Bootstrap Framework 3.3.6

[Gej strejt alijansa]

Poštovani prijatelji i prijateljice,

Gej strejt alijansa (GSA; Alijansa) je u Srbiji danas jedna od nevladinih organizacija sa najvećim brojem članova i članica. Naši članovi i članice su i LGBT i strejt osobe, oni/e su i različitih političkih i stranačkih opredeljenja, različite nacionalne i verske pripadnosti, različitih profesija, uzrasta, socijalnog statusa i ličnih interesovanja… I svi smo okupljeni oko istog cilja – jednaka prava za sve i smanjenje nasilja i diskriminacije.

GSA je u prethodnih nekoliko godina uspešno gradila svoj kredibilitet i prepoznatljivost. Unela je drugačiji pristup u do tada uobičajeno funkcionisanje nevladinog sektora u Srbiji, uticala je na kreiranje raznih sektorskih politika i donošenje nekoliko zakona, stekla je puno saveznika u borbi za zaštitu i poboljšanje ljudskih prava LGBT osoba, ostvarila je značajne rezultate u različitim aktivnostima… Svemu ovome su svojim nesebičnim angažovanjem, znanjem i entuzijazmom doprineli mnogi naši članovi i članice koji/e su predano i ozbiljno radili, često u vrlo teškim uslovima, i nijednog trenutka nisu prestali da veruju u GSA.

Mi smo jako ponosni na sve njih, na njihovu profesionalnost i na dobru atmosferu, optimizam i poštovanje koje vlada u Alijansi bez obzira na naše međusobne razlike. Čvrsto verujemo da su mnogi od njih ne samo budući lideri GSA, već i budući lideri u raznim drugim oblastima, politici, ekonomiji, kulturi, medijima… I zato želimo da vam kroz rubriku “Mi smo GSA!” (http://gsa.org.rs/ljudi/mi-smo-gsa) par puta mesečno predstavimo neke od članova i članica GSA, kroz njihove kratke biografije ali i razgovore sa njima o raznim temama.

Rubriku “Mi smo GSA!” uređuje Nevena Janković uz pomoć PR tima GSA. Stavovi izrečeni u ovoj rubrici ne moraju biti stavovi Alijanse kao organizacije.

Hvala vam što pratite naš rad!
Ukoliko želite da postanete član/ica GSA pristupnicu možete popuniti ovde.

[Gej strejt alijansa]

Mi smo GSA! Milan Pantelić: Ne pravim kompromise oko “javnosti” moje seksualne orijentacije

http://gsa.org.rs/2013/11/mi-smo-gsa-mi ... ijentacije

Milan Pantelić je rođen 1983. godine u Beogradu, diplomirani je pravnik i master u oblasti demokratije i ljudskih prava u okviru evropskih integracija. Jedan je od prvih u Srbiji koji se kroz svoju master tezu pod naslovom „Seksualne manjine u procesu evropskih integracija – pravna perspektiva“ bavio položajem LGBT osoba u pravnom sistemu. U izradi svog master rada koristio je izveštaje GSA pa smo ga tako i upoznali. Nakon toga postao je član i aktivista GSA, a od skoro je i član Saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije ispred naše organizacije. Pripada novoj generaciji lidera GSA, a svojim angažovanjem i velikim znanjem koje poseduje u ovoj oblasti želi da doprinese poboljšanju ljudskih prava i LGBT osoba i svih drugih građana i građanki Srbije. Iako smatra da je stanje ljudskih prava u poslednjoj deceniji popravljeno ipak misli da je pred svima još veliki posao. Veliki je zagovornik implementacije koncepta društvenog razvoja Ujedinjenih nacija (UN) zasnovanog na ljudskim pravima, čiji su osnovni ciljevi – ekonomski rast i razvoj pojedinca, ostvarivi jedino u procesu koji je participativan, inkluzivan i oslobođen diskriminacije.
Iako je zaposlen i trenutno priprema pravosudni ispit, ne zapostavlja svoj angažman u GSA gde ga svi znaju kao vrednog, istrajnog i iskrenog. Iskren je i u pogledu svoje seksualne orijentacije, on je gej i smatra da je važno da to kaže, ali i da je to samo deo njegovog identiteta. On je takođe i prva autovana LGBT osoba u Srbiji koja je kroz Savet za rodnu ravnopravnost ušla u tzv. državne strukture.



