Bootstrap Framework 3.3.6

[Simor]

Iz danasnjeg "Dnevnika":

Sasvim izvesno, proza Danila Kisa ce zaziveti i na velikom platnu. Naime, snimanje filma inspirisanog Kisovom porodicnom trilogijom "Rani jadi", "Basta pepeo" i "Pescanik" pocelo je u decembru u Staroj Moravici kod Bajmoka... Scenarista i reditelj ovog dugometraznog igranog ostvarenja naslovljenog "Pescanik" je Sabolc Tolnai (1971)...

"Pescanik" se snima na tridesetpetomilimetarskoj filmskoj traci u crno beloj tehnici... Glavne uloge su poverene nasim poznatim glumcima Slobodanu Custicu, Nebojsi Dugalicu, Djurdjiji Cvetic, kao i decaku Davidu Vojnicu, zatim poznatoj bosanskohercegovackoj glumici mladje generacije Jasni Zalici, kao i, u svojim zemljama takodje istaknutim umetnicima, Larsu Rudolfu iz Nemacke i Adamu Rajhoni, Kati Lazar, Mari Nadj i Janosu Dersiju iz Madjarske. Vecinski producent ovog filma je "Atlanta" iz Subotice...

[Ulix]

Joj. Jesam li jedini koji nalazi da je ovo pomalo zabrinjavajuce?

Bas me zanima na sta ce liciti ekranizacija Porodicnog ciklusa; cak i kad bi bilo moguce, bilo sta iz tog ciklusa pretvoriti u film, ne verujem da je moguce uklopiti npr. Bastu, pepeo i Pescanik.

[Simor]

Originally posted by Ulix
Joj. Jesam li jedini koji nalazi da je ovo pomalo zabrinjavajuce?

Jesi li pogledao tekstove u "Poljima" ("Mala madjarska Kisologija")?

[Ulix]

Originally posted by Simor

Originally posted by Ulix
Joj. Jesam li jedini koji nalazi da je ovo pomalo zabrinjavajuce?

Jesi li pogledao tekstove u "Poljima" ("Mala madjarska Kisologija")?

Aha.
Bas mi se dopalo. Vegelov tekst je lep, pun nekog strahopostovanja prema Kisu. Od pesama je najbolja ona koju sam ovde postavio.

Ovde u JDP-u igra predstava Red voznje Andreasa Sama po motivima romana Basta, pepeo, i jos se nisam usudio da je pogledam. Bojim se zamrzecu ili Kisa ili JDP posle toga.

[Loni]

Ulix mi je poklonio knjigu ,,Enciklopedija mrtvih'', iz koje sam zasad procitao tri price: Simor cudotvorac, Crvene marke sa likom Lenjina i Enciklopediju mrtvih.

Najviše mi se dopada Simor, uh pardon, Simon ?udotvorac.
Em što je stilski i kompoziciono dobra, em što raskrinkava veru.
Prelepa pri?a.

- ,,Crvene marke...'' mi se nisu naro?ito dojmile jer mislim da pri?a mora da bude zaokružen svet za sebe, a ova pri?a nije takva.
Previše ima pozivanja na Mandela Osipovi?a, Didroa, Ninu rot Svanson itd i ispada da niko ko nije upoznat sa pomenutoma ne može da prati pri?u, koja mi više doðe kao esej.

- Enciklopedija mrtvih mi se takoðe nije naro?ito svidela zbog previše nabrajanja u cilju izazivanja ?itao?evih setnih ose?anja.

Sve u svemu, Kišove literatura za mene nije vrh, ali to je moj problem jer ja u literaturi ?eznem za originalnim idejama i razvijenom fabulom.

[Ulix]

Originally posted by PauLi
- ,,Crvene marke...'' mi se nisu naro?ito dojmile jer mislim da pri?a mora da bude zaokružen svet za sebe, a ova pri?a nije takva.
Previše ima pozivanja na Mandela Osipovi?a, Didroa, Ninu rot Svanson itd i ispada da niko ko nije upoznat sa pomenutoma ne može da prati pri?u, koja mi više doðe kao esej.

