Bootstrap Framework 3.3.6

[DIONIS]

Miroslavljevo jevanðelje upisano u Uneskovu memoriju sveta
stana - 22. jun 2005.


Generalni direktor Uneska Koi?iro Macura saopštio je da je Miroslavljevo jevanðelje upisano u registar programa te organizacije Ujedinjenih nacija, nazvanog Memorija sveta. Srbija i Crna Gora je podnela zahtev za upis ovog najstarijeg rukopisa na srpskom jeziku u junu prošle godine, kada je ambasador SCG u Unesku Dragoljub Najman predao Macuri fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanðelja. Savetodavni komitet Uneska je predložio generalnom direktoru upis 29 novih kolekcija ili rukopisa iz 24 zemlje, na sastanku u kineskom gradu Lijangu, održanom od 30. maja do 16. juna ove godine. Meðu njima je i Miroslavljevo jevanðelje za koje se u predlogu kaže da je "rukopis iz 1170. godine, jedan od najbogatijih te vrste i najvažniji predstavnik stila, roðenog spajanjem italijanskog i vizantijskog uticaja".
"Ovo nije samo priznanje ovom vrednom rukopisu, ve? i našoj zemlji", izjavio je, tim povodom, ambasador Najman Tanjugu. Miroslavljevo jevanðelje se ?uva u Narodnom muzeju u Beogradu. U spisak Memorije sveta 2003. godine upisan je i arhiv "Nikole Tesle". Unesko je pokrenuo program Memorija sveta 1992. godine, iz dva razloga - da dragoceno kulturno blago širom sveta sa?uva od kolektivne amnezije i da to isto blago u?ini dostupnim svim kulturnim poslenicima. (RTS)



sta bi po vama moglo da se svrsta u Srpsku (i svetsku)kulturnu bastinu osim Miroslavljevog Jevandjelja?

na Kosovu Gracanica,Pecka Patrijarsija i Visoki Decani, u Uzoj Srbiji gomila manastira sto Ovcarsko-kablarske doline,sto fruske gore itd....
joj,pa kad samo razmislim ima puno toga i to vecinom vezanih stvari za Crkvu (po kojoj mnogi forumasi ovde povracaju)

[AngraMaina]

To što je za crkvu vezana srpska srednjovekovna kulturna baština ne opravdava je NI MALO za sva ideološka sranja koja iz nje ispadaju, danas, u srpskom društvu. To je ki?enje tuðim perjem.

A da si malo bolje obavešten, znao bi da su te hramove uglavnom gradila i oslikavala lica koja nisu bili members pravoslavne crkve, nego zanatlije i strani majstori (Srð Grešni, fra Vita Kotoranin, Eftihije i Mihailo itd) -- uz to su ih bez izuzetka pla?ala i osmišljavala svetovna lica (kraljevi i knezovi) -- što takoðe važi i za Miroslavljevo jevanðelje, koga ne bi bilo bez humskog kneza, sina Zavidinog, dok je Gligorije dijak bio samo pomo?no osoblje, uz to je radio za pare.

A Studenica je ve? upisana na tu listu pre par godina, ne znam da li su i ostali manastiri, ?ini mi se da su Sopo?ani, Mileševa i Visoki De?ani ali ne znam. Niko ne negira njihovu vrednost ali za to zasluga sledi ljudima iz XIII i XIV veka, a ne današnjim parazitima i džip-filaretima.

Na listu bi spadalo i Vukanovo jevanðelje (raðeno nešto kasnije za drugog Nemanjinog brata) ali je izgorelo '41. u požaru Narodne biblioteke. Toliko o brizi tog kulturnog razvijenog sveta za srpsku kulturnu baštinu.

[Ахасвер]

Na UNESCO-voj Listi spomenika svetske kulturne baštine od 1979. pa naovamo uvršteni su Studenica, Stari Ras sa drevnom Petrovom crkvom, Gradinom i Ðurðevim Stupovima, Sopo?ani i stari grad Kotor. Od nedavno su svoje mesto na listi spomenika nulte kategorije kona?no našli i Visoki De?ani. I Miroslavljevo jevanðelje, naravno. Trenutno su u izradi elaborati za pe?ki kompleks crkava, Bogorodicu Ljevišku u Prizrenu i Gra?anicu. To je dugotrajan i nimalo lak posao kome prethode valorizacija, sistematska istraživanja, nau?ni radovi itd.
Pošto pitanje glasi koje bi spomenike pridružili ve? navedenima, ja bih npr. naveo Mileševu, Manasiju i Sremske Karlovce, s obzirom da ispunjavaju neke osnovne preduslove. Na pamet mi pada možda još i Mora?a ili Cetinjski oktoih. Ili smederevska Tvrðava.
Gamzigrad je npr. do sada izostavljan kao kandidat, jer smo se nepravedno fiksirali za srednjevekovno nasleðe, potpuno zanemaruju?i izuzetan zna?aj tog svetski ?uvenog poznorimskog lokaliteta.
Lista, doduše, nije kona?na što bi, jel'te, trebalo da predstavlja izazov za doma?u nauku.

