Bootstrap Framework 3.3.6

[subasa]

Querelle (1982)

U svom poslednjem filmu, režiser Rainer Werner Fassbinder se zapetljao u perverznom "Querelle de Brest." Žana Ženea. Ovaj film je apsolutna pustoš. Siromašno glumljen i bez apsolutno i?eg zna?ajnog, "Querelle" je zakucao Fasbinderov mrtva?ki kov?eg.

Bred Dejvis tuma?i glavni lik s emocijama mrtve ribe. Bez sumnje, iako Querelle treba da bude bez strasti on je i ubica i mazohist tako da tu ima prostora za karakter. Ipak Dejvis igra Querelle kao da je sasvim nezainteresovan za bilo šta što se dešava oko njega. Svi ostali likovi u ovom filmu slede Djevisov primer i postaju tako kruti kao karton. Naravano, Fasbinderov skript im ne daje indikaciju o ?emu se doðavola u ovom filmu radi, tako da umesto da tuma?e svoje likove dvosmisleno ili tajnovito, princip je ovde da se jednodstavno pomeraju kako je režirano i izgovaraju svoj tekst nepristrasno.

Ovo je film o ubistvu i homoseksualnosti, a Fasbinder ih tretira kao da su isto. Ubistvo se ovde izvršava bez razloga i bez motivacije. Seks se obavlja sa istom ravnodušnoš?u. Querelle uživa ( i bestidno hvališe tim) da se jebe u dupe. On nije jedini, svi bez izuzetaka muški likovi upleteni su u gay seks. Ali niko u ovom filmu nema seks koji nije spojen s nasiljem, gnevom i prevarom. Homoseksualnost se posmatra kao da je normalna svakodnevna pojava i još je degradirana i obezvreðena. Niko od mušakara u ovom fimu nema seks sa straš?u, u stvarosti Querelle ne može da ima seks ako se od njega zahteva da bude "u ljubavi". On postiže da se jebe dupe bez ikakvog emocionalnog uklju?ivanja ali da bi jebao nekog drugog on mora da postane strastan. U "Querelue" emocije potrebne da bi se imao seks iste su one koje su potrebne da bi se ubilo ili potuklo.

Kao kod Ženea, sva Fasbinderova dela se bave homoseksulanoš?u (svesno ili ne) i on pokušava da kaže mnogo stvari o homoseksualnosti u ovom delu ali ni jedna od poruka nije pozitivna a ve?ina od njih je nejasna. Na primer, Querelle i njegov brat Robert su možda ista osoba. Oni se ogledaju jedan u drugome i , ponekad, grle. Drugi put se potuku. Robert nije kao Querelle gay tako da je mogu?e da je prepostavka da su to dve polovine istog gay muškarca, stalno u ratu sa samim sobom zbog svojih istinskih ose?anja. I ponovo, možda nisu. Drugi muškarac u filmu, mlad i zgodan, zaveden je razgovorom o njegovoj lepoj sestri. Zavodnik izgleda kao da stvarno razgovara o tome koliko mu se dopada devojka koja je unutra u momku. Ali sve je to zbrkano u Fasbinderovoj na brzinu ispri?anoj pri?i. U stvari, jedina poruka koju Fasbinder daje jasno je : " Svaki ?ovek ubija stvar koju voli ". On šalje tu poruku preko jedinog ženskog lika u filmu (ružna, stara preljubnica koju igra Žana Moro) koja je peva u kakofoni?nom kabaretskom songu koji se ponavlja.

Kao dodatak lošoj glumi i neinteligentnom zapletu, Fasbinder upropaštava ovaj film zvukom preko naracije i kartonima s naslovima. Uvek prisutna nametljiva naracija govori nam šta Fasbinder ne zna kako da nam pokaže. Možda je on shvatio da je to potrebno posle o?ajne predstave koju je dobio po svojim na?elima. Ali ?ini se pre da je Fasbinder samo loš pripoveda?. On ne može da napiše dijalog koji izražava neku ideju ili da neki lik razvije tako da umesto toga piše nametljivu, dvosmislenu naraciju. Ponekad likovi imaju monologe ali i oni su previše pripoveda?ki i ne govore stvarno kao likovi. Možda je Fasbinder na ovaj na?in jasniji, ili, bože sa?uvaj, umetni?kiji. To nije. Jednako dosadno, upadljive kartice naslova prole?u brzo s istim bezna?ajnim informacijama koje pripoveda? saopštava. Ovi zbunjuju?e, odvratne smicalice samo dodaju dvosmislenost pri?i. ?ovek po?inje da veruje da je , u stvari, ovo film o apsolutno ni?emu.

Fasbinder takodje snima ovu zbrku u ružnom, o?igledno lažnom dekoru pod mekim žutim osvetljenjem. Ovo daje dosad izgled kao da leševi glume. Ništa u " Querelle " nema bilo kakvu emociju, ?ak ni svetlo. On takoðe ima dekor napravljen kao otvoren prostor. Likovi se šetaju u pozadini dok se Querelle jebe prvi put. Ako ništa drugo, ovaj film izgleda grubo i klaustofobi?no, a ne meko i vazdušasto.

" Querelle " je najgora vrsta filma. ?ini se da on pokušava da bude " umetni?ki " i " dubok " ; ?ini se da on pokušava da kaže nešto ali umesto toga on posr?e pod težinom sopstvene ambivalencije i pada u zaborav ne ostavljaju?i apsolutno ništa kao trag. Fabinder je visoko rangiran režiser ali to je talenat koji se ne vidi ovde.

Note :

Zvezda ovog filma je Gunter Kaufman, Fasbinderova prva ljubav, koji se vratio u Fasbinderovu filmsku grupu u kasnijim godinama.

Ovaj film je posve?en " Mom prijateljstvu sa El Hadi Ben Salemom " Fasbinderovom drugom ljubavniku, koji je izvršio samoubistvo nešto malo ranije ali je to Fasbinder skoro saznao. Kad je film bio završen on je zatražio da se ova posveta doda na po?etku.

Ovaj film su montirali Franc Walš (Fasbniderov pseudonim) i Fasbinderva druga žena Julijana Lorenc.

