Arheoloska iskopavanja su jako uticala na umetnost. Npr, Rafaelo je upravljao iskopavanjima u Rimu i koristio te iskopine kao citate u svojim slikama. To imamo i kod drugih umetnika.
Rafaela sam namerno izdvojio jer kao upravnik tih iskopavanja on dolazi u kontakt sa delima nastalim pod dejstvom helenisticke umetnosti. Helenizam je voleo bizarno, sve ono sto je nezamislivo u stvaralastvu npr. Fidije. Taj nacin razmisljanja je takodje(izmedju ostalog) doveo do prelaska iz renesanse u manirizam. Tog uvoda u manirizam imamo vec u kasnom Rafaelovom radu.
Ovo je Rafaelova freska, scena iz zivota Konstantina Velikog. Napred mozemo da vidimo coveculjka sa slemom, koji svakako nije bitan za scenu, ali je tu kao plod te bizarnosti(vrste sale koju je u sebi imao helenizam).
evo ta "bizarnost" u Pompeji:
