubavi.Danas mi je sedamdeset.Hoces li da me vodis sa sobom ili si tamo nasla neku mladju?"
Zasijase joj oci avgustovskim suncem i pozvase me da pridjem za rodjendanski poljubac.Pomilovala sam sliku.Moj dragi,uvek topli obraz.Poljubili smo se onako kako smo mi znale.Dodirnemo se usnama i tako milujemo.Pola minuta.Minut.Bio je to nas "pecat poljubac"za sve prilike.Sveca je gorela mirno,dugim pravim plamenom.Uvek sam dolazila u prepodnevnim satima.Bile smo same i mogle smo da pricamo.
"Znas da sam uvek volela svoje rodjendane.Nikad nisan licemerno govorila-nije vazno,to je za decu.Nikad nisam lagala ni sebe ni druge.."
Slala sam joj svoje misli kroz dim cigarete..
"Secas se kako si volela poklone?I cestitku telefonom,i svaku tajnu u sjajnom papiru.I ti i ja smo volele tu caroliju rodjendana.."
"Meni ne treba vrednost.Treba mi paznja.Toplina.."
Gledala sam njen nasmesen lik i cula ono poznato:
"A,mnogo trazis.Ceo zivot sam ti pricala i nisi naucila.Zapamti,vreme si mogla da dobijes samo od mene.."
Zacutale su mi misli.Pogled mi sa njene slike odluta na nebo.Sta bi ona meni poklonila za sedamdeseti rodjendan?Nista nisam pozelela.Samo nju.
Cula sam je kako me opet bocka:
"Znaci,desilo se i to cudo u koje nikada nisam verovala.Ti nemas zelja,i ne zelis poklon.."
"Stani,stani!Imam zelju.Odvedi me nekako kod sebe.Dodji po mene.Posalji to nesto po mene.Snadji se.Daj mi kao poklon da sa tobom delim tvoj mir i tvoju vecnost."
Gledala sam je pravo u oci:
"Evo,da zapalimo jos po jednu.Molim te,ispuni mi zelju.Ne volim vise rodjendan.Ni poklone.Hocu kod tebe!Vreme mi je.."
Gledala me je:
"Znas,ljubavi,da tek onda nece biti ni tebe,ni mene,ni nas.Ne daj se!Sve dok budes dolazila sa cvecem,kafom i cigaretama-ja zivim.Imam srecu da sam otisla prva.Ti kad odes,niceg vise nece biti.Zato ostani.Ostani jos malo.."