[Ахасвер]

Originally posted by AngraMaina
To što je za crkvu vezana srpska srednjovekovna kulturna baština ne opravdava je NI MALO za sva ideološka sranja koja iz nje ispadaju, danas, u srpskom društvu. To je ki?enje tuðim perjem.

A da si malo bolje obavešten, znao bi da su te hramove uglavnom gradila i oslikavala lica koja nisu bili members pravoslavne crkve, nego zanatlije i strani majstori (Srð Grešni, fra Vita Kotoranin, Eftihije i Mihailo itd) -- uz to su ih bez izuzetka pla?ala i osmišljavala svetovna lica (kraljevi i knezovi) -- što takoðe važi i za Miroslavljevo jevanðelje, koga ne bi bilo bez humskog kneza, sina Zavidinog, dok je Gligorije dijak bio samo pomo?no osoblje, uz to je radio za pare.

A Studenica je ve? upisana na tu listu pre par godina, ne znam da li su i ostali manastiri, ?ini mi se da su Sopo?ani, Mileševa i Visoki De?ani ali ne znam. Niko ne negira njihovu vrednost ali za to zasluga sledi ljudima iz XIII i XIV veka, a ne današnjim parazitima i džip-filaretima.

Na listu bi spadalo i Vukanovo jevanðelje (raðeno nešto kasnije za drugog Nemanjinog brata) ali je izgorelo '41. u požaru Narodne biblioteke. Toliko o brizi tog kulturnog razvijenog sveta za srpsku kulturnu baštinu.

Ta?no je da protomajstori srpskih hramova nisu uvek bili pravoslavni. Zidarskim i klesarskim poslovima najvi?niji su bili majstori iz Primorja, koji su u te svrhe naj?eš?e unajmljivani od strane srpskih vladara. Pomenuo si franjevca Vitu iz Kotora i njegovu radionicu. Njemu, kao i mnogim njegovim prethodnicima, srpska kultura duguje svoju bogatu rustificiranu romansku plastiku i arhitekturu kako Raške škole tako i onih mlaðih spomenika koji su njene forme s poštovanjem ponavljali (Gradac, Banjska, De?ani, prizrenski Sveti Arhanðeli). Taj najdirektniji upliv zapadne kulture u srpsku srednjevekovnu umetnost dugujemo baš njima.
Na zidanju nije morao da radi pravoslavac. Na klesanju skulpture takoðe. Ali je zato živopisac itekako MORAO pripadati pravoslavnoj Crkvi. Ta?ka. To se ne može dovesti u pitanje. Dijak Gligorije, starac Simeon, Srð Grešni ili Mihailo, Astrapa i Jeftihije... Svi do jednog koje pominješ bili su pravoslavni, ve?ina njih zografi monasi, aktivno uklju?eni u telo Srpske Crkve. Izrada živopisa u crkvama, svetih slika ili prepisivanje i iluminiranje svetih knjiga bilo je bogougodno delo, više u sferi religiozne kontemplacije nego pukog zanatstva. Iz tih razloga umetnik je vernik koji se drži drevnih kanona, tek onda radnik kome se za njegovo delo pla?a. I tako je do današnjih dana. Austrijski vojni inženjeri projektovali su srpske hramove na teritoriji Karlova?ke Mitropolije. Sremskokarlova?ku Nikolajevsku crkvu npr. projektovao je Nemac. Ali su živopise tih crkava radili isklju?ivo pravoslavni. Nikada inoverni, ?ak i kada se u drugoj polovini XVIII veka Srpska Crkva od Kijeva potpuno okrenula Be?u.

