Bootstrap Framework 3.3.6

[Nocturnal]

fencysmurf
putopisi su chudo

Nije putopis. Koliko sam skapirao, zena je zivela u Kongu neko vreme.

NOX

[fencysmurf]

Originally posted by Nocturnal

fencysmurf
putopisi su chudo

Nije putopis. Koliko sam skapirao, zena je zivela u Kongu neko vreme.

NOX

obicno je " neko vreme " i potrebno za putopis... ali OK ti si citao, ne ja... verujem....

[Ulix]

Srpska knjizevnost je "dala" odredjen broj vaznih pisaca, poput vec vise puta pomenutog Andrica, Selimovica, zatim Crnjanskog, ali i Aleksandra Tismu, B. Pekica, M. Kovaca i D. Kisa; od danas zivih, u evropskim okvirima, znacajniji je (mozda) Albahari. Meni se licno dopada i Goran Petrovic ali nesto ne mogu da zamislim da ce on uspeti da se probije u rang najznacajnijih evropskih pisaca. Ne moze se govoriti ni o jednom piscu sa ovih prostora koji je imao uticaj slican onom koji su imali latinoamericki pisci (u prvom redu Borhes), sto se i ne moze ocekivati jer ni jedan od nasih pisaca, izuzev eventualno Kisa, nije bio inovator. Andric je nesumnjivo fantastican pisac ali daleko od toga da je promenio nacin na koji se pisu romani.

Ne mogu a da ne pomenem i Nobelovu nagradu, kad je neko vec otvorio tu temu: Sa Nobelovom nagradom problem nije u tome sto je ponekad dobijaju nepoznati pisci jer i medju njima ima onih koji je bez sumnje zasluzuju, poput odlicne poljske pesnikinje Vislave Simborske, a uostalom, medju manje poznate nobelovce ubraja se i Andric, a ipak se retko ko usudjuje da kaze da je nije trebao dobiti, problem je sto je dobijaju u potpunosti beznacajni autori od kojih su neki, prosto receno, losi pisci kao Vole Sojinka ili Najpol, Perl Bak N. Gordimer... Sa druge strane, najveca imena u knjizevnosti XX veka poput Borhesa, Nabokova ili H. Milera su ostala kratkih rukava. A da ne pominjemo to kako Akademija vec godinama uspesno ignorise velicine kao Ruzdija, Kunderu ili Rota.

[kal zakath]

Kao zanimivost - najcitanije delo slovenacke literature u inostranstvu, posle 11.9. je "Alamut" Vladimira Bartol-a, jer je obavezna lektira na West Point-u.

[Ulix]

Originally posted by fencysmurf
Interesuje me jedno...

Da li onih u koje se kunemo da su nam literalni giganti - tipa Andric, Selimovic, Cosic to name a few - postoje u lektirama van granica serbian speaking sveta i da li vrse ikakav uticaj na svetsku knjizevnost ili je opet rec o nasem samostvorenom mikrokosmosu?

Tema je veoma interesantna, i steta da propadne bez nekih konkretnih odgovora.

Dakle, od svih srpskih pisaca, znacaja su imala dva: Ivo Andric i Danilo Kis.
Andric je, pored Kadarea, na koga je imao nesumnjiv uticaj (o cemu je na prvoj strani pisao ...) uticao je i na jos jednog Nobelovca, Kucija (o tome je on sam pricao u jednom intervjuu).
Pored toga, Danilo Kis je izvrsio izuzetnu sintezu dve knjizevne tendencije XX veka - dokumentarnost, tj. pseudobjektivizam (mistifikaciju) i lirsku, duboko licnu prozu tipa Prodavnice cimetove boje, Bruna Sulca. O njegovom nesumnjivom znacaju govore i reci Suzan Sontag ("works of Danilo Kis preserve the honour of literature"), razne kritike Josifa Brodskog, Apdajka, Rota...

Mislim da je dosta opravdano govoriti o blagom uticaju srpske epske knjizevnosti na nemacki romantizam, recimo.

U neku ruku, rec je o samostvorenom mikrokosmosu, jer je nerealno u XXI veku govoriti o toliko jakom uticaju bilo kog pisca, jer recimo, velikani poput Saramaga, Filipa Rota ili Alena Ginzberga nisu izvrsili veci uticaj globalno, ali su nesumnjivo veliki pisci/pesnici. Saramago je revolucionar portugalske knjizevnosti, Rot je oslobodio americku prozu i otvorio citav jedan novi tematski svet, dok je Ginzberg izvrsio pravi prevrat, oslobadjajuci stih, nastavljajuci jos radikalnije Vitmenove poduhvate. Andric je Saramago srpske knjizevnosti, i to nije malo.
-------------------------------------------
I jedan (mozda) blagi offtopic: najbolji stihove koje sam ikada procitao napisani su na madjarskom, u pitanju je poema Na grobu Atile Jozefa Ferenca Juhasa. Poema toliko bogata toliko jaka, izazvala je dosta burne reakcije nakon objavljivanja u Madjarskoj, i iako je nesumnjivo remek-delo, nije izvrsila neki snazan uticaj na tokove evropske poezije. A originalna je i nova, u svakom pogledu. Hocu da kazem - "velicina", "znacaj" nekog knjizevnog dela ili pisca - i ove reci namerno stavljam pod znake navoda - ne moze se meriti po tome u koliko se zemalja cita kao lektira.

[Galateja]

Ne smemo izgibiti iz vida da je Gete naucio srpski jezik samo zbog pesme Hasanaginica.

Zao mi je sto kriterijum za to da li ca neko delo vrsiti uticaj, biti vidjeno u inostranstvu nije vrednost vec neki sekundarni razlozi od kojih je par pomenuto u prethodnim postovima.
Primera radi, romani Vladimira Arsenijevica su bili dostupni inostranim citaocima ne zbog neke ekstra genijalnosti, vec je za njega radio citav lobi. Pisao je o politickoj situaciji na nacin koji odgovara 'odredjenima' te se tako probijao...

[Ulix]

Originally posted by GALATEJA
Ne smemo izgibiti iz vida da je Gete naucio srpski jezik samo zbog pesme Hasanaginica.

Pomenuh Nemce gore.

Zao mi je sto kriterijum za to da li ca neko delo vrsiti uticaj, biti vidjeno u inostranstvu nije vrednost vec neki sekundarni razlozi od kojih je par pomenuto u prethodnim postovima.

Knjizevna pravda je spora ali dostizna. Koliko dugo je delo Osipa Mandeljstama bilo anonimno? A danas je priznat za verovatno najveceg pesnika XX veka. Iste je sudbine bio i Sulc. Naci ce se neko uvek ko ce ceniti dobrog pisca.

Primera radi, romani Vladimira Arsenijevica su bili dostupni inostranim citaocima ne zbog neke ekstra genijalnosti, vec je za njega radio citav lobi. Pisao je o politickoj situaciji na nacin koji odgovara 'odredjenima' te se tako probijao...

Tuzni su dani kad Vladimir Arsenijevic vrsi uticaj na knjizevnost. Imam dovoljno vere u svet da znam da se to nikada nece dogoditi.

[Galateja]

Imao ti vere ili ne on je bio hit vani devedesetih. Tuzno, ali istinito. Nadam se da nece biti V.A. taj koji ce predstavljati srpsku knjizevnost u buducnosti. 'U potpalublju' je prevedeno na engleski, nemacki, francuski, italijanski, svedski, danski, norveski, ceski, holandski, spanski i slovenacki jezik. On ima sansu (bar da bude primecen) dok se mnogi nepravedno marginalizuju.

[Ulix]

Originally posted by GALATEJA
Imao ti vere ili ne on je bio hit vani devedesetih. Tuzno, ali istinito. Nadam se da nece biti V.A. taj koji ce predstavljati srpsku knjizevnost u buducnosti. 'U potpalublju' je prevedeno na engleski, nemacki, francuski, italijanski, svedski, danski, norveski, ceski, holandski, spanski i slovenacki jezik. On ima sansu (bar da bude primecen) dok se mnogi nepravedno marginalizuju.

Znam da je bio prevodjen, ali prevodjena je i Danijela Stil pa ces tesko videti nekog Nobelovca da tvrdi da je ona bila presudni uticaj za njegovo stvarlastvo. Arsenijevic je naprosto prozivod jednog politickog momenta; roman U potpaljublju se po (ne)kvalitetu uspesno moze meriti sa Vidojkovicevim Kandzama. U pitanju je jedan neuk, nenacitan pisac, nadasve zanatski nepotkovan, i to do mere da je to nepopravljivo.

Problem sa nasim piscima je da su relativno nedostupni u inostranstvu, osim vec klasicnih - Andrica, Pavica i Selimovica, na cije sam knjige i u Americi nailazio u svakoj iole dobro opremljenoj knjizari. Neki su veliki pisci neopravdano zapostavljeni, poput Borislava Pekica (mada i dalje kazem: cik prevedi Zlatno runo ako mozes), od mladjih, recimo, Gorana Petrovica. Aleksandar Tisma je svojevremeno bio u igri za Nobelovu nagradu, i celokupan opus mu je preveden na francuski i nemacki, dok su mu sva vaznija dela dostupna i na engleskom. Eto, poslednjih godina se i David Alabahri dosta dobro kotira, sto mi je posebno drago. Voleo bih da ga vidim kao sledeceg balkanskog Nobelovca.

[XanaX]

Off topic:

nemojte me smatrati CRO-nacionalistom, ali smatram da se, posebno kod "definiranja" pisaca treba pisati malo opsirnije. Kao sto je Kafka ceski pisac (iz vremena kada Ceska bila dio Austrougarske), koji je pisao njemackim jezikom, a podrijetlom je Zidov. Sazeto, trebalo bi pisati da je Kafka pisac njemackog jezika. Isto tako Andric je jugoslavenski pisac, koji je pisao srpskim (uglavnom), a podrijetlom je Hrvat iz Bosne. Sazeto Andric je (bio jugoslavenski), a sad je srpski pisac. Tesla je americki pronalazac, rodjen u Hrvatskoj (tada u dijelu Austrougarske) i podrijetlom Srbin. Mislim da ga treba smatrati americkim pronalazacem, juznoslavenskog podrijetla (da se pozivam na onu njegovu cestitku povod osnivanja Banovine Hrvatske u jugoslavenskoj kraljevini gdje pise kako se ponosi hrvatskom domovinom i srpskim rodom).

On topic:

Mislim da juznoslavenska knjizevnost nema pretjeranog utjecaja na svjetsku knjizevnost. Npr. u Engleskoj su se zainteresirali za djecje pripovjetke Ivane Brlic.Mazuranic, usporedjujuci se s klasicima djecijih basnopisaca. S druge strane, Krlezu, kojeg u CRO smatraju najvecim hrv. piscem, vani ocjenjuju uglavnom kao provicijalnog srednjoeuropskog pisca...

[Simor]

Originally posted by Ulix

Originally posted by GALATEJA
Primera radi, romani Vladimira Arsenijevica su bili dostupni inostranim citaocima ne zbog neke ekstra genijalnosti, vec je za njega radio citav lobi. Pisao je o politickoj situaciji na nacin koji odgovara 'odredjenima' te se tako probijao...

Tuzni su dani kad Vladimir Arsenijevic vrsi uticaj na knjizevnost. Imam dovoljno vere u svet da znam da se to nikada nece dogoditi

Mozda se o Arsenijevicevom knjizevnom kvalitetu moze raspravljati, ali to sto je Vladimir Arsenijevic prevodjen na razne strane jezike, meni nije cudno. On je u ratnim godinama bio (knjizevni) glas jedne drugacije Srbije, zemlje u kojoj su mnoge kulturne "velicine" stale uz ratnu i nacionalisticku politiku, politiku koja svojim karakterom onemogucava umetnicko stvaralastvo kao takvo. Dakle, ne znam da li su lobiji radili za njega (teorije zavere su mi, same po sebi, odvratne), ali siguran sam da posle iskustva sa Dubrovnikom, Vukovarom i Sarajevom, knjiga "U potpalublju" dodje kao melem na ranu - i kao dokaz da ovde postoje ljudi koji su u stanju kriticki da preispitaju ono sto se desavalo u ratnim godinama, i kao nacin da se razbije stereotipna i pomalo rasisticka slika prema onima koji ne pripadaju krugu razvijenih zapadnih zemalja. Kada sam 1994. godine, sa svojih 17 godina, procitao "U potpalublju", meni je ta knjiga puno znacila. Ne treba zanemariti ni to da je Arsenijevic gay friendly, pa i to me navodi na izvestan otklon u odnosu na kritiku njega. Naime, sta mislite da li bi gej zajednica u Srbiji imala vise potencijala za emancipaciju, da pederi i lezbejke cesce odlaze na casove pisanja kod Vladimira Arsenijevica, nego na Marakanu da slusaju Cecu Raznatovic, ili, pak, da za uzor imaju Biljanu Srbljanovic a ne Seku Aleksic (navodim Arsenijevica i Srbljanovicku, posto, na zalost, jos nemamo vaznu gej licnost u Srbiji koja bi mogla da bude uzor i izvor osnazivanja).

A sada da pokusam da odgovorim na fencysmurfovo pocetno pitanje. Ne mislim da srpska kultura vrsi bog-zna-kakav uticaj na globalnu kuturu iz vise razloga. Srbija je mala zemlja i kulturna produkcija ovde je zanemarljiva. Mi smo, u sustini, nebitni za formiranje evropskog kulturnog identiteta, a kamoli nekog globalnijeg. Takodje, Radomir Konstantinovic je rekao kako nam je iskustvo provincijalno, i mislim da je i kultura u ovoj zemlji bila i ostala provincijalna: zatvoreno drustvo je nasa sudbina. Postoje ovde, kako Albahari kaze, izuzetni pojedinci, ali ne i neprovincijalni kulturni kontekst. S druge strane, procesi globalizacije pod multikulturalizmom podrazumevaju asimilaciju manjinskih kultura, pa i tu treba traziti razloge zasto srpska kultura ima mali ili nikakav uticaj na svetske tokove.

I, konacno, slazem se sa Xanaxom, Ivo Andric ili Mesa Selimovic, kao ni mnogi drugi (kvalitetni) knjizevnici i umetnici, ne pripadaju srpskoj nego jugoslovenskoj kulturi. Jugoslovenska kultura je, po svom konceptu, bila daleko kosmopolitskija nego sto je srpska, i stoga je mozda i razumljivije zasto su oni koji su takvoj kulturi pripadali uspeli da naprave kakav-takav proboj u svetske krugove.

[Ulix]

Originally posted by Simor
Mozda se o Arsenijevicevom knjizevnom kvalitetu moze raspravljati, ali to sto je Vladimir Arsenijevic prevodjen na razne strane jezike, meni nije cudno. On je u ratnim godinama bio (knjizevni) glas jedne drugacije Srbije, zemlje u kojoj su mnoge kulturne "velicine" stale uz ratnu i nacionalisticku politiku, politiku koja svojim karakterom onemogucava umetnicko stvaralastvo kao takvo. Dakle, ne znam da li su lobiji radili za njega (teorije zavere su mi, same po sebi, odvratne), ali siguran sam da posle iskustva sa Dubrovnikom, Vukovarom i Sarajevom, knjiga "U potpalublju" dodje kao melem za ranu - i kao dokaz da ovde postoje ljudi koji su u stanju kriticki da preispitaju ono sto se desavalo u ratnim godinama, i kao nacin da se razbije stereotipna i pomalo rasisticka slika prema onima koji ne pripadaju krugu razvijenih zapadnih zemalja.

Kao sto sam rekao: u pitanju je naprosto politicki, a ne knjizevni, razlog njegovog prevodjenja. I zbog toga, njegovo je vreme proslo, jer se i politicka situacija izmenila. Spada u pisce za jednokratnu upotrebu.

Kada sam 1994. godine, sa svojih 17 godina, procitao "U potpalublju", meni je ta knjiga puno znacila. Ne treba zanemariti ni to da je Arsenijevic gay friendly, pa i to me navodi na izvestan otklon u odnosu na kritiku njega. Naime, sta mislite da li bi gej zajednica u Srbiji imala vise potencijala za emancipaciju, da pederi i lezbejke cesce odlaze na casove pisanja kod Vladimira Arsenijevica, nego na Marakanu da slusaju Cecu Raznatovic, ili, pak, da za uzor imaju Biljanu Srbljanovic a ne Seku Aleksic (navodim Arsenijevica i Srbljanovicku, posto, na zalost, jos nemamo vaznu gej licnost u Srbiji koja bi mogla da bude uzor i izvor osnazivanja).

To sto je Arsenijevic gay friendly mu sasvim sigurno ide na cast, ali kao sto Aleksandra Tismu cenimo uprkos tome sto nije bio gay friendly, Arsenijeviceva tolerantnost ne bi trebala da bude razlog da ga knjizevno velicamo. Cinjenica je da se moja estetika kosi sa njegovom u toj meri da nemamo gotovo nista zajednicko, i mozda iz tog razloga, ja ne bih zeleo da me bilo ko uci nekakvom neorealizmu u XXI veku, kada je vreme takvog pisanja proslo jos sa Balzakom. Ta je knjiga u svakom aspektu osim politickog bila anahrona vec u vreme svog objavljivanja, i to ne jer je ta anahronost bila namerna, vec zato sto autor drugacije nije znao da pise. U pitanju je covek veoma uskih knjizevnih interesa i sumnjive erudicije. O Arsenijevicu kao coveku ne mogu nista reci, jer ga ne poznajem, ali se protivim tome da ga svrstavamo medju dobre pisce samo zato sto je gay friendly ili zato sto je politicki podoban. Onda nije nista drugo nego svojevrsni anti-Cosic. (Sa malom razlikom da bi Arsenijevic morao malo da poradi da U potpalublju dostigne nivo Cosicevih Korena.) To, zao mi je, nije dovoljan razlog.

[Tot]

Originally posted by Dušan Maljkovi?
Doduše, ?osi?a preferiram u "partizanskoj fazi", od kada je po?eo da piše epsku fantastiku i da se bavi ota?astvom nacije, najdublje ga (literarano) prezirem.

Ovaj nacionalisticki partizan je podjednako dosadan u obe svoje "faze". Nije napisao roman: Vreme vlasti. To bi bila prica o njemu. Ali su ovaj roman pisali drugi. Uz svu nesrecu oko njegovog pogubnog uticaja na provincijalizaciju srpske knizevnosti dobro je to sto su se izgradil pisci koji mu ni po cemu ne nalikuju. Doduse uz mnogo patnji i truda. To samo dokazuje da ni knjizevnici u Srbiji ne mogu slobodno disati, da se ovde rdji tesko izmaci...uprkos tome jedan niz pisaca koje kvalifikuju kao "postmoderne" sa dovoljno kriticnosti da sagledaju bedu modernosti ali i deluzije ?osi?eve istorije su jedan dobar iako ne suvise jak blok u srpskoj knjizevnosti i to je moja preferencija i zelja glede njene dalje buducnosti.

[Tot]

Originally posted by fencysmurf
Interesuje me jedno...

Da li onih u koje se kunemo da su nam literalni giganti - tipa Andric, Selimovic, Cosic to name a few - postoje u lektirama van granica serbian speaking sveta

Per definitionem, ne moze postojati "srpska lektira" van granica serbian speaking sveta.

Srpska knjizevnost nije smogla dovoljno hrabrosti da izgradi jedan prepoznatljiv moderan ton sa zajednickim imeniocem. Tome je monogo doprinela siva eminecija SANU Dobrica ?osi?.

Mi mozemo s mnogo vise izvesnosti govoriti o prepoznatljivosti srpske srednjovekovne knjizevnosti i mislim da bi je stranci ako bi se za nju zainteresovali mogli smatrati kao jedno jedinstvo. Ili mozemo kao Pavic tragati u skrivenim znacenjima srpskog baroka.

Ali kako nismo zakoracili van ?osi?evih istorijskih deluzija tako smo ostali da tapkamo u mestu glede jednog dovoljno snaznog profila srpske moderne knjizevnosti koji bi kao takav bio percipiran u inostranstvu. Postulirati provincijalizam kao merilo...ili imitirati zapadne moderne levicarske ili koje god druge tokove...ispostavlja se da je i knjizevnost tesko pogodjena sto nismo uspeli uci u istinske tokove evropske kulturne razmene...sto nismo izasli van svojih provincijalnih vidika...

Andric je opisao i predvideo tragediju ovih nasih "prostora", pa imajuci u vidu da se od te njegove vizije nista nije izmenilo i da je sve isto, sa Andricem bi trebalo i da se zavrsi poglavlje srpske istorije nobelovaca za duze vreme.

Nobelova nagrada se daje jasno profilisanim i autenticnim nacionalnim knjizevnostima. Srpska nije takva. Mozemo govoriti o ovom ili o onom imenu, ali srpska knjizevnost sveukupno jos nije vredna Nobelove nagrade sto se ne bi moglo reci za one nacionalne literature ciji su i slabiji pisci diobijali Nobela. U tome se krije jedna velika simbolika.

Mozemo navesti jos niz imena kao sto si ti ucinio. I sta cemo zakljuciti: da su se vredna imena radjala iz otpora, iz protesta, iz stalne teznje da umaknu nasem provincijalnom fatumu: Da su oni stvarali UPRKOS a ne uz podrsku nase kulturne sredine. Takva jedna kulturna sredina ne zasluzuje medjunarodno priznanje.

[Galateja]

Ooooo, sta ja ovde necu jos procitati?! Kvazi intelektualac Simor nam govori da je Arsenijevic glas jedne drugacije Srbije i da se ne sme zanemariti sto je gay friendly.

Licno, ne volim ni Seku ni Cecu, ali to sto ih neki vole je njihova stvar. Zasto bi ja sad trosila svoju energiju da nekom dokazujem da top nije dobro?! I otkud potreba doticnih 'patricija' da ispravljaju krive drine 'plebsa'.

Dzaba ti Simore 'izmi' i ko-fol-intelektualizam kad te sitnice odaju.

Kad toliko mrzis (da-MRZIS!) Srbiju sto fino ne odes. Jedna Svedska ili Norveska sigurno ceznu za takvim ekspertima.

P.S. - Ratne godine sam delom provela u Sarajevu tako da mi je ponajmanje potreban Arsenijevicev 'objektivni prikaz'.

[Simor]

Originally posted by GALATEJA
Ratne godine sam delom provela u Sarajevu tako da mi je ponajmanje potreban Arsenijevicev 'objektivni prikaz'.

Tebi je potrebno temeljno obrazovanje, a ne tinejdzersko dozivljavljavanje knjizevnosti, i umetnosti generalno.

Originally posted by Ulix
ali se protivim tome da ga svrstavamo medju dobre pisce samo zato sto je gay friendly ili zato sto je politicki podoban.

Slazem se u potpunosti. Samo pokusavam da objasnim zasto ja mislim da je percepcija njegovog dela mogla da bude interesantna zapadnom citaocu, a neka druga nisu.

Originally posted by Tot
Mozemo navesti jos niz imena kao sto si ti ucinio. I sta cemo zakljuciti: da su se vredna imena radjala iz otpora, iz protesta, iz stalne teznje da umaknu nasem provincijalnom fatumu: Da su oni stvarali UPRKOS a ne uz podrsku nase kulturne sredine. Takva jedna kulturna sredina ne zasluzuje medjunarodno priznanje.

[Galateja]

Originally posted by Simor

Originally posted by GALATEJA
Ratne godine sam delom provela u Sarajevu tako da mi je ponajmanje potreban Arsenijevicev 'objektivni prikaz'.

Tebi je potrebno temeljno obrazovanje, a ne tinejdzersko dozivljavljavanje knjizevnosti, i umetnosti generalno.

Oh, S(i)more, ti mi reci! Prethodno se konsultuj sa Lepom Mladjenovic, jer vidim da sam nisi sposoban da dodjes do nekog zakljucka.
Dakle to sto sam ja '92. bila u Sarajevu kao devetogodisnje dete i iskusila sve i svasta :brrr: nije nista u poredjenju sa ususkanoscu i lajanju tebe i V.A.?! Lako je filozofirati iz tople sobe, najeden i napijen.

[Tot]

Originally posted by GALATEJA
...

Jedino je Simor mozda pogresio utoliko sto govori o "objektivnom" prikazu. U knjizevnosti se imagionacijom otkriva pa tako videti stosta lose u srpskim "nedrima" nije stvar mrznje nego jedne celovitosti i autenticnosti, umetnickog realizma samog dela. Dakle pokusaj da osporis Arsenijevica a ne Simora.

A ja sam ratne godine proveo u Slobinoj Srbiji. I veoma mi je muka sto se na pijaci blizu mene prodaju slike Karadzica i Mladica. Da li je narod koji ima takve velicine predodredjen na bilo sta drugo osim na stradanje? Da li cemo jednom shvatiti da stradamo zbog gluposti a ne zbog istorijske velicine? Da li je Simor kriv sto ga nisu internirali u Sarajevo da brani "otadzbinu"? Koga da brani, u ime kojih vrednosti da gubi svoj zivot? Zapitaj se zasto je doslo do bombardovanja Sarajeva i zasto nismo imali hrabrosti da pruzimo ruku drugim narodima, zasto su Srbi definitivno ukaljali svoj istorijski obraz i minirali "nebesku Srbiju".

I ja znam nekoliko Srba koji su bili U Bosni za vreme tragicnih desavanja pa mi ne pada na pamet da dam za pravo njihovim predrasudama.

U krajnjoj liniji pisci su stvar ukusa, pa ako ti se Arsenijevic ne svidja ne moras da vredjas Simora.

Ja se nadam da Simor nece otici ni u Svedskiu ni u Norvesku uprkos tvojoj zelji vec da ce ostati jedan manjinski ali snazan glas DRUGACIJE I BOLJE SRBIJE.

[Simor]

Originally posted by GALATEJA
Oh, S(i)more, ti mi reci! Prethodno se konsultuj sa Lepom Mladjenovic, jer vidim da sam nisi sposoban da dodjes do nekog zakljucka.
Dakle to sto sam ja '92. bila u Sarajevu kao devetogodisnje dete i iskusila sve i svasta :brrr: nije nista u poredjenju sa ususkanoscu i lajanju tebe i V.A.?! Lako je filozofirati iz tople sobe, najeden i napijen.

'Ajde, uslisi molbu fencysmurfa i nemoj da pravis estradu od ove teme. I lepo nemoj citati moje postove, kao sto ja tvoje ne citam, i problem je resen. Dosadna si, nezanimljiva, neadekvatno obrazovana, puna opstih mesta. Tek, tvoje sarajevsko iskustvo me zanima onoliko koliko tebe zanima iskustvo gej muskaraca i lezbejki koje su preziveli homofobiju. Samo ako ima pikanterija.

Originally posted by Tot
...

Ignorisi je, prosto. Nije ona vredna bilo kakvog daljeg pisanja.

Na ovoj temi ima daleko intelektualno stimulativnijih postova i na njih treba obratiti paznju.

[Galateja]

Oh, zar je S(i)mor tako jadan da stalno ti ili Ulix morate da ga branite?

Za sva pitanja koja si meni postavio obratise Havijeru Solani i ostalim pajtosima.

[Galateja]

Originally posted by Simor

Originally posted by GALATEJA
Oh, S(i)more, ti mi reci! Prethodno se konsultuj sa Lepom Mladjenovic, jer vidim da sam nisi sposoban da dodjes do nekog zakljucka.
Dakle to sto sam ja '92. bila u Sarajevu kao devetogodisnje dete i iskusila sve i svasta :brrr: nije nista u poredjenju sa ususkanoscu i lajanju tebe i V.A.?! Lako je filozofirati iz tople sobe, najeden i napijen.

'Ajde, uslisi molbu fencysmurfa i nemoj da pravis estradu od ove teme. I lepo nemoj citati moje postove, kao sto ja tvoje ne citam, i problem je resen. Dosadna si, nezanimljiva, neadekvatno obrazovana, puna opstih mesta. Tek, tvoje sarajevsko iskustvo me zanima onoliko koliko tebe zanima iskustvo gej muskaraca i lezbejki koje su preziveli homofobiju. Samo ako ima pikanterija.

Bas se primeti da ne citas ono sto napisem. Ne zanima te moje sarajevsko iskustvo, ali te zanima da su Srbi ugnjetavali Jevreje (kao sto si naveo u jednoj temi). Iskreno, zao mi te je. Verujem da ti nije lako ziveti sa tolikom mrznjom u sebi.

[Ulix]

Originally posted by Tot
Jedino je Simor mozda pogresio utoliko sto govori o "objektivnom" prikazu. U knjizevnosti se imagionacijom otkriva pa tako videti stosta lose u srpskim "nedrima" nije stvar mrznje nego jedne celovitosti i autenticnosti, umetnickog realizma samog dela. Dakle pokusaj da osporis Arsenijevica a ne Simora.

Ni tu nije sasvim pogresio, obzirom da Arsenijevicev realisticki postupak u neku ruku trazi tu objektivnost. A i samim tim sto prikazuje "drugu stvarnost", on nije u potpunosti objektivan, vec samo komparativno, u poredjenju sa onim sto nam je tada servirano u raznim medijima. Subjektivan je, jer je to odraz njegovih dozivljaja, ali ga to ne diskvalifikuje u potpunosti od svake (politicke) objektivnosti.

Shvatam Simore sta hoces da kazes i slazem se; roman je, sasvim sigurno, bio zanimljiv zato sto prikazuje tu manjinsku, u doba ludila koliko-toliko normalnu, Srbiju.

(Galateja, ovo molim te, preklinjem te, nemoj da shvatis kao vatrenu odbranu Simora; on ume sam da se brani i to vrlo dobro.)

Originally posted by Tot
Andric je opisao i predvideo tragediju ovih nasih "prostora", pa imajuci u vidu da se od te njegove vizije nista nije izmenilo i da je sve isto, sa Andricem bi trebalo i da se zavrsi poglavlje srpske istorije nobelovaca za duze vreme.

Ne bih se slozio. Od Andrica do danas na ovim prostorima je stvaralo ili stvara jos uvek, prilican broj izuzetnih pisaca. Zanemarimo za trenutak Danila Kisa i Aleksandra Tismu, Milorada Pavica... Tu je David Alabahari, Dubravka Ugresic, Mirko Kovac.

Originally posted by Tot
Nobelova nagrada se daje jasno profilisanim i autenticnim nacionalnim knjizevnostima. Srpska nije takva. Mozemo govoriti o ovom ili o onom imenu, ali srpska knjizevnost sveukupno jos nije vredna Nobelove nagrade sto se ne bi moglo reci za one nacionalne literature ciji su i slabiji pisci diobijali Nobela. U tome se krije jedna velika simbolika.

Ali smo bili jasno profilisana i autenticna knjizevna sredina kada je tu nagradu dobio Ivo Andric?
Nobelova nagrada se postepeno pretvorila u politicku instituciju, pa je ne bih preterano povezivao sa knjizevnim kvalitetom. Ona je malim knjizevnostima preko potrebna jer je to prakticno jedini nacin da se ona "proda". Pogledaj samo koliko se malo stranih autora prevodu i prodaje na americkom trzistu! Cifra je smesna. Uopste, sto je komplikovanije ime to ga je teze prodati, a knjizevnost se danas mahom pretvorila u trziste.

Originally posted by Tot
Mozemo navesti jos niz imena kao sto si ti ucinio. I sta cemo zakljuciti: da su se vredna imena radjala iz otpora, iz protesta, iz stalne teznje da umaknu nasem provincijalnom fatumu: Da su oni stvarali UPRKOS a ne uz podrsku nase kulturne sredine. Takva jedna kulturna sredina ne zasluzuje medjunarodno priznanje.

Sa ovim se slazem. Ali to nije slucaj samo ovde, vec svugde. Veliki autori su uvek stvarali uprkos a ne uz podrsku kulturne sredine. Kundera je i danas u Ceskoj crna ovca i ceski ga kriticari ne podnose. Ginzberg je dugo godina bio zabranjivan i hapsen, koliko zbog politickih afiniteta, toliko zbog poezije. Skvorecki je, takodje, otisao iz Ceske. Bodler u svoje vreme ismevan i neshvacen. Sulc nepriznat i nepoznat. Mandeljstam umro u logoru, potpuno pogresno shvacen. Ahmatova hapsena i maltretirana, provela zivot u strahu. Svugde velika imena, veliki pisci, stvaraju uprkos knjizevnoj palanci (jer i nemacka je knjizevnost palanka, samo srazmerno veca od srpske, balkanske, jugoslovenske palanke); velicine ne moze postojati uz podrsku palanke. Palanka velicinu ne podnosi.

[AngraMaina]

andric je bitan za formiranje balkanskog diskursa ("most izmedju civilizacija", "raskrsnica svetova" i sl.)-- on, ismailj kadare, milco mancevski, teo angelopulos i jos neki, bili su glavni u tome.

oni su jako vazni za desavanja na "ovim prostorima", utoliko sto su doprineli formiranju dominantnih slika o savremenom "balkanu" kao ideoloskom konstruktu.

jako malo knjiga je prevedeno sa srpskog i stranac koji zeli da upozna srpsku kulturu pocece po pravilu od andrica i kisa, eventualno pavica i ugresiceve. knjizevnost je jezicki izraz nacije i kao takva se shvata nesvesno ili svesno (psiharis je u XIX veku pozivao grke da "ojacaju nacionalnu vojsku i nacionalnu filologiju")

a desavanja na "ovim prostorima" su imala krupne posledice po razne odnose moci u svetu, pa eto ti uticaja.


________________
*"ovi prostori" su uglavnom ex-jugoslavija, ali niko to ne voli tako da kaze.