Fasbinder je umro 10. Juna 1982 pre no što je film imao zvani?nu premijeru.

Dobitnik nagrade #1 najgori film svih vremena.

Recenzija napisana u 1993.

Report Card: Script : F
Gluma: F
Kinemtaografija/Svetlo: F
Specijalni efekti/Šminka: F
Muzika: F
Kona?na Ocena: F

[subasa]

Querelle je loš film koji uliva strahopoštovanje, u stvari, da je njegova nedoku?iva pri?a bila ispri?ana nešto manje pretenciozno i sa manje energije to bi bilo smešno. Jedna ?injenica koja sigurno kvari njegovu komediografsku vrednost je da on predstavlja poslednje delo Rajnera Vernera Fasbindera, velikog nema?kog režisera koji je stvorio takve filmove kao ?to su Brak Marije Braun, Ali-Strah izjeda du?e, i ... ovaj ?

Pri?a, u nedostatku boljih re?i, je o Kverelu (Bred Dejvis), mornaru privremeno stacioniranom u Brestu. Razli?iti likovi ule?u i izlaze iz njegovog života : poru?nik na brodu (Franko Nero), koji je zaljubljen u njega i zapisuje svoja pohotne želje na magnetofonsku traku s užasnim francuskim akcentom ; Kverelov brat Robert (Hano Pošl), koji je takoðe u Brestu bez razloga objašnjenog u radnji, izuzev da možda visi u salonu i daje tamni simbolizam ; Lajzijana (Žana Moro), žena lokalnog vlasnika salona, koja ima seks sa ve?inom muških likova s njenom neinspirativnomj glumom ; Nono (Ginter Kaufman) impozantan muškarac koji poseduje salon i ?ija je glavna osobina da uživa da iga igru bacanja kocki gde (muški) gubitnik mora da se pot?ini njegovim seksualnim zahtevima. Kverel luta napred i nazad kroz raznovrsne lokale u Brestu, upetljava se u neshvatljiva komplikovana ubistva, seks, spletke, seks, kraðe, seks, i seks.

Bu?kuriš je zasnovan na noveli Žana Ženea Querelle du Brest, zadovoljstvo koje nisam imao da ga pro?itam. Najmanje što može da se kaže da umesto da svede negov literarni izvor na glupost, kao drugi loši filmovi zasnovani na romanima, ?ini se da je pokušao da ulju?i svaku pojedina?nu re? u nameri da napravi film tako smešno, neverovatno, zgusnuto komplikovano koliko god je to mogu?e. Knjiga je napisana na francuskom, Film je originalno igran na nema?kom. Kako je on sinhronizovan na engleski, što vam može dati ideju da kako je naduveno i nemogu?e shvatiti kakvi su dijalozi. Da, tu ima još i naracije, i ?ak povremeno kartice naslova s literarnim citatima (ovi citati nemaju ništa s pri?om, ali se može re?i da imaju toliko veze s pri?om, koliko i sve ostalo). Poru?nik, kao što smo videli, služi kao narator, sve tri stvari kombinovane ?ine najsmešniji deo filma.

Primer : poru?nik snima na svom lošem francuskom akcentu : " možda je ljubav jazbina ubica. A ako je to istina, s Kverelom koji je uvu?en u nju, i sa mnom, kad vreme doðe za mene da se utopim u ose?anjima za Kverela, da li ?e tamo biti ... alarm koji ?e zazvoniti za mene ? ". Pripoveda? dodaje da pomogne : " Možemo vas zamoliti da opazite da je taj mornar Kverel, roðen u takvoj usamljenosti u kojoj oficir ostaje izolovan, bio figura uporediva s anðelom Apokalipse, ?ije se stope odmaraju iznad voda ". Poru?nik nastavlja : " Kako žarko želim da Kverel obelodani sebe kao nitkova ispod (nerazumljive) površine, i onda da sakrije svoje tragove, da se pokori.. ". Sve je zapetljano s karticom naslova, koja kaže : Vojnik koji je pao na svoj lice u toku bitke pita svog neprijatelja, kao ?oveka koji je spreman da mu zada smrtni udarac, da sa?eka da se on okrene - iz straha da ga njegovi prijatelji mogu na?i ranjenog u leða. " Plutarh : " O ljubavi ". Sve to dok poru?nik gleda kako Kverel kora?a po palubi a nebeski hor muških glasova intonira u pozadini.

Kao da je napravljen za takvo uznemiruju?e praznoslovlje, ostatak dijaloga uklju?uje proste seksualne razmene izmeðu likova, koji provode njihove dane avetinjski pokušavaju?i da naprave jedni druge i sami sebe (da ne spomenemo gledaoce) takoliko bedne koliko je to humano mogu?e. Istina je da je nemogu?e re?i da li je gluma dobra ili loša, pošto nemamo ideju šta treba da se dešava, ali glumci su dobri : Bred Dejvis je bio zvezda Pono?nog ekspresa nekoliko godina ranije, a Žana Moro je jedna od najvi?nijih francuskih glumica. Ovde, oni nisu zainteresovani, angažovani, ili verodostojni, ali ja ne nameravam da krivim njih.

Šta se dogodilo ovde ? Bliži pregled filma ?ak ne omogu?uje mogu?e aluzije na Fasbinderove motive. Sve su lokacije o?igledno nameštene i upadljivo pozorišne, s ?udnim svetlom i scenom (tipi?an je snimak ne?ijeg lica okupanog u crvenom, s hladnom plavom bojom oko njegovih o?iju). Da li to zan?i da je pri?a metafora ? ?ega ? Glumci lutaju besciljno do scene do scene, s besmislenim argumentima i seksualnim kontaktima bez uživanja, s povremenim ubistvom kao dopunom. Ima mnogo homoseksualnosti u pri?i, ali nema prave svrhe ili koristi od tog, to pobedjuje ometanje mogu?eg fokusa na film, jednostavno zato što je više filmskog vremena potrošeno na to nego na bilo šta drugo .

