Bootstrap Framework 3.3.6

[ivanazuh]

To sam ja. Glorija. Živim od danas do sutra. Zavisi od dužine trajanja prijateljstva. Nagao sam, ?esto bez manira. Onda sam na smenu mio, manirizovan do zabrinjavaju?ih razmera.
Kupio sam iglu da probušim još jednu rupu na uvu, a i obrvu bih rado. Samo frka mi je da to uradim sam. Zovite me pi?ka!
Upoznajem jednog prelepog crnog de?ka koji me potpuno osvaja i fizi?ki i mentalno, ali ne želi da bude sa mnom. Pla?em! Urlam!
Hodam ka ku?i, slušam muziku. Suze se ne zaustavljaju. Nisam želeo da se jebem (nije ni on), želeo sam samo da ga ?vrsto zagrlim, eventualno poljubim. Otklju?avam vrata, ne skidam ode?u, odlazim do stola i otvaram imenik specijalno namenjen samo za brojeve pedera, jeba?a i potencijalnih jeba?a. Prvo ime: Vladimir KŠ, 064-... - Vlado, doði, molim te! Želim te u sebi! - Pojavljuje se Vladimir ve? kroz ?etrdeset pet minuta i koliko je zaustio da nešto kaže, toliko mu je moj jezik ve? bio do dna u grlu. - Jebi me, molim te! Rasturi me! - Ne?kao se, ali sam ga svukao neobaziru?i se. Smeštam njegov kurac u usta i po?injem da sisam! Zaurlao je: - Ne steži mu toliko glavu! - Istržem ga iz usta. Stavljam mu šaku na usta i nabijam se do jaja... Na kraju sam vrištao. Vlada, ko Vlada, otišao je odmah posle svršavanja - Žena ?e da mi posumnja, moram da idem! - Ok! ?ekaj, idemo zajedno, poveš?eš me do Sarine meðe.
Neki klinci se rasturaju od lepka na klupici kod Simpa. Prilazim im. - Ej, mali, daj malo tu kesu! - Ne vra?am je. Idem mra?nim ulicama i duvam, plu?a mi se pune.
Jedina frka oko toga je što se posle par dana ose?aš na lepak, tako da svako može da prokljuvi. - Ma ko ih jebe! - Tako gubim par sati, možda ?e ovog puta malo duže da traje - mislim u sebi. Ulazim u dragstor. Kupujem cigarete i dok teta 'pravi' 'viskalni' ra?un, kradem ?oko bananicu i stavljam u džep. - Do viðenja teto! - Kako volim to da kažem, posebno kada radi neka mlaða od mene. U ušima bije gotik. Idem ka svojoj bivšoj osnovnoj školi. Gazim preko male žabe. Žao mi je. Gledam ispred sebe da ni slu?ajno ne nagazim još koju. 'Preko plavog mosta' (koji je usput, bele boje), blokovima pored bedema dolazim do škole i lupam domaru na prozor. - ?iko, aj mi otvori vrata! - De?ko jesi ti lud?! - Luda ti je mama! Otvori mi bre, ho?u malo da sviram! - Na sre?u, ?ika me poznaje. Pustio me je. Pored palme, kroz hodnik koji miriše na zubarsku ordinaciju, ulazim u kabinet za muzi?ko. - Ah, klavir!!! - Sarabanda, opet i opet i opet. Lupam sam po dirkama koliko god mogu. Jedva da sam sklanjam stopalo sa pedale. Više mi se tako sviða. Onda sam ?apio harmoniku koja je stajala u nastavni?koj pripremi, u vitrini. Sviram II Maðarsku rapsodiju, pošto istu nisam znao da odsviram na klaviru. Širim meh i nadam se da ?e pu?i, ali izdržava...

To sam ja, Glorija Erlenvajn. Slažem kvadrati?e trake na zidu. Jedan je malo ošte?en, nije lepo ise?en. Pravim mozaik, a šta ?e od njega ispasti, vide?u tek kad sve nalepim.
Hvata se mušica na lepljivoj muholovci. Nju ?u staviti u centar mozaika, a ako se uhvati još neka, ko zna u kom ?e delu završiti. Gladan sam. Moram nešto da spremim. Otvaram frižider da izvadim jaja ali sam uo?io dvolitarsku flašu Apatinskog piva. Jebeš hranu, cirka?u pa ako zaspim - zaspim, ako ne završi?u mozaik. Komšija lupa da stišam muziku. - Dabogda tebe majka stišavala jastukom po njušci! - poja?avam muziku. - Oš malo Karleušu da ti pustim?! Sisaj kurac bre! - Lepim komadi?e trake i postaje mi dosadno. Puštam porni? i drkam tako nekoliko puta dok mi se ne zgadi. Joj! Soba mi je u haosu, moram to da sredim ve? jednom! Ma ko me vidi?! Spava mi se, sutra ?u. Ma?ka mi liže palac na stopalu! - Bane bre, pusti me da spavam, plizzz! - Ok, sad ?e maca spavati u šupi. Ustajem u ga?ama i nosim macu u šupu. Vra?am se u krevet skoro mrtav.

To sam ja. Glorija...

[Vlada T]

Buduci da je moj raniji post, kao svojevrsno eticko odredjenje prema prethodnom delu, netragom nestao (ko se igrao moderiranja?), ponovicemo opet
(a onda cemo videti ko se igrao moderatora)

In the immortal words of Gore Vidal -

That woman, she does not write, she types

Tezak je kriticarski posao.

[Morgan Le Faye]

Originally posted by Vlada T
Tezak je kriticarski posao.

Kritichari i umetnost, kao masturbacija i sex....


@ ivaAn: I Like it I like it a lot...

[gari]

Šteta je što malo njih pose?uje i ?ita ovu stranicu, ina?e ne verujem da bi bilo tako malo njih a da ne bi dali svoj komentar na pri?u koja se nastavlja. Namerno nisam hteo da se uklju?ujem /s obzirom da autora li?no poznajem/, no bez obzira na to, ?ini mi se da je u ovom tre?em delu ,,slike,, autor malo spustio ton i da se sa malo manje gori?ine a više emocija vra?a svom životu, što može da bude i dobro, jer kada se sve spoji dobija se jedna ,,strašna,, slika o životu u ovoj nedoðiji zvanoj ,,nebeska Srbija,,.