Za neupucene, ako ovo moze mozda pomoci:
Mendel Osipovic = Osip Mandeljstam
Nina Rot Svanson = psihoanaliticki pristup knjizevnosti
Narator price je, svakako, Naderzda Hazina Mandeljstam, ili (po nekima, mada je malo verovatno) Ana Ahmatova licno.

Ove informacije mogu pomoci pri citanju price, mada sam Kis u Post scriptumu kaze da je u pitanju fantazija, i onda citira Nabokova, i time nagovestava o cemu se, zapravo, radi...; sto se jasnoce tice, donekle je PauLijeva zamerka opravdana, mada obzirom na formu pripovetke, ne verujem da je Kis mogao podrobno objasniti i povuci jasnije paralele izmedju M. O. i Mandeljstama, kako je pripovetka zapravo pismo upucenu strucanjaku za poeziju M. O. nikakva dodatna objasnjena primaocu pisma ne bi bila potrebna. U prvom redu, Kis je kao i ja imao velika ocekivanja od citaoca, i tu ova prica nije vrhunac (vrhunac sadizma je Pescanik); sanse nisu velike, pretpostavljam, da prosecan citalac poznaje rusku avangardu, a ponajmanje njenog najopskurnijeg (iako najboljeg) predstavnika. Posto sam relativno dobro upucen u rusku poeziju s pocetka XX veka, meni je ova prica najdraza u zbirci...

[Swanheart]

"Smrti se ne podvaljuje;cvece ima svoju jasnu dijalekticku putanju i bioloski ciklus kao i covek;od cvetanja do truljenja."

"Dani teku kao reka vremena,ka uscu,ka smrti."

"Nista se ne ponavlja u istoriji ljudskih bica,sve sto se na prvi pogled cini da je isto jedva da je slicno:svaki je covek zvezda za sebe,sve se dogadja uvek i nikad,sve se ponavlja beskrajno i neponovljivo."

[Simor]

Kako je glasila ona re?enica Danila Kiša, a u vezi apatrida, koja je uvek pisala na poleðini knjiga u istoimenoj biblioteci devedesetdvojke? Sjajan citat, a ja ne mogu da ga naðem...

Neko zna?

[Tot]

"Vi bi ste hteli, gospodo, da vam pokažem svoju ronu ku?u? Ali moja se majka porodila u bolnici u Fijumi i ta je bolnica ve? srušena. Ne?ete uspeti da stavite plo?u na moj dom jer je i on valjda srušen. Ili biste morali staviti tri-?etiri plo?e sa mojim imenom: u raznim gradovima i raznim državama, ali ni tu vam ne bih mogao pomo?i, jer ne znam koja je bila moja rodna ku?a, ne se?am se više gde sam živeo u detinjstvu, jedva znam na kojem sam jeziku govorio."

[Sunce]

Evo malog poklona...Ulix-a pronadjoh na ovoj Tucovicevoj slici Kisa...

http://www.kis.org.yu/

[Ulix]

Originally posted by Sunce
Evo malog poklona...Ulix-a pronadjoh na ovoj Tucovicevoj slici Kisa...

http://www.kis.org.yu/

Da, da, da, uhvacen sam u kradji; maznuo sam avatar sa Kisove prezentacije. Ali... kako odoleti?

[Sunce]

Pročitah ovih dana knjigu "Bašta, pepeo" po drugi put. Oduševila me je knjiga!

[Galadriel]

Ljubav je strasna stvar. Sta da vam kazem?
Na ljubavnom iskustvu drugih ne moze se uciti.
Svaki susret izmedju muskarca i zene zapocinje kao da je prvi susret na svetu.
Kao da nije bilo od Adama i Eve naovamo milijarde takvih susreta.
A, vidite, iskustvo ljubavi se ne prenosi. To je veliko zlo.
I velika sreca. Bog je to tako uredio.