Sa Milanom smo razgovarali o njegovom učešću u Savetu, njegovom viđenju stanja ljudskih prava u Srbiji, kao i o drugim temama.

1. Savet za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije koji je formiran u maju ove godine i čiji si član održao je par sastanaka. Šta su zadaci ovog Saveta i čime ćete se sve baviti u sledećih četiri godine koliko traje mandat Saveta?

Savet za rodnu ravnopravnost je savetodavno telo Vlade Republike Srbije koje se bavi rodnom ravnopravnošću, jednakošću žena i muškaraca, diskriminacijom zasnovanom na polu, rodnom identitetu i seksualnoj orijentaciji, nasilju nad ženama i nasilju u porodici. Zadaci Saveta za rodnu ravnopravnost su da razmatra i predlaže mere za unapređenje politike ostvarivanja postavljenih ciljeva, sistematski i statistički prati i evaluira rezultate ostvarene u oblastima iz svog delokruga, razmatra i inicira programe i predlaže mere za podsticanje i osposobljavanje žena za učešće u javnom i političkom životu, kao i programe i mere, kratkoročnog i dugoročnog karaktera sa ciljem sprečavanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Kontinuirano, Savet razmatra i predlaže kratkoročne mere sa ciljem unapređenja politike postizanja rodne ravnopravnosti i sprečavanja diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije.

2. Kakvi su za sada tvoji utisci o radu tog tela?

Na prvoj redovnoj sednici Savet je jednoglasno usvojio Poslovnik o radu i Plan rada za period od 2013. do 2016. godine. Predsednica Saveta, državna sekretarka, mr Stana Božović, pokazala je odlučnost i posvećenost afirmaciji principa jednakosti žena i muškaraca, unapređenju politike rodne ravnopravnosti, zaštiti žena i dece od nasilja u porodici, kao i borbi za zaštitu osnovnih ljudskih prava svih građanki i građana. Pre nekoliko dana održana je i druga sednica Saveta, na kojoj je usvojen veliki broj inicijativa. U strateškim dokumentima značajnim za rad Saveta (Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti, Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima i dr. ), žene koje žive u istopolnim zajednicama prepoznate su kao društvena grupa izložena višestrukoj doskriminaciji, posebno u oblastima zdravstvene zastite, zaštite od nasilja i javnog informisanja. Savet je kao jedan od osnovnih ciljeva svog rada definisao borbu protiv stereotipa koji su i osnovna prepreka ravnopravne društvene participacije LGBT osoba. Od posebnog značaja je ratifikovanje Istanbulske konvencije (Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici usvojena 11.05. 2011. godine), koja sadrži značajne antidiskriminacione odredbe i obezbeđuje preduslove da se država i društvo na efikasniji način obračunaju sa nasiljem. Verujem da će Savet i u budućnosti funkcionisati vrlo posvećeno i ozbiljno.

3. Kakvo je tvoje mišljenje o stanju ljudskih u Srbiji prava generalno, da li vidiš značajne promene u poslednjih nekoliko godina i u kojim oblastima?

