Bootstrap Framework 3.3.6

[Çâðê_DUP]

Zelja da se na ovu temu jave ljudi koji se osecaju na neki nacin different from other people (a da to nije gay-orijentacija, dakako), ljudi koji ne razmisljaju po kalupu, ljudi nesvakidasnji, usamljeni, a opet drcni i zeljni borbe, ljudi koji su umetnici, pa samim tim neshvaceni, koji imaju drugaciji mozak i vidjenje "soljice kafe" (a da pritom nisu na teskim drogama), jednostavno, onih 1 % koji cine ovaj svet lepsim, da mi odgovore na pitanje: kako se svakodnevno nose sa mediokritetima koji cine ogromnu vecinu medju ljudima svih seksualnih orijentacija, mediokritet smeo da skoci na svaku novu rec, , mediokritet koji se busa u grudi i naziva sebe pravednikom, visokouvazeni "mislilac" od koga se vise ne moze prozboriti nijedna mudtra rec, mediokriteti nose zlatne lance, zauzimaju najvis epolozaje u drustvu, dok se pametan,a skroman covek povlaci pred opstim bezumljem, on nasrce i nastoji da ugusi sve sto je van okvira njegovog m alog sveta ... Kako izlazite na kraj s tim? (narocito ljudi koji se bave umetnoscu, a samo oni znaju ZASTO to moze da bude tesko), narocito u vremenu i drustvu gde su novac, pa samim tim i beneficije koje iz toga proizilaze, kao i MATERIJALIZAM, merilo ljudske vrednosti, pa i mentalnog zdravlja?

Mozete otvoriti i duple naloge, kako vas ne bi smatrali UOBRAZENIM i sl. gluposti. Covek ne sme ni da kaze da je drugaciji, ironija, na LGBT sajtu. (tacnije, upravo ga i to cini posebnim, ne zeli da mase time ...) Ali, posto talentovane ljude karakterise otpor i hrabrost, nadam se da se to nece desiti, a da ce se javiti likovi koji "smatraju" da su "van klisea". Volela bih i da mi opisete svoje vidjenje "jutarnje soljice kafe", to moze biti interesantno, neka prica, interakcija sa salterskom sluzbenicom koja je takodje "drugacija" :-)

U krajnjoj liniji, ja sam primetila za ovih par nedelja neke ljude ovde koji odskacu svojim postovima, pa bih zelela da se bas ti ljudi jave, oformimo MANJINSKU GRUPACIJU UMETNIKA I POBORNIKA KULTURE NA OVOM FORUMU, a posle mozemo i na rostilj

[Zoe]

Meni, licno.......uzasno tesko. Kada sam bila mladja( sto nije bilo tako davno) bila sam drcna i odlucna, nisam se dala pokoriti.......Sada sam odlucna ali i razocarana. Nema puno ljudi koji su van `klisea`.......
Ma, ja toliko razmisljam o tome da mi je mucno.......

[Zoe]

Ali me zivo zanima sta ce reci drugi `drugaciji`!

[Çâðê_DUP]

Prvi utisak, draga, moze i da prevari. Mnogi zele da se prikazu "drugacijima". Odsustvo sebicnosti je prvi uslov samospoznaje. Ali, to je zaludna rabota objasnjavati ljudima koji su sve, samo ne "van klisea". Biti "van klisea" smatraju "in", to je sad neka vrsta pomodarstva. Biti van klisea jako je CUTLJIV posao. Ponekad, razocarenje moze da proizvede eksploziju temperamenta kod "drugacijih" i tada se "kameleonisu", a i dalje imaju svoju predstavu "o soljici kafe". Mediokritet nije svestan bipolarnosti takvih procesa, kod njega je svet jako konkretizovan, sto opet nije lose, samo nije NEUOBICAJENO. Drago mi je da priznajes sebi da swe tako osecas i nadam se da ces doci na "barbekju" koji cu napraviti u svom domu za nekih pola godine, za "drugacije medju drugacijima". Welcome to L-world, dear.

[Çâðê_DUP]

p.s Takodje, verujem da ce se na ovu temu javiti SVI, jer svi Gay ljudi misle iz nekog razloga da su "posebni".

[Zoe]

Ma misle i oni koji to nisu, trust me

Hvala na pozivu!:vestica:

[Mahoney]

ustvari, svi misle da su posebni i unikatni (sto u neku ruku, sada shvatam i jesu). svaki dizelas, radikal, narodnjak, zlocinac, bolid, pevaljka, missica, svi ce oni misliti da su POSEBNI.

ali, mali je broj istinski posebnih ljudi.
ljudi o kojima ti pricas.

onima koji svet vide i osete, koji slede svoje unutrasnje glasove, a ne stavove ostalih (vecine), koji traze cilj (jer su ga prethodno DEFINISALI), onima kojima su uzor lepota i istina, a ne armani i nabudzeni audi.


sta je moj recept, koja je moja prica?

