E, a direktan povod za razmišljanje o njemu su njegove pesme za decu...konkretno zbirka "Pričam ti priču" koju sam posle mnogo godina sada pronašao na netu...
Pa evo nekih...
Kad je bio mrak
Kad je bio mrak,
Kad je bio mrak,
pojurila macka misa
cak, cak, cak.
- a da l' ga je progutala,
il' ga nije progutala,
to ni ona nije znala
- jer je bio mrak,
jer je bio mrak...
Plavi zec
Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio -
dok ga nisam ulovio.
Plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!
Ovaj zec zna da svira,
ovaj zec zna da plete,
ovaj zec ručak kuva,
ovaj zec kuću mete.
Ovaj zec plesti ume,
ovaj zec žeti ume,
ovaj zec šiti, piti,
i francuski govoriti - sve razume!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vas mije,
da vam šije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas čuva,
da vam peva,
slike šara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
Stavih zeca u torbak
pa požurim svojoj kući.
Al' kad bismo ispred kuće
stade zečić da šapuće:
- Pusti me, lovče,
hrabri lovče,
da očešljam kosu,
da umijem lice,
da isečem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek' vide deca
plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!
Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne očešlja,
al' se zec ne umi,
nit' iseče nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Već pobeže, oj nesrećo,
na kraj sveta, oj nevoljo!
Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
Mali zivot
Dok neko pije
- ja pijuckam.
Dok neko grize
- ja samo grickam.
Dok neko glodje
- ja samo glockam.
Dok neko bode
- ja samo bockam.
Dok neko peva
- ja pevuckam.
Dok neko drema
- ja dremuckam.
Dok neko radi
- ja raduckam...
I tako malo, sitno zivuckam.
Zamislite
Zamislite, deco, jedno veliko more,
i u tom moru jednu veliku lađu,
i na lađi okrugle prozore,
i na jednom prozoru - princezu Nađu.
Zamislite, sad, deco, to isto more,
i u tom moru istu veliku lađu,
i na lađi iste okrugle prozore,
i na drugom prozoru - razbojnika Kađu.
Zamislite onda: bura ide,
vetrova fijuk i talasi,
i jedan talas princezu skide
i poče mladi život da gasi.
Zamislite, deco, sto talasa,
većih sto puta od svake princeze,
može i ajkula svakoga časa
na modrom talasu da se doveze.
Strahom i bolom obuzet,
pojavi se otac princezin
i reče:
- Onaj biće mi zet,
ko spase mladi život njezin!
Zamislite, deco, puna lađa,
sve oficiri, prinčevi, admirali...
I svi ćute, svi drhte, samo Kađa
skoči - i more ga zali.
Kađa izvali strašnu psovku na račun vetra,
na adresu života, na ime mora,
izbeže smrti mišolovku
i spase princezu iz valova.
Zamislite sad: otac taj,
kralj sigurno, a car verovatno,
podiže Kađu u zagrljaj
i poljubi ga nonšalantno.
- Ovo je kćer moja, a žena vaša -
princeza mila Nađa!
- A ja sam, s dopuštenjem,
izvinite na smetnji, razbojnik Kađa!
Umiri se more, zataji vetar, stade lađa...
Puni straha, puni stida, prepuni jeze -
svi gledahu u pravcu princeze.
- Hrabri Kađa, reče bleda princeza,
ja sam vaša Nađa...
Izvinite, tata, na ovom svetu
svašta se događa!
Tužna pesma
Živela jedna gospođa Klara,
čudna i stara, vrlo stara...
I nije imala ni mamu, ni tetu,
nikoga, nikog svog na svetu.
Gospođa Klara je šest mačaka čuvala
na jastucima od žute svile.
Mašne im je krojila, mleko kuvala
pa su site i srećne bile -
belih mačaka šest.
A kad je umrla gospođa Klara,
čudna i stara, vrlo stara
- jastuke od žute svile niko nije prao,
na doručak niko nije zvao,
a loviti miševe niko nije znao!
Tužne su, tužne i gladne bile,
zaspale su na jastucima od žute svile
i nikada se,
ah, nikada se više nisu probudile -
belih mačaka šest.
Šta je strašno
Strašno je kad neko plače
a niko ga ne pita
- zašto plače.
Jel se to racuna? 