Kverel je istinski zbunjuju?i film, nešto što tako te?e samo po sebi odvojeno na tako mnogo strana da je to zaprepaš?uju?e. On ima lepu fotografiju, lepu muziku, i mnogo humora, ali je spor i sve?an da to uskoro postaje dosadno do bola. Ja ?u šamarati do kraja u inat, pošto se Kverel najzad vra?a na brod i tu ima nešto inspirišu?ih pomena Žana Ženea, ali sve ostalo je bilo zamagljeno nerazumljivim zamenama i nekim sporednim radnjama o tom da li je on stvarno u srodstvu sa svojim bratom. Dosta je da kažem da je kad se film završio, to bio sretan završetak dovoljan za mene.

[subasa]

QUERELLE
Columbia TriStar // 1982 // 109 Minutes // Not Rated
Reviewed by Judge Mike Pinsky // August 27th, 2001

Optužba

"Sta je normalno?" - Nono (Ginter Kaufman) Mariju (Bukhard Drist)


Uvod

Sta može da se kaže o poslednjem filmu Rajenera Vernera Fasbindera, u kojem je on ?ini se sagledao sliku sopstvene smrti kroz samouništenje narcisoidnog anti heroja.

?injenice u slu?aju

Dobrodošli u lu?ki grad Brest, gde ništa nije onakvo kakvo se pokazuje. Lokalni barman drži burdelj, prostituišu?i spostvenu ženu zbog u-ivanja. Ali njegovo pravo uživanje nastupa kad posetioci prvo bacaju kocke. Ako pobede, mogu da biraju devojke. Ako Nono pobedi, onda on ima snošaj s gubitnikom. Nonova žena, Lujzijana ima javnu vezu sa slatkore?ivim Robertom, ?iji brat i dugogodišnji suparnik, Kerel dolazi u grad u posetu. Kerel je mornar. Jak, kršan mornar. A niko nije više zaljubljen u njega od njegovog komandnog oficira, poru?nika Seblona, koji pri?a svoju žudnju na magnetofonsku traku i vreba priliku za ljubavnu vezu sa Kerelom. Ali Kerel ima druge namere: on želi da se dokaže kao kriminalni kapacitet, sposoban da izvede dva savršena ubistva: kolege mornara, i sopstveno pogubljenje. Da li Kerel želi da isproba granice pravde a njegova sopstvena ?udovišna slodobna odluka ?e od njega napraviti heroja, ili ga svesti na prost objekat.


Dokazni materijal

Zasnovan na noveli Žana Ženea o opsednutosti sli?noj snu, Kerel je film koji se teško dopada, a još tei za razumevanje. Razlog leži u spremnosti da se prihvati Ženeova tema: zlo?in kao sredstvo uzdizanja sopstvenog ega iznad bezna?ajnih života drugih. Žene i sam prihvata ove radikalne ideje, kao podvoda? i lopov, otvorenom homoseksualnoš?u, kao umetnik. Ženeovo "Pozorište mržnje" (slede?i korak izmedju Artoa i Brehta) je napravljeno da izazove moral vlasti kroz napad na ose?anja publike.




I Rejner Verner Fasbinder prihvata ih u celini i na na?in koji jedno može navede umetnika koji je dostigao sopstvenu kriti?nu ta?ku. Zaista, Kerel je ozna?en kao Fasbinderov kona?an film, on ?e ubrzo posle njega umreti zbog prekomerne doze droge. Njegovo sopstveno telo iscrplo se od rada i bolnih veza svakidašnjeg postojanja: likovi se bore da savladaju siromaštvo i društvenu kontrolu kroz inat koji ih postepeno dehumanizuje u razvoju. Ali ve?ina ovih filmova-Suze jedu dušu, Piljar za ?etiri godišnja doba, i televizijska mini serija Berlin Aleksanderplac--?ine njegovu tamnu magi?nu suptilnost, kroz pažljivu upotrebu preterivanja (kao suprotnost histeri?nim melodramama) i prora?unate emocionalne distance (pozajmljene iz Brehtovih ideja o "alijenaciji" kao sredstvo politi?ke kritike u pozorištu).

Kerel uopste ne li?i na te filmove, više od napada na Fasbindereovog telo on je napad na konvencije o seksulanom identitetu u filmu. Kao Džek London( u Martinu Edenu) ili Joko Mišima (u Konji koji jure), Fasbinder ?ini se sagledava sopstveno samoubistvo u Kerelu, kora?aju?i izvan sebe i ispituju?i sopstveno mesto u kosmosu pomo?u oštrog objektivnog oka. Fasbinder se igra kamerinom tendenciijom prema objektivnosti. Kao što nam Kerel kaže, "Objektivnost je kompanjon totane mo?i. Ona drži uticaj nad nepromenjivim autoritetom morala." Kamera vidi sve stvari, i narator objašnjava radnju i misli likova. Sve vreme, scena se prekida tekstom na ekranu-citati kao {to su Plutarh ili objašnjenja pri?e-s ciljem da se spre?i na{e zadubljivanje u film. Mi smo zadržani na rastonjanju, gledaju?i stilizovano društvo, koje namerno kruto glumi-uvek podse?ani da gledamo izmišljotinu koja se vrti u Fazbinderovoj glavi( ili možda Ženeovoj, pošto je njegov potpis stavljen na završni kadar filma).