Istorijsko nasleđe zemalja u tranziciji ne poznaje afirmativan i prokreativan pristup ljudskim pravima jer su pravni i politički sistemi uglavnom bili mehanizmi razvijanje svesti o pripadnosti kolektivitetu. Čovek, pojedinac, sa svojim osnovnim ljudskim pravima koja služe razvoju njegove ličnosti, ostao je u senci kolektivističkog duha, a ta senka je i dalje prisutna. Zato kultura ljudskih prava mora postati deo naše tradicije (nacionalne, političke, pravne i kulturne) kako bismo uspešno participirali u političkim, ekonomskim i kulturnim stremljenjima modernog sveta.
Ipak, moglo bi se reći da danas postoji pozitivan trend. Republika Srbija donela je veliki broj propisa kojima se osnovna ljudska prava afirmišu, a pojedinac oslobađa višedecenijskog podređenog položaja. Ovaj proces će i dalje biti intenziviran procesom pridruživanja Evropskoj Uniji. Ipak, najveći problem danas postoji u oblasti primene samih zakona i realizacije mogućnosti koje usvojeni zakoni predviđaju. Dešava se da propisi budu usvojeni, a da pretpostavke neophodne za njihovu implementacije nisu obezbeđene. Ugroženosti ljudskih prava doprinosi i izostanak aktivnosti usmerenih na upoznavanje samih građanki i građana o pravima koja im stoje na raspolaganju, načinima njihove realizacije, kao i o mehanizmima njihove zaštite. Zato se temi ljudskih prava mora pristupati sa više ozbiljnosti i posvećenosti.

4. Pored toga što si član GSA, jedan si od prvih koji je radio svoj master rad u Srbiji na temu LGBT pitanje u pravnoj sferi. Kako ocenjuješ trenutno stanje ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji i šta po tvom mišljenju treba da budu prioriteti u narednom periodu za državu, ali i za LGBT pokret?

Tradicionalno, među najugroženijim manjinskim grupama nalaze se LGBT osobe. Položaj ove zajednice obeležava visok nivo društvene stigmatizacije koja rezultira socijalnom izolacijom i marginalizacijom. LGBT osobe su onemogućene, ili u najmanju ruku ograničene, u realizaciji osnovnih ljudskih prava: prava na život i bezbednost, zaštitu psihičkog i fizičkog integriteta, prava na dostojanstvo, prava na rad, na obrazovanje… U prethodnom periodu, država je preuzimala mere političkog i pravnog karaktera koncipiranih sa ciljem afirmacije prava LGBT osoba i povećanja nivoa zaštite pripadnika ove manjinske grupe. Ali, država bi trebalo i da nastavi ovaj trend te da LGBT osobama učini dostupna i ostvariva sva osnovna ljudska prava. Na primer, bezbednost, tj. nivo zaštite LGBT osoba od nasilja mora se podići na mnogo viši nivo jer smo i suviše često svedoci verbalnog i fizičkog nasilja čije su žrtve LGBT osobe. Posebnu pažnju u narednom periodu država i njene nadležne institucije trebalo bi da posvete formiranju državne statistike procesuiranja slučajeva nasilja nad LGBT osobama.
Kao deo svojih aktivnosti programskog i političkog karaktera, država bi trebalo i da prepozna usvajanje principa mejnstriminga seksualne orijentacije i rodnog identiteta, koji bi pred pred državne organe na svim nivoima vlasti postavio zahtev da prilikom koncipiranja mera političkog, pravnog i programskog karaktera predvide posledice koje bi navedene mere mogle imati za društveni, politički, pravni položaj LGBT osoba te da uvaže i otklone rizike koji njihovom implementacijom mogu nastati za LGBT osobe.
Zajedničkom saradnjom država i LGBT zajednica trebalo bi da rade na stvaranju osnovnih pretpostavki za ravnopravnu političku, pravnu i društvenu participaciju LGBT osoba. To je smer u kojem bi trebalo krenuti. I to zajedno i saradnjom. Politička, pravna i društvena participacija manjinskih grupa, pretpostavka su društva jednakih šansi koje mora biti zajednički cilj svih učesnika ovog procesa. Takođe, neizostavan partner na ovom putu su i sami građani. Neophodno je osmisliti i realizovati akcije njihovog senzibilasanja i uključivanja u proces ostvarivanja i zaštite osnovnih ljudskih prava svih ljudi.

