Bootstrap Framework 3.3.6

[Laerem]

[/url]Rođak smrti


Ja sam rođak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.

Volim bolesne ruže,
Žene kad od čežnje venu,
Volim sumornu, tmurnu
Maglu jesenju.

Volim kucanje tužnih satova,
Njihov samrtni, preteći krik:
Velike Smrti, svete Smrti
Nestalni lik.

Volim one koji putuju,
Koji plaču i bude se bez volje,
U hladnoj zori, pod injem
Sleđeno polje.

Volim umorno odricanje,
Plač bez suza, mir i odmorišta,
Mudraca, pesnika i bolesnika
Utočišta.

Volim onog ko se obmanuo,
Ko je posrnuo, pao i kleo,
Koji ne veruje, koji je tužan:
Svet ovaj ceo.

Ja sam rođak smrti.
Volim ljubavi koje ginu
I da poljubim svakog ko odlazi
U daljinu.


Endre Adi

Wow.

[mrle]

Dugo Sam

Dugo sam tvojom lepotom ispijena
Ucila sebe kako da se smirim,

Od rebra tvoga ja sam stvorena,
Kako da te ne volim, da se divim?

Da sam ti sestra bilo bi ugodno,
Ali voljom drevne sudbine sinje,
Pred tobom stojim lukavo, pohotno

U liku tvoje najsladje robinje.

No kad se smrznem sva ponizna tako,
Na grudima tvojim kao sneg bela,
Tad mudro radujuci se udara jako
Tvoje srce – moja otadzbina cela!

Ana Ahmatova

[Speculum Columbae]

Gli Eroici furori, l'anno 1585

Za me je kao Parnas srce moje
gdje radi spasa valja mi se peti;
i mjesto Muza svaki čas mi broje
ljepote znane misli u pameti.

a kad mi oči suze rone, to je
za mene izvor s Helikona sveti:
za ljubav gori, nimfama i vodi,
po želji neba, pjesnikom se rodih.

Ali od kraljske vlasti,
ili od sklone ruke nekog cara,
il svećenika višnjeg i glavara

ne dobih ove milosti i časti;
već lovor su mi dali
tek moje srce i misli i vali.

In luogo e forma di Parnaso ho 'l core,
Dove per scampo mio convien ch'io monte,
Son mie muse i pensier ch'a tutte l'ore
Mi fan presenti le bellezze conte;

Onde sovente versan gli occhi fore
Lacrime molte, ho l'Eliconio fonte:
Per tai montagne, per tai ninfe ed acqui,
Com'ha piaciuto al ciel poeta nacqui.

Or non alcun de reggi,
Non favorevol man d'imperatore,
Non sommo sacerdote e gran pastore

Mi dien tai grazie, onori e privileggi;
Ma di lauro m'infronde
Mio cor, gli miei pensieri e le mie onde.

Đordano Bruno

[Speculum Columbae]

http://blogkojinikonecita.blogspot.com/ ... augel.html" target="_blank

[Speculum Columbae]

Homerska himna Kibeli (7 vek p.n.e.):

μητέρα μοι πάντων τε θεῶν πάντων τ᾽ ἀνθρώπων
ὕμνει, Μοῦσα λίγεια, Διὸς θυγάτηρ μεγάλοιο,
ᾗ κροτάλων τυπάνων τ᾽ ἰαχὴ σύν τε βρόμος αὐλῶν
εὔαδεν ἠδὲ λύκων κλαγγὴ χαροπῶν τε λεόντων
οὔρεά τ᾽ ἠχήεντα καὶ ὑλήεντες ἔναυλοι.
καὶ σὺ μὲν οὕτω χαῖρε θεαί θ᾽ ἅμα πᾶσαι ἀοιδῇ.

Majku mi sviju bogóvā, a tako i sviju ljudi,
Slavi, jasnogrla Muzo, o kćeri velikog Zeusa!
Ona čegrtaljki zvuk i bubnjića, svirala svirku
Voli te zov vukóvā i lavova očiju plamnih,
A i planine što ječe i dolce šumovite jošte.
Tebe i boginje sve u ovoj pozdravljam pjesmi.

i metričko čitanje, kao u hramu:

https://audioboom.com/boos/2757894-home ... -to-cybele" target="_blank

[Vronski]

Zaljubljeni poklonik - Šekspir (odlomak)

Dođi i budi ljubav moja,
Da svu kušamo slast opoja
Tih brda, polja i dolina
I sve radosti tih planina.

Tu gledat ćemo s kršnih brda
Pastire pasti bijela krda,
Gdje vrutaka uz brze vala
Ptičice poju madrigale.

