- 09 Jul 2011, 21:09
#2263064
Pošto nisam nešto posebno inspirisan za pisanje, prenosim s Vikipedije:
Frederik Begbede je jedan od najznačajnijih, najprovokativnijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca.
Rođen je 21. septembra 1965. u buržujskoj porodici u mestu Neji-sur-Sen. Njegova majka Mari-Kristin de Šastenje bila je prevodilac sa engleskog, a njegov otac Žan-Mišel Begbede bavio se poslom lovca na talente. Nakon studija u Parizu, već u 24. godini, Begbede je počeo da radi u advertajzingu. Radio je i za brojne magazine, i kao izdavač, bio je voditelj TV programa, a vrlo često i DJ. Trenutno radi sa kompanijom Folksvagen na dizajniranju modela urbanog automobila. Razveden je i ima ćerku Kloe.
Begbede je1994. godine osnovao književnu nagradu "Prix de Flore", nazvanu po čuvenom Café de Flore na Sen Žermenu, kafeu u kome se nakon drugog svetskog rata okupljala intelektualna elita, kao što su bili Žan-Pol Sartr, Simon De Bovoar i drugi. Nagrada se u ovom kafeu dodeljuje svakog novembra talentovanim mladim fransukim piscima. Među dobitnicima su bili i Mišel Uelbek i Ameli Notomb. Prema Begbedeovim romanima, 399 dinara i Windows on the World, snima se film. Windows on the World režiraće režiser francusko/engleskog porekla Max Pugh.
Tokom 2002, Begbede je vodio TV šou "Hypershow" na francuskom kanalu Canal+. Te godine bio je i savetnik kandidata Francuske komunističke partije Roberta Huea na predsedničkim izborima.
Nekoliko godina radio je kao urednik u poznatoj izdavačkoj kući Flammarion.
Za “Francuski roman” dobio je 2009. godine izuzetno prestižnu “Renaudot” nagradu.
Begbede priznaje da u mnogim njegovim romanima ima dosta autobiografskih delova i da je Oktav, glavni lik romana 399 dinara i U pomoć, molim za oproštaj, na neki način njegov avatar. Roman U pomoć, molim za oproštaj je satira o novoj Rusiji i neka vrsta reportaže o tome kako koristimo lepe žene da bismo prodavali kozmetičke proizvode širom sveta. To je takođe i roman o novoj ideologiji - ideologiji lepote, mladosti, kao nekoj vrsti maske koju nosi industrija. Ukratko, ta knjiga je više "zla" i surovija i sledi nit romana 399 dinara, a povezuje ih isti glavni lik. Godine 2008. Begbede je uhapšen zbog konzumiranja kokaina sa haube kola u pariskom 8. arondismanu. Svoje zatvorsko iskustvo pretočio u roman (Francuski roman), najličniji do sada, u kome se vraća u detinjstvo i mladost sa dirljivom neposrednošću i razornim humorom koji je karakterističan za njegov stil.
______________________________
U Srbiji je nekada izlazio u izdanju IK”Plato”. Danas je to IK “Booka”, jedna jako ambiciozna i nadasve zanimljiva kuća...
Ovih dana na srpskom jeziku izašao je roman “Ljubav traje tri godine”. Danas sam uzeo, nisam ga pročitao, samo sam “prošao” knjigom i ono što sam “uhvatio” obećava...
Odlomak:
Ljubav je unapred izgubljena bitka. U početku, sve je lepo, čak i vi sami. Ne sećate se da ste ikad bili tako zaljubljeni. Svaki dan donosi svoj lagani tovar čudâ. Niko na planeti Zemlji nikada nije spoznao takvo zadovoljstvo. Sreća je tu, I jednostavna je; ta sreća ima lice. Kosmos se osmehuje. Godinu dana vaš život biće niz sunčanih jutara, i vama je sunčano jutro čak i kad je snežno popodne. Pišete knjige o tome. A onda se uzmete, što pre – zašto čovek da razmišlja kad je srećan? Od mozganja postaješ tužan; treba se prepustiti životu.
Druge godine stvari počinju da se menjaju. Postali ste nežni. Ponosite se saučesništvom koje se ukorenilo u svakodnevicu vašeg para. Ljudi na ulici misle od vaše žene da vam je sestra: to vam laska, ali i utiče na vas. Ljubav vodite sve ređe, i mislite da to nije razlog za zabrinutost. Ubeđeni ste da je svakim danom vaša ljubav sve čvršća, dok se zapravo iz dana u dan kraj vašeg sveta neumoljivo bliži. Branite ustanovu braka pred svojim drugarima neženjama koji više ne mogu da vas prepoznaju. A i vi sami, jeste li sigurni da sami sebe prepoznajete dok recitujete lekciju koju ste naučili napamet, uzdržavajući se pri tom da ne pogledate za mlađanim gospođicama za kojima se cela ulica okreće?
Treća je godina, i vi se više i ne uzdržavate da gledate za mlađanim gospođicama za kojima se svi okreću. Sa ženom više I ne razgovarate. Sate i sate provodite s njom u restoranu slušajući šta pričaju oni za susednim stolom. Izlazite sve češće zajedno: to vam dođe kao opravdanje da se više ne tucate. Uskoro dolazi i onaj čas kad svoju ženu ne možete više da podnesete, ni jednu jedinu sekundu, jer zaljubili ste se u drugu. Samo u jednome se niste prevarili: život je, zaista, taj koji ima poslednju reč.
