Bootstrap Framework 3.3.6

[Simor]

Evo jedan sjajan (umetnički) projekat:

Radio 021 -- Projekat "Vidimo se u gradu", koji je početkom godine pokrenula novosadska umetnička organizacija Per.Art, rezultirao je predstavom "Potraži me". Ideja projekta je afirmacija osoba ometenih u mentalnom razvoju putem njihovog umetničkog rada, povećanje njihove prisutnosti u javnosti, kao i senzibilisanje društva da ih prihvati kao ravnopravne gradjane.

Predstava ambijentalnog i multimedijalnog karaktera "Potraži me" bavi se odnosom "grad-moja soba", odnosno istražuje prisutnost osoba mentalno ometenih u razvoju u javnosti. Komad je zasnovan na ličnom iskustvu, asocijacijama, potrebama i reakcijama mladih na njihovu okolinu i relaciji privatno-javno. Pored pokreta i koreografije, mladi mentalno ometeni u razvoju imali su priliku da se upoznaju sa različitim medijima dokumentovanja, kao što su fotoaparat, video kamera i slajd projektor.

Predstava "Potraži me" u oktobru i novembru biće izvedena u nekoliko gradova u Vojvodini i Srbiji, dok će Novosadjani moći da je pogledaju trećeg decembra.

[jukie]

Zvuči zanimljivo, nadam se da ćemo na vreme saznati i kada se i gde tačno odigrava.
btw kako je definisano "ometenih u mentalnom razvoju"?

[Tot]

Cela ideja je veoma, veoma plemenita. Ovo je umetnička akcija sa veoma jasnim društvenim angažmanom. A situacija za razne, pogotovo nedovoljno vidljive manjine u ovoj zemlji, gde su kako kaže predlog novog ustava sva moguća prava zagarantovana, je nezavidna. I u toj diskriminaciji posebno je tužna sudbina ometenih jer ne mogu da se izraze, nevidljivi su u svojoj pasivnosti. Jedan prijatelj mi je pričao da je u Britaniji sproveden program pa je normalno videti hendikepirane u javnosti na poslovima koje mogu da rade. A mi smo u zemlji gde se takvih osoba i porodica stidi.

Nadam se da ce ova predstava senzibilisati javnost i rado ću je pogledati.

[AngraMaina]

To je super što rade -- pre nekoliko godina je psihijatrijska bolnica iz Soluna objavila dve zbirke poezije pacijenata, i neuporedivo su bolji od onoga što se može pročitati po literarnim podliscima ili književnim časopisima... verujem da će slično biti i sa ovim

[Dina]

Originally posted by Tot
... Jedan prijatelj mi je pričao da je u Britaniji sproveden program pa je normalno videti hendikepirane u javnosti na poslovima koje mogu da rade. A mi smo u zemlji gde se takvih osoba i porodica stidi.

Nadam se da ce ova predstava senzibilisati javnost i rado ću je pogledati.

Iz mog iskustva (a s obzirom da imam hendikepiranu osobu u porodici bogato je) ima takvih slucajeva ali su vrlo, vrlo retki. Naprotiv, porodice su najcesce vrlo odane takvim svojim clanovima ali to se prilicno odrazava na njihov zivot jer nasa drzava ne daje nikakvu pomoc kao sto to cine druge drzave.

Za predstavu Takodje cu je rado pogledati.

[Zoe]

Bravo

off:
Ja sam svom poslodavcu bas govorila da zaposli osobu sa invaliditetom...... i videcu sta ce biti sa tim.....

[Simor]

Originally posted by AngraMaina
To je super što rade -- pre nekoliko godina je psihijatrijska bolnica iz Soluna objavila dve zbirke poezije pacijenata, i neuporedivo su bolji od onoga što se može pročitati po literarnim podliscima ili književnim časopisima... verujem da će slično biti i sa ovim

I ja sam imao prilike da čitam poeziju i prozu koju su pisali "ludaci" i to, zaista, zna da bude bolje od "regularnih" pesnika i pisaca. Isti je slučaj i sa drugim oblicima umetničkog izražavanja. Doduše, postupci koji se nekada primenjuju od strane biološki orijentisane psihijatrije znaju da priguše tu kreativnost. Pa je tako Antonen Arto napisao svom lekaru, a posle serije elektrošokova: "Elektrošok me otupljuje, blokira memoriju, omamljuje moju misao i moje srce, stvara od mene odsutnu osobu koja zna da to jeste i koja se nedeljama trudi da pronađe svoje biće, kao mrtvac pored živog koji više nije on, koji zahteva njegov dolazak ali u koga više ne može da uđe... Jer taj nepravedan tretman me je odvojio od života i svega."

[jukie]

Meni se sa druge strane činilo da su mnogi regularni pesnici i pisci na korak od hospitalizacije (ili zbog psihijatrijskih poremećaja ili zbog drastične zloupotrebe supstanci i padanja u delirijum)... npr. one "igre" valjda od Vaska Pope? (jedni budu ružino drvo, drugi budu vetrove kćeri, treći ružokradice... itd.) to me je podsećalo na one uvrnute snove koji se javljaju pre samog buđenja. U suštini jako ne volim nepovezana filozofiranja, što me drastično ograničava u razumevanju umetnosti, ali je deo mog autizma

[Simor]

Originally posted by jukie
Meni se sa druge strane činilo da su mnogi regularni pesnici i pisci na korak od hospitalizacije (ili zbog psihijatrijskih poremećaja ili zbog drastične zloupotrebe supstanci i padanja u delirijum)... npr. one "igre" valjda od Vaska Pope? (jedni budu ružino drvo, drugi budu vetrove kćeri, treći ružokradice... itd.) to me je podsećalo na one uvrnute snove koji se javljaju pre samog buđenja. U suštini jako ne volim nepovezana filozofiranja, što me drastično ograničava u razumevanju umetnosti, ali je deo mog autizma

Neko bude ružino drvo
Neki budu vetrove kćeri
Neki ružokradice
Ružokradice se privuku
Ružinom drvetu
Jedan od njih ukrade ružu
U srce je svoje sakrije
Vetrove se kćeri pojave
Ugledaju obranu lepotu
I pojure ružokradice
Otvaraju im grudi
Jednom po jednom
U nekoga nađu srce
U nekoga bogami ne
Otvaraju im otvaraju grudi
Sve dok u jednog srce ne otkriju
I u srcu ukradenu ružu

Btw, mnogi psiholozi tvrde da je prava umetnost produkt samo zdrave psihe. Jedino nikako da se, sa braćom psihijatrima i sestrama psihijatarkama, dogovore a šta je to zdrava psiha, gde počinje a gde završava, i koji je to ograničeni kontinuum iz koga može da potekne prava umetnost.

[AngraMaina]

Kako je ta pesma samo predivna.

Otvaraju im grudi
Jednom po jednom
U nekoga nađu srce
U nekoga bogami ne
Otvaraju im otvaraju grudi

Naježio sam se.

[Tot]

@ Dina, to sto se u porodici neko mozda dobro oseca je lepo mada sam ja gledao dokumentarce o drzanju hendikepiranih po stalama sa stokom. I upravo govorim o senzibilizaciji. Ne moze se stvar prepustiti ljudskoj dobroj prirodi, pa ce eto svi imati razumevanja. Ne verujem da svi imaju razumevanja prema tim ljudima. I nisu uklopljeni u zajednicu cim je na porodici sav teret a mi ovde govorimo o drustvu, a sta je je taj nehatan odnos prema slabim i nemocnim nego stanje nehumanosti jednog drustva u kome najjaci imaju prava na zivot dok drugi uvek teba da budu zadovoljni u svojoj izolovanosti.

Za neke manjine je najbolje da se ne vide. I to sto se ne vide nije slucajno.

[Dina]

Tot,
Pa to sam ja upravo rekla tj. da drzava ne cini dovoljno za te ljude... Samo sam ukazala da je taj slucaj koji si ti gledao retkost.

[Dina]

Originally posted by Zoe


off:
Ja sam svom poslodavcu bas govorila da zaposli osobu sa invaliditetom...... i videcu sta ce biti sa tim.....

Kod mene u firmi radi jedan hendikepiran mladic, radi na laksim poslovima. Kad je primio poslednju platu bas se radovao da kupi nesto majci a onda -ukrali mu celu platu Jutros sam to cula i potresla se, jos ne mogu da se saberem. Prvo sam pocela da kunem tog lopova, pa sam se setila da ne treba kleti ali neki ljudi su stvarno sljam... Sakupicemo mu ponovo taj iznos koji je imao, ali ostaje gorak ukus u ustima... Kakvi su to ljudi oko nas?

[Marvin]

Originally posted by Dina
Prvo sam pocela da kunem tog lopova, pa sam se setila da ne treba kleti

Zašto? Ozbiljno me zanima. Postoji neko verovanje ili šta? Pošto je to kod mene sve češće i češće. I to radim potpuno nesvesno. Kunem takve užase da ljudi oko mene ne mogu da veruju (crna energija kulja iz mene, šta ću).
Eto, baš jutros sam opleo lokalnog popa. (i da, sve vreme sam svestan koliko je proklinjati popa... u najmanju ruku besmisleno)

[Dina]

Postoji verovanje da ne treba... kao ako nekog kunes to se sve tebi vraca... to je verovatno neko sujeverje ali ja ipak to ne cinim. Nemam ni potrebu za tim nesto, nego eto jutros mi doslo kao izraz krajnje bespomocnosti nad ljudskim zlom.

[jukie]

Pa to je osnovno veštičje pravilo... sve što šalješ vraća ti se trostruko... zato van hitnih slučajeva treba slati samo pozitivnu energiju

[Dina]

Da, znam za to, nego nisam htela jos da ubacujem i vestice Ali kad pogledas ima nekog smisla jer sve te negativne misli su tvoje (onoga koji kune), mozda se nece desiti bas nesto iz kletvi ali neko konstantno mracno raspolozenje nije sigurno bas blagotvorno...

[Marvin]

Originally posted by Dina
Da, znam za to, nego nisam htela jos da ubacujem i vestice Ali kad pogledas ima nekog smisla jer sve te negativne misli su tvoje (onoga koji kune), mozda se nece desiti bas nesto iz kletvi ali neko konstantno mracno raspolozenje nije sigurno bas blagotvorno...

A zar ne ide to nekome od tvojih potomaka? To što se vraća mislim...
Upropastili smo temu... sad bih je ja sekao da imam alat.

[Dina]

Ja mislim da ne, nego onome koji salje... pa "iseci ce nas", ali postoji negde tema o kletvama, pa ako moze moderator da prebaci tamo...

[2Q2Bstr8]

ovo je baš lepa vest. lično sam se kroz rad sa mladima ometenim u razvoju uverio koliku kreativnost oni ispoljavaju. takođe sam se uverio koliko su marginalizovani od strane svoje okoline, a u velikom broju slučajeva i porodica. nisam išao toliko daleko koliko Tot (o držanju u štalama) ali je evidentan jedan stid porodice i najviše strah okoline. pretpostavljam da se ljudi boje nepoznatog i drugačijeg. ista priča, ispričana hiljadu puta, svaki put na drugačiji način. zaista tužno.

u svakom slučaju, za sve one koji imaju slobodnog vremena, preporučujem da se malo raspitate u volonterskim organizacijama i ponudite im svoje vreme - par sati nedeljno je dovoljno. često se organizuju akcije u domovima gde ljudi jednostavno provode vreme sa tom decom ili pomažu na neki drugi način. lepo je iskustvo, a njima svakako znači bilo kakav kontakt koji mogu da ostvare sa spoljnim svetom. na žalost, većina ih nikada ne izađe iz doma.

[Simor]

Originally posted by 2Q2Bstr8
ovo je baš lepa vest. lično sam se kroz rad sa mladima ometenim u razvoju uverio koliku kreativnost oni ispoljavaju. takođe sam se uverio koliko su marginalizovani od strane svoje okoline, a u velikom broju slučajeva i porodica. nisam išao toliko daleko koliko Tot (o držanju u štalama) ali je evidentan jedan stid porodice i najviše strah okoline. pretpostavljam da se ljudi boje nepoznatog i drugačijeg. ista priča, ispričana hiljadu puta, svaki put na drugačiji način. zaista tužno.

Verovatno broj tih ekstremnih situacija nije velik, ali činjenica da su hendikepirani ljudi marginalizovana grupa otvara prostor i za zanemarivanje i za zlostavljanje. Bilo je, recimo, primera gde su bolničari, u ustanovama, seksualno zloupotrebljavali hendikepirane žene.

U svakom slučaju, stid kod određenog broja porodica koje imaju člana koji je hendikepiran je u osnovi isti stidu porodica koje imaju homoseksualca za člana. Društvena stigmatizacija (bilo kroz odbacivanje, ili kroz sažaljenje, ili...) pada kako na "crnu ovcu" u porodici tako i na čitavu (užu) porodicu. Lepo si primetio - ista priča, ispričana hiljadu puta, svaki put na drugačiji način.

[Dina]

Originally posted by Simor
Verovatno broj tih ekstremnih situacija nije velik, ali činjenica da su hendikepirani ljudi marginalizovana grupa otvara prostor i za zanemarivanje i za zlostavljanje. Bilo je, recimo, primera gde su bolničari, u ustanovama, seksualno zloupotrebljavali hendikepirane žene.

U svakom slučaju, stid kod određenog broja porodica koje imaju člana koji je hendikepiran je u osnovi isti stidu porodica koje imaju homoseksualca za člana. Društvena stigmatizacija (bilo kroz odbacivanje, ili kroz sažaljenje, ili...) pada kako na "crnu ovcu" u porodici tako i na čitavu (užu) porodicu. Lepo si primetio - ista priča, ispričana hiljadu puta, svaki put na drugačiji način.

Ja sam cula podatak da je zlostavljanje hendikepirane dece nekoliko puta vece nego ostale najcesce od strane ljudi koji su vaspitaci, volonteri i sl.

Ne shvatam zasto se ti ljudi stide, ali mozda ponekad i drugi ljudi pogresno tumace. Npr meni se desavalo da se sa nekom osobom duze druzim i da ne spominjem porodicnu situaciju, ne dodjemo na tu temu, ili se nasi odnosi krecu oko izlazaka, zabave i sl. Ali ko zna sta osoba pomisli kad u nekoj situaciji spomenem A radi se upravo o tim pogresnim reakcijama, nemam ja psihicke snage da sad nekome tu nesto objasnjavam, a ne vidim ni da je moja obaveza da pricam o mom privatnom zivotu. Jedina osoba kojoj cu dugovati "ispovedanje" je onaj sa kojim budem imala dete ili delila zajednicki zivot.