Tu složit ću ti log od ruža
I mirisa što proljet pruža,
Rubac od cvijeća, a suknjice
Protkati lišćem od smrčice.

Pojas od slame i bršljana,
U nj' jantar-spona ukopčana;
I ako srce to ti žudi,
Dođi i moja draga budi.

Prelepi stihovi. Inače obožavam Šekspira, tako da, spremite se da budete ''izmračeni'' Pogotovo sonetama

[Speculum Columbae]

T'inganni: il tuo destino
folle garzon, giudice iniquo è degno
di pietà non d'invidia. Il premio ingiusto,
onde vai tanto altero è la sorgente
della mia pena, e della mia vendetta.
Il gran giorno t'aspetta
de' sdegni miei. Non sono
vani gli auguri, io li pronunzio. A questo
giorno fatal l'offese mie riserbo:
evitarlo non puoi; trema, o superbo.

PALLADE: Va' coll'amata in seno;
torna al paterno regno:
dietro al fatal tuo legno
il mio furor verrà.
Godi del caro acquisto:
spiegane altero il vanto;
presto cambiato in pianto
il tuo piacer farà.

CORO Presto cambiato in pianto
il tuo piacer sarà.

PALLADE Oh, da quante eccelse vele
adombrar veggo Anfitrite!
Sotto mille prore unite
l'onda infranta fremerà.
Che a spezzar coll'infedele
le funeste tue catene,
tutto d'Argo, e Sparta, e Atene
il poter congiurerà.

CORO Presto cambiato in pianto
il tuo piacer sarà.

PALLADE La città d'Asia reina
vasto incendio avvampa, e involve:
fra faville, e fumo, e polve
greca fiamma striderà.
Sulla vasta sua ruina
fra la turba ignuda, estinta;
serva madre a' figli avvinta
scarmigliata piangerà.

CORO Presto cambiato in pianto
il tuo piacer sarà.

[Speculum Columbae]

http://blogkojinikonecita.blogspot.com/ ... moris.html" target="_blank

[Garbo]

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.


Pero Zubac

[Garbo]

OVA STARA TESKOBA

Ova stara teskoba,
Ova teskoba koju vekovima u sebi nosim,
Izlila se iz krčaga,
U suze, u puste maštarije,
U snove nalik na košmare bez strave,
U silna i nagla uzbuđenja lišena svakog smisla.

Izlila se,
Jedva i znam kako treba da se vladam u životu
S ovom mrzovoljom od koje mi se duša mršti!
Kamo sreće da sam zaista sišao s uma!
A umesto toga: ovo ni tamo ni ovamo,
Ovo otprilike,
Ovo i može i ne mora...
Ovo.

Zatočenik u ludnici je barem neko.
Ja sam zatočen u ludnici bez ludnice.
Ja sam hladnokrvno lud,
Sumanut i oštrouman,
Svemu sam tuđ i jednak svima:
Spavam budan sa snovima koji su ludost
Jer nisu snovi.
Takav sam...

Jadna stara kućo mog izgubljenog detinjstva!
Šta bi rekla kad bi znala kakav sam beskućnik danas!
Šta se to desilo s tvojim mališanom? Poludeo je.
Šta je s onim što je spokojno spavao
Pod tvojim palanačkim krovom?
Poludeo je.
Šta li je s onim što sam bio? Poludeo je.
To sam danas ja.

Prsni, srce od bojenog stakla!



Fernando Pessoa

[Garbo]

TRAG

Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.

Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...

puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.



Miloš Crnjanski

[Garbo]

Kad u ponocnom se iznenada zacuje casu
nevidljiva druzba sto prolazi ovuda
s muzikom zanosnom i sa glasnim poklicima-
ne tuguj zaludno za srecom sto ode,
za delima promasenim, i za snovanjima
sto zivot ih u varke pretvori.
Kao covjek odavno vec spreman, i odvazan na to,
zbogom reci Aleksandriji koja iscezava.
I nadasve ne zavaravaj se, ne govori sebi
da samo je san to bio, da te usi zavedose;
ne priginji pred takvim se ispraznim nadama.

Kao covek odavno već spreman i odvazan na to,
kako dostoji ti, tvom ugledu u ovome gradu,
okreni se, korakom odlucnim do prozora dodji
i slusaj s ganucem, ne sa preklinjanjem
il sa tuzbom kukavice,
ko poslednje tvoje uzivanje, slusaj one zvuke,
glazbala divna misticne druzine,
i tad zbogom reci Aleksandriji koju gubis.


