- 14 Mar 2006, 11:51
#457679
Daaa, jukie vise voli zoologiju...
Ja imam herbarijum, u njemu postoje lekovite biljke, ali nisu sve. Da sam bila azurniji student, pa uslov daval u junu, mogla sam da u julu i avgustu budem u skoli lekovitog bilja na Kopaoniku, ali ovako...moj herbarijum broji 'svega' 288 biljaka. I nije na prodaju, kostao me je i zivaca i zavlacenja po svim mogucim i nemogucim mestima sto na fruskoj, sto na moru i to je moj doprinos covecanstvu!
Ako se ipak odlucis da pravis herbarijum, prvo treba da znas sta trazis. Nije dovoljno samo 'lekoviti bilje', nego prvo konsultujes literaturu i pohvatas nazive svih onih koje bi zeleo da uvrstis u svoj herbarijum, A DA rastu na podrucju na kome ces da ih sakupljas. Znaci, dzabe trazis lavandu ili ruzmarin po severnoj srbiji, mozes da ih nadjes u necijoj basti eventualno, ali mozes i dobiti batina od onoga cija je to basta. Znaci, nazivi i lokacija...
Osim toga, bilo bi krajnje pozeljno da znas, ili da znas nekoga ko zna, kako ta biljka zapravo izgleda. Ne crtez, fotka, herbarski primerak, nego bas uzivo.
Onda sledi branje... to je najzivlji deo, ispostavice se i najlaksi... zeljaste bilje beres sa korenom, a sa drveca se potrudis da imas sto tanju grancicu sa vrsnim izdankom. Trave se takodje beru cele, pa makar imale tvoju visinu. Oprema koja ti je potrebna za sakupljanje:
Noz(cvrst, da mozes da iskopas podzemne delove), makaze su krajnje korisne, eventualno rukavice, zbog biljaka kao kopriva ili kupina i ruza, papirici u koje uvijas biljku, na njima mozes da naznacis koja je to biljka i da kasnije znas da je to ono sto ti treba, ne nesto sto ti je tek tako zalutalo u veliku crnu kesu (onu koju obicno koriste za djubre) u koju trpas sve te biljke. Mozes nosati sa sobom i vise manjih kesa, pa nekako sortirati sve to sto uberes, ali je, iz mog iskustva, to samo dodatna komplikacija.
Nakon branja, kesu (koja naravno nkad ne moze da bude puna do samog vrha, bar ne za pravljenje herbarijuma) malo privezes i ostavis nekih pola sata. To se obicno ne savetuje, ali je mnogo lakse manipulisati biljkama kada malo omeksaju pod uticajem otpustene vlage u kesi nego kada su krute.
Zatim, treba ti presa. Zaboravi na debele knjige, a posebno zaboravi na smestanje ubranih biljaka u te knjige. Presa je drveni okvir ( to je najbolja rec koju mogu da smislim, zapravo mreza od letvica), i trebaju ti dva takva okvira i neki jaki kaisevi, i GOMILA starih novina. Prvi sloj novina stavis na jedan deo prese, zatim prvu biljcicu, zajedno sa nazivom biljke na posebnom papiricu za koji ces morati da se potrudis da ga ne izgubis. Zasto? Pa zato sto se presovane biljke razlikuju od ubranih, pa ti se moze desiti da biljka potpuno promeni boju i da ne mozes da je determinises. Kad sam vec kod determinacije... to je pravo vreme za nju. Ako ti nije pri ruci prijatelj/asistent koji zna o kojim se biljkama radi, treba ti kljuc za determinaciju. To je knjiga, obicno izgleda veoma razocaravajuce (ume da ima i preko 1000 strana), ali se njome relativno lako rukuje, neki imaju i crteze biljaka i onda polako...krenes od odredjivanja razdela, pa sve do vrste. Ima dosta posla, ali vremenom postane rutinski.
