- 29 Maj 2005, 19:56
#287281
Lisac i njegovi prijatelji
Jim's Clarck review
Fox and His Friends
(Faustrecht der Freiheit)
Fassbindov 23 od 41 filmova
1975, 123 minutes, color, aspect ratio 1.33:1 - Drama
Sadržaj: dirljiva pri?a o radniku pederu koji je izvukao premiju na lutriji, i odjednom se našao okružen mnogobrojnim novim prijateljima; jedina glavna uloga koju je Fabinder odigrao li?no.
Prikaz:
Lisac i njegovi prijatelji je jedan od Fasbinderovih najdirljivijih i najpristupa?nijih filmova. Pri?a i izvoðenje su direktni, a sam film je uglaðen i privla?an. Osim toga to je snažno delo, koje se bavi nekim od centralnih Fasbinderovih tema, kao što je traganje za ljubavlju, i eksploatacija u svim njenim oblicima ( i pederi i ispravni). Wellspring Media je izdao prastari film na DVD (koji nikad nije izgledao ili zvu?ao tako dobro), po brižljivo restauriranoj novoj kopiji.
Franz "Lisac" Biberkopf (sa Fasbinderom u glavnoj ulozi, što je izuzetak, koji je dao brilijantno nijansirano izvoðenje) je nesretan radnik peder, ?ijeg partnera odvode u zatvor u uvodnoj sceni. Sve se menja kad mu se osmehne sre?a na lutriji, i kad se nadje u "krugu" intrigantskih prijatelja, uklju?uju?i i Eugena Tajsa, njegovog šarmantnog novog ljubavnika (koga glumi s idealnom odmerenoš?u Peter Katel), i Eugenove roditelje, koji ?e oderati Lisca u "nobl" svrhe da bi sa?uvali svoju bankrotiranu kompaniju.
Nema?ki naslov ovog filma, "Faustrecht der Freiheit," knjiški zna?i direkt (udarac u boksu) za slobodu, što može i da bude parafraza od "sposoban da opstane". Socijalni Darvinizam je retko tako zabavano, ili dirljivo oslikan, na filmu. A film je bio, u svoje vreme, reper za opisivanje gay ljudi s psihološkom i emocionalnom dubinom, da ne spomenemo zajedljiv humor i obmanjivanje. Intrigantno je, da je Fasbinder zasnovao svoj scenario po svojoj vezi s jednim mesarom, samo što je ovde on predstavio sebe kao žrtvu.
Fasbinder je radio s snimateljem Michaelom Balhausom (s kojim je uradio šesnaest svojih filmova; osim toga Ballhaus je bio direktor forografije u ve?ini filmova Martina Scorsesea po?ev od 1985) i stvorio jezgrovite slike i zasi?ene, po izgledu skoro prirodne, boje (koje izgledaju predivno na ovom DVD). ?injenica je, da je svaki aspekt filma prvoklasan, od ugladjene montaže do detaljne, i ponekad ?ak duhovite, postavke dekora. Skupoceni dekor koji Lisac kupuje na Eugenovo nagovaranje izgleda dre?avo, ?ak i za moje neiskusne o?i. Tako on odaje da je to bio deo još jedne šeme da se proneveri Lisac, kao je zamislio veliki um njegov nov "prijatelj", hladan ko led diler antikvitetima Maks (kojeg igra Karlhajnz Bom, sin legendarnog režisera Karla Boma, koji je bio nezaboravan kao hladni voða u Peeping Tom Mihaela Pouela i Fasbinderovoj Marti). Maks je uhvatio Lisca pre no što je on dobio na lutriji, posle toga mu nikad nije dozvolio da ode.
Fasbinder je veoma delotvoran u razbijanju, ili bar u izvrtanju, stereotipa u svojim filmovima, bilo da se oni doti?u ljudi iz "razli?itih" klasa (Piljar za ?etiri godišnja doba), rasa (Ali: Strah izjeda duše), godina (Majka Kisters odlazi na nebo), ili telesne snage (Kineski Rulet). U Liscu i njegovim prijateljima on se usredsreðuje na gay muškarce, u jednom od prvih filmova koji opisuje njihove živote - ožiljke i sve ostalo - kao kompleksno proživljeno iskustvo. (Naravno, u godinama posle 1975 kad je bila premijeru ovog filma, film je prešao dug put u istraživanju raznovrsnosti gay iskustva). Fasbinder je napravio samo nekoliko drugih filmova koji su se bavili s gay, lezbijskim, biseksulanim, ili trasgenerisanim ljudima: Gorke suze Petre von Kant (1972), U godini s trinaest meseci (1978), i svoj poslednji film, Querelle (1982). Svi su oni bili vredni gledanja; i svaki od njih je spada u njegova najkontraverznija dela. Kao što je Fasbinder jednom kometarisao: "Homoseksualnost je verovatno faktor u svim mojim filmovima...nemaju svi oni gay subjekt, ali svi oni imaju ta?ku gledišta jednog gay muškarca.
