Tanananaaaaaa! Zaboravila sam i da sam otvorila ovu temu!
Ovo je bio jedan divan flesbek, zaista!
Odgovoricu, iz ove perspektive:
- Ukoliko neko ne zna, izbor je pao na studije knjizevnosti. Bila sam prva ,,bolonjska'' generacija i bas danas mladi Dante je mogao cuti konspirativne planove studentarije za kafanskim stolom. Uperene ka sticenju nasih interesa, a ti su interesi cene skolarine i kvalitet nastave.
Sad sam apsolvent, iako taj pojam nije definisan Bolonjom. Dakle, nepostojeca kakvoca koja ce po svoj prilici imati zvanje diplomiranog filologa (ranije su samo studenti opste knjizevnosti imali problem u vezi sa tim i takvim zvanjem, ali kako vidim, zakacilo je i nas komparativiste).
- Sta bih preporucila svakoj mladoj osobi? Da upise ono sto voli, jer novca nema nigde. Da ne studiram ono sto volim, ne bih bila apsolvent, niti bi me se fakultet doticao na ovaj nacin.
Posebnom pogodnoscu smatram i to sto sam na budzetu, i sto ne moram da izdvajam 120 000 po godini (ne ja, nego moji roditelji... a to je svakako velika kolicina novca).
- E sad! veoma je bitno!-
svakome ko je u prilici preporucila bih da ode do zgrade zeljegog/ zeljenih fakulteta pre prijemnog, vidi ucionice, biblioteku, i sl. Ukratko, sazivi se sa prostorom koliko je to moguce, i obavesti se o ,,svakodnevnici'' studiranja: gde su kopirnice, gde su najjeftinije kopirnice, koliko je biblioteka puna ili prazna, i tome sl. Porazgovarati sa nekim sa iste studijske grupe. Citati Forume.
Dalje- odrsraniti velika ocekivanja. Sve ce se sasvim lepo ukazati-po-sebi vec negde na kraju druge godine.
Isto tako bitno: kriticki stav prema sistemu. Upoznati se sa Statutom fakulteta i pretpostavljenim ili ucinjenim nepravilnostima u sistemu. Za to postoji institucija prodekana za nastavu, ali se njemu ne kuca na vrata u septembru ili oktobru, kad se svi ste, vec od januara. taj postupak zove se postupak anticipacije.

I mozes posle da ga potkrepis (zlu ne trebalo) sa "I told you so" stavom.
-NE! zapostavljati vanakademsko obrazovanje. Sva potkrepljenja i iskustva iz stvarnog pop-kulturnog zivota na merkantilnom trzistu su dobrodosla. E sad, ovo poslednje se odnosi najpre na studente humanistickih nauka.
I jos jednom: ja sam prezadovoljna onim sto sam izabrala i onim sto radim. To ne znaci da su predavanja zlatna, da nisu politizovana ili ne ukljucuju u sebe svakakve, pa i homofobicne diskurse, ali, - a ovo uvek kazem sebi kad krocim u onu zgradu medj' one bolnicki roze zidove- ,,ko im jebe mater bre!"