Uloga poru?ioca, baš kao i umetnika, u srednjem veku je posve druga?ija nego u današnje doba. Oni su uvek iz redova Kraljevske Porodice i crkvenog klira, a tek kasnije i iz redova srpskog visokog plamstva. Uloga ktitora je sporedna, on nikada nije idejni tvorac. U izvesnoj meri on može znatno uticati na arhitekturu svoje zadužbine (npr. Gradac, Banjska, De?ani), ali se u pogledu živopisa ta uloga svodi na najmanju mogu?u meru - po?inje i završava se sa ktitorskom kompozicijom. Kraj.
Srpska Pravoslavna Crkva s pravom jeste titular spomenika koji se danas uvode na Listu UNESCO-a. Njena uloga je na polju umetni?ke produkcije kroz istoriju vrlo jasna i do danas se nije promenila. Kroz o?uvanje prepoznatljivog likovnog izraza, kao i kroz osmišljeno negovan istorizam u umetni?kim delima (slikarstvo Boðana i Krušedola, ili Džefarovi?eva "Stematografija" na primer) ona je o?uvala suštinu duhovnog, kulturnog i nacionalnog bi?a ovog naroda u vreme kada nije bilo ni države ni prestolja. I ne znam zašto je to sporno i zašto je tako lako to prenebre?i.

I još nešto. Ta?no je da je u aprilskom bombardovanju Beograda, rušenjem prelepe zgrade Narodne biblioteke na Kosan?i?evom vencu uništen celokupan i vrlo vredan srednjevekovni fond - Vukanovo jevanðelje je preživelo (jevanðelje koje je bogobojažljivi starac Simeon sa svojim crnoriscima prepisao za Vukana, Nemanjinog najstarijeg SINA). Preživelo je iz prostog razloga jer se nalazilo tamo gde se brižljivo ?uva ve? više od 150 godina - u Petrogradu. Nikada u Beogradu.

[AngraMaina]

Originally posted by Aleksandar
I još nešto. Ta?no je da je u aprilskom bombardovanju Beograda, rušenjem prelepe zgrade Narodne biblioteke na Kosan?i?evom vencu uništen celokupan i vrlo vredan srednjevekovni fond - Vukanovo jevanðelje je preživelo (jevanðelje koje je bogobojažljivi starac Simeon sa svojim crnoriscima prepisao za Vukana, Nemanjinog najstarijeg SINA). Preživelo je iz prostog razloga jer se nalazilo tamo gde se brižljivo ?uva ve? više od 150 godina - u Petrogradu. Nikada u Beogradu.

Eto mi kad pišem bunovan. Mislio sam zapravo na beogradski Parimejnik, ali sad sam proverio i vidim da je nestao u Prvom ratu. Znam da je bio neki važan kodeks koji je izgoreo '41. ali ne mogu da se setim. Uostalom nije ni važno.

[Mars]

Biti na UNESCOvoj listi je pre svega jedna velika obaveza.

To nasi nisu bili shvatili pa su neki lokaliteti sa liste skinuti.

[Vlada T]

A da li je Lepenski Vir stavljen na UNESCO-vu listu?

Dalje, imam utisak da govor o srpskoj umetnosti vecma pocinje i zavrsava se srednjim vekom. Koliko zaista vrednujemo spomenike srpskog baroka, recimo?

[Mars]

Pa, recimo da nemam pojma odgovor na to pitanje.

U Lepenskom Viru sam bio prosle godine, vodic tada nije bio obavesten o clanstvu mesta gde prima platu na UNESCOvoj listi... Setio bih se da je rekao.




O, Boze.... Sta sve necu da vidim ovde.

Gde mi je onaj smajli ...? ... A-ha! Evo ga.

[fencysmurf]

kako nesto sto je nastalo u srednjem veku moze biti opisano prisvojnim pridevom koji je nastao i znacenje dobio u XIX veku?

[Storm]

Kad smo ve? kod srednjeg veka, šta je sa podacima kako je izgledao obi?an, svakodnevni život. Jel tu neko nešto iskopao ili napisao na tu temu?

[fencysmurf]

Originally posted by Storm
Kad smo ve? kod srednjeg veka, šta je sa podacima kako je izgledao obi?an, svakodnevni život. Jel tu neko nešto iskopao ili napisao na tu temu?

kako ne . u poslednje vreme je izaslo nekoliko knjiga na temu srednjevekovnog zivota u Srbiji...

najbolja je, drzim, knjiga koju je izdao CLIO kao propratni materijal za Istoriju privatnog zivota....

ali ima ih jos dve ....