5. Sednice Saveta za rodnu ravnopravnost održavaju se u zgradi Vlade u Istorijskoj sali, ali je za GSA istorijski važna još jedna činjenica – ti si zapravo prva autovana LGBT osoba u Srbiji koja je ušla tzv. državne strukture. Koliko tebi lično to znači?

Seksualna orijentacija je jedan deo moje ličnosti, kao što je deo ličnosti i svih drugih ljudi. Ona ne određuje i ne definiše apsolutno i konačno bilo koga jer lična ambicija, upornost, istrajnost, posvećenost, odlučnost, kao i niz drugih psiholoških osobina pojedinca nisu uslovljeni seksualnom orijentacijom. Ipak, ne mogu reći da homoseksualna orijentacija nije u velikoj meri odredila moj društveni život. Kao homoseksualna osoba sam tokom odrastanja, obrazovanja i rada i sam bio predmet marginalizacije, društvene izolacije, nasilja, verbalnog i fizičkog… Znam da agresivna društvena reakcija na osobe koje pripadaju ovoj manjinskoj grupi u značajnoj meri može narušiti razvoj ličnosti pojedinca te uticati na mogućnosti ravnopravne participacije u društvenom, ekonomskom, političkom, pravnom i kulturnom životu zajednice. Ali, borio sam se da sa mnom ne bude tako i davno sam odlučio da ne pravim kompromise kada je u pitanju „javnost“ moje seksualne orijentacije.
O seksualnoj orijentaciji se obično ćuti, ona se skriva, poriče, pojedinac je kontinuirano suočen sa pritiskom zahteva za odricanjem od iste zarad opstanka u socijalnom mejnstrimu. Međutim, lično mislim da ćutanje, skrivanje i negiranje seksualne orijentacije doprinose intenzivnijoj društvenoj marginalizaciji LGBT osoba i kontinuiranom udaljavanju većinske i manjinske zajednice. Ovaj začarani krug treba prekinuti.
Kao pripadnik LGBT zajednice, u tom svetlu posmatram i svoje učešće u radu Saveta. Ulazak u ’državne strukture’ je svakako izazov a ja ću nastojati da pre svega svojim radom i posvećenošću doprinesem produktivnosti Saveta.

6. Treću godinu za redom u Srbiji je zabranjena Parada ponosa, šta za tebe predstavlja Prajd i kako ga doživljavaš?

Prajd doživljavam samo kao jedno od sredstava borbe u nastojanju da se obezbede uslovi za ravnopravno učešće LGBT osoba u svim društveno-političkim segmentima. Borba za osvajanje i odbranu osnovnih ljudskih prava LGBT osoba ne počinje niti se završava Prajdom. Ona je kontinuiran proces koji zahteva adekvatnu strategiju, istrajnost i strpljenje.

7. Zašto GSA?

GSA i ja smo uspešno sarađivali tokom izrade mog master rada ali i veoma živo diskutovali povodom prošlih parlamentarnih izbora. Uspešno je svako branio svoj stav, a potom smo shvatili da su naši stavovi zapravo veoma bliski. U tim razgovorima, sa rukovodstvom i članovima GSA, shvatio sam da postoje mnogi aspekti borbe za ravnopravan položaj LGBT osoba koje ne poznajem, te da bih voleo da kao aktivista dam svoj doprinos tom procesu. GSA ima misiju koja se odnosi na afirmaciju osnovnih ljudskih prava svih građana i građanki, bez obzira na prirodne ili društvene karakteristike individue. Prepoznaje značaj koji politički proces ima za uspešan ishod ove borbe i posvećena je istom o čemu svedoče i rezultati njenog rada. Najveći deo članstva GSA čine obrazovani, ambiciozni i društveno odgovorni ljudi koji probleme jasno uočavaju i prokreativno ih rešavaju. Jako mi se dopada i to što je debata o mnogim važnim društvenim i političkim pitanjima, kao i o samom radu naše organizacije, u GSA konstantno otvorena. Stavovi sa kojima GSA izlazi u javnost se ne nameću već se usaglašavaju kroz diskusije sa članstvom.

http://gsa.org.rs/2013/11/mi-smo-gsa-mi ... ijentacije

[Vel boy]

[/url] i smanjenje nasilja i diskriminacije.