nakon decenije stresnog javnog posla, javnog da javniji biti ne moze, svakodnevnih agonija zbog susretanja i prozimanja sa budalama i agresivnom stokom, nakon trauma koje sve to donosi, nakon nervoze, pelinkovca, bensedina i trave, ja palim mostove iza sebe, povlacim se iz grotla, menjam posao, struku, okruzenje, ljude, uzimam MIR, a ne nemir, trazim suncan dan, a ne povisicu ili regres, slusam svoje srce i idem sa njim.

razum je jedno, a srce drugo.

ako ga imas, slusaj ga. (srce)



pravi recept za POSEBNE je da se ne trose na budale. izbegavati bolide u najsirem luku. cuvati se za isto tako POSEBNE ljude. bolje 3 najdivnije kafe mesecno, nego 5 brzih na dan, sa nekim koji te zamaraju.
dakle, cuvati se.

izbegavati FANCY mediokritetska mesta (i ljude), puno citati, uzivati u svojoj umetnosti i stvaranju (pretpostavljam da je topic o posebnim, nadarenim umetnicima i finim bicima), negovati kvalitetna prijateljstva, traziti ljubav, a ne sex na brzaka po haustorima sa ozenjenim brkama, ne ici na chat, vec na forum, samozaposliti se, biti svoj covek i svoj gazda, biti skroman, jednostavan i iskren!
ovo poslednje je najvaznije.

imati svoj svet, svoje temelje, svoja nacela i svoje stavove.
RAZMISLJATI!

prihvatiti sebe kao geja koji je POSEBAN, biti ponosan na sebe, voleti se, nauciti voleti se, voleti druge ljude, izbegavati agresiju, glupost, neznanje.

pomoci drugima, ako im pomoc zatreba.
gledati i slusati svoje sagovornike, iskreno ih voleti. (zato su nasi i posebni, zato nisu SVI nasi sagovornici)

izgraditi svoju licnost.
citanje, ucenje, razvijanje talenata, psihoanalize, razgovori i opet razmisljanje.

tada, kada si LICNOST (a poseban si i gej si) svi ce te prihvatiti kao takvog, iskreno ce te zeleti, jer ces biti njihovo sunce.

naravno, iskrenost ne mesati sa banalnom naivnoscu.


biti poseban (gej ili strejt) je pretesko.
biti drugaciji je uzasno (zar ne, moja gej braco i moje gej sestre).

ali biti drugaciji je i prelepo.

negovati svoju DRUGOJACIJOST (sad sam kao ljiljana habjanovic)

ili kako bi rekao cane: biti isti, biti poseban, biti slobodan... biti samo svoooj...

biti isti. i juce i danas. ne povoditi se za gomilom, za trendovima, za snezanom dakic, za sanjom marinkovic, za drulovicem, za savom milosevicem, za lunom lu, za mirom markovic, za bilo kime.
biti isti. svoj.

biti slobodan.
slobodan da uradis ono sto pozelis i da pri tom ne osecas kajanje.
biti slobodan da budes sta zelis, a da se ne osvrces za komentarima.
jer... ti si poseban. unikatan. drugaciji.

i ne smes da se osvrces za komentarima, jer komentarisu, uglavnom, mediokriteti. kojima TO TVOJE nije po volji. kojima to smeta ili im je 'cudno'.

biti poseban znaci ziveti posebnim zivotom, drugacijim od ostalih, u okruzenju isto tako posebnih ljudi (kao neki na forumu koji su moji prijatelji-simpatije, kao ljudi, a ne kao MESO).

biti poseban je dar boga, ali isto tako i prokletstvo.
sto pre nadjes granicu koja to razdvaja i uspravno hodas po njoj, to ce ti zivot biti lepsi.

jer, NE BOJ SE, posebni covece.
jesi li ti mali crni decak sa vrelog peska afrike ili eskimska devojcica, bio ti u americi ili bliskom istoku, evropi ili srbiji, ti si poseban, i ako to osecas tvoja je OBAVEZA da zivis tim zivotom. onim koji osecas u svojoj dusi.
ne osvrci se na tu razlicitost. ona je, naposletku, bogatstvo nasih zivota, jer, kad se okupimo svi mi posebni, pa makar i na tom rostilju, to ce biti sve, sem, jasno je, rostilja.

biti poseban je BLAGO.

posebni ljudi vode ovaj svet, boje ga, cine ga lepsim i umilnijim.

posebni ljudi pisu nezne stihove i pevaju najlepse pesme. pricaju nam lepe iskrene price svojih dusa, snimaju divne filmove koje svi gledamo. posebni ljudi prevazilaze poteskoce mnogo lakse od onih NEPOSEBNIH, i svaki dan pomeraju granice svojih mogucnosti. (to je zato jer su posebni... ang lee je, priznacete, poseban, jer je, sem ovog poslednjeg, snimio niz posebnih i veoma lepih, pametnih i vizualno upecatljivih filmova. poseban je david lean i madonna je posebna (u, ona je tek posebna), damir urban je poseban (jeste li culi 'zena-dijete' album), nemam sad vremena da nabrajam 2 miliona posebnih ljudi)

na zalost, mnogi posebni ljudi, usled nerazumevanja, neprihvatanja i nemogucnosti da izaberu svoj put, u zivotu mnogo propate, polude, ugase se u alkoholu i drogama, razvratu ili nasilju, ali, ona brojnija vecina, ipak uspe negovati svoju posebnost, zbliziti je sa posebnoscu drugih posebnih ljudi, stvoriti more emocija u kojima zajedno uzivaju.

mnogi ce reci da su posebni, ali ja znam da sam posve i sasvim POSEBAN.