[Storm]

Originally posted by fencysmurf

Originally posted by Storm
Kad smo ve? kod srednjeg veka, šta je sa podacima kako je izgledao obi?an, svakodnevni život. Jel tu neko nešto iskopao ili napisao na tu temu?

kako ne . u poslednje vreme je izaslo nekoliko knjiga na temu srednjevekovnog zivota u Srbiji...

najbolja je, drzim, knjiga koju je izdao CLIO kao propratni materijal za Istoriju privatnog zivota....

ali ima ih jos dve ....

CLIO je ok (bar ono što je meni poznato).
A jel ima šanse da se nešto sa?uvalo, bar temelji nekog zdanja koje nije imalo crkvenu ili dvorsku svrhu? Koliko znam u Beogradu je najstarija stambena zgrada iz 18.-og veka.

[DIONIS]

Originally posted by AngraMaina

Originally posted by Aleksandar
I još nešto. Ta?no je da je u aprilskom bombardovanju Beograda, rušenjem prelepe zgrade Narodne biblioteke na Kosan?i?evom vencu uništen celokupan i vrlo vredan srednjevekovni fond - Vukanovo jevanðelje je preživelo (jevanðelje koje je bogobojažljivi starac Simeon sa svojim crnoriscima prepisao za Vukana, Nemanjinog najstarijeg SINA). Preživelo je iz prostog razloga jer se nalazilo tamo gde se brižljivo ?uva ve? više od 150 godina - u Petrogradu. Nikada u Beogradu.

Eto mi kad pišem bunovan. Mislio sam zapravo na beogradski Parimejnik, ali sad sam proverio i vidim da je nestao u Prvom ratu. Znam da je bio neki važan kodeks koji je izgoreo '41. ali ne mogu da se setim. Uostalom nije ni važno.

bilo bi vazno da se nijenasao tip da te demantuje:osama:

[DIONIS]

Originally posted by fencysmurf
kako nesto sto je nastalo u srednjem veku moze biti opisano prisvojnim pridevom koji je nastao i znacenje dobio u XIX veku?

prolupali loncici...

mozda se ni na kosovu 1389 nije borila Srpska vojska,verovatno....

[fencysmurf]

Originally posted by DIONIS

Originally posted by fencysmurf
kako nesto sto je nastalo u srednjem veku moze biti opisano prisvojnim pridevom koji je nastao i znacenje dobio u XIX veku?

prolupali loncici...

mozda se ni na kosovu 1389 nije borila Srpska vojska,verovatno....

ne, nije.

Borila se feudalna vojska , sastavljena od vazala i njihovih feudalnih seniora, sa raznih teritorija Balkana koje su naseljavali Juzni Sloveni, koji u tom trenutku nisu imali svest o nacionalnoj pripadnosti - na nachin na koji je mi danas shvatamo.

Nisu svi cak ni pripadali Srp.Prav.Crkvi.

Bosanski feudalac Vlatko Vukovic, bio je recimo katolik...

[AngraMaina]

Originally posted by Storm
A jel ima šanse da se nešto sa?uvalo, bar temelji nekog zdanja koje nije imalo crkvenu ili dvorsku svrhu? Koliko znam u Beogradu je najstarija stambena zgrada iz 18.-og veka.

I ja sam se raspitivao ali su mi rekli da nema, mada se se?am Malog grada u Smederevskoj tvrðavi u kojoj je sa?uvan jedan zid despotske palate (onaj prema Dunavu, koji je u stvari deo bedema), ima dva-tri simpati?na goti?ka prozora na kojima se još naziru arabeske.

[AngraMaina]

Ups rekao si ni dvorsku svrhu, e za to ne znam.

[AngraMaina]

Originally posted by DIONIS

Originally posted by AngraMaina

bilo bi vazno da se nijenasao tip da te demantuje:osama:

Bilo bi važno da je rukopis sa?uvan. I da forum gej-srbija ima bilo kakav uticaj na bilo šta.

[Storm]

Originally posted by AngraMaina
Ups rekao si ni dvorsku svrhu, e za to ne znam.

U stvari kapiram da je vrlo teško da je ostalo tako nešto sa?uvano. A mislim, i da je ostala neka ku?a u kojoj se živelo, pretpostavljam da bi bilo sku?eno i depresivno.
Zna?i u Smederevu postoji ostatak despotove palate. Pa super.

[Ахасвер]

Originally posted by AngraMaina
Eto mi kad pišem bunovan. Mislio sam zapravo na beogradski Parimejnik, ali sad sam proverio i vidim da je nestao u Prvom ratu. Znam da je bio neki važan kodeks koji je izgoreo '41. ali ne mogu da se setim. Uostalom nije ni važno.