Sve odlično i sve se slažem, samo, koliko puta treba reći da je bolje zahtevati eliminaciju nasilja i diskriminacije nego samo smanjenje. kad se kaže smanjenje to se puno češće nažalost prevodi u heteroseksističkom društvu "pa, možemo da napadamo i fizički i psihološki one pedere i da ih diskriminišemo, samo pažljivije i odabranije, one najslabije, najneprispelije igde...".

samo rad na eliminaciji svakog nasilja i diskriminacije prema gejevima može dovesti tek do smanjenja opšteg nasilja i diskriminacije prema gejevima.

[Gej strejt alijansa]

Angelina Žeželj je rođena 1987. godine u Beogradu, studentkinja je Fakulteta bezbednosti i Visoke škole za informacione tehnologije. Kao vojna policajka radila je u Vojsci Srbije od 2011. godine do nedavno. Osnivačica je “Rainbow” brenda gej žurki i vlasnica je kafića “MyWay” – poznatog beogradskog mesta okupljanja LGBT osoba i njihovih prijatelja.
Članica GSA je od 2009. godine. Ne krije da je lezbejka ali ne prihvata bilo kakav geto. Smatra da se tolerancija prema LGBT osobama može povećati samo zajedničkim radom LGBT i strejt osoba.
Oktobra 2011. je sa svojim prijateljicama pretrpela brutalan napad i pokušaj ubistva u centru Beograda zbog toga što je nosila majicu sa simbolom Parade ponosa. Iako je tada braneći se zadobila teške telesne povrede – nije posustala. Ona je i dalje veliki borac i puna je pozitivne energije. Njenu hrabrost i odlučnost možda najbolje opisuju reči iz pisane poruke koju je uputila učesnicima/cama protesta „Dosta je!“ koji je GSA zajedno sa Angelininim prijateljima organizovala ispred Vlade Srbije par dana posle napada na nju. Tom prilikom im je, između ostalog, poručila: „…ljudi, život je vredan! Ne dajte na sebe, nemojte da se povlačite u svoja ‘četiri zida’ i da imate strah od slobode! Ja želim da živim i želim da se moj život nastavi dalje. Ja ne želim da idem nigde, ovo je moj grad koji volim…”



U njenom prvom pojavljivanju u javnosti u ovom kontekstu pod punim imenom, sa Angelinom smo razgovarali o tome kako joj napad koji je doživela izgleda iz sadašnje perspektive, dokle se stiglo sa sudskim postupkom, o njenom iskustvu sa Vojskom Srbije i o drugim stvarima koje su joj važne.

Pre nego što ti se dogodio napad da li ti je ikada palo na pamet da možda nije pametno biti otvoreno gej?
Nikada nisam išla okolo sa transparentom „ja sam gej“ i privlačila pažnju, ali nikada nisam ni krila. Ukoliko me neko pita da li sam lezbejka kažem da jesam, nikada nisam lagala. Nisam imala probleme zbog toga jer sam prvo dopuštala ljudima da me upoznaju kao osobu. U zemlji u kojoj živimo postoje velike predrasude ali ako te ljudi prethodno upoznaju, sve tvoje vrline i mane, i takav im se dopadneš, u većini slučajeva im više biti neće bitno s kim spavaš. Šta više, shvatiće da znaju mnogo gej ljudi i da su to ljudi kao i svi drugi. Do mog rada u vojsci zaista nisam imala nikakvih problema. Tek tamo me je sačekalo nešto zatvorenije okruženje, gde su ljudi unapred znali moju seksualnost. Faktički sam došla sa „repom“ i nisam imala priliku da im pokažem kakva sam suštinski ja. Neki od njih su imali gomilu pitanja, navodno im je sve to bilo okej ali nisu za Paradu… Kