- 16 Apr 2006, 22:00
#481836
"Slu?ajni gerilac"
Teofil Pan?i?
16.04.2006.
http://www.dnevnik.co.yu
Kako stoji stvar sa ulogom slu?ajnih prolaznika u savremenoj umetnosti? Da li je njihov doprinos adekvatno ocenjen, vrednovan, klasifikovan, objašnjen? Ne mislim, da ne bude zabune, na namerne slu?ajne prolaznike, to jest na netalentovana mazala i piskarala; mislim na prolaznike u najdoslovnijem smislu re?i, na ljude koji igrom slu?aja proðu pored galerije u kojoj traje izložba, ovlašno bace pogled iza stakla i ugledaju nešto što ih ili jako inspiriše ili pak jako iznervira, a može i oboje; u svakom slu?aju, dovede ih do pomisli da bi mogli da - direktnom, gerilskom akcijom - intervenišu u umetnosti.
Nedavno se u Francuskoj digla dževa oko tipa koji je rešio da se po svaku cenu pomokri u onaj zloglasni Dišanov pisoar; nije to bio toliko egzibicionisticki akt koliko radikalno ispoljenje jednog specifi?nog pogleda na savremenu umetnost, na to šta se uopšte, i na osnovu kojih kriterijuma, može proglasiti umetni?kim delom, te šta je uopšte original a šta kopija. Elem, onda ispada ovako: pisoar k'o pisaor, možeš misliti, mogao bi da posluži bilo koji, stvar je ionako u Dišanovoj uvrnutoj koliko i cini?no-filozofsko-proro?anskoj "ideji", zar ne?
Kako god bilo, Grad Svetlosti je podaleko, a ovde se i dalje postojano rano smrkava, ?ak i leti. A i nikada nije sigurno da ?e se sutradan kako-tako osvanuti. Naš je Slu?ajni Prolaznik, u tom smislu, još daleko od kunsthistori?arske gerile: njega zanima samo "javni moral". Tako je izvesno N.N. lice (organi reda još ga nisu identifikovali, nije se lako nositi sa tim umetni?kim svetom) prolaze?i pored galerije beogradskog "Kolarca" uo?ilo neprili?an sadržaj izložbe slikarke Jelene Š, a na kojoj se izložbi, da prostite, meðu prizorima životinjskog carstva ko?opere i nekakvi veliki (ljudski) falusi i sli?ne takore?i satanisti?ke nepodoštine. Pa je N.N. lice onda lepo i ljubazno upozorilo osoblje galerije da skine tako skaredne slike sa zidova, "jer bi ih mogla videti i deca" (i tako valjda saznati da i odrasli imaju ono što se i njima klati meðu nogama).
Pošto bezdušno i neodgovorno osoblje nije reagovalo, N.N. je ponovo upozorio na ovu nedopustivu blasfemiju, a kako ni to nije pomoglo, slede?eg je dana jednostavno ušetao u galeriju sa kantom crvene farbe koju je veštim zamahom fljusnuo na središnji deo jedne slike, one kojom je dominirao jedan, hm, lepo razvijeni fali?ki primerak. Ironi?no, ovaj se ipak i dalje sasvim lepo nazire i prozire kroz crvenilo, tako da je u?inak N.N.-ove anarho-?udoredne (!) intervencije prili?no ?udan: moglo bi se dogoditi da slika, ovakva kakva je sada, dobije novo, dublje i kompleksnije zna?enje, a obaška da mu cena na tržištu vrtoglavo poraste: nije mala stvar posedovati nešto što je izazvalo ovako burnu reakciju.
N.N. nam je, kao samoovlaš?eni voks populi, poru?io šta je za njega skaredno, šta je "društveno neprihvatljivo". Neko ?e re?i da je to tipi?no malograðanska reakcija, ali samo ureðena društva mogu da dozvole sebi luksuz malograðanštine. Ovde je skarednost ritualnog nasilja i kanonizovane mržnje odavno postala opšte mesto, poželjni obrazac mišljenja, ose?anja i delovanja.
Da li je N.N. ikada u?inio išta protiv toga? To je teško zamisliti: sama je priroda N.N.-ova fundamentalno konformisti?ka, oni se uvek ?uvaju su?eljavanja sa dominantnim vrednosnim matricama, naro?ito onim koje oli?avaju ljudi koji emituju Mo?, koji su lako prepoznatljivi monopolisti Sile. Zato se N.N.-ovi ovog sveta nikada ne suprotstavljaju ratovima i totalitarizmima, nego samo ispoljavanjima fizi?ki nemo?ne Drugosti - ženske, umetni?ke, bilo koje koja ne?e uzvratiti udarac, koja ?e nasilje još jednom i iznova interiorizovati samo sa one "trpne" strane. I zato nije ni važno kako se N.N. "zapravo" zove: N.N. je Jedan Od Nas, ?ovek bez svojstava, i to i jeste njegovo/njihovo najopasnije svojstvo.