Verovatno misliš na Srpski parimejnik. On je stradao u bombardovanju '41. Uništeno je tada ?ak 1394 rukopisa nastalih u periodu od XII do XIX veka što obuhvata ?ak 1/4 ukupnog broja starih srpskih rukopisa... Nestale su izuzetno vredna Trogirska i Turska zbirka koje su obuhvatale nekoliko stotina latinskih, italijanskih i turskih povelja i dokumenata. Izgorelo je i 2000 rukopisa naše novije književnosti (XVIII i XIX vek).
Ako se tome pridruže i uništene zbirke koje su se do Drugog rata nalazile u Grgetegu, Devi?u i Žitomisli?u, s pravom se može re?i da je u Drugom ratu nestala gotovo ?itava srpska srednjevekovna (i novovekovna) književna baština.

[Vlada T]

Originally posted by Aleksandar

Originally posted by AngraMaina
Eto mi kad pišem bunovan. Mislio sam zapravo na beogradski Parimejnik, ali sad sam proverio i vidim da je nestao u Prvom ratu. Znam da je bio neki važan kodeks koji je izgoreo '41. ali ne mogu da se setim. Uostalom nije ni važno.

Verovatno misliš na Srpski parimejnik. On je stradao u bombardovanju '41. Uništeno je tada ?ak 1394 rukopisa nastalih u periodu od XII do XIX veka što obuhvata ?ak 1/4 ukupnog broja starih srpskih rukopisa... Nestale su izuzetno vredna Trogirska i Turska zbirka koje su obuhvatale nekoliko stotina latinskih, italijanskih i turskih povelja i dokumenata. Izgorelo je i 2000 rukopisa naše novije književnosti (XVIII i XIX vek).
Ako se tome pridruže i uništene zbirke koje su se do Drugog rata nalazile u Grgetegu, Devi?u i Žitomisli?u, s pravom se može re?i da je u Drugom ratu nestala gotovo ?itava srpska srednjevekovna (i novovekovna) književna baština.

Nadam se da je neko to prethodno stigao da prouci?:molise:

[Ахасвер]

Originally posted by Vlada T
A da li je Lepenski Vir stavljen na UNESCO-vu listu?

Dalje, imam utisak da govor o srpskoj umetnosti vecma pocinje i zavrsava se srednjim vekom. Koliko zaista vrednujemo spomenike srpskog baroka, recimo?

Koliko je meni poznato, Lepenski Vir nije na Listi. Isti slu?aj kao sa Gamzigradom koji sam naveo kao primer srpske opsednutosti srednjim vekom i nemara za svešto iz tih okvira ispada. Isti slu?aj je sa baroknim nasleðem. Bilo je nekih planova da se Sremski Karlovci kandiduju za mesto na Listi UNESCO-a, ali je sve ostalo mrtvo slovo na papiru.
Generalno, mislim da je ljudima nekako milije da se prepuste snu i naklapanjima o slavi propalog Carstva. Pa krene pri?a: manastiri opto?eni zlatom, vizantijska raskoš, Dušan Silni, zlatne viljuške, Kosovski zavet, Carstvo Nebesno... Gde bi nam bio kraj da Turci nisu došli i sve zajebali. I tu je obi?no kraj.
Bitno je vratiti monahe u Banjsku i Stupove, a to što su u Medijani izvanredni mozaici prekriveni tresetom i travom (kao vid primitivne konzervacije, šta li) ili što umalo propade ikonostas zemunske Nikolajevske crkve, to kao da nikoga ne zanima. Da ne pominjem jadnu situaciju u kojoj je Narodni muzej u Beogradu, kao naš najve?i baštinar.
Srpski barok se neopravdano zapostavlja. Šokirao sam se kada sam saznao da su do nedavno naši istori?ari umetnosti sa studija izlazili potpuno neupoznati sa tim segmentom srpske kulture.

[Ахасвер]

Originally posted by Storm
A jel ima šanse da se nešto sa?uvalo, bar temelji nekog zdanja koje nije imalo crkvenu ili dvorsku svrhu?