[o posebnosti, jednog jutra u pola 4, zaljubljen i pripit, go]

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Mahoney Eleven
ustvari, svi misle da su posebni i unikatni (sto u neku ruku, sada shvatam i jesu). svaki dizelas, radikal, narodnjak, zlocinac, bolid, pevaljka, missica, svi ce oni misliti da su POSEBNI.

ali, mali je broj istinski posebnih ljudi.
ljudi o kojima ti pricas.

onima koji svet vide i osete, koji slede svoje unutrasnje glasove, a ne stavove ostalih (vecine), koji traze cilj (jer su ga prethodno DEFINISALI), onima kojima su uzor lepota i istina, a ne armani i nabudzeni audi.


sta je moj recept, koja je moja prica?

nakon decenije stresnog javnog posla, javnog da javniji biti ne moze, svakodnevnih agonija zbog susretanja i prozimanja sa budalama i agresivnom stokom, nakon trauma koje sve to donosi, nakon nervoze, pelinkovca, bensedina i trave, ja palim mostove iza sebe, povlacim se iz grotla, menjam posao, struku, okruzenje, ljude, uzimam MIR, a ne nemir, trazim suncan dan, a ne povisicu ili regres, slusam svoje srce i idem sa njim.

razum je jedno, a srce drugo.

ako ga imas, slusaj ga. (srce)



pravi recept za POSEBNE je da se ne trose na budale. izbegavati bolide u najsirem luku. cuvati se za isto tako POSEBNE ljude. bolje 3 najdivnije kafe mesecno, nego 5 brzih na dan, sa nekim koji te zamaraju.
dakle, cuvati se.

izbegavati FANCY mediokritetska mesta (i ljude), puno citati, uzivati u svojoj umetnosti i stvaranju (pretpostavljam da je topic o posebnim, nadarenim umetnicima i finim bicima), negovati kvalitetna prijateljstva, traziti ljubav, a ne sex na brzaka po haustorima sa ozenjenim brkama, ne ici na chat, vec na forum, samozaposliti se, biti svoj covek i svoj gazda, biti skroman, jednostavan i iskren!
ovo poslednje je najvaznije.

imati svoj svet, svoje temelje, svoja nacela i svoje stavove.
RAZMISLJATI!

prihvatiti sebe kao geja koji je POSEBAN, biti ponosan na sebe, voleti se, nauciti voleti se, voleti druge ljude, izbegavati agresiju, glupost, neznanje.

pomoci drugima, ako im pomoc zatreba.
gledati i slusati svoje sagovornike, iskreno ih voleti. (zato su nasi i posebni, zato nisu SVI nasi sagovornici)

izgraditi svoju licnost.
citanje, ucenje, razvijanje talenata, psihoanalize, razgovori i opet razmisljanje.

tada, kada si LICNOST (a poseban si i gej si) svi ce te prihvatiti kao takvog, iskreno ce te zeleti, jer ces biti njihovo sunce.

naravno, iskrenost ne mesati sa banalnom naivnoscu.


biti poseban (gej ili strejt) je pretesko.
biti drugaciji je uzasno (zar ne, moja gej braco i moje gej sestre).

ali biti drugaciji je i prelepo.

negovati svoju DRUGOJACIJOST (sad sam kao ljiljana habjanovic)

ili kako bi rekao cane: biti isti, biti poseban, biti slobodan... biti samo svoooj...

biti isti. i juce i danas. ne povoditi se za gomilom, za trendovima, za snezanom dakic, za sanjom marinkovic, za drulovicem, za savom milosevicem, za lunom lu, za mirom markovic, za bilo kime.
biti isti. svoj.

biti slobodan.
slobodan da uradis ono sto pozelis i da pri tom ne osecas kajanje.
biti slobodan da budes sta zelis, a da se ne osvrces za komentarima.
jer... ti si poseban. unikatan. drugaciji.

i ne smes da se osvrces za komentarima, jer komentarisu, uglavnom, mediokriteti. kojima TO TVOJE nije po volji. kojima to smeta ili im je 'cudno'.

biti poseban znaci ziveti posebnim zivotom, drugacijim od ostalih, u okruzenju isto tako posebnih ljudi (kao neki na forumu koji su moji prijatelji-simpatije, kao ljudi, a ne kao MESO).

biti poseban je dar boga, ali isto tako i prokletstvo.
sto pre nadjes granicu koja to razdvaja i uspravno hodas po njoj, to ce ti zivot biti lepsi.

jer, NE BOJ SE, posebni covece.
jesi li ti mali crni decak sa vrelog peska afrike ili eskimska devojcica, bio ti u americi ili bliskom istoku, evropi ili srbiji, ti si poseban, i ako to osecas tvoja je OBAVEZA da zivis tim zivotom. onim koji osecas u svojoj dusi.
ne osvrci se na tu razlicitost. ona je, naposletku, bogatstvo nasih zivota, jer, kad se okupimo svi mi posebni, pa makar i na tom rostilju, to ce biti sve, sem, jasno je, rostilja.

