- 19 Sep 2010, 17:19
#1980984
Na lestvici znanja Srbija je prikovana za evropsko dno
Samo 6,5 odsto ima fakultetsku diplomu
Do 2020. godine sve zemlje EU moraće da imaju najmanje 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva. Srbija sa svojih 6,5 odsto fakultetski obrazovanih građana nije samo najgora u Evropi, već je zbog loše obrazovne politike i propuštenih šansi za reforme u ovom trenutku „milenijumima“ daleko od ispunjenja evropskog standarda.
Srbija nije samo na evropskom dnu, već i na regionalnom. Dok u Sloveniji, s kojom se doduše u reformama teško možemo takmičiti, ima više od 22 odsto visokoobrazovanih, u Hrvatskoj ih je najmanje 15 odsto, u Makedoniji 7,3, podaci za BiH nisu precizni, ali stručnjaci napominju da se i oni nalaze na evropskom dnu.
Malo ko se ne bi postideo nad činjenicom da u Evropi nema zemlje s nižim procentom visokoobrazovanog stanovništva. Na listi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2007, na kojoj se Srbija ne nalazi, gorih od nas nema. Najlošije se kotira Turska sa 10,8 procenata, a najbolje je u skandinavskim i zemljama Beneluksa, gde se prosek kreće od 30 do 36,4 odsto.
Cela vest
S DRUGE STRANE:
Željka Buturović: Put balonom
Veza između broja obrazovanih i materijalnog prosperiteta možda znači da je obrazovanje uzrok tog prosperiteta, a možda i da bogata društva sebi mogu da priušte da se luksuziraju
Da li Srbija ima dovoljan broj visokoobrazovanih? Trebalo bi da bude jasno da ne postoji osoba koja može da odgovori na to pitanje. Zapravo, moglo bi se reći da je i samo pitanje besmisleno. Dovoljno - u kom smislu, za koju svrhu, po kojoj ceni?
Naizgled paradoksalno, besmislenost pitanja često pojačava napore da se na njega odgovori. U skladu sa tim, relativno mali broj fakultetski obrazovanih je čest povod da se negoduje i mrači. ,,Samo sedam odsto stanovnika ima visoku stručnu spremu”. „U Evropi je 50 odsto mladih upisano na fakultet a u Srbiji samo 25 odsto”. Već smo bezbroj puta čuli da je obrazovanje ,,strateška investicija” bez koje nam se crno piše. Činjenica da je u razvijenim zemljama Zapada broj fakultetski obrazovanih nekoliko puta veći nego u Srbiji naizgled potvrđuje tu tezu.
Ali korelacija između broja obrazovanih i materijalnog prosperiteta možda znači da je obrazovanje uzrok tog prosperiteta, a možda i da bogata društva sebi mogu da priušte da se luksuziraju. U SAD, koja je jedna od država sa najvećim brojem visokoobrazovanih zbog čega je, između ostalog, bila i inspiracija za bolonjski proces, ocena svrsishodnosti formalnog obrazovanja je daleko ambivalentnija. Da, ima onih koji, kao predsednik Obama, veruju da je suština ekonomskog progresa neraskidivo povezana sa brojem fakultetski obrazovanih. Međutim, sve se češće mogu pročitati i kritički komentari koji ukazuju da je zahvaljujući stipendijama, subvencijama i kreditima, broj fakultetski obrazovanih postao nerealno naduvan. A neki smatraju da je tržište fakultetskih diploma novi balon, sličan onom koji se nedavno, sa dalekosežnim posledicama, izduvao na tržištu nekretnina.
I zaista, mnogi elementi dinamike balona su tu. Školarine rastu enormnom brzinom, a novi fakulteti niču kao pečurke. Nijedna cena školarine, ma kako enormna bila, ne doživljava se kao previsoka jer se smatra da će je dobit od diplome višestruko premašiti. Kao što je donedavno bio slučaj i sa nekretninama, osnovu za takvu procenu čine istorijski podaci koji pokazuju da je obrazovanje sigurna investicija. Roditelji i studenti se zadužuju desetinama, čak i stotinama hiljada dolara ne bi li se dočepali fakultetske diplome. Enormna potražnja za fakultetskim diplomama po prirodi stvari znači da fakultete upisuje gomila ljudi čija su interesovanja i sposobnosti u velikom raskoraku sa tradicionalnim programima. Zbog toga je došlo do prave eksplozije fakultetskih diploma iz oblasti kao što su prodavanje nekretnina i hortikultura. Čak i najelitniji univerziteti nedavno su počeli da otvaraju specijalne fakultete koji izdaju ovakve diplome.
Ceo članak
Ko je, po vašem mišljenju, u pravu? Da li je fakultetsko obrazovanje potreba ili luksuz?