Temelji jesu opstali. Sa?uvano je nešto profane arhitekture, i to uglavnom onih zdanja vojne namene, budu?i da su i nadalje jedno vreme služila svrsi. Generalno, profana arhitektura je daleko više bila izložena razaranju nego li crkvena (iako su brojni hramovi bukvalno sravnjeni sa zemljom, a meðu njima i prava monumentalna remek-dela - Ðurðevi Stupovi i prizrenski Sveti Arhanðeli na primer). Iako u životu nije niti jedna od rezidencija naših vladara, ostataka profane arhitekture imaš svuda. Nešto malo ?ak i u Beogradu. Ali mislim da je Novo Brdo tu bez premca. Na žalost, Majka gradova Srpskih danas je gotovo potpuno u ruševinama, a sa njenih zidova i ono malo zgrada lokalno šiptarsko stanovništvo neštedimice odnosi graðu. Ve? vekovima, a taj proces traje i danas. Doduše, mi najmanje imamo prava da to nekome spo?itavamo, budu?i da graða iz anti?kog Šarkamena još uvek odlazi u temelje nekih srpskih ku?a...
Za ono što tebe zanima, a to je život u staroj Srpskoj državi, Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka od Smilje Marjanovi? i Danice Popovi? je bez premca. Fencysmurf ju je ve? preporu?io.

[AngraMaina]

Originally posted by Vlada T

Originally posted by Aleksandar

Originally posted by AngraMaina
Eto mi kad pišem bunovan. Mislio sam zapravo na beogradski Parimejnik, ali sad sam proverio i vidim da je nestao u Prvom ratu. Znam da je bio neki važan kodeks koji je izgoreo '41. ali ne mogu da se setim. Uostalom nije ni važno.

Verovatno misliš na Srpski parimejnik. On je stradao u bombardovanju '41. Uništeno je tada ?ak 1394 rukopisa nastalih u periodu od XII do XIX veka što obuhvata ?ak 1/4 ukupnog broja starih srpskih rukopisa... Nestale su izuzetno vredna Trogirska i Turska zbirka koje su obuhvatale nekoliko stotina latinskih, italijanskih i turskih povelja i dokumenata. Izgorelo je i 2000 rukopisa naše novije književnosti (XVIII i XIX vek).
Ako se tome pridruže i uništene zbirke koje su se do Drugog rata nalazile u Grgetegu, Devi?u i Žitomisli?u, s pravom se može re?i da je u Drugom ratu nestala gotovo ?itava srpska srednjevekovna (i novovekovna) književna baština.

Nadam se da je neko to prethodno stigao da prouci?

Pa ovu konkretnu knjigu izdao je Lavrov u svom Aljbumu, ali ve?ina knjiga nije uopšte izdata, ili bi radi primera snimili samo nekoliko listova, koji su nekad objavljivani, a nekad ne. Uz to su snimci ?esto loši iz tehni?kih razloga (snimano pre sto godina), mnoga mesta koja bi se mogla razrešiti iz originala ostaju mutna. Ve?ina graðe naravno nije nikad ispitana, ali tako je manje-više svuda, samo što u Srba više nema ni prilike za to.

[djo]

Originally posted by Vlada T
A da li je Lepenski Vir stavljen na UNESCO-vu listu?

Dalje, imam utisak da govor o srpskoj umetnosti vecma pocinje i zavrsava se srednjim vekom. Koliko zaista vrednujemo spomenike srpskog baroka, recimo?

pa srednjevekovna umetnost je ?ini mi se mnogo zanimljivija, mi sa barokom ne možemo da budemo baš konkurentni... ali evo predloga, manastir boðani kod sombora (XVIII vek, ako se ne varam...) , spoj baroka i vizantije, jako zanimljivo /živopisana oslikana crkva - kopije nekih fresaka se mogu videti u galeriji matice srpske u novom sadu.

takoðe, subotica sa svojim secesionisti?kim zgradama je par exellence zanimljiv kandidat

[fencysmurf]

Originally posted by bojandjo
takoðe, subotica sa svojim secesionisti?kim zgradama je par exellence zanimljiv kandidat

jel za srpsku kulturnu bastinu?

[djo]

pa da, naravno! pa u srbiji je!

[fencysmurf]

onda, valjda, srbijansku kulturnu bastinu.

[djo]

aha...
uh, ja baš ne pravim razliku izmeðu 'srpsko' i 'srbijansko', pre?ani uvek koriste 'srbijansko' u negativnom kontekstu (ja se ograðujem )

[fencysmurf]

sve je to lepo, mislim, u fazonu - bas su sasavi ti precani....

....ali nemoze nesto biti srpsko kulturno nasledje ako je nastalo u okvirima madjarskog kulturnog nasledja, moze biti srbijansko jer se nalazi u drzavi Srbiji....