Elem, kada je biljcica smestena na novinski papir, obelezena, treba je prekriti sledecim slojem novina, ali tako da listovi ne budu zguzvani i da, po mogustvu ne nalezu jedan na drugi. I tako sve to dok ne presujes sve biljke. Na kraju sledi jos jedan deblji sloj novina i drugi deo prese. Sta radis sa kaisevima, ocigledno je. Onda pazljivo rukovati i nosati presu da ne poispadaju svi ti silni papirici i biljke.
Mislis da je ovo sve? Ma neeeeee......
Da ti se ne bi desilo isto sto i dzakiju, moras da biljke redovno presvlacis, tj 'da im menjas pelenice'. Sta to znaci? Pa vrlo je jednostavno i dosadno. Biljka, koju si recimo juce stavio u presu, do danas je otpustila vlagu i moras da zamenis vlaznu novinu sa suvom. Ako to ne uradis, taj vlazni papir i biljka postaju idealno mesto za svakakve budji, ponekad i insekte koji se zavuku u vlazno i tamno mesto sa dosta hrane. I tako, menjas vlazan papir za suvi, premestis biljke, zatvoris presu, pa sutradan ponovo. Kada vec vidis da su biljke prilicno suve, ne moras da im menjas pelenice svaki dan, ali je pozeljno da sacekas sa lepljenjem u herbarijum jos nekih mesec dana i za to vreme ih presvuces jos tri-cetiri puta. Nakon tog vremena bi trebale da budu spremne za papir.
Herbarijum uglavnom kupujes po papirnicama, na njemu MORAS da upises kojoj familiji pripada biljka, i njeno ime i prezime, tj. rod i vrstu, njeno staniste, lokalitet(gde si je brao), datum i tvoj potpis. Bez tih podataka herbarijum ne valja.
Originally posted by jukieOriginally posted by ThomasDa, Mina, javi se
Kupim herbarijum lekovitog bilja.
Jel ima neko?
Jel zna neko nekog kome vishe ne treba?
Neka ideja, gde bi ga mogao naci?
*ako nishta drugo ocekujem bar komentar ili savet poznatog i vishe puta nagradjenog forumskog biologa i botanicara.
Elem, zbog ?ega ti je potreban baš herbarijum lekovitog bilja? Slutim da je to preduslov za izlazak na neki ispit.
Kod nas na fakultetu se sakuplja svo bilje, ne samo lekovito, a ne verujem da bi neko parcijalno prodavao herbarijum pa da baca onaj ostatak - ako ve? ?uva jedan deo, ?uva?e sve, ako prodaje, proda?e sve.
Daaa, jukie vise voli zoologiju...
Ja imam herbarijum, u njemu postoje lekovite biljke, ali nisu sve. Da sam bila azurniji student, pa uslov daval u junu, mogla sam da u julu i avgustu budem u skoli lekovitog bilja na Kopaoniku, ali ovako...moj herbarijum broji 'svega' 288 biljaka. I nije na prodaju, kostao me je i zivaca i zavlacenja po svim mogucim i nemogucim mestima sto na fruskoj, sto na moru i to je moj doprinos covecanstvu!
Ako se ipak odlucis da pravis herbarijum, prvo treba da znas sta trazis. Nije dovoljno samo 'lekoviti bilje', nego prvo konsultujes literaturu i pohvatas nazive svih onih koje bi zeleo da uvrstis u svoj herbarijum, A DA rastu na podrucju na kome ces da ih sakupljas. Znaci, dzabe trazis lavandu ili ruzmarin po severnoj srbiji, mozes da ih nadjes u necijoj basti eventualno, ali mozes i dobiti batina od onoga cija je to basta. Znaci, nazivi i lokacija...
Osim toga, bilo bi krajnje pozeljno da znas, ili da znas nekoga ko zna, kako ta biljka zapravo izgleda. Ne crtez, fotka, herbarski primerak, nego bas uzivo.
