Kutak vojvo

Kutak vojvoðanske književnosti#389940

By Myself - 15 Nov 2005, 10:34

- 15 Nov 2005, 10:34 #389940

NOSAC - Miroslav Antic

Rodjen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka.
Tu ništa ne vra?a dozive. Popiju ih daljine.
Jata lete u mestu i mogu se uzabrati. Sve se
priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke.

Zar to ne li?i na slobodu?

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima,
a vreme dužinama senki.
Mle?ni put je do kolena, kao prosuta slama.
Ne moras da se penjes: zvezde rastu u žbu-
nju. Samo se uputiš ravno, po vrežama
od zlata, i posle desetak koraka vec ho-
das po nebesima.

Zar to ne lici na slobodu?

.......

Odlomak meni omiljene pesme omiljenog mi pisca.

#392052

By Ulix - 18 Nov 2005, 20:29

- 18 Nov 2005, 20:29 #392052

Meni omiljena pesma tvoga omiljenog pisca (a mog omiljenog pesnika, pored Kavafija i Ginzberga), je poema Koncert za 1001 bubanj.

Bolja ljubavna poezija nije napisana. Nemam ovde komplet njegovih sabranih pesama pa ne mogu da prekucam Koncert, a poemu Prva ljubav sam jednom vec postavio (pogledajte: Poezija, strana 2).

DRUGARSKA PESMA

Ništa ti ne razumeš,

moj najroðeniji blesane,

uobraženi prin?e

što te je život razmazio.

Da znaš kolike sam no?i

uznemirene i besane

drhtao kraj tvog uzglavlja,

pokrivao te i pazio.

Ti si za mene još uvek

par?e tek roðenog mesa:

onaj musavko što vrišti

i celu ku?u potresa.

Ja sam te, lepoto moja,

nau?io da hodaš.

Svima sam pla?ao pi?e

kad su ti zubi nikli.

Ja sam ti dao život.

Nije te donela roda.

A sada smo se, odjednom,

jedan od drugog odvikli,

kao da sve što kazem

zaista ne razumeš

i kao da sve što umem

ti triput bolje umeš.

U redu, pametna glavo.

Ja sam te ljuljao, kupao,

ponosio se tobom,

nemušte re?i sricao,

i dosta svoje mladosti

zbog tebe sam polupao

i kad je u svet trebalo

nisam se zbog tebe micao,

Nego sam sav osedeo,

moj naduvenko mili,

da bi tvoj život

i dani valjani bili.

Danas kad roðendan slaviš,

sve ?u sve?ane torte

pobacati kroz prozor

na užas rodbine cele.

Ti znaš: ja sam tvoj otac.

Mi smo od takve sorte

što ne sme da zadrhti

kad odapinje strele.

Možda još nije kasno.

Jednom se mora sve re?i:

i drugarski i tužno

i grubo i srne?i.

Propustio sam godine.

Ispustio te iz ruku.

Sve tvoje slabe ocene

moljakanjem sam rešio.

Ve?ito sam se svaðao

kad te drugi istuku.

Bio si moje mezim?e

i tu sam najviše pogrešio.

?etrnaest ti je godina

i zar te stvarno ne vreða

da stalno za tebe podme?em

i dušu i glavu i leða?

Ho?u da jasno ka?e?

kad misli? da bude? mu?karac.

Zar treba i sutra da re?avam

sve ?to ti odraslom fali?

"Tata, ?kripi u braku...

na poslu... daj za d?eparac..."

A ja ti i dalje pomažem

jer te volim i žalim.

Ne ?estitam ti roðendan.

Mi smo se uzalud borili

i stvarali smo ?uda,

a ništa nismo stvorili.

I evo, danas ti dajem

re? roditeljsku i mušku:

ako ne postaneš ?ovek

na ovoj, tek zapo?etoj

?arobnoj stazi života

- moram i razbiti njušku.

Makar oženjen bio,

makar u trideset petoj.

Nikad te tukao nisam.

To za de?ake nije.

Al sutra, odrasli prin?e,

vide?eš kako se bije.