biti poseban je BLAGO.

posebni ljudi vode ovaj svet, boje ga, cine ga lepsim i umilnijim.

posebni ljudi pisu nezne stihove i pevaju najlepse pesme. pricaju nam lepe iskrene price svojih dusa, snimaju divne filmove koje svi gledamo. posebni ljudi prevazilaze poteskoce mnogo lakse od onih NEPOSEBNIH, i svaki dan pomeraju granice svojih mogucnosti. (to je zato jer su posebni... ang lee je, priznacete, poseban, jer je, sem ovog poslednjeg, snimio niz posebnih i veoma lepih, pametnih i vizualno upecatljivih filmova. poseban je david lean i madonna je posebna (u, ona je tek posebna), damir urban je poseban (jeste li culi 'zena-dijete' album), nemam sad vremena da nabrajam 2 miliona posebnih ljudi)

na zalost, mnogi posebni ljudi, usled nerazumevanja, neprihvatanja i nemogucnosti da izaberu svoj put, u zivotu mnogo propate, polude, ugase se u alkoholu i drogama, razvratu ili nasilju, ali, ona brojnija vecina, ipak uspe negovati svoju posebnost, zbliziti je sa posebnoscu drugih posebnih ljudi, stvoriti more emocija u kojima zajedno uzivaju.

mnogi ce reci da su posebni, ali ja znam da sam posve i sasvim POSEBAN.

[Noctis Lucis Caelum]

Mediokriteti?... Hm, pre bih rekao posebni mediokriteti... jer kakvih ima u zemlji Srbiji to na svetu nema. Skromnost me sprecava da se deklarisem kao jedan od vas posebnih, ali razumem kroz sta prolazite. A sve zbog toga sto razmisljate o stvarima koje prosecnom coveku ne dolaze u misli niti on zeli da razmislja o njima... Najteza istina je da je sve laz. Ovaj svet i ono sto je od njega napravljeno. Sve je ovo jedna velika prevara. A umetnici su jedini koji vide dalje od lazi, jedini koji mogu da vide svu lepotu sveta, jedini koji vide svet onakvim kakav zaista jeste. Jedini nacin da se pobedi laz je reci istinu. A svaka istina je borba za sebe. Angelina777, a i ostali, nemojte smatrati sebe delom sveta koji je stvorio covek. To niste, niti je iko od nas. Smatrajte sebe delom planete Zemlje... Ko razume shvatice sta sam rekao sa ovim.

PS> Nije mi bila namera da licim na onog sto kaze da sve na ovom svetu sto kazu, to nije istina, slucajno je ispalo tako

[Swanheart]

"U teskom je polozaju covek koji je duhovno razvijeniji od drugih,ukoliko ga ne stiti polozaj,i strah koji taj polozaj daje.Postaje usamljenik:njegova su merila drukcija,i nikome ne koriste a njega izdvajaju.
tako sam najcesce ostajao sam,sa knjigom ili sa svojim mislima,ne uspevajuci da uocim i jednog jedinog coveka sa kojim bih zeleo da se blizim.Sve sam ih gledao kao celinu,kao skup,neobican,surov,jak i zanimljiv.Pojedinacno bili su nepojmivo beznacajni.Nisam ih prezirao kad sam mislio o njima kao o mnostvu,cak sam pomalo i volio to stoglavo stvorenje,surovo i mocno,ali pojedince nisam podnosio..."

MIslim da nije potrebno objasnjavati gore citirano.

[Zibro]

hm iz licnog iskustva :

vecina ljudi koja se oseca "ah tako posebnim" savrseno se uklapa u moju ideju mediokriteta

vecina ljudi koja besomucno traga za stilom i originalnoscu savrseno se uklapa u klise

vecina ultra posebnih i maksimalno originalnih ljudi koje sam ja uspeo da makar na kratko upoznam osecaju se tako obicno ili bar pokusavaju da ostave takav utisak ali nekako ono neobicno i plemenito uvek izbija i moze se ostrim okom uhvatiti

ne mogu se sloziti sa tobom da mediokriteti zauzimaju kako kazes " najvise eplozije " u drustvu
mislim da te posebnost predisponira na nesto extremno , extremni uspeh ili neuspeh a mediokriteti su uvek u bljutavoj sredini , zaboga pa zato i jesu mediokriteti

i peto : nemam problem sa mediokritetom da nema mediokriteta ovaj svet bi ipak bio previse lud a i ovi posebni ne bi imali nad kime da pokazuju svoju superiornost
( ako se to moze tako nazvati )

[Ulix]

Pod pretpostavkom da sam nesto drugaciji, ja se sa mediokritetima nosim tako sto ih ignorisem.

[Noctis Lucis Caelum]

@Zibro: Apsolutno se slazem sa tobom... Bar donekle

[Inner-Smile]

Da bi ziveo morash da jedesh, da bi jeo morash da radish a radish ne sam, odvojen od sveta vec okruzen ljudima i shta ?......cuti i ZIVI...ponekad urlikni da te chuju ali nishta vishe od toga ne ochekuj, chuju ali nikda nece razumeti.
Ja nisam drugachija, sasvim sam obichna. Glupi, osrednji ljudi mi jako smetaju ali ne toliko da chesto urlichem imam svoj svet, gde njih nema.

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Zibro
hm iz licnog iskustva :

Postujem!

vecina ljudi koja se oseca "ah tako posebnim" savrseno se uklapa u moju ideju mediokriteta

Postoji jedna bitna razlika: "ah tako posebni" dozivljavaju razne vrste diskriminacije, drugi ih etiketiraju kao cudne i lude, a oni sami i ne prozbore cesto o tome rec. Jednostavno su takvi. Imaju problema sa autoritetima, cesto, ili se izdvajaju na bilo koji nacin iz okoline sikaniranjem, ali mnogo cesce besom drugih. Ne znaju kako da se postave, jer su cesto zeljni ljudi (medju ljudima smrdi ali je toplo) .... (uostalom, lepo si se ogradio "VECINA koja se oseca "ah taaako, toooo, aah ..")

vecina ljudi koja besomucno traga za stilom i originalnoscu savrseno se uklapa u klise

opet divno izreceno: VECINA

vecina ultra posebnih i maksimalno originalnih ljudi koje sam ja uspeo da makar na kratko upoznam osecaju se tako obicno ili bar pokusavaju da ostave takav utisak ali nekako ono neobicno i plemenito uvek izbija i moze se ostrim okom uhvatiti

sa ovim se apsolutno slazem!

ne mogu se sloziti sa tobom da mediokriteti zauzimaju kako kazes " najvise eplozije " u drustvu

Ja mislim suprotno, narocito u tzv. "prakticnim" zanimanjima .. da bi se probio u drustvu cesto moras nekom da popusis kurac, da se malo shlitaris, da diplomatski pojedes govno, da postujes tudje licemerje .. coveku od ukusa to fakticki postaje neizvodljivo.

mislim da te posebnost predisponira na nesto extremno , extremni uspeh ili neuspeh a mediokriteti su uvek u bljutavoj sredini , zaboga pa zato i jesu mediokriteti

Ne, ama bas suprotno. Posebnost ne vezujem sa "javnim", iako se cesto, onako inercijalno ispoljava tako. Miladin tera ovce, ima IQ dvesta, boli ga uvo da l je poseban. Gledao si Vila Huntinga? A opet, i Vil je los izbor jer posebnost ne vezujem s genijalnoscu, vec sa onim sto si naveo "nesto sto uvek izbija i moze se ostrim okom uhvatiti", a to obuhvata vise kategorija izrazavanja te posebnosti .... jednostavno, drugaciji mozak: uvek mi je primer Mozart, scena iz Amadeusa, kada se ona baba dere na njega, vristi, a on se iznenada upilji u nju i cuje-muziku i to odlicaaan vodvilj

dok bi Mediokritet konstatovao da se baba samo "DERE" ....

i peto : nemam problem sa mediokritetom da nema mediokriteta ovaj svet bi ipak bio previse lud

Samo kazem :olga: da mediokriteti ne bi bar trebalo da kroje sudbinu drugih ... Platon, filozofi kao nosioci vlasti, spremni i sposobni za mudru vladavinu i oblik vladavine u kojima ce biti matematski podeljeno i izmireno lepo, pravicno i dobro sa prirodnim motus animi kontinuumom jednog naroda ...

a i ovi posebni ne bi imali nad kime da pokazuju svoju superiornost
( ako se to moze tako nazvati )

Superiorniji je uvek onaj koji je BROJNIJI, zar ne?

[Ulix]

Ne moze se postati poseban. Svako ko se trudi i na silu insistira na tome da je poseban - nije. Slazem se sa Zibrom da vecina ljudi (iz mog iskustva: svi; ali ostavimo prostora...) koji idu okolo sa "ja sam poseban" etiketom savrseno odgovaraju modelu mediokriteta. Poslednji primer koji mi pada na pamet je Jovan Jovanovic, nazovi-reziser i najarogantnije stvorenje koje sam ikada video. Toliko insistira na tome da je poseban, genijalan da mi se prosto povraca, jer mu je film, to "kontraverzno zabranjivano remek-delo" (njegove reci), osrednji u najboljem slucaju.

Mediokriteti upravljaju svetom; nadam se da je i to jasno. Zasto? Zato sto mediokriteti glasaju za mediokritete koji na polozaje postavljaju mediokritete koji, opet, razumeju samo mediokritete. I to je ok. Ne vidim sta tu ima strasno? Najveci deo populacije je prosecan. I meni prosecnost ne smeta.

Smetaju mi prosecni ljudi koji tvrde da su posebni. U tome je stvar, vidite. Kako kaze Clint Eastwood: man's got to know his limitations... Tragedija je u tome sto te izjave o posebnosti moraju biti pracene dubokim neprihvatanjem sopstvene prosecnosti. Ja ne zelim da se druzim sa ljudima koji nisu nacisto sami sa sobom; takvih se klonim. Zato ja nikada ne izjavljujem takve stvari, jer ne zelim da ispadnem smesan pred sobom prevenstveno.