Teofil Pan?i?
16.04.2006.
http://www.dnevnik.co.yu
Kako stoji stvar sa ulogom slu?ajnih prolaznika u savremenoj umetnosti? Da li je njihov doprinos adekvatno ocenjen, vrednovan, klasifikovan, objašnjen? Ne mislim, da ne bude zabune, na namerne slu?ajne prolaznike, to jest na netalentovana mazala i piskarala; mislim na prolaznike u najdoslovnijem smislu re?i, na ljude koji igrom slu?aja proðu pored galerije u kojoj traje izložba, ovlašno bace pogled iza stakla i ugledaju nešto što ih ili jako inspiriše ili pak jako iznervira, a može i oboje; u svakom slu?aju, dovede ih do pomisli da bi mogli da - direktnom, gerilskom akcijom - intervenišu u umetnosti.
Nedavno se u Francuskoj digla dževa oko tipa koji je rešio da se po svaku cenu pomokri u onaj zloglasni Dišanov pisoar; nije to bio toliko egzibicionisticki akt koliko radikalno ispoljenje jednog specifi?nog pogleda na savremenu umetnost, na to šta se uopšte, i na osnovu kojih kriterijuma, može proglasiti umetni?kim delom, te šta je uopšte original a šta kopija. Elem, onda ispada ovako: pisoar k'o pisaor, možeš misliti, mogao bi da posluži bilo koji, stvar je ionako u Dišanovoj uvrnutoj koliko i cini?no-filozofsko-proro?anskoj "ideji", zar ne?
Kako god bilo, Grad Svetlosti je podaleko, a ovde se i dalje postojano rano smrkava, ?ak i leti. A i nikada nije sigurno da ?e se sutradan kako-tako osvanuti. Naš je Slu?ajni Prolaznik, u tom smislu, još daleko od kunsthistori?arske gerile: njega zanima samo "javni moral". Tako je izvesno N.N. lice (organi reda još ga nisu identifikovali, nije se lako nositi sa tim umetni?kim svetom) prolaze?i pored galerije beogradskog "Kolarca" uo?ilo neprili?an sadržaj izložbe slikarke Jelene Š, a na kojoj se izložbi, da prostite, meðu prizorima životinjskog carstva ko?opere i nekakvi veliki (ljudski) falusi i sli?ne takore?i satanisti?ke nepodoštine. Pa je N.N. lice onda lepo i ljubazno upozorilo osoblje galerije da skine tako skaredne slike sa zidova, "jer bi ih mogla videti i deca" (i tako valjda saznati da i odrasli imaju ono što se i njima klati meðu nogama).
Pošto bezdušno i neodgovorno osoblje nije reagovalo, N.N. je ponovo upozorio na ovu nedopustivu blasfemiju, a kako ni to nije pomoglo, slede?eg je dana jednostavno ušetao u galeriju sa kantom crvene farbe koju je veštim zamahom fljusnuo na središnji deo jedne slike, one kojom je dominirao jedan, hm, lepo razvijeni fali?ki primerak. Ironi?no, ovaj se ipak i dalje sasvim lepo nazire i prozire kroz crvenilo, tako da je u?inak N.N.-ove anarho-?udoredne (!) intervencije prili?no ?udan: moglo bi se dogoditi da slika, ovakva kakva je sada, dobije novo, dublje i kompleksnije zna?enje, a obaška da mu cena na tržištu vrtoglavo poraste: nije mala stvar posedovati nešto što je izazvalo ovako burnu reakciju.
N.N. nam je, kao samoovlaš?eni voks populi, poru?io šta je za njega skaredno, šta je "društveno neprihvatljivo". Neko ?e re?i da je to tipi?no malograðanska reakcija, ali samo ureðena društva mogu da dozvole sebi luksuz malograðanštine. Ovde je skarednost ritualnog nasilja i kanonizovane mržnje odavno postala opšte mesto, poželjni obrazac mišljenja, ose?anja i delovanja.
Da li je N.N. ikada u?inio išta protiv toga? To je teško zamisliti: sama je priroda N.N.-ova fundamentalno konformisti?ka, oni se uvek ?uvaju su?eljavanja sa dominantnim vrednosnim matricama, naro?ito onim koje oli?avaju ljudi koji emituju Mo?, koji su lako prepoznatljivi monopolisti Sile. Zato se N.N.-ovi ovog sveta nikada ne suprotstavljaju ratovima i totalitarizmima, nego samo ispoljavanjima fizi?ki nemo?ne Drugosti - ženske, umetni?ke, bilo koje koja ne?e uzvratiti udarac, koja ?e nasilje još jednom i iznova interiorizovati samo sa one "trpne" strane. I zato nije ni važno kako se N.N. "zapravo" zove: N.N. je Jedan Od Nas, ?ovek bez svojstava, i to i jeste njegovo/njihovo najopasnije svojstvo.