Konstantinos Kavafis

[Garbo]

Reci tom kajanju da se umjeri,
kajanju svakako dobrom, ali opasno pristrasnom.
Nemoj se prošlošću opterećivati i mučiti toliko.
Nemoj pridavati toliku važnost sebi.

Zlo koje si učinio bilo je manje
nego što pretpostavljaš; daleko manje.

Vrlina koja ti je donijela kajanje sada
i onda je bila prikrivena u tebi.

Vidi kako jedan doživljaj, koji ti se nenadno
vraća u sjećanje, objašnjava
uzrok tvog čina koji ti je izgledao
nedostojan, ali sada biva opravdan.

Nemoj se u svoje pamćenje apsolutno pouzdati:
mnogo si zaboravio - razne sitnice -
koje su te dovoljno opravdavale.

I nemoj da misliš da si onoga kome je nepravda nanesena
poznavao tako dobro.
Verovatno je imao darove, za koje nisi znao;
ni ogrebotine možda nisu ono
što ti misliš (ne poznajući njegov život)
da su bile strašne rane koje si mu nanio ti.

Nemoj se pouzdati u svoje slabo pamćenje.
Umjeri kajanje koje je uvijek
do izmišljotine pristrasno prema tebi.



Konstantinos Kavafis

[Garbo]

Otići ću. A ptice će ostati
pjevajući,
i ostat će vrt moj sa svojim zelenim stablom
i svojim bijelim zdencem.

Svake večeri nebo će biti plavo i spokojno,
i zvonit će, kao i večeras,
zvona sa zvonika.

Umrijet će oni koji su me voljeli,
i svijet će se obnavljati svake godine,
a u uglu mog vrta rascvala i okrečena
lutat će duh moj, nostalgičan...

Otići ću, i bit ću sam, bez ognjišta, bez stabla
zelenog, bez zdenca obijeljena,
bez neba plava i spokojna...
A ptice će ostati pjevajući.



Juan Ramón Jiménez

[Garbo]

Kažeš: "Otići ću u drugu zemlju, otići ću do drugog mora.
Naći će se neki drugi, za mene bolji grad.
Unapred je osuđen ovde i potkopan svaki moj rad.
I srce mi je - kao mrtvac - zakopano tu.
Dokle će u ovoj tmini čamiti moj um?
Kud god da okrenem oči, kud kod da pogled svinem,
vidim samo svog života crne ruševine,
jer sam prošao tolike godine, šćerdao i upropastio."

Nećeš naći drugu zemlju, nećeš naći drugog mora.
Ovaj grad će te pratiti. Po istim ćeš ulicama ići.
U istom će te susedstvu i starost tvoja stići:
i u istim ovim kućama ćeš osedeti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Za neko drugo mesto - nemoj se nadati -
nema za tebe broda, nema puta.

Kao što si svoj život šćerdao iz ovog kuta,
tako si ga na celoj kugli zemaljskoj upropastio.



Konstantinos Kavafis

[Vronski]

Toliko imam ljubavi,
a nemam kome da je dam.
Zar nikog' nema,
zar nikom' ne treba -
ova moja ljubav sva.

Da l' možda nekog znate vi
da pati što nema ljubavi.
Toliko imam ljubavi,
a nemam kome da je dam.

Možda bi mogla,
jedan rat da spreči -
možda neku
tešku bolest da izleči.
Možda je nekom',
sasvim malo treba -
da vidi lepote neba.

Toliko imam ljubavi,
a nemam kome da je dam.
Zar nikog' nema,
zar nikom' ne treba -
ova moja ljubav sva.

- Borjan Jovanović

[Speculum Columbae]

In fact she herself once blamed me
Kyprogeneia
because I prayed
this word:
I want

Sappho, Fragment 22

[Speculum Columbae]

[/url]

Umrećeš, mila, a na grobu tvom ništa neće sećati
potomke da živela si ti, jer nisi bliska pesničkoj
ruži pijerijskoj. Tako neprimetna, po hadskom
domu ćeš ići, i mrak ćeš s mrtvima deliti mrki.

[Vronski]

Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo:
Izgubljena sreća još je uvek sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća,
To je jedan njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva čuješ iz daljine,
To još ona zbori u tebi duboko -

U samotne noći, kad žalosno šume
Reke pune zvezda, gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No duša je sluti, čuje, i razume...

- Jovan Dučić

[Neutron]

Umrećeš, mila, a na grobu tvom ništa neće sećati
potomke da živela si ti, jer nisi bliska pesničkoj
ruži pijerijskoj. Tako neprimetna, po hadskom
domu ćeš ići, i mrak ćeš s mrtvima deliti mrki.