[tramp]

ova tema me malo podseca na jednu curu koju sam upoznala davno i koja je tad imala 17 godina i izjavila kako je propali umetnik (slikar) te je odlucila da se bavi glumom i naravno imala osecaj da je niko od nas ne razume ... jer eto ona je umetnik a svi ostali na grupi su valjda tu dosli jer ne znaju sta ce od sebe

biti poseban, drugaciji nista ne znaci samo po sebi ... drugaciji je i moj komsija koji gleda dva televizora istovremeno a i svi smo mi drugaciji na razne nacine jer na kraju ne postoje dve iste osobe na pvoj planeti

isticanje razlicitosti samo po sebi je (bar meni) dosadno i uglavnom kad mi neko kaze kako sam ja drugacija to vidim kao los znak jer to uglavnom znaci da ta osoba ne vidi dalje od moje "razlicitosti"

osecaj otudjenosti zbog razlicitosti nije samo po sebi znak da je ta osoba posebna, jer to moze znaciti samo da je osoba asocijalna

ovo ne znaci da se posto poto treba uklapati u svako drustvo ali se isto tako moze prihvatati da ti drugi ljudi imaju svoje stavove i vidjenje sveta

poznajem izuzetne ljude, koji su defitivno "razliciti" od neke mase ali nisu otudjeni i vrlo su postovani i voljeni jer su izuzetni a masa koliko mrzi takve neke izuzetke zna i da ih voli a osoba koja je u stanju da prihvati sebe naci ce nacina da zivi sa svojom razlicitoscu bez osecaja prezira prema onima koje ona/on vidi kao "obicne" jer lepota se moze naci svuda

sebe smatram drugacijom u smislu da se uglavnom izdvajam iz mase ali ne mislim da je to nesto cime treba da se ponosim ili da se toga stidim, zna mi pomoci u zivotu u nekim situacijama, zna biti problem u drugima, ljudi kojima sam se okruzila me prihvataju takva kakva sam ... kao tinejdzerka sam insistirala na "razlicitosti" ali mislim da je deo mog sazrevanja doveo do razmisljanja koje sam otkucala na pocetku posta

[cheda]

Originally posted by Swanheart
"U teskom je polozaju covek koji je duhovno razvijeniji od drugih,ukoliko ga ne stiti polozaj,i strah koji taj polozaj daje.Postaje usamljenik:njegova su merila drukcija,i nikome ne koriste a njega izdvajaju.
tako sam najcesce ostajao sam,sa knjigom ili sa svojim mislima,ne uspevajuci da uocim i jednog jedinog coveka sa kojim bih zeleo da se blizim.Sve sam ih gledao kao celinu,kao skup,neobican,surov,jak i zanimljiv.Pojedinacno bili su nepojmivo beznacajni.Nisam ih prezirao kad sam mislio o njima kao o mnostvu,cak sam pomalo i volio to stoglavo stvorenje,surovo i mocno,ali pojedince nisam podnosio..."

MIslim da nije potrebno objasnjavati gore citirano.

Odli?an citat. Sme li se znati ?iji je? I pruža jako lep odgovor na gore pomenutu temu.


Svidja mi se i odgovor Mahoney Eleven (kakva inspiracija kad znaš da te ?eka roštilj ).



Mediokriteti se moraju trpeti ili, bolje da kažem, tolerisati, sve dok te ne ugrožavaju. Jednostavno, tako funkcioniše svet. Mnogi su probali da žive u potpunoj izolaciji sa svojom 'izvrsnoš?u' ali se pokazalo da je bilo pogubno po njih. POtrebna je jedna zdrava mera u komunikaciji sa spoljašnjim svetom, koga uglavnom ?ine u svemu prose?ni ljudi.


Glupe ljude u ve?ini slu?ajeva izbegavam i ignorišem kako znam i umem. Osim ako je silom prilike neophodno nešto obaviti sa istima. Arogantne i samodovoljne takoðe ignorišem, kao i one koji nemaju neophodni minimum razumevanja prema meni specifi?noj razli?itosti u odnosu na druge ljude.


E, to je bilo generalno o razli?itim ljudima. Što se umetnika ti?e, onih izuzetno specifi?nih i atipi?nih, ne umem da kažem kako se oni bore sa mediokritetom. Nisam nikada bio jedan od neshva?enih umetnika, mada verujem da je njima stvarno najteže...

[djo]

Originally posted by tramp
ova tema me malo podseca na jednu curu koju sam upoznala davno i koja je tad imala 17 godina i izjavila kako je propali umetnik (slikar) te je odlucila da se bavi glumom i naravno imala osecaj da je niko od nas ne razume ... jer eto ona je umetnik a svi ostali na grupi su valjda tu dosli jer ne znaju sta ce od sebe

biti poseban, drugaciji nista ne znaci samo po sebi ... drugaciji je i moj komsija koji gleda dva televizora istovremeno a i svi smo mi drugaciji na razne nacine jer na kraju ne postoje dve iste osobe na pvoj planeti

isticanje razlicitosti samo po sebi je (bar meni) dosadno i uglavnom kad mi neko kaze kako sam ja drugacija to vidim kao los znak jer to uglavnom znaci da ta osoba ne vidi dalje od moje "razlicitosti"

osecaj otudjenosti zbog razlicitosti nije samo po sebi znak da je ta osoba posebna, jer to moze znaciti samo da je osoba asocijalna

ovo ne znaci da se posto poto treba uklapati u svako drustvo ali se isto tako moze prihvatati da ti drugi ljudi imaju svoje stavove i vidjenje sveta

poznajem izuzetne ljude, koji su defitivno "razliciti" od neke mase ali nisu otudjeni i vrlo su postovani i voljeni jer su izuzetni a masa koliko mrzi takve neke izuzetke zna i da ih voli a osoba koja je u stanju da prihvati sebe naci ce nacina da zivi sa svojom razlicitoscu bez osecaja prezira prema onima koje ona/on vidi kao "obicne" jer lepota se moze naci svuda

sebe smatram drugacijom u smislu da se uglavnom izdvajam iz mase ali ne mislim da je to nesto cime treba da se ponosim ili da se toga stidim, zna mi pomoci u zivotu u nekim situacijama, zna biti problem u drugima, ljudi kojima sam se okruzila me prihvataju takva kakva sam ... kao tinejdzerka sam insistirala na "razlicitosti" ali mislim da je deo mog sazrevanja doveo do razmisljanja koje sam otkucala na pocetku posta

[bambola]

Originally posted by tramp
biti poseban, drugaciji nista ne znaci samo po sebi ... drugaciji je i moj komsija koji gleda dva televizora istovremeno a i svi smo mi drugaciji na razne nacine jer na kraju ne postoje dve iste osobe na pvoj planeti

isticanje razlicitosti samo po sebi je (bar meni) dosadno i uglavnom kad mi neko kaze kako sam ja drugacija to vidim kao los znak jer to uglavnom znaci da ta osoba ne vidi dalje od moje "razlicitosti"

osecaj otudjenosti zbog razlicitosti nije samo po sebi znak da je ta osoba posebna, jer to moze znaciti samo da je osoba asocijalna

ovo ne znaci da se posto poto treba uklapati u svako drustvo ali se isto tako moze prihvatati da ti drugi ljudi imaju svoje stavove i vidjenje sveta

poznajem izuzetne ljude, koji su defitivno "razliciti" od neke mase ali nisu otudjeni i vrlo su postovani i voljeni jer su izuzetni a masa koliko mrzi takve neke izuzetke zna i da ih voli a osoba koja je u stanju da prihvati sebe naci ce nacina da zivi sa svojom razlicitoscu bez osecaja prezira prema onima koje ona/on vidi kao "obicne" jer lepota se moze naci svuda

sebe smatram drugacijom u smislu da se uglavnom izdvajam iz mase ali ne mislim da je to nesto cime treba da se ponosim ili da se toga stidim, zna mi pomoci u zivotu u nekim situacijama, zna biti problem u drugima, ljudi kojima sam se okruzila me prihvataju takva kakva sam ... kao tinejdzerka sam insistirala na "razlicitosti" ali mislim da je deo mog sazrevanja doveo do razmisljanja koje sam otkucala na pocetku posta

Ja licno se ne osecam posebno POSEBNO,tek mozda malkice-ali dovoljno da mi bude neprijatno da pisem o tome,hvalim samu sebe...Izistinski posebni ljudi nemaju potrebu da isticu tu svoju posebnost-bar tako je bilo sa ovima koji su mene fascinirali,oni je jednostavno-ZIVE-bez mnogo filozofiranja.
Ne moramo svi biti visokoobrazovani i spremni za dubokoumne rasprave o zivotu,da bi bili posebni-a meni se cini da se ovde bas tako nesto potencira.Ne,poseban se moze biti na mnogo drugih nacina,i svako i jeste na svoj nacin poseban.Zar nikom nije cudno sto ovde svako bas sebe smatra posebnim a veliku vecinu mediokritetima???Isto kao sto ce vec prvi do tebe misliti to isto,s tim sto ce i tebe strpati medju prosecne...

[Swanheart]

Originally posted by cheda

Originally posted by Swanheart
"U teskom je polozaju covek koji je duhovno razvijeniji od drugih,ukoliko ga ne stiti polozaj,i strah koji taj polozaj daje.Postaje usamljenik:njegova su merila drukcija,i nikome ne koriste a njega izdvajaju.
tako sam najcesce ostajao sam,sa knjigom ili sa svojim mislima,ne uspevajuci da uocim i jednog jedinog coveka sa kojim bih zeleo da se blizim.Sve sam ih gledao kao celinu,kao skup,neobican,surov,jak i zanimljiv.Pojedinacno bili su nepojmivo beznacajni.Nisam ih prezirao kad sam mislio o njima kao o mnostvu,cak sam pomalo i volio to stoglavo stvorenje,surovo i mocno,ali pojedince nisam podnosio..."

MIslim da nije potrebno objasnjavati gore citirano.

Odli?an citat. Sme li se znati ?iji je? I pruža jako lep odgovor na gore pomenutu temu.

