- 27 Avg 2005, 15:37
#337281
... just imagine, and have a nice trip
Dodiri prolaznosti vremena, dodiruju talase mojih osecaja.
Cekajuci neponovljivo moj dah postaje sve slabiji.
Dodirujuci puchinu mashte, gledam gde cu dalje.
Pogled mi je zakovan na prolaznost vremena.
Osecajuci budjenje, osecam hladnocu.
Mrak mi je jedino utochishte, senke me u njemu nemogu naci.
Bezeci od ljudi, bezim u ludilo, tamo me chekaju.
Treperece svetlo mi razbija utochishte, moja sushtina je sachuvana.
Moje telo je nashlo dom u dubinama, secanje na rodjenje.
Meso pada s neba, ljudi su u krvi sachuvani, nov dom traze.
Misleci na pobedu, neprijateljima glava nenalaze put do tela.
Puchina me zove, hladnoca mashte, nedodirljivost tame.
Zlatan dah me budi iz sna, oko mene je koshmar.
Glasovi su tu, neponovljive rechi, hiljadu pisama napisanih.
Vika iz dushe, me vraca u normalu, nisam zaboravio da se nasmejem.
Gledam u ochi, I neidem nikuda, kroz ove ochi nepostoji put.
Isuvishe je svetlosti u zenici, premalo je magije u srcu.
Nastavljam dalje, trazeci, utochishte tame.
Okruzeno bedemima snage, izbrisano iz vremena.
Umrem li na putu, naci cu ga.
Prezivim li naci ce ono mene.
Usne mi se smeju, shvatam shalu, zavrshavam razgovor s umom prolaznika.
Dodiri prolaznosti vremena, dodiruju talase mojih osecaja.
Cekajuci neponovljivo moj dah postaje sve slabiji.
Dodirujuci puchinu mashte, gledam gde cu dalje.
Pogled mi je zakovan na prolaznost vremena.
Osecajuci budjenje, osecam hladnocu.
Mrak mi je jedino utochishte, senke me u njemu nemogu naci.
Bezeci od ljudi, bezim u ludilo, tamo me chekaju.
Treperece svetlo mi razbija utochishte, moja sushtina je sachuvana.
Moje telo je nashlo dom u dubinama, secanje na rodjenje.
Meso pada s neba, ljudi su u krvi sachuvani, nov dom traze.
Misleci na pobedu, neprijateljima glava nenalaze put do tela.
Puchina me zove, hladnoca mashte, nedodirljivost tame.
Zlatan dah me budi iz sna, oko mene je koshmar.
Glasovi su tu, neponovljive rechi, hiljadu pisama napisanih.
Vika iz dushe, me vraca u normalu, nisam zaboravio da se nasmejem.
Gledam u ochi, I neidem nikuda, kroz ove ochi nepostoji put.
Isuvishe je svetlosti u zenici, premalo je magije u srcu.
Nastavljam dalje, trazeci, utochishte tame.
Okruzeno bedemima snage, izbrisano iz vremena.
Umrem li na putu, naci cu ga.
Prezivim li naci ce ono mene.
Usne mi se smeju, shvatam shalu, zavrshavam razgovor s umom prolaznika.