<3

[Speculum Columbae]

[/url]

Umrećeš, mila, a na grobu tvom ništa neće sećati
potomke da živela si ti, jer nisi bliska pesničkoj
ruži pijerijskoj. Tako neprimetna, po hadskom
domu ćeš ići, i mrak ćeš s mrtvima deliti mrki.

<3

šta je smešno?

[Neutron]

Iju, kakvi smesno??? Radosnice stoje tu u smislu plakanja od lepote. Nemamo takav smajli pa moram da improvizujem.

[Speculum Columbae]

[...]nad vodom
hlad granja jabukovog bruj izvora
natkriljuje. Sa šuštavim lišćem svim
dotiču i sni.

Sapfa

[Speculum Columbae]

Dante, Raj, Canto 21.

Već uprte mi oči licu lete
gospe, i s njima moja duša cijela,
i okani se svake druge mete.

A ta se ne nasmeja: "Da sam smijela
smijat se" - poče - "bilo bi ti gore
nego kad posta pepelom Semela;

jer se ljepota moja kroza dvore
vječne uz stube sve to više pali,
kao što vidje, što smo više gore.

i tol'ko blješti, ako se ne kali
da njezin sjaj bi tvojoj smrtnoj moći
bio ko grani grom koji je svali.

Già eran li occhi miei rifissi al volto
de la mia donna, e l'animo con essi,
e da ogne altro intento s'era tolto.

E quella non ridea; ma “S'io ridessi,”
mi cominciò, “tu ti faresti quale
fu Semelè quando di cener fessi:

ché la bellezza mia, che per le scale
de l'etterno palazzo più s'accende,
com' hai veduto, quanto più si sale

se non si temperasse, tanto splende,
che 'l tuo mortal podere, al suo fulgore,
sarebbe fronda che trono scoscende.

[Speculum Columbae]

Preblaga boja istočnog safira
kojom je u tom času bio krcat
vrh svoda, zatim i područja šira,

U očima mi radosno zazrca
Kad napustih mrtvi vazduh uprav
što bi mi oko očiju i srca.

Lepa planeta što budi tek ljubav
već rasu smešak čitavim Istokom
spustiv na Ribe svoj veo lelujav.

Okrenut desno u luku širokom
drugi pol videh i dva para zvezda
viđenih tek praroditeljskim okom.

Lepo su sjale vrh nebesnog bezdna:
oh, severnjačka tužna zemljo gola
gde njihov blesak više niko ne zna!

Jutarnji vazduh terala je zora
što bežaše pred njom, a iz daljine
naslutio sam treperenje mora

Stigavši tamo gde se kapi rose
bore sa suncem, i opstaje svaka
jer im vetrići svežeg daha nose,

Već rub vidika sunce ticalo je
podnevnik čiji pokriva u luku
Jerusalem, sa najviše tačke svoje;

a noć. dok sile nasuprot je vuku,
skupa iz Ganga izlazaše s Vagom
što, kad je moćna, pada joj iz ruku;

Tako da na rumenome i blagom,
tamo gde ja beh, liku lepe Zore
već žuteli su obrazi svom snagom.

Još nalazili smo se tu uz more,
k'o ljudi koji, pre neg na put krenu,
idu u duhu, a noge su spore.

I gle, kao kad, u jutarnjem trenu
kroz gustu maglu Mars se zarumeni,
nadlećuć morsku, sa zapada, penu

Dante, Čistilište
(pesnici su napustili Pakao i vide severno nebo, sa iste one tačke sa koje su je videli samo Adam i Eva)

[Speculum Columbae]

Eros mi je uzdrmao srce poput vjetra koji vitla gorskim hrašćem

Sapfo, Fragment 47



1. …jer kazivati…
2. …ljeponogu mladu…
3. …Zeusovu kćer u ljubičastoj opravi…
4. …ostavivši srdžbu… u ljubičastom…
5. …časne Harite i Muze iz Pierije…
6. …kad pjesme srce…
7. …zvonku pjesmu…
8. …ženika, jer drugovi…
9. …uvojcima, ostavivši liru…
10. …u zlato obuvena Eos

Fragment 103

[Speculum Columbae]

a ako ne, Zima

Fragment 22

[Speculum Columbae]

http://blogkojinikonecita.blogspot.com/ ... rn-ii.html" target="_blank

[Speculum Columbae]

http://blogkojinikonecita.blogspot.com/ ... canje.html" target="_blank

Venera je ispunila obećanje

[Speculum Columbae]

I sama me
blažena Afrodita od Cipra prekori
jer sam sam se molila za...
ovu riječ:
želim...

Sapfo