Neki ljudi smatraju da je Lisac i njegovi prijatelji homofobi?an film, to je stoga što tu ima mnogo beskrupuloznih ispravnih likova (uklju?uju?i Eugenovu majku i oca, i jednog od slatkore?ivih advokata da uvek ulepšaju (osramote) ekran isto kao i pederi. I, kao i u ve?ini Fasbinderovih filmova, ovde postoji mnoštvo eti?kih tamnih strana o motivacijama ljudi da prevare Lisca. Istina, Eugen završava s basnoslovnim apartmanom, (najmanje jedan dobija grozan dekor od Maksa, što kao posledicu ima profit). Ali njemu i njegovim roditeljima takoðe se ?ini genijalno da se postaraju i za propali knjižarski i knjigoveza?ki biznis, i sedamnaest zaposlenih koji ?e - zajedno s njima - biti otpušteni ako pretrpe krah.
Takoðe, se u filmu pojavljuje nekoliko brižnih likova koji li?e na gay i transeksulace - Liš?evih prijatelja iz kafane - koji su šaroliki po starosti, po izgledu, i ponašanju (neki glume normalnost, drugi vole da preteruju). I mada je Lis?eva prva ljubav bila poslata u zatvor, on je prestavljen kao pristojan, pazljiv muškarac kroz nekoliko zajedni?kih scena.
A Fasbinder, u svojoj najzahtevnijoj ulozi, daje dokazano svoje najbolje tuma?enje. Lisac nije samo osoba patosa (kao, recimo, ?udesna Ðulijeta Masina u No?i Kabrije). Ili neki grabljiv peder po osobinama, koji se nabacuje slatkim taticama (na kraju filma, Lisac je sigurno poželeo da nikad nije sreo Maksa: naravno tada nikad ne bi dobio tiket koji je izvukao premiju). Lisac je prepreden uli?ar koji je još nevin, privla?an i snebljiv. On želi da uradi pravu stvar, bilo da to zna?i težak rad u knjigoveznici, (koja je tehni?ki njegova svojina) ili, na odmoru u Maroku, ne diskriminiše lokalnog muškarca (kojeg igra velika ljubav Fabinderovog života El Hedi ben Salem). On voli život, ali dopušta sebi da padne u beznaðe. Tu ima više kompleksnih osobina Lisca, i Fabinder ih sve koristi, od slatko?e do bola od prkosa do o?aja, i još mnogo toga.
Kad sam prvi put video film, pre petnaest godina, bio sam užasnut završnom scenom (iako je to staromodan Fasbinder). Sada, kad sam ga ponovo gledao, ja se pitam da li se film stvarno završava u Liš?evoj mašti. Ta metro-podzemna stanica je neprirodna - sablasna, ?ista i tiha. Sve je plavo i belo, ?ak i ode?a koju nose svi likovi koji prolaze. Još se to dešava na kraju jednog od najviše naturalisti?kih Fasbinderovih filmova, ništa ranije nije tako stilizovano. Tako, da li je to samo "Valium 5"- izazvana vizija košmara? (Ali, kako je jedan prijatelj primetio, ako nameravate da u film uklju?ite snoviðenje - i uradite to u završnoj sceni - budite sigurni , osigurajte se da publika shvati dvosmilenost.) Da li je Lisac nau?io, iz svog iskustva pokradenosti, da je "stil života" koji je upravo izgubio bio ono što ga je uništilo ? Možda, samo možda, Lisac je spreman da se sabere i po?ne ponovo ... ako je završna scena samo košmar.
Amaterski preveo subaša
Napomena :
Franc Biberkopf je takoðe i ime glavnog junaka u romanu Alfreda Deblina " Berlin Aleksanderplac " . Nisam našao da je neko kometarisao prezime, mislim da je ono karakterno, dvosmisleno, možda i pogrdno : od ljut kao biber, do ima mozak kao zrno bibera ...
Završna scena prepi?ana ukratko : Lisac leži mrtav. Nailaze slu?ajni prolaznici i zagledaju ga, udaraju ga nogom da se uvere u kakvom je stanju, osvr?u se da vide da li ih neko gleda i džepare ga. Kre?u, ali se odmah vra?aju i skidaju mu ?izme. Ponovo polaze, ali se predomisle, te mu skidaju i jaknu i pantalone. Lisac le?i mrtav i skoro go na stanici podzemne ?ele?nice...
Jim's Clarck review
Fox and His Friends
(Faustrecht der Freiheit)
Fassbindov 23 od 41 filmova
1975, 123 minutes, color, aspect ratio 1.33:1 - Drama
Sadržaj: dirljiva pri?a o radniku pederu koji je izvukao premiju na lutriji, i odjednom se našao okružen mnogobrojnim novim prijateljima; jedina glavna uloga koju je Fabinder odigrao li?no.
Prikaz:
Lisac i njegovi prijatelji je jedan od Fasbinderovih najdirljivijih i najpristupa?nijih filmova. Pri?a i izvoðenje su direktni, a sam film je uglaðen i privla?an. Osim toga to je snažno delo, koje se bavi nekim od centralnih Fasbinderovih tema, kao što je traganje za ljubavlju, i eksploatacija u svim njenim oblicima ( i pederi i ispravni). Wellspring Media je izdao prastari film na DVD (koji nikad nije izgledao ili zvu?ao tako dobro), po brižljivo restauriranoj novoj kopiji.
Franz "Lisac" Biberkopf (sa Fasbinderom u glavnoj ulozi, što je izuzetak, koji je dao brilijantno nijansirano izvoðenje) je nesretan radnik peder, ?ijeg partnera odvode u zatvor u uvodnoj sceni. Sve se menja kad mu se osmehne sre?a na lutriji, i kad se nadje u "krugu" intrigantskih prijatelja, uklju?uju?i i Eugena Tajsa, njegovog šarmantnog novog ljubavnika (koga glumi s idealnom odmerenoš?u Peter Katel), i Eugenove roditelje, koji ?e oderati Lisca u "nobl" svrhe da bi sa?uvali svoju bankrotiranu kompaniju.
Nema?ki naslov ovog filma, "Faustrecht der Freiheit," knjiški zna?i direkt (udarac u boksu) za slobodu, što može i da bude parafraza od "sposoban da opstane". Socijalni Darvinizam je retko tako zabavano, ili dirljivo oslikan, na filmu. A film je bio, u svoje vreme, reper za opisivanje gay ljudi s psihološkom i emocionalnom dubinom, da ne spomenemo zajedljiv humor i obmanjivanje. Intrigantno je, da je Fasbinder zasnovao svoj scenario po svojoj vezi s jednim mesarom, samo što je ovde on predstavio sebe kao žrtvu.
Fasbinder je radio s snimateljem Michaelom Balhausom (s kojim je uradio šesnaest svojih filmova; osim toga Ballhaus je bio direktor forografije u ve?ini filmova Martina Scorsesea po?ev od 1985) i stvorio jezgrovite slike i zasi?ene, po izgledu skoro prirodne, boje (koje izgledaju predivno na ovom DVD). ?injenica je, da je svaki aspekt filma prvoklasan, od ugladjene montaže do detaljne, i ponekad ?ak duhovite, postavke dekora. Skupoceni dekor koji Lisac kupuje na Eugenovo nagovaranje izgleda dre?avo, ?ak i za moje neiskusne o?i. Tako on odaje da je to bio deo još jedne šeme da se proneveri Lisac, kao je zamislio veliki um njegov nov "prijatelj", hladan ko led diler antikvitetima Maks (kojeg igra Karlhajnz Bom, sin legendarnog režisera Karla Boma, koji je bio nezaboravan kao hladni voða u Peeping Tom Mihaela Pouela i Fasbinderovoj Marti). Maks je uhvatio Lisca pre no što je on dobio na lutriji, posle toga mu nikad nije dozvolio da ode.
Fasbinder je veoma delotvoran u razbijanju, ili bar u izvrtanju, stereotipa u svojim filmovima, bilo da se oni doti?u ljudi iz "razli?itih" klasa (Piljar za ?etiri godišnja doba), rasa (Ali: Strah izjeda duše), godina (Majka Kisters odlazi na nebo), ili telesne snage (Kineski Rulet). U Liscu i njegovim prijateljima on se usredsreðuje na gay muškarce, u jednom od prvih filmova koji opisuje njihove živote - ožiljke i sve ostalo - kao kompleksno proživljeno iskustvo. (Naravno, u godinama posle 1975 kad je bila premijeru ovog filma, film je prešao dug put u istraživanju raznovrsnosti gay iskustva). Fasbinder je napravio samo nekoliko drugih filmova koji su se bavili s gay, lezbijskim, biseksulanim, ili trasgenerisanim ljudima: Gorke suze Petre von Kant (1972), U godini s trinaest meseci (1978), i svoj poslednji film, Querelle (1982). Svi su oni bili vredni gledanja; i svaki od njih je spada u njegova najkontraverznija dela. Kao što je Fasbinder jednom kometarisao: "Homoseksualnost je verovatno faktor u svim mojim filmovima...nemaju svi oni gay subjekt, ali svi oni imaju ta?ku gledišta jednog gay muškarca.
Neki ljudi smatraju da je Lisac i njegovi prijatelji homofobi?an film, to je stoga što tu ima mnogo beskrupuloznih ispravnih likova (uklju?uju?i Eugenovu majku i oca, i jednog od slatkore?ivih advokata da uvek ulepšaju (osramote) ekran isto kao i pederi. I, kao i u ve?ini Fasbinderovih filmova, ovde postoji mnoštvo eti?kih tamnih strana o motivacijama ljudi da prevare Lisca. Istina, Eugen završava s basnoslovnim apartmanom, (najmanje jedan dobija grozan dekor od Maksa, što kao posledicu ima profit). Ali njemu i njegovim roditeljima takoðe se ?ini genijalno da se postaraju i za propali knjižarski i knjigoveza?ki biznis, i sedamnaest zaposlenih koji ?e - zajedno s njima - biti otpušteni ako pretrpe krah.
Takoðe, se u filmu pojavljuje nekoliko brižnih likova koji li?e na gay i transeksulace - Liš?evih prijatelja iz kafane - koji su šaroliki po starosti, po izgledu, i ponašanju (neki glume normalnost, drugi vole da preteruju). I mada je Lis?eva prva ljubav bila poslata u zatvor, on je prestavljen kao pristojan, pazljiv muškarac kroz nekoliko zajedni?kih scena.
A Fasbinder, u svojoj najzahtevnijoj ulozi, daje dokazano svoje najbolje tuma?enje. Lisac nije samo osoba patosa (kao, recimo, ?udesna Ðulijeta Masina u No?i Kabrije). Ili neki grabljiv peder po osobinama, koji se nabacuje slatkim taticama (na kraju filma, Lisac je sigurno poželeo da nikad nije sreo Maksa: naravno tada nikad ne bi dobio tiket koji je izvukao premiju). Lisac je prepreden uli?ar koji je još nevin, privla?an i snebljiv. On želi da uradi pravu stvar, bilo da to zna?i težak rad u knjigoveznici, (koja je tehni?ki njegova svojina) ili, na odmoru u Maroku, ne diskriminiše lokalnog muškarca (kojeg igra velika ljubav Fabinderovog života El Hedi ben Salem). On voli život, ali dopušta sebi da padne u beznaðe. Tu ima više kompleksnih osobina Lisca, i Fabinder ih sve koristi, od slatko?e do bola od prkosa do o?aja, i još mnogo toga.
Kad sam prvi put video film, pre petnaest godina, bio sam užasnut završnom scenom (iako je to staromodan Fasbinder). Sada, kad sam ga ponovo gledao, ja se pitam da li se film stvarno završava u Liš?evoj mašti. Ta metro-podzemna stanica je neprirodna - sablasna, ?ista i tiha. Sve je plavo i belo, ?ak i ode?a koju nose svi likovi koji prolaze. Još se to dešava na kraju jednog od najviše naturalisti?kih Fasbinderovih filmova, ništa ranije nije tako stilizovano. Tako, da li je to samo "Valium 5"- izazvana vizija košmara? (Ali, kako je jedan prijatelj primetio, ako nameravate da u film uklju?ite snoviðenje - i uradite to u završnoj sceni - budite sigurni , osigurajte se da publika shvati dvosmilenost.) Da li je Lisac nau?io, iz svog iskustva pokradenosti, da je "stil života" koji je upravo izgubio bio ono što ga je uništilo ? Možda, samo možda, Lisac je spreman da se sabere i po?ne ponovo ... ako je završna scena samo košmar.
Amaterski preveo subaša
Napomena :
Franc Biberkopf je takoðe i ime glavnog junaka u romanu Alfreda Deblina " Berlin Aleksanderplac " . Nisam našao da je neko kometarisao prezime, mislim da je ono karakterno, dvosmisleno, možda i pogrdno : od ljut kao biber, do ima mozak kao zrno bibera ...
Završna scena prepi?ana ukratko : Lisac leži mrtav. Nailaze slu?ajni prolaznici i zagledaju ga, udaraju ga nogom da se uvere u kakvom je stanju, osvr?u se da vide da li ih neko gleda i džepare ga. Kre?u, ali se odmah vra?aju i skidaju mu ?izme. Ponovo polaze, ali se predomisle, te mu skidaju i jaknu i pantalone. Lisac le?i mrtav i skoro go na stanici podzemne ?ele?nice...