Onda sledi branje... to je najzivlji deo, ispostavice se i najlaksi... zeljaste bilje beres sa korenom, a sa drveca se potrudis da imas sto tanju grancicu sa vrsnim izdankom. Trave se takodje beru cele, pa makar imale tvoju visinu. Oprema koja ti je potrebna za sakupljanje:
Noz(cvrst, da mozes da iskopas podzemne delove), makaze su krajnje korisne, eventualno rukavice, zbog biljaka kao kopriva ili kupina i ruza, papirici u koje uvijas biljku, na njima mozes da naznacis koja je to biljka i da kasnije znas da je to ono sto ti treba, ne nesto sto ti je tek tako zalutalo u veliku crnu kesu (onu koju obicno koriste za djubre) u koju trpas sve te biljke. Mozes nosati sa sobom i vise manjih kesa, pa nekako sortirati sve to sto uberes, ali je, iz mog iskustva, to samo dodatna komplikacija.
Nakon branja, kesu (koja naravno nkad ne moze da bude puna do samog vrha, bar ne za pravljenje herbarijuma) malo privezes i ostavis nekih pola sata. To se obicno ne savetuje, ali je mnogo lakse manipulisati biljkama kada malo omeksaju pod uticajem otpustene vlage u kesi nego kada su krute.
Zatim, treba ti presa. Zaboravi na debele knjige, a posebno zaboravi na smestanje ubranih biljaka u te knjige. Presa je drveni okvir ( to je najbolja rec koju mogu da smislim, zapravo mreza od letvica), i trebaju ti dva takva okvira i neki jaki kaisevi, i GOMILA starih novina. Prvi sloj novina stavis na jedan deo prese, zatim prvu biljcicu, zajedno sa nazivom biljke na posebnom papiricu za koji ces morati da se potrudis da ga ne izgubis. Zasto? Pa zato sto se presovane biljke razlikuju od ubranih, pa ti se moze desiti da biljka potpuno promeni boju i da ne mozes da je determinises. Kad sam vec kod determinacije... to je pravo vreme za nju. Ako ti nije pri ruci prijatelj/asistent koji zna o kojim se biljkama radi, treba ti kljuc za determinaciju. To je knjiga, obicno izgleda veoma razocaravajuce (ume da ima i preko 1000 strana), ali se njome relativno lako rukuje, neki imaju i crteze biljaka i onda polako...krenes od odredjivanja razdela, pa sve do vrste. Ima dosta posla, ali vremenom postane rutinski.
Elem, kada je biljcica smestena na novinski papir, obelezena, treba je prekriti sledecim slojem novina, ali tako da listovi ne budu zguzvani i da, po mogustvu ne nalezu jedan na drugi. I tako sve to dok ne presujes sve biljke. Na kraju sledi jos jedan deblji sloj novina i drugi deo prese. Sta radis sa kaisevima, ocigledno je. Onda pazljivo rukovati i nosati presu da ne poispadaju svi ti silni papirici i biljke.
Mislis da je ovo sve? Ma neeeeee......
Da ti se ne bi desilo isto sto i dzakiju, moras da biljke redovno presvlacis, tj 'da im menjas pelenice'. Sta to znaci? Pa vrlo je jednostavno i dosadno. Biljka, koju si recimo juce stavio u presu, do danas je otpustila vlagu i moras da zamenis vlaznu novinu sa suvom. Ako to ne uradis, taj vlazni papir i biljka postaju idealno mesto za svakakve budji, ponekad i insekte koji se zavuku u vlazno i tamno mesto sa dosta hrane. I tako, menjas vlazan papir za suvi, premestis biljke, zatvoris presu, pa sutradan ponovo. Kada vec vidis da su biljke prilicno suve, ne moras da im menjas pelenice svaki dan, ali je pozeljno da sacekas sa lepljenjem u herbarijum jos nekih mesec dana i za to vreme ih presvuces jos tri-cetiri puta. Nakon tog vremena bi trebale da budu spremne za papir.
Herbarijum uglavnom kupujes po papirnicama, na njemu MORAS da upises kojoj familiji pripada biljka, i njeno ime i prezime, tj. rod i vrstu, njeno staniste, lokalitet(gde si je brao), datum i tvoj potpis. Bez tih podataka herbarijum ne valja.
