Bootstrap Framework 3.3.6

[Speculum Columbae]

Forumče ima teme o Crnjanskom, Momi Nastasijeviću, Andriću, Isidori Sekulić i mnogim drugim modernistima i avangardnim umetnicima.
Hajde da napravimo i temu o Vinaveru.

Dakle, jedan od trojice najvećih srpsko-jevrejskih pisaca (uz Kiša i Filipa Davida) koga je dalo ovo tle, prvi samoproklamovani jugobalkanski ekspresionist et caetera et caetera.

Volite li Vinavera? Koje delo?
Kakvo je, po vama mesto Pantologija u domaćoj književnosti?
Koliko je Vinaver ekspresionista, u odnosu na npr. Crnjanskog, ili Andrića Ex Ponta , ili možda čak slovenačke majstore ekspresionizma poput Čeboklija i inih?
I što je najvažnije, jeste li čitali Veliko zaveštanje Fransoe Vijona, jedan od onih retkih istorijskih primera gde je jedno delo prosto vrištalo za jednim određenim prevodiocem.

Diskutujmo!

BALADA O GOSPAMA PREĐAŠNJIH VREMENA

Recite, gde je u sveta kraju kom
Prebajna Flora, ta rimska lepota,
Gde je Taida, naslada života,
Gde Alkibijad u blesku zračnom svom!
Gde li je Eho sa odzvonom voda,
Kad mazno mami niz strm obala breg,
Slutnjom nezemskih, preslatkih sloboda,
Al' gde je, bože, gde li je lanjski sneg?

Gde li je časna Heloiza slavna,
Kad mudri Abelar od nje bi uslišen
Uškopiše njega, muškosti bi lišen,
I postrigao se, posle srama javna!
Pa gde li je ona kraljica što pleni
Buridana baci, kao mrtav teg!
I udaviše ga, u džaku, u Seni,
Al' gde je, bože, gde li je lanjski sneg?

Gde Blanša, sirena, u cvrkutu mamnom,
Kao ljiljan bela; gde Bjetris, kći banska;
Berta grdonoga; gde grofica Manska?
Herenburga, Alis, u zanosu plamnom?
Gde li je Jovanka, koja suncem granu,
Engleza se nad nju nadvi krvav preg,
Spališe Lorenku u gradu Ruanu.
O Marijo Djevo, gde li je lanjski sneg?

P o r u k a

Kneže, ne raspituj, zaludni su trudi,
Gde su sve te gospe, kroz godišta beg,
Nek ti ovaj pripev uzburkava grudi;
O, gde je, bože, gde li je lanjski sneg?

[dharmox]

SKARPIJA.......... Već bledi mesec. Ćuti Ravena.

MONA LIZA.......... Čuje se pesma slatkih sirena.

SKARPIJA.......... Lepo je telo i meko, žena.

MONA LIZA......... Ja tražim da mi štuješ i duh,
Ja nisam samo biće od ploti

SKARPIJA.......... Ženska mi duša ne biva kruh,
Najlepše ženske - tek su Heloti!

MONA LIZA.......... Tako ne kaže moj Teteboti!

SKARPIJA.......... Dragana imaš? Umri ko skoti!

[align=](Ubija je. No to je bio san.)[/align]

[Speculum Columbae]

Balada
o čemernim odžačarima-džaračima

Vele: teško da se zemlja radi,
Vele: ženin baš je mučan kar,
Goniš kenjca - sto nevolja gradi,
Pa je teško, deder priznaj, zar:
Oženiš se, majkoviću mladi
A žena te sradi i preradi!
O teško je po moru veslaču,
Pa je teško useva sejaču.
Al' kad smisliš i promisliš stvar:
Muka živa čemernom džaraču.

Jeste teško dece upravljaču,
Šta da kažem, i to nije čar,
Slab manastir kalu, izbiraču!
Pozornika ne spominjem jar!
Gadno služit mačem otimaču!
Nije lako ni kopljometaču!
Ratnik ratom oskudno se sladi!
Gospe dvoriš - i tu ima gladi!
Al' kad smisliš i promisliš stvar
Muka živa čemernom džaraču.

Puka igra ko seje i sadi,
Kosi, žanje, u sav sunčev žar!
Parlamentom ko besede kadi,
Ko bakrača krpi slom i gar.
Ta šala je i post proždiraču,
Pare zajmit slabome brojaču,
Zob da mlatiš - budeš izmećar!
Blago li je oraču, kopaču!
Al' kad smisliš i promisliš stvar:
Muka živa čemernom džaraču.

Ballade
des povres housseurs

On parle des champs labourer,
De porter chaulme contre vent,
Et aussi de se marier
A femme qui tance souvent;
De moyne de povre couvent,
De gens qui vont souvent sur mer;
De ceulx qui vont les bleds semer,
Et de celluy qui l'asne maine;
Mais, a trestout considérer,
Povres housseurs ont assez peine.

A petis enfans gouverner,
Dieu sçait se c'est esbatement!
De gens d'armes doit-on parler?
De faire leur commandement?
De servir Malchus chauldement?
De servir dames et aymer?
De guerrier et bouhourder
Et de jouster a la quintaine?
Mais, a trestout considérer,
Povres housseurs ont assez peine.

Ce n'est que jeu de bled soyer,
Et de prez faulcher, vrayement;
Ne d'orge battre, ne vanner,
Ne de plaider en Parlement;
A danger emprunter argent;
A maignans leurs poisles mener;
Et a charretiers desjeuner,
Et de jeusner la quarantaine;
Mais, a trestout considérer,
Povres housseurs ont assez peine.

[Speculum Columbae]

"A naš jezik danas sunčam na Alpima i napajam vidicima zračnim i maglenim, zaleđujem glečere i bacam niz litice uz pesmu sumanutu ptica grabljivica. Šta ću od njega učiniti? Ne znam. Ali biće za vas sve. I za mene. Hoću da ga učinim kosmičkim. Prijemljivim za misao zvezda. Ili prosto da ga preobrazim u Kumovu Slamu?...Čekajmo..."

[Speculum Columbae]

Srećan rođendan Stanislavu Vinaveru, najvećem kovaču srpskog jezika ‪#‎Vinaveriana‬

Кројим кројим остварења
Бесконачну руковет,
Ројим ројим разведрења -
Корен ми је цео свет
Занесен и обузет.

Море већ је привиђење,
Свет сенака и авети,
Изилази на таласе.
И звезде ће догорети
Лагано се сунца гасе
И маглено иде бдење.

У ритмичним узлетима,
У урлању црних вода
Питаћемо: ко је смео
Над уморним народима
Врх векова од слобода
Да набаци покров бео

Обузет грозом предела злих,
Бисером чежње уклет у стих,
У кобном низу блиставо скраћен
У бајке зађох бићу и бих...

Занео нас беут врачни,
Вихром вију сласти кивне,
Безброј сила, лудо брачни
Сви прадревни, тајне ткивне...

Пратиће те црни хрти,
Где те некад ја ослових
До мермерног једног венца.
Ту погледом из студенца,
Место вода животових
Отворићеш воде смрти

Варош јечи од усклика:
На ломачу са нитковом,
На ломачу преступника,
Да се спали са псом, совом,
И са сликом мајмуновом...

Мукло простор бруји свенут.
Хром свет хтео
У милошта маглен вео
Да увије ума тренут...

У рукама волшебника злих
Мој је мач и штит мој касни,
Мој је замах небогласни,
Мој је звонки певајући стих.