Snaga posmatranja: pošto je Kerel uvek posmatran sa požudom od drugih (Nono, Robert, Luzijana, Seblon), on samo vide sebe. Vrhovni narcisoid, Kerel koristi sopstvenu seksualnost kao oružje za manipulaciju drugima, zavodjenjem muškaraca i žena jednako. Na nastran na?in, on je heroj ove pri?e, jedini lik koji ima neku vrstu posebnosti, ?ak i kad on tu istina pokazuje kao ?isti kriminal . Ubistvo Vika je lako, brz nož, a onda poljubac. Tehnka sopstvene propasti je mnogo teža. Kerel dopušta da ga zavede Nono (ili tako svi oni misle), policajac Mario, i kompanjon ubica Žil (Koga takodje igra Hano Pošl, sugerišu?i požudu izmedju dva brata), kao deo složenog plana lažnog otpuživanja Žila za Vikovu smrt, i onda ga izdaje-i ?ine?i to, Kerel odaje i samog sebe. To je njegova propast: uništiti sopstevni ego kroz empatiju prema Žilu, i postati Seblonova nagrada. A Seblonova objektivna pri?a dobija stvarnu mo?. Poniznost je Kerelov metod samouništenja, i kao što Seblon kaže na svojoj traci: "Poniznost moze biti roðena jedino iz poniznosti.".
Kerel je film o posmatranju, u kojem smo mi (publika) prisiljeni da posmatramo s razdaljine, da bi smo vratili red u moralno iš?ašen svet, gde se legalni i seksualni standardi stalno menjaju. Ali ove objektive granice su farsa: Fasbiner ismeva smrtnost, i sam on, ometa zvuk žalobne, romanti?ne pesme jednog od likova zvucima jeftine video igre. I naravno on ne želi da film bude lak za gledanje. Slu?ajni gledalac ?e biti jako uvredjen obscenim jezikom i eksplicitnim homoseksualnim aktom. Ali ovaj film je napravljen kao izazivanje publike, poslednje delo režisera koji sigurno nema šta da izgubi. U duhu otpora konvencijama, Fazbinder snima Kerela na Engleskom (nasuprot maternjem Nema?kom) i Columbia DVD u dustribuiciji zadržava mono soundtrak ( i dodaje streo francuski dubl). Nema dodataka filmu (neki komadi iz Ženeove pri?e bi sasvim dobro došli, ili najmanje jedan esej koji bi bio uba?en da pomogne da se objasni film onima koji ne poznaju dela Ženea ili Fasbindera), za razliku od para ise?aka iz drugih filmova koji bi imali malo tematske sli?nosti sa ovim. Nasuprot seksu i seks, laži i video trake (ovaj drugi je sasvim bled i nervozan).


Pobijanje svedoka

Zvuk je nespektakularan ali fin( nedostatak audio dubine je deo efekta otudjenja u filmu), a fotografija je promišljeno nakindjurena, ali ne i presvetla zahvaljuju?i ?vrstom anamorifi?nom transferu. Nedostatak priloga je stvarno problem. Kerel je, kao što sam ve? rekao, težak film za razumevanje, i ?ini se da ga je Columbija izbacila u vakumu. Fasbinder je tako malo prisutan na DVD ina?e, i ja o?ekujem da samo zaljubljenici u njegovo delo ( i oni koji pomešaju ovaj film sa ne?im drugim) ?e kupiti taj disk-i mnogi od njih ?e biti blizu da nadju da je on radikalno druga?iji od ostalog njegovog rada i tako ?e se verovatno zabuniti.



Završna re?

Da li preporu?ujem Kerela? Sigurne ne slu?ajnom gledaocu koji se nada ne?em za razonodu i zabavu. To ne zna?i da ho?u da kažem da je Kerel loš film; kategorije uobi?ajene estetike ne mogu se primeniti na njega. Oni koji su familijarni sa delom Ženea ?e sigurno na?i šta je Fasbinder pokušao da napravi ovim. A oni dovoljno hrabri za intelektualni izazov neka pokušaju da ga iznajme (iako ga nažalost ne?ete na?i u lokalnoj radnji-sadržaj je jako slobodan). Fasbinder nas namedno vredja i tera da razmislimo o svojim moralnim standardima. Ako vas je film uvredio, onda je on uradio svoj posao.

Ovo je jedan od onih filmova gde "Skale pravde" gde DVD presudjuje gledaocima da li je obavezna upotreba izgleda ?udnovatog van mesta. Kako procenjujete glumu koja je namerno usiljena da bi se vas otudjila od likova.? Kako ocenjujete pri?u ?iji efekat zavisi od tog koliko set duboko uvredjeni? I ako vas film nije razbesneo, da li je Fasbinder omanuo? Kao Kerel koji mora da postane rob, brišu?i svoj identitet, s namerom da uspe da dokaže da je istinski slobodan i da je arhiitekt svoje sudbine, Fazbinder je ?ini se sklon da izabere borbu, žele?i da napravi nadmeni kriminalni film u svrhu da dokaže da on može da gurne svoj nos u konvencije. I u nastojanju da napravi sebe nerazumljivim, on ne uspeva. Žene je izgleda bio u pravu.

Presuda

Kerel i Fasbinder su se smestili iznad uobi?ajene brige pravosudja, i sud je zaklju?io da nema jurisdikcije u ovom slu?aju. Columbija Tristar je medjutim skinula do struka i forsirala da dobije deset udaraca za izdavanje ovog DVD bez relevantnog ekstra sadržaja. Slede?i put, stavi?emo vas ispred Nona da bacate kocke.


Review content copyright C 2001 Mike Pinsky; Site layout and review format copyright C 1998 - 2003 Mike Jackson/DVD Verdict

[djo]

hmmmm kao klinac sam baš uživao u sceni kad , what'shis gface.... nono? dobije querella na pokeru... nikada nisam uspeo da odgledam ceo film u kontinuitetu... malo dosadno više volim 'svi drugi se zovu ali' ili 'gorke suze p.v.k' kad je fassbinder u pitanju

[tramp]

ccc...ja odgledala do kraja
a i nije mi bio tako "gadljiv" a opet ja nisam od gadljivih
koliko se secam (ima par godina) dopalo mi se ono sa brodom i ljuljanjem (sta ces lako me fascinirati, a posto mi film nije struka onda se tu ostavljam otvorenom fascinacijama) a gorke suze mi se prvo dopala pa nije pa jeste pa jos razmisljam

[pazzaz]

film je super , fotografija , kolorit ... i naravno stajling- kostimi
Meni ali uopste nije bio dosadan, cak sam ga odgledao nekoliko puta.
super mi je i Lili Marleen od Fassbinder-a.

[djo]

Originally posted by tramp
ccc...ja odgledala do kraja
a i nije mi bio tako "gadljiv" a opet ja nisam od gadljivih
koliko se secam (ima par godina) dopalo mi se ono sa brodom i ljuljanjem (sta ces lako me fascinirati, a posto mi film nije struka onda se tu ostavljam otvorenom fascinacijama) a gorke suze mi se prvo dopala pa nije pa jeste pa jos razmisljam

ma kakva gadljivost... nekako mi je prepoetski za moj ukus... mislim da je jeanne moreau u pitanju... ona mi malo smeta...(inace obozavam je u antonionievoj 'no?i', npr...)
ali brad davies je presladak... tako minijaturan a sav nakostrešen (sisice )

[superfly]

namu?io sam se dok sam ga prebacio sa pink.tv na dvd, odgledao ga jednom i zaklju?io da nije bilo vredno truda,
jednom re?ju: sme?e!

[pazzaz]

Originally posted by superfly
namu?io sam se dok sam ga prebacio sa pink.tv na dvd, odgledao ga jednom i zaklju?io da nije bilo vredno truda,
jednom re?ju: sme?e!

pokazivanjem slika sam si sebe negirao.

[superfly]

Originally posted by pazzaz

Originally posted by superfly
namu?io sam se dok sam ga prebacio sa pink.tv na dvd, odgledao ga jednom i zaklju?io da nije bilo vredno truda,
jednom re?ju: sme?e!

pokazivanjem slika sam si sebe negirao.

pa dobro, dozvoljavam sebi jedan trash film u dvd kolekciji.

[pazzaz]

Originally posted by superfly

Originally posted by pazzaz

Originally posted by superfly
namu?io sam se dok sam ga prebacio sa pink.tv na dvd, odgledao ga jednom i zaklju?io da nije bilo vredno truda,
jednom re?ju: sme?e!

pokazivanjem slika sam si sebe negirao.

pa dobro, dozvoljavam sebi jedan trash film u dvd kolekciji.

Moracu da te razocaram ali to nije trash film.

[subasa]

Querelle
a k a Querelle - Ein Pakt mit dem Teufel; Querelle de Brest

1982 - France/West Germany - Erotic Drama/Gay & Lesbian Films
Reviewed by Vincent Canby

Opis radnje.

Mornar u?i da prima, i da daje, baš kao ?ovek u ovoj nadrealisti?koj adaptaciji novele Querelle de Brest pisca i lopova Žana Ženea avangardnog nema?kog režisera Rajnera Vernera Fasbindera. U koloristi?nom burdelju u luci Brest, vlasnik Nono (Ginter Kaufman) je ?uven po klaðenju sa svojim mušterijama. Pobediti u bacanju kocki, i onda voditi ljubav s njegovom ženom Lajzijanom (Žana Moro); izgubiti i i onda je morati pirmiti odpozadi i to od Nona li?no. Jednog dana, Lajzijana gleda u karte svom ljubavniku, Robertu (Hano Pošl), i saznaje iz karata o njegovoj intezivnoj strasti prema njegovom bratu, Kverelu (Bred Dejvis). Kverel ubrzo stiže li?no, i bra?a odigraju bizarni pozdrav na pola puta od zagrljaja i rva?kog zahvata. Kverel, izgleda, traži ortaka u poslu s drogom; Robert ga šalje na pravu adresu. Dokaz o suštini seksa izmeðu muškaraca uskoro navodi Kverela na ubistvo njegovog ortaka krijum?ara, Vika (Diter Šidor). Vrativši se u kupleraj, Kverel gubi s namerom da ima pasivan gay seks s Nonom. U meðuvremenu, mornarev prijatelj Žil, koji izgleda isto kao Kverelov brat (i tuma?i ga isti glumac), ubija jednog od njegovih zemljaka posle brutalnog javnog osporavanja njegove muškosti. Tražen od policije za oba zlo?ina, njegovog sopstvenog i Kverelovog, Žil se daje u bekstvo. Kverel uskoro otkriva njegovo sklonište, i žestoka veza se razvija izmeðu dvojice ubica - prijateljstvo koje ?e dovesti Kverela do njegove najve?e ljubavi, i najve?e izdaje, njegovog života. Režiser Fasbinder je bio u procesu montaže kad je umro od prevelike doze droge u Junu 1982. Ginter Kaufman, koji igra Nona, bio je Fasbinderov eks ljubavnik, film je posve?en drugom bivšem ljubavniku, EL Hedi Ben Salemu, pošto je do režisera stigla vest o njegovom samoubistvu. Kriti?ki ismejan ?ak i od mnogih Fasbiderovih obožavalaca, Kverel je dobio nagradu Zlatnu zviždaljku za najgori "orginalni" song "Each Man Kills the Thing He Loves," poemu Oskara Vajlda za koju je muziku napisao Peer Raben i koju je više puta pevala Žana Moro. Moro je prethodno igrala u Mademoiselle, u pokušaju Toni Ri?ardsona u saradnji sa Ženeom.

FASSBINDER'S LAST
By VINCENT CANBY
Published: April 29, 1983, Friday

Pošto se dogodilo da je bio Fasbinderov poslednji film, Kverel je podneo uzasan teret. ?ak i mu je imlicirano, opisuju?i ga sve?ano kao "Fasbinderovu poslednju re?enicu", što je on i bio, ali samo u smislu hronologije. To je isto kao kad bi mi hteli da verujemo da je Fasbinder znao da ?e umreti prošlog Juna i pripremio je Kverela kao završnu re? svega što se dešavalo ranije. To nije bilo tako. Fasbinder je bio višestruko talentovan, ali ne i vidovit.
Kverel je zbrka, ?ija je najve?a vrednost u na?inu na koji definiše odreðenu snagu i ograni?enja najvažnijeg evropskog filmskog stvaraoca njegove generacije. U odnosu na velike filmove koji su obeležili njegovu kratku ali posebnu karijeru, Kverel je stranputica koja void do smrtonosnog kraja. Pre ovoga, Fasbinder je jednostavno prelazio na slede?i projekat. To, na nesre?u, sada nije mogu?e, i mi smo u ?orsokaku, manje ili više, s ovim filmom kao kodom , što Fasbinder nikad nije nameravao.

Qverel koji je po?eo da se prikazuje danas u Cinema Studio, u Manhattan and the Waverly bioskopima, je jedan od najriskantnijih filmova koji je Fasbinder ikada napravio, rezultat od stotinu smelih izbora, od kojih su neki pametni, dok je ve?ina od njih pogrešna.

Da po?nemo od toga , da je to bila njegova odluka da napravi film na osnovu "Querelle du Brest," novele Žana Ženea iz 1953. godine o lepom i izopa?enom francuskom mornaru, koji, na Ženeov na?in, nalazi spas u potpunoj degradaciji pomo?u koje se on odri?e stvarnog sveta da bi stvorio svoj sopstveni. "Querelle du Brest" je najviše konvencionalno koherentna Ženeova novela , dok je "Notre Dame du fleur" njegovo remek delo, ali nije laka za adaptaciju za film, a posebno ne za Fasbindera.

Fasbinderov skepticizam i njegova darovitost kao socijalnog satiri?ara ima tako malo zajedni?kog sa Ženeom, pesnikom i vernikom ?ija je pobožnost izražena kroz seriju izvrtanja hrš?anskih dogmi i rituala. Fasbinder je bio, zbog svojih glasno proklamovanih anarhisti?kih pogleda, uvek istinski produkt buržoazuje, savestan sin svoje majke, koja se ?esto pojavjivala u njegovim filmovima.

Žene, koji je roðen nelegalno, odrastao u domovima za nezbrinutu decu, proveo je ve?inu svojih mladih godina u zatvoru. On je istinski besklasni, esencijalo bez države, identifikovao se - kad je bio u mogu?nosti da se identifikuje sa ne?im van sebe - samo s onim što otmen svet naziva talogom društva, doušnicima, podvoda?ima, prostitutkama, lopovima i ubicama.

Virtualno jedina spona izmeðu Fasbindera i ženea je bila spremnost za šokiranje i agresivno odsustvo samosvesti o njihovoj homoseksualnosti. U svemu drugome, oni nisu oponenti ali reprezentuju razli?ite dimenzije vremena i prostora.

?ini se da je Fasbinder istakao njihove razlike na po?etnim prilozima, u kojima je on naveo da "Kverel" govori "o" Ženeovoj noveli, umseto da je zasnovan na njoj. Ovo ga nije spasilo od krošea. To bi se dogodilo da je Fasbinder onda snimio Fasbinderov film, ali "Kverel" je beznadežna, inkoherentna zbrka Ženeove novele i Fasbinderovog senzibiliteta.

Film se dešava u o?igledno mitskoj luci koja se zove Brest, predstavljenoj izvanrednom spektakularnom, visoko stilozovanom scenografijom koja se ?eš?e radi u pozorištu nego na filmu. Svet ovog filma je teatralno nalik snu, koji takoðe nema mnogo veze sa Ženeom, ?iji je izmišljeni svet fantasti?an ali popunjen njegovim spostvenim realisti?nim pogledima, zvukovima, mirisima i ose?ajima toplog i hladnog.

To je takoðe strana teritorija za Fasbindera, ?ija je darovitost bila da destilira od realnosti ne fantaziju ve? super realnost, uvek privrženu specifi?nom vremenu i prostoru. Fasbinder se ispomagao Ženeovim likovima i ve?inom situacija iz novele i onda ih koristio, s pola srca, da postigne svoj sopstveni cilj- nešto skromniji. Film je isprekidan tako da nije mogu?e da se ta?no sazna o ?emu se tu radi.

Film sledi silazak u pakao mladog mornara Kverela, kojeg je Žene opisao kao "Anðela Apokalipse", ali koji, kako ga igra Bred Dejvis, izgleda kao ?isti ameri?ki momak s koledža obu?en u kostim za maskenbal.

Kverel luta kroz svoju dramatski osvetljenu scenografiju nazvanu Brest, ubija jednog moranra, traži "egzekuciju" za svoj kriminal tako što dopušta sebi da bude brutalno sodomiziran, u ?emu on uživa, i onda nalazi sopstveno izbavljenje tako što postaje doušnik. Kverel predaje u ruke policiji prijatelja, prostodušnog poljskog radnika sa doka, koji prihvata odgovornost za sopstveni zlo?in isto kao i za Kverelov.

Kverel ima takoðe i suparni?ki, odnos ljubavi i mržnje sa svojim bratom, Robertom (Hano Pošl) , mazohist?ku vezu s Mariom (Brukhard Driest), policijskim inspektorom koji nosi ode?u Anðela pakla, i nekakvu manje zadovoljavaju?u vezu s Lujzijanom (Žana Moro), madam od burdelja koja je Robertova ljubavnica. Sve to nadgleda, kao voajer, poru?nik Seblon (Franko Nero). Seblon, obu?en u unifromu "Studentskog princa", obožava Kverela iz daljine, to jest, iz njegovog klozeta, i diktira svoju žudnju u ru?ni diktafon.

S vremena na vreme u toku filma, Fasbinder ubacuje kartice na kojima je originalna Ženeova proza, kao da režiser pokušava da uspostavi vezu filma s knjigom, kao da oni lutaju besciljno odvojeni.

Zbog ne?eg što se može nazvati Fabinder-Ženeova jointventura, "Kverel" je veoma diskretan, osloboðen šokantnosti i neprovokativan.

Izuzev zbog nekih stvari koje je u?inila mis Moro, "Kverel" je ne samo bez humora, ve? i nekarakteristi?no glup. Glumci nisu pozvani da glume ve? da drže ozbiljna lica, što može ponekad da bude teško za gledaoce. Mr. Davis, Mr Nero i Miss Moro rade ono što mogu, ali oni se ponašaju kao ljudi koji su uba?eni u stranu zemlju bez novca ili pasoša.

Mis Moro poseduje mnogo više od besmislenih redova, kao što je jedan ravnodušan smešan song koji peva. Muzi?ar je jedan od Fasbinderovih talentovanih dugogodišnjih saradnika, Peer Rabin, a lirika je Oskar Vajdlova ''Each man kills the thing he loves ... dahdee-dah-dee-dah.''

Kao i ve?ina drugih stvari u "Kverelu", to nije dovoljno dobro.