Iz "Lauta i oziljci"

[Sunce]

Ljubitelji Kisa, pozurite u bioskope:

[AngraMaina]

kad me je jedna prijateljica u grckoj, inace srbofil (kako je z.r.? srbofilka?), pitala da joj preporucim knjigu iz srpske knjizevnosti, otisao sam u prvu knjizaru i kupio joj enciklopediju mrtvih.

nekako se, pritom, podrazumevalo da ta knjiga postoji skoro u svakoj boljoj knjizari u grckoj, na polici medju najvecim svetskim piscima XX veka.

toliko o tome.

[Clockwork Orange]

Njegova pesma Djubriste mi je medju omiljenim (ljubavnim) pesmama. Divno.

[Clockwork Orange]

Poceo sam da citam Bastu,pepeo, i u startu mi se dopala, ali previse me nekako vuce ga depresiji, tako da mislim da cu je ostaviti dok ne dodje prolece.
Kis je meni jako nostalgican, tuzan, bez obzira o cemu pisao. Jednostavno, takve mi se asocijacije redjaju dok ga citam i zato moram da ga doziram.

[AngraMaina]

Originally posted by Tot
"Vi bi ste hteli, gospodo, da vam poka�em svoju ronu ku?u? Ali moja se majka porodila u bolnici u Fijumi i ta je bolnica ve? sru�ena. Ne?ete uspeti da stavite plo?u na moj dom jer je i on valjda sru�en. Ili biste morali staviti tri-?etiri plo?e sa mojim imenom: u raznim gradovima i raznim dr�avama, ali ni tu vam ne bih mogao pomo?i, jer ne znam koja je bila moja rodna ku?a, ne se?am se vi�e gde sam �iveo u detinjstvu, jedva znam na kojem sam jeziku govorio."

ovo je tako dobro

[Dragonite]

Ja sam samo došao ovde da ispričam nešto zanimljivo.

Juče sam bio na promociji knjige ' Rokopisi' Petra Popovića (novinara koji se bavio muzikom) i ispričao je nešto zanimljivo vezano za Kiša.

(pokušaću da prepričam iz prvog lica)

'... i mene nekog septembra 1979 pita Danilo Kiš da ga odvedem na koncert Bijelog Dugmeta, na Marakanu. Rekao mi je: 'Ja se plašim da nikad nisam bio na koncertu, a želim da znam kako to izgleda'. Odemo zajedno, a Kiš sedne na tribinu, pored semafora, u istoj pozi u kojoj sam ja bio deset godina pre toga kad sam prvi put doživeo tako nešto... Sluša Bregovića, gleda masu i kaže 'I svi su ovde došli njega da slušaju? Pa ovaj mali je bolji od Tita! Tito nikad nije mogao dobrovoljno da skupi ovoliku masu, a ovi su još i platili da dođu!'...

Eto, Kišu se svidelo Bijelo Dugme .

[Sunce]

"Pescanik" se daje u bioskopu "Balkan":

Balkan
Braće Jugovića 16
tel. 3343-491
u 16h
Turneja
u 18h
Kino Lika
u 20h
Peščanik
u 22h
Lu Ridov Berlin


http://www.krstarica.com/lat/beograd/bioskopi/

[Garbo]

"Enciklopedija mrtvih"

[Ulix]

Originally posted by AngraMaina

Originally posted by Tot
"Vi bi ste hteli, gospodo, da vam poka�em svoju ronu ku?u? Ali moja se majka porodila u bolnici u Fijumi i ta je bolnica ve? sru�ena. Ne?ete uspeti da stavite plo?u na moj dom jer je i on valjda sru�en. Ili biste morali staviti tri-?etiri plo?e sa mojim imenom: u raznim gradovima i raznim dr�avama, ali ni tu vam ne bih mogao pomo?i, jer ne znam koja je bila moja rodna ku?a, ne se?am se vi�e gde sam �iveo u detinjstvu, jedva znam na kojem sam jeziku govorio."

ovo je tako dobro

To je iz price Apatrid, koju je Kis pisao za Enciklopediju mrtvih, ali je nikada nije u vrstio u tu knjigu, objavljena je, mislim, tek posmrtno. A steta, prelepa je prica.

[Speculum Columbae]

Obožavam Kiša.Jedan od (naših) najboljih pisaca!
Grobnica za Borisa Davidoviča i Enciklopedija Mrtvih - da svakako.
Rani jadi - Ne, nikako...

[Ulix]

Originally posted by Jelena Tihi Ubica

Rani jadi - Ne, nikako...

Zasto ne?

[stotinka_dogvila]

Sintagma imati muda - koja, izgleda, nije samo slovenska i jugoslovenska jezička i psihološka tvorevina - jeste svojevrsni opskurantizam, neka vrsta pohvale ludosti bez erazmovskog konteksta, priznanje da za svet umetnosti, literature pogotovo, glava jeste nekom vrstom smetnje, misao, erudicija i duh tom se nesrećnom sintagmom odbacuju kao suvišni ili čak opasni, jer sve što nije poteklo iz muda poteklo je, dakle, iz glave ili duha, a to ne valja, to je jasan znak i beleg dekadencije, erudicije “koja neminovno kvari bogomdani i autentični (mudati) talenat”, pa se, uprkos Skokovom etimologijskom Rječniku, reč muda izvodi iz prideva mudar, te stoga ko ima veća muda taj je po logici stvari i mudriji, muda se razvijaju duhovnim vežbama na račun alkoholom oteščale glave kojoj je namenjen krajnji cilj da postane Wasserkopf; i što takav naš umetnik, a pogotovo pisac, ne biva odnesen vetrom i vazdušnim strujanjima snagom svog Wasserkopfa, to je samo stoga što mu to ne daju njegova muda, čija ga privlačna snaga drži vezanog za zemlju poput lengera. Imati muda to još u nas znači biti bogomdanim talentom, književnim pastuvom i lirskim kentaurom koji spava sa Euterpama i Kaliopama kao sa svojim bogomdanim naložnicama, oplođujući literaturu svojim semenoglavcima i svojim punoglavcima koji se kreću ka suštini svojim bičevima i svojim zmiljuljastim pokretima, vođeni nekim nagonskim, božjim zamahom kroz sluzavu masu stvarnosti, bez ikakvog kompasa i smisla, bez severa i smera, samo svojim semenoglavim nagonom, a svako se drugo kretanje u prostoru i vremenu, u nekom smislenom smeru i po nekom logičkom konceptu glave i duha, proglašava sumnjivom erudicijom, zapadnoevropskim uticajem, dekadentnom dekartovskom školom koja lišava individuu mudate njene spontanosti; cogito ergo sum postaje coito ergo sum, kao deviza i pogled na svet, u bukvalnom i metaforičnom (metafizičkom) značenju. A pri tom se u toj našoj kentaurskoj literaturi rađaju samo sentimentalni produkti sentimentalnih ljubavnika (muda na stranu), u duhu i starinskom ruhu borinskog karasevdaha, četrdesetogodišnjaci pišu ljubavna epistolarna dela (u stihu i prozi), traže svoju izgubljenu devojčicu i svoju “prohujalu mladost”, a da nisu u stanju da iz svojih već presahlih mošnji iscede ni taj borinski karasevdah “žala za mladošću”, ni danteovski raj i pakao, ni milerovski (falokratski) mit seksualnosti, ni tragično-ironičnu erotsku zebnju (u kjerkegorovskom značenju te reči) a la Filip Rot.

Muda su, uz to, nacionalni pečat, rasni žig; ostali narodi imaju sreću, tradiciju, erudiciju, istoriju, ratio, ali muda su samo naša i jedina. Kod nas se u literaturu ulazi po jednom srednjovekovnom strogom ritualnu, vatikanskom i papskom, gde srećni kandidat za naziv Vrhovnog Mudonje prolazi pored već oktoisanih kritičara iz velikog reda Mudonja, i gde se svaki od tih kritičara uverava svojeručno u muškost budućeg podanika, pa se klimanjem glave i magijskom rečju habeat prima novi u red pisaca, dokazavši onim šta taj habeat sadrži ne samo svoj književnički talenat nego i svoju rasnu i književničku pripadnost. Muda su, dakle, garantni znak da se umetnik neće ogrešiti o zakone zajednice pomišlju ili delom, da se, dakle, neće služiti svojom galvom, da se neće igrati svojom glavom.

Danilo Kiš, “Čas anatomije”

[suicidal.pony]

najbolji pisac!
svojevremeno mi je pricha o machicima iz 'ranih jada' bila inspiracija da prochitam i ostalo.





U jorgovanu iza kuće dečak je pronašao četiri šlepa mačeta. Mada je po
njihovom cviljenju shvatio da ih je neko odvojio od njihove majke, koja ih sada
sigurno traži na drugom kraju sela, plačući po krovovima, ipak se ponadao da
će ih prisvojiti neka druga mačka, neka mačka usedelica, ili neka mačka
nerotkinja ili bilo kakva mačka dobra srca.
Treba priznati: dečak je ušao u baštu da krade ribizle. Ležao je
poleñuške ispod žbuna i razgrtao lišće. Crveni su grozdovi visili nad njegovom
glavom kao minñuše. Pri dnu su bili poprskani sitnim kapljicama blata - sinoć
je padala kiša. Ribizla se nalazila odmah uz živicu od jorgovana.
Mačkicama se učinilo, mada ga nisu mogle videti, da im se to bliži neki
ogroman mačor. Nisu znale da dečak krade ribizle i da usput uhodi ptice.
Pištale su kao sasvim mala deca.
34
Dečak utrča u kuću i stavi u limenku malo hleba i mleka, zatim tutnu
redom mačje njuškice u limenku. One su samo pištale bespomoćno,
naprežući svoje krmeljive kapke.
To je bilo pred veče.
Ujutro rano, pre nego što je krenuo da istera krave gospodina Molnara,
dakle vrlo rano, poñe u baštu iza kuće da proveri šta je s njegovim mačićima,
nije li ih prekonoć usvojila neka mačka usedelica, neka mačka nerotkinja ili
bilo kakva mačka dobra srca. Drhtali su na rosi, bez drugog znaka života.
Limenka je stajala kraj njih, nedirnuta. Samo je hleb bio nabubreo, upivši
mleko.
"Nema pravde na svetu", reče dečak u sebi. "Ni meñu ljudima, ni meñu
mačkama!"
Onda ugleda kraj sebe jedan velik kamen, podiže ga i spusti naglo.
Jedno mače ciknu kao gumena igračka, a glava mu osta pod kamenom.
Samo su mu se šapice istezale i grčile. Meñu kandžama bi se tada pojavila
ružičasta lepeza. Kada podiže kamen, on ugleda mačkinu glavu umrljanu
krvlju i jedno zlatnozeleno oko ispod napuklih kapaka. Dečak ciknu i ponovo
podiže kamen.
Bio mu je potreban čitav sat dok ih je sve pobio.
(Videći ga tako zajapurenog i prestravljenog kako drhteći stoji pred njim,
kao da mu je pozlilo, gospodin Molnar mu nije rekao ništa.)
Sahranio ih je tek uveče, kraj živice od jorgovana. Zajedno s mačkama
zakopao je i kamen. Nije stavio nikakav znak.

[Kragi]

Sve sto vredi u Srbiji umire prerano ....

[Neve]

Enciklopedija mrtvih

[lorna]

Dvadeset godina kako je Danilo Kish umro (15. oktobar 1989)

Sklopivši oči, koje je pitanje postavio?
Čemu sve to što jeste i što nije (a što bi moglo biti), čemu sve to ako zajedno sa telom, sa okom, sa testisima, umire i duh, taj oblak, ta jezgra srca u srcu umirućeg srca. Čemu, ako ne tome da se nadživi trošni prah tela, da se u najsavršenijoj kvintesenci sakupi prošlost, sadašnjost i budućnost, saznanje i slutnje, fini prah i oblak, meljava svih čula, meljava srca i mozga, da se sve to skupi u mali večni oblak, u paru oblaka, i da nastavi da živi, kao saznanje i kao suština.

Danilo Kiš, Peščanik

[HPLC]

Eolska harfa