- 26 Avg 2010, 17:16
#1956888
Učim Književnost za decu.
Sve, razume se, počinje narodnom književnošću. Ovde ću po strani ostaviti svoju ljubav (?
) prema njoj, i prepisati tek jedno poglavlje koje je vaistinu napisano i koje je, kao integralni deo jedne veće celine, ponuđeno studentima i ostalim zainteresovanim ljudima ,,na znanje''. Eto, čitam i ne verujem:
,,Srpska deca su vekovima vaspitavana u duhu te poezije.
Ona im je otvarala vidike u sjajnu pretkosovsku prošlost srpskog naroda i u budućnost koja će biti osvojena.
Ona im je dočaravala junačka dela prethodnika, i učila ih, na tim delima, herojstvu, odvažnosti, pravičnosti, smislu za lepo, zajedničko, smislu za dostojanstvo i poštovanje čak i neprijatelja. Ona je u njima budiula klice buntovništva, razvijala i snaćila koren čovečnosti. Ona im je pokazivala kako ne postoje granice između smrti i života, ona ih je uvodila u život i stvarnost i potsticala imaginaciju, zadovoljavala njihove emocije i izoštravala njihove umne snage i sposobnosti.
Gotovo se može reći da su srpska deca prva u Evropi osetila i shvatila čar romantičarske obnove sveta i života, da su prva uživala u lepoti romantičarskih slika i vizija. Srpska deca su, slušajući starije dok govore pesmu, dok je pevaju, dok u dubokoj zabiti ječe gusle, dok pričaju divne priče, slušala i kako oživljava priroda oko njih, kako se i ona buni i priprema za otpot. Rasla je ljubav koja je olakšavala patnju.''
E sad, kapiram da bih ja možda jednako nadahnuto govorila o istome, da izvučem to pitanje, ali se pitam kako je moguće da nekoga nije sramota da se ovako raspiše?!
Imate li i vi neki neoprostivi fragment poput ovog mog?
Sve, razume se, počinje narodnom književnošću. Ovde ću po strani ostaviti svoju ljubav (?
) prema njoj, i prepisati tek jedno poglavlje koje je vaistinu napisano i koje je, kao integralni deo jedne veće celine, ponuđeno studentima i ostalim zainteresovanim ljudima ,,na znanje''. Eto, čitam i ne verujem:,,Srpska deca su vekovima vaspitavana u duhu te poezije.
Ona im je otvarala vidike u sjajnu pretkosovsku prošlost srpskog naroda i u budućnost koja će biti osvojena.
Ona im je dočaravala junačka dela prethodnika, i učila ih, na tim delima, herojstvu, odvažnosti, pravičnosti, smislu za lepo, zajedničko, smislu za dostojanstvo i poštovanje čak i neprijatelja. Ona je u njima budiula klice buntovništva, razvijala i snaćila koren čovečnosti. Ona im je pokazivala kako ne postoje granice između smrti i života, ona ih je uvodila u život i stvarnost i potsticala imaginaciju, zadovoljavala njihove emocije i izoštravala njihove umne snage i sposobnosti.
Gotovo se može reći da su srpska deca prva u Evropi osetila i shvatila čar romantičarske obnove sveta i života, da su prva uživala u lepoti romantičarskih slika i vizija. Srpska deca su, slušajući starije dok govore pesmu, dok je pevaju, dok u dubokoj zabiti ječe gusle, dok pričaju divne priče, slušala i kako oživljava priroda oko njih, kako se i ona buni i priprema za otpot. Rasla je ljubav koja je olakšavala patnju.''
E sad, kapiram da bih ja možda jednako nadahnuto govorila o istome, da izvučem to pitanje, ali se pitam kako je moguće da nekoga nije sramota da se ovako raspiše?!
Imate li i vi neki neoprostivi fragment poput ovog mog?