Mesa Selimovic-"Dervis i smrt"

[Simor]

Originally posted by Mahoney Eleven
...

Ako bas ne mozes od svog zivota da ucinis ono sto hoces,
pokusaj bar da postignes
ono sto mozes: ne unizavaj ga
precestim druzenjem sa svetom,
silnim izlascima i razgovorima.

Ne unizavaj ga razbacivanjem,
cestim razvlacenjem i izlaganjem
svakodnevnoj gluposti
veza i susreta
da ne postane dosadan kao da je tudj.

(Konstantin Kavafi - Ono sto mozes)

[EYA]

nije isto biti sam i usamljen... kad to shvatimo, onda nam nista ne znaci cinjenica da smo drugaciji od svih ostalih, posebno zato sto su i svi ostali na neki svoj nacin potpuno drugaciji, iako vecina to veoma tesko prihvata, cak poneki svesni, insistrirajuci na svojoj razlicitosti, traze sebi slicne, ako ni po cemu drugom, ono po osecaju usamljenosti... u genima nam je zapisano da smo nekad davno ziveli u coporu, i tom nagonu se tesko suprotstaviti, iako je upravo on najveca prepreka razvitku licnosti i ostvarivanju njenog punog potencijala.
tezimo slobodi i borimo se za nju svim sredstvima, a kad je osetimo bezimo od nje

[Kupper]

Originally posted by Zibro

vecina ljudi koja se oseca "ah tako posebnim" savrseno se uklapa u moju ideju mediokriteta

vecina ljudi koja besomucno traga za stilom i originalnoscu savrseno se uklapa u klise

Bas. I vecina koja otvara ili postuje u ovakvim ili slicnim 'ah' temama. Oni koji se osecaju 'ah, tako posebni' su, po pravilu, na celu kolone mediokriteta.

Originally posted by Inner-Smile
Da bi ziveo morash da jedesh, da bi jeo morash da radish a radish ne sam, odvojen od sveta vec okruzen ljudima i shta ?......cuti i ZIVI...ponekad urlikni da te chuju ali nishta vishe od toga ne ochekuj, chuju ali nikda nece razumeti.
Ja nisam drugachija, sasvim sam obichna. Glupi, osrednji ljudi mi jako smetaju ali ne toliko da chesto urlichem imam svoj svet, gde njih nema.

Naravno

[Simor]

Originally posted by EYA
nije isto biti sam i usamljen...

Apsolutno. Razlika, zaista, jeste veoma velika.

Originally posted by EYA
u genima nam je zapisano da smo nekad davno ziveli u coporu, i tom nagonu se tesko suprotstaviti, iako je upravo on najveca prepreka razvitku licnosti i ostvarivanju njenog punog potencijala.

Ja verujem da covek jeste socijalno bice, i da svoju licnost ne moze da ostvari bez socijalnih veza i interakcija. Ali je vazno kakve su to socijalne veze. Meni je oduvek bila vaznija sustina od forme. Kako je neko to gore lepo plasticno objasnio - bolje 3 divne kafe mesecno, nego 5 brzih kafa na dan. Ja sam se trudio da se vremenom okruzim ljudima sa kojima sam ostvario sustinske odnose, odnose koji me ispunjavaju, koji zadovoljavaju moje socijalne potrebe, ali ih i prevazilaze, i uopste mi nije vazno da sa njima budem u svakodnevnom fizickom kontaktu. S druge strane, imao sam i prijatelje i veze gde je fizicki kontakt bio cest, gde je forma bila zadovoljena, ali kako duhovne povezanosti nije bilo, kako nije bilo sustine, ti odnosi su bili i ostali nevazni. Mislim da socijalni odnosi jesu vazni, da bez njih ne mozemo da razvijemo svoj "humani potencijal", ali duboko verujem u ono sto Kavafi kaze: ne unizavaj zivot cestim druzenjem sa ljudima, razvlacenjem i izlaganjem svakodnevnoj gluposti veza i susreta.

Originally posted by EYA
tezimo slobodi i borimo se za nju svim sredstvima, a kad je osetimo bezimo od nje

Sloboda je privlacna, ali je sloboda i teret. Uvek je lakse deo svoje licnosti i odgovornosti prebaciti na nekog drugog ili na nesto drugo (prijatelj, partner, vodja, nacija), nego se realizovati kao licnost i potpuno prihvatiti sopstvenu odgovornost. I slazem se sa onima koji misle da je sustinski problem coveka upravo strah od slobode.

Izuzetno cenim ljude koji shvataju svoju posebnost, bez egocentricnosti, i koji su svesni onoga sto je Majster Ekhart rekao: "Ali to sto sam ja samo je moje, i pripada meni i nikome drugom, nijednom drugom coveku, ni andjelu ni Bogu, osim ukoliko sam jedno s njim."

[EYA]

naravno, pod coporatvnim nagonom sam podrzaumevala grupisanje iz ciste potrebe za grupisanjem i iluzije da se tako kod savremenog coveka moze otkloniti osecaj usamljenosti.
socijalne interakcije su sasvim druga stvar, a ispunjeni ljudski odnosi tipa prijateljstva i ljubavi sasvim treca.