Frederik Begbede je jedan od najznačajnijih, najprovokativnijih i najpopularnijih savremenih francuskih pisaca.
Rođen je 21. septembra 1965. u buržujskoj porodici u mestu Neji-sur-Sen. Njegova majka Mari-Kristin de Šastenje bila je prevodilac sa engleskog, a njegov otac Žan-Mišel Begbede bavio se poslom lovca na talente. Nakon studija u Parizu, već u 24. godini, Begbede je počeo da radi u advertajzingu. Radio je i za brojne magazine, i kao izdavač, bio je voditelj TV programa, a vrlo često i DJ. Trenutno radi sa kompanijom Folksvagen na dizajniranju modela urbanog automobila. Razveden je i ima ćerku Kloe.
Begbede je1994. godine osnovao književnu nagradu "Prix de Flore", nazvanu po čuvenom Café de Flore na Sen Žermenu, kafeu u kome se nakon drugog svetskog rata okupljala intelektualna elita, kao što su bili Žan-Pol Sartr, Simon De Bovoar i drugi. Nagrada se u ovom kafeu dodeljuje svakog novembra talentovanim mladim fransukim piscima. Među dobitnicima su bili i Mišel Uelbek i Ameli Notomb. Prema Begbedeovim romanima, 399 dinara i Windows on the World, snima se film. Windows on the World režiraće režiser francusko/engleskog porekla Max Pugh.
Tokom 2002, Begbede je vodio TV šou "Hypershow" na francuskom kanalu Canal+. Te godine bio je i savetnik kandidata Francuske komunističke partije Roberta Huea na predsedničkim izborima.
Nekoliko godina radio je kao urednik u poznatoj izdavačkoj kući Flammarion.
Za “Francuski roman” dobio je 2009. godine izuzetno prestižnu “Renaudot” nagradu.
Begbede priznaje da u mnogim njegovim romanima ima dosta autobiografskih delova i da je Oktav, glavni lik romana 399 dinara i U pomoć, molim za oproštaj, na neki način njegov avatar. Roman U pomoć, molim za oproštaj je satira o novoj Rusiji i neka vrsta reportaže o tome kako koristimo lepe žene da bismo prodavali kozmetičke proizvode širom sveta. To je takođe i roman o novoj ideologiji - ideologiji lepote, mladosti, kao nekoj vrsti maske koju nosi industrija. Ukratko, ta knjiga je više "zla" i surovija i sledi nit romana 399 dinara, a povezuje ih isti glavni lik. Godine 2008. Begbede je uhapšen zbog konzumiranja kokaina sa haube kola u pariskom 8. arondismanu. Svoje zatvorsko iskustvo pretočio u roman (Francuski roman), najličniji do sada, u kome se vraća u detinjstvo i mladost sa dirljivom neposrednošću i razornim humorom koji je karakterističan za njegov stil.
______________________________
U Srbiji je nekada izlazio u izdanju IK”Plato”. Danas je to IK “Booka”, jedna jako ambiciozna i nadasve zanimljiva kuća...
Ovih dana na srpskom jeziku izašao je roman “Ljubav traje tri godine”. Danas sam uzeo, nisam ga pročitao, samo sam “prošao” knjigom i ono što sam “uhvatio” obećava...
Odlomak:
Ljubav je unapred izgubljena bitka. U početku, sve je lepo, čak i vi sami. Ne sećate se da ste ikad bili tako zaljubljeni. Svaki dan donosi svoj lagani tovar čudâ. Niko na planeti Zemlji nikada nije spoznao takvo zadovoljstvo. Sreća je tu, I jednostavna je; ta sreća ima lice. Kosmos se osmehuje. Godinu dana vaš život biće niz sunčanih jutara, i vama je sunčano jutro čak i kad je snežno popodne. Pišete knjige o tome. A onda se uzmete, što pre – zašto čovek da razmišlja kad je srećan? Od mozganja postaješ tužan; treba se prepustiti životu.
Druge godine stvari počinju da se menjaju. Postali ste nežni. Ponosite se saučesništvom koje se ukorenilo u svakodnevicu vašeg para. Ljudi na ulici misle od vaše žene da vam je sestra: to vam laska, ali i utiče na vas. Ljubav vodite sve ređe, i mislite da to nije razlog za zabrinutost. Ubeđeni ste da je svakim danom vaša ljubav sve čvršća, dok se zapravo iz dana u dan kraj vašeg sveta neumoljivo bliži. Branite ustanovu braka pred svojim drugarima neženjama koji više ne mogu da vas prepoznaju. A i vi sami, jeste li sigurni da sami sebe prepoznajete dok recitujete lekciju koju ste naučili napamet, uzdržavajući se pri tom da ne pogledate za mlađanim gospođicama za kojima se cela ulica okreće?
Treća je godina, i vi se više i ne uzdržavate da gledate za mlađanim gospođicama za kojima se svi okreću. Sa ženom više I ne razgovarate. Sate i sate provodite s njom u restoranu slušajući šta pričaju oni za susednim stolom. Izlazite sve češće zajedno: to vam dođe kao opravdanje da se više ne tucate. Uskoro dolazi i onaj čas kad svoju ženu ne možete više da podnesete, ni jednu jedinu sekundu, jer zaljubili ste se u drugu. Samo u jednome se niste prevarili: život je, zaista, taj koji ima poslednju reč.
