nastavak
Zasto stojite gnjide beskorisne, da li je iko pozvao mrtvozornika I lekara da smrt matorne registruju? - rece baronica upitno se okrenuvsi ka gostima. Popadija krenu ka telefonu spustene glave no prekinu je glas apotekarov – Pocekajte Julo, mozda mogu nesto…- koji vec bese klekao kraj starice I iz dzepa svog belog mantila izvukao bocicu mirisljave soli. Istu pazljivo otvori I poturi pod staricin nos. Nista. Stari domar za kog svi verovase da sa gazdaricom u postelji opsti jer decenijama zivese sami u toj staroj kucerdi rece – struje tu treba. Sklepanim sok aparatom kucne izrade decenijama je lecio svoje epi napade I zaista mu je bivalo bolje. Da li zbog zajednickog ucinka struje I soli ili zbog iznenadnog prodora vetra koji sledi krv u zilama svih prisutnih I razbi prozorska okna starica otvori ono jedno oko koje je mogla otvoriti.
Ta zasto na podu lezim I zasto me przite tom prokletom napravom? Znate sta o njoj mislim. Vi se zaista morate leciti, zar ste I razum poceli gubiti?
Gosti zgrozeni naglim vaskrsnucem posedase na svoja dupeta a popadija se stade besomucno krstiti I rukama I nogama. Iako celi zivot provede medju andjelima I arhandjelima na ovako nesto ne naidje te stade u pomoc dozivati I svetu Petku I Muhameda I Budu, zaleci sto onako orgijase na trpezi a sada se mrtvi dizu.
Voker Drink nije prisustvovao ovoj sceni jer bese izasao da nadje devojcicu sa babinim okom. Sedela je skrivena u ormanu u predsoblju cvrsto grleci lutku. Iako nije znala sta je tacno krivo uradila, osecala je da ce lutka bez oka opet ostati. Pevase joj uspavanku kako bi ova oci sklopila I krvavi novitet skrila.
Rodjako mislim da mi dugujete objasnjenje. Sta ova ponocna ujdurma znaci? – rece baronica ljubeci babu u obraz I odmah ustuknu.
Oh pa vi ste ledeni – uzviknu.
Od tada niko od mestana ne bese siguran u to da je starica zaista ziva ili mrtva jer niko ne mogase puls da joj napipa iako se zivlje no ikad u parohijske poslove mecala.
Za to vreme na kraju varoši u šumi odigravala se veoma bučna prepirka između konjušara i mlade plemkinje koja se davala razvratu samo u određeno doba godine.Mladić se polakomio misleći da će dobiti zasluženo parče kriške ali...Devojka beše razroka, njeno telo bilo je obasuto sitnim, riđim pegicama koje su se samo još u retkim pesmama mogle naći.Vrištala je i poskakivala ko mahnita, te se ta slika mladiću nimalo nije dopala.On odluči da se mane ćoravog posla te da brže bolje pobegne dok ne napravi neku glupost .A i svašta se priča o tim varoškim šumama.I raznim čudesima koje niko još nije u stanju da poima i objasni.?
Uzjahao je svog vernog pulenčića i krenuo put litice na kraju šume, ostavljajući za sobom pegavo biće zvano Šatro Fol.
Devojka svojih kratkih godina a duge kose, nastavila je da zabacuje glavu tamo-amo,tamo-amo.Mladić je svoje poslednje namere stavio pod sedlo i nastavio laganim kasom.
Nekoliko trenutaka mirnog kasa i gle čuda, pred njegovim očima blesnu svetlost .Konj od tog efekta poskoči, zbaci mladog konjušara sa sebe te ga stade gaziti do poslednjeg daha. Svetlost je nestala, konj je pobegao.
Malo je neobično, ali ja letim, pomisli mladić.Gledam svoje unakaženo telo, vidim i konja koji mahito juri ka litici, eno je i Šatro Fol još uvek vrti glavom, svetla u varoši su popaljena ljudi još nisu legli.
- Ja letim, letim! Šta to treba da znači? Da sam morte? Moram da proverim da li sam morte ili je sve to samo ružan san u kom su ovakve stvari moguće. Usmerio sam svoje ruke ka predivnoj Vili de Okano, poput topolinog cveta doleteo ka osvetjenom prozoru. Unutar sobe su se mogle videti uznemirene ,meni strane individue. Razni karakteri i persone, modestkinje i po koja baraba. Čvrsto stisnuh pesnicu, probih prozorsko okno, bez vidljivih tragova uletih unutra. Od prisutnih niko nije osetio moje prisustvo. Pomalo ljut na njihovu bezosećajnost i otupelost odlučih da se poigram sa prisutnima.
Na podu sobe ležala je naočigled svih mrtva starica. Tu jednooku staricu piratskog porekla rekao bih, su nekim spravama za torturu mučili ne bili je dotukli još više. Nije mi se dopao prizor koji vidim ni narav prisutnih te sam sebi dao za pravo i načinio jednu veoma umesnu šalu. Ušao sam u staričino telo te je načinio življom od svih prisutnih uzviknuvši:
-Ta zašto na podu ležim i zašto me pržite tom prokletom napravom?
U drugom delu vile...
Voker Drink uznemireno tumara po hodnicima osećajući prisustvo neke njemu neobjašnjive sile. Sve se dao u razmišljanje da nije skrenuo pameću te ga razum izdaje baš sada kada mu je novac od ove službe toliko potreban. Baš sada kad je odlučio da zaprosi mladu devu iz sela obližnjeg. Skupio je hrabrost, a izgubio razum. Bolje da sam nazvan imenom Hazardskim, a ne ovim što slavi svu opijenost ovog sveta. Tumarao je hodnicima u svojoj agoniji i nebulozi, smetnuvši sa uma ono najvažnije. Gde je oko? Gde je ono dete ?
U salonu je vladao muk. Prisutni su ko porculanske plesačice u jednoj pozi sa bledim prelivom na licu gledali u babu kako priča.
- Priča, a usne ne miče - primeti Setospremačica, poznatija kao debela sobarica.
-Spavaj duso oke sklopi ti, sutra ces njima svasta gledati – zacu mlad Voker ariju umilnog glasica koja dopirase iz zatvorenog ormana. Tu si se skrilo deriste bezdusno, pomisli otvarajuci vrata. Devojcica ga uplaseno pogleda skrivajuci lutku iza ledja, no kelner bese brzi I istrgnu je hitrim pokretom ruke. Krenu ka sobi ne stigavsi da vidi suze I zastrasujucu zedj za osvetom u malim ocima.
- Manite se ujdurmi I ludosti koje veceras zatekoste u domu mom draga rodjako - rece konjanik koji resi da zaigra igru u koju ulete. Gubitak zivota pod kopitama vernoga vranca ga ne pogodi previse, iako na taj vid bitisanja bi naviknut jer mu dosad samo on bi pruzen, cim postade svestan svog novog, poltergejtskog postojanja. A kako u Danskoj ne imase sina kog bi mogao pohoditi odluci da se zadrzi u ovoj grofoviji.
hvala na savetu 