Samo 6,5 odsto ima fakultetsku diplomu
Do 2020. godine sve zemlje EU moraće da imaju najmanje 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva. Srbija sa svojih 6,5 odsto fakultetski obrazovanih građana nije samo najgora u Evropi, već je zbog loše obrazovne politike i propuštenih šansi za reforme u ovom trenutku „milenijumima“ daleko od ispunjenja evropskog standarda.
Srbija nije samo na evropskom dnu, već i na regionalnom. Dok u Sloveniji, s kojom se doduše u reformama teško možemo takmičiti, ima više od 22 odsto visokoobrazovanih, u Hrvatskoj ih je najmanje 15 odsto, u Makedoniji 7,3, podaci za BiH nisu precizni, ali stručnjaci napominju da se i oni nalaze na evropskom dnu.
Malo ko se ne bi postideo nad činjenicom da u Evropi nema zemlje s nižim procentom visokoobrazovanog stanovništva. Na listi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2007, na kojoj se Srbija ne nalazi, gorih od nas nema. Najlošije se kotira Turska sa 10,8 procenata, a najbolje je u skandinavskim i zemljama Beneluksa, gde se prosek kreće od 30 do 36,4 odsto.
Cela vest
S DRUGE STRANE:
Željka Buturović: Put balonom
Veza između broja obrazovanih i materijalnog prosperiteta možda znači da je obrazovanje uzrok tog prosperiteta, a možda i da bogata društva sebi mogu da priušte da se luksuziraju
Da li Srbija ima dovoljan broj visokoobrazovanih? Trebalo bi da bude jasno da ne postoji osoba koja može da odgovori na to pitanje. Zapravo, moglo bi se reći da je i samo pitanje besmisleno. Dovoljno - u kom smislu, za koju svrhu, po kojoj ceni?
Naizgled paradoksalno, besmislenost pitanja često pojačava napore da se na njega odgovori. U skladu sa tim, relativno mali broj fakultetski obrazovanih je čest povod da se negoduje i mrači. ,,Samo sedam odsto stanovnika ima visoku stručnu spremu”. „U Evropi je 50 odsto mladih upisano na fakultet a u Srbiji samo 25 odsto”. Već smo bezbroj puta čuli da je obrazovanje ,,strateška investicija” bez koje nam se crno piše. Činjenica da je u razvijenim zemljama Zapada broj fakultetski obrazovanih nekoliko puta veći nego u Srbiji naizgled potvrđuje tu tezu.
Ali korelacija između broja obrazovanih i materijalnog prosperiteta možda znači da je obrazovanje uzrok tog prosperiteta, a možda i da bogata društva sebi mogu da priušte da se luksuziraju. U SAD, koja je jedna od država sa najvećim brojem visokoobrazovanih zbog čega je, između ostalog, bila i inspiracija za bolonjski proces, ocena svrsishodnosti formalnog obrazovanja je daleko ambivalentnija. Da, ima onih koji, kao predsednik Obama, veruju da je suština ekonomskog progresa neraskidivo povezana sa brojem fakultetski obrazovanih. Međutim, sve se češće mogu pročitati i kritički komentari koji ukazuju da je zahvaljujući stipendijama, subvencijama i kreditima, broj fakultetski obrazovanih postao nerealno naduvan. A neki smatraju da je tržište fakultetskih diploma novi balon, sličan onom koji se nedavno, sa dalekosežnim posledicama, izduvao na tržištu nekretnina.
I zaista, mnogi elementi dinamike balona su tu. Školarine rastu enormnom brzinom, a novi fakulteti niču kao pečurke. Nijedna cena školarine, ma kako enormna bila, ne doživljava se kao previsoka jer se smatra da će je dobit od diplome višestruko premašiti. Kao što je donedavno bio slučaj i sa nekretninama, osnovu za takvu procenu čine istorijski podaci koji pokazuju da je obrazovanje sigurna investicija. Roditelji i studenti se zadužuju desetinama, čak i stotinama hiljada dolara ne bi li se dočepali fakultetske diplome. Enormna potražnja za fakultetskim diplomama po prirodi stvari znači da fakultete upisuje gomila ljudi čija su interesovanja i sposobnosti u velikom raskoraku sa tradicionalnim programima. Zbog toga je došlo do prave eksplozije fakultetskih diploma iz oblasti kao što su prodavanje nekretnina i hortikultura. Čak i najelitniji univerziteti nedavno su počeli da otvaraju specijalne fakultete koji izdaju ovakve diplome.
Ceo članak
Ko je, po vašem mišljenju, u pravu? Da li je fakultetsko obrazovanje potreba ili luksuz?
)
nekada si se fakultetom isticao u svom okruženju a danas se ističes ako ga nemaš jbt. neosporno je da da to svakako ima dobrih strana, ali da li je zaista neophodno to da šalterka u banci koja ubode 6 tastera na tastaturi po klijentu pre nego te sa nalogom pošalje do blagajne ima ekonomski fakultet? 
nego prosto neki vid prednosti u odnosu na druge, jer ti se ako ništa drugo pruža šansa da malo više biraš. 