[superfly]

Originally posted by pazzaz

Moracu da te razocaram ali to nije trash film.

uspeo si,
razo?arao sam se! :šmrc!:

[subasa]

IMDb user comments for
Querelle (1982)

Very personal, 27 February 2005

Author: Dornier Trappatoni from United States

?ini se da je Fasbinder radije istraživao tamniju stranu ljudske psihe nego što je bio zainteresovan za neku lineranu pri?u - i u tom je bio vema dobar. Klju?ni dogaðaji koji vode i koji slede za Kvreleom su nadrealni i fantasti?ni. Tetarski ton u fotografiji samo dodaje snažan ose?aj ljudskog ponašanja kao granicu ludila i strasti. Veoma zahtevno i interesantno. Bred Dejvis je bez mane u njegovom portretisanju usamljenog mornara. Burkhard Drist je takoðe apsolutno stvoren za njegov negativan ali fascinantan lik - podmitljivog i prljavog policajca koji se sprijateljuje s Kverelom ne znaju?i da je mornar odgovoran za zlo?in koji on istažuje.

A Brilliant Flow Of Cinematic Poetry!, 4 December 1999

Author: (starpath) from Santa Clara, New Mexico

Translacija Ženea na film sigurno nije lak zadatak pošto on realtivno malo vodi ra?una kao pisac o konvencionalnoj radnji a njegova linija pri?e je esencijalno barokni tok ose?aja iz njegovog unutrašnjeg života. Ali ovaj film je majstorsko delo koje je uhvatilo sve suptilne nijanse Ženeove poezije u toku njihove imaginacije. Raspoloženje je intenzivno introvertno i filozofski egzistencijalno. U scenografija se ose?a uticaj nema?ke kinematografije iz vremena Kabineta doktora Kaligarija, a likovi se kre?u kroz ?oškasti dekor stvaraju?i ?udesnu tenziju izmeðu likova i njihovih miljea. To je fasbinder u najboljem izdanju. A gluma Bred Dejvisa je izvanredna kombinacija siledžije, grubog muškarca s nevinoš?u žudnje mlade životinje. On gradi lik koji zauvek pokušava da sakrije svoju jednostavnost, neku vrstu gostkog Anðela koji iznova otkriva Vampira traže?i ga u sebi. Ovo je da bi se sa?uvao Žene pisac koji pokazuje svoju patnju poetski - kao venac pozla?enih ruže upleten s leprom. Cela stvar je veli?anstveno predstavljanje neke vrste malaksale ?ulne sve?anosti tamne strane muške psihe. Pošto se Bred Dejvis takoðe pojavljuje i u THE PLAYER, možemo da kažemo da je ovaj film nalik susteru Haklberi Flinas Nosferatuom sa pijanom Anom Ricce kao pripoveda?em. Bizarno brilijantno.

High Art or High Camp?? Only Fassbinder knows..., 5 June 2005

Author: edthewalleyedhyena from Canada

Možda je Kverel film koji zahteva gledaoce obrazovanije i slobodnijih shvatanja nego što sam ja to obe?ao sebi da ?u biti, ili možda je on sasvim zagonetano, uzrujano baljezganje. Nikada ne?u saznati apsulutan odgovor na to, ali želim da se opkladim da ?e se oni koji su ga gledali i oni koji ?e ga gledati podeliti u dve grupe: one koji ?e osetiti ove nejasne motivacije likova, zamršeno kontstruisanu strukturu radnje i melodramatske poetske pozorišne poruke velike ose?ajnosti, ne tako glasno iznete u ovom filmu: i druge grupe koja ?e napustiti ovo iskustvo gledanja skupljenih obrva zbunjeno, i mogu?e dobro se nasmejavši.
Ovaj film, iako razvu?en, verovatno funkcioniše efikasnije bez teksta. Scenografija je buržosaki bogata što je zamalo dirljivo, usmerenje kretanja je postavljeno i kordinirano kao ples u nekim scenama, a osvetlenje je jedna od najbolje upotrebe ekspresionizma izvan ameri?kog film noar idioma koji sam ikada video.
Skript je apstraktno istraživanje ljudske motivacije, specifi?no ako se ono odnosi na pohotniju stranu ljubavi, i tu je takoðe neka osnovna, jednako apstraktna, poruka o metodama i namerama samoistraživanja. Sve ovo je re?eno iz jedinstvene prespektive naivnog, amoralnog mladog ?oveka koji, u vreme koje ovaj film prikazuje, istražuje i u?i o sebi najviše kroz akte nasilja, seksa i izdaje. Bred Dejvis igraju?i u vode?oj ulozi je ?udna mešavina stio?ke odvojenosti i zaobuzdanog gneva/strasti i ja ne mogu da ga opišem nekom ko nije video film.
Ovaj film, po mom mišljenju, ne može da izbegne teret svog "faktora visokog efekta", dobija se utisak da je ovaj film stvar koju je John Waters mogao da koristi u svojom formativnim godinama. Ovo se ne može re?i bez umetni?kih merila, to može da stvori proždrljivca od vaših o?iju zbog njegovog dekadentnog kolora i bogate dekora. Postoje šanse da ?ete ga voleti, ili da ?ete mu se smejati, ali ?ete ga sigurno zapamtiti ako ga budete videli.

Fascinating Effort, 6 March 1999

Author: harry-76 from Cleveland, Ohio USA

Ovaj pokušaj ekranizacije Ženea je vredan hvale zbog prihvatanja tako teškog posla. Fasbinderov scenario je tako o?igledano studijski postavljen da film dobija kvalitet "ekranizovanog komada". Boje su lepe, a gluma?ka podela je veoma atraktivna. Bilo mi je teško da pratim radnju, a ve?ina od štampanih citata je bila zbunjuju?a. Neki od maštovitih dodataka bili su isto tako konfuzni. Ali jaka gluma?ka ekipa je ve?inu ovih slabih ta?aka našminkala i podigla film do nivoa koji on nikada ne bi dosegao. To je još manje Fasbinder, ali je jedan fascinantan film za gledanje.
Masterpiece, 30 December 2003
Author: Korben-Dallas from Amsterdam
To je jedan od najboljih gay filmova ikada napravljenih. Fasbinder postavlja Ženeovu pri?u u pozorišno okruženje, koje skoro ima sli?an izgled kao "West Side Story" (Scena borbe je bila ispirisana koreografijom Džeroma Robinsa). Nostalgi?na pozadina stavlja više poetske lirike u prostor, i mi vidimo pri?u mladog mornara koja se odvija i samodestrukciju. "Kverel" je mornar koga igra Bred Dejvis a njegova gluma je isto toliko dobra kao i u 'Midnight express'. I da, on je taj koji ?e biti penetriran na stolu od strane vlasnika bara "NoNo".
Ako ste videli ovaj film pogledajte i ove:
My own Private Idaho Maurice Pixote Midnight express Beefcake

Dreamlike, 6 January 1999

Author: Ulrich Ch. Blortz from Cologne, Germany

Kad ?itate Ženea, misao da njegove knjige nisu dobre za adaptaciju za film se ?esto javlja. Fasbinderov "Kverel" možda je u stanju da dokaže suprotno. Još, film meni li?i više na san, kao da prolaze slike koje ilustruju pri?u pre nego što je pri?aju. Dobra gluma!

Jean genet and fassbinder at their decadent best, 13 January 2002

Author: yaaah_69 (yojodunn@aol.com) from tucson,az

Dekadentan, nemoralan, Žan Žene u najboljem izdanju, ja to volim. December 16, 2001.
Kupio sam sinhronizovanu verziju ovog filma, prvo sam je video s subtitlom. Bolje je kupiti sinhronizovanu verziju. Mnogo se gubi u pokušajima ?itanja titlova.
To je bilo blizu, ako ne i poslednji film koji je Bred Dejvis snimio pre no što je umro. Producenti su ga ignorisali ovde u US. Otišao je u Evropu za poslom i sre?a po nas dobio ga je. Kverel (Bred Dejvis) je usidren na trgova?kom brodu u Brestu, Francuska. On odlazi u bordel, da naðe svog brata kojeg je upecala vlasnica, Jeanne Moreau(Lysiane) a pronalazi svoj homoseksualizam kroz bacanje kocki. To se ne radi o gay stvari, to je pre predavanje o homoseksualizmu. Kverel, ne veruje da se dva muškaraca mogu voleti, ali, da dva muškarca mogu uživati jedan u drugom i zašto ne zadovoljiti seksualne želje do ispunjenja. Pošto je izgubio na kockama, on kaže Ginteru, "mi se ne?emo ljubiti", a Ginter uzvra?a "bi?e to bez re?i". Ms. Moreau je zanosna i uznemiruje pesmom koja ne izbija iz glave, i pri?a o Kverelovoj ljubavi prema nejgovom bratu, koja mora biti da je više od bratske ljubavi!!
Smatram da je ovaj film veoma intrigantan, i uhvatio sam sebe kako pokušavam da ulovim simbole falusa na graviranim prozorskim oknima i na zapisima na zidu lokalnog klozeta. Franko Nero, igra poru?nika Seblona koje je mnogo zaljubljen u Kverela i snima svoju ?ežnu za njim. Ovo moraju videti oni koji mogu podneti nemoral, dekadenciju Žana Ženea i fasbindera, i koji mogu podenti eksplicitnu homoseksualnost. Dajem ovom filmu **** zvezdice. On je na vhs-u sinhronizovan.

Even Worse Than Satan's Brew, 8 April 2005

Author: (ocaastro@cox.net) from Irvine, California

Pa ovo dokazuje da je Ffasbinder sposoban da napravi remekdela i promašaje. I da se ti promašaji mogu pojaviti i u njegovoj poznoj karijeri.
Fasbinderova prva greška je što je odabrao odabrao pri?u Žana Ženea koji je pisao, bar ja tako mislim, samo kad je bio pijan. Pri?a je naduvana i uzasno napisana.
Gledao sam film nadaju?i se da ?e on kona?no demonstrirati nešto dobro ali on je ostao konstantno grozan. Pošto sam gledao više njegovih filmova uklju?uju?i "Lolu" i "Brak Marije Braun" koji su bili super filmovi znam da je Fasbinder veliki režiser koji je sposaoban i za ozbiljne promašaje. Navikao sam da mislim da je to zbog njegove navike drogiranja koja je sjebala njegovo rezonovanje ali kad bi poveo ra?una o sebi mogao je da ostane trezven na duže vreme. Mislim da je on samo hteo da pokaže srednji prst s vremena na vreme srednjoj klasi.

Very good script, 19 August 2004

Author: Guildfordian from Wilmersdorf, Berlin

Iako smatram da su scenografija i rekviziti sasvim grozni, mislim da je script koji je bio korišten jedan od najboljih za koji sam uopše ?uo, zajedno sa West Side Story, pored drugih. Glumci izgledaju veoma dobro, neki od njih su u bonusu, ipak ono što sija ovde je skript, vredan gledanja ako ništa drugo.
Šteta je što je glavni "igra?" umro tako mlad, i od tako strašne bolesti, meðutim to nije uticalo na njegovu glumu.
Ovaj se film aktualno bavi s više tema: ljubav, požuda, seks, voðenje ljubavi, prijateljstvo i porodica, kao i drugim jer je to veoma uravnotežen skript, kao što sam ve? rekao.

the worst fassbinder ever, 14 July 2002

Author: Juan el Frijol from rotterdam, netherlands

Prosto je neverovatno da neko kao što je Fasbinder koji je napravio 'der sehnsucht der Veronika Voss' i 'die ehe der Maria Braun' napravi tako skroz loš film. Gluma je sasvim pozorišna, scenografija je napravljena od kartona, fotografija je loša a najgori je bled skript , nekonzistentan i dosadan. U fimu se radi o momku koji se zove Kverel koji ima neku vrstu gnušanja prema svojim homoseksualnim željama koje on ispoljava prema nevinim ljudima-njegovim ljubavnicima. Fasbinder pokušava da zadobije simpatije gledalaca prema tom zbunjenom momku, što se o?igledno nije dogodilo. Ja ne marim za gay filmove, ne marim za filmove koji pokazuju ljude koji se bore sa samim sobom, ne marim za loše filmove, lošu glumu, loš skript a ovaj ima sve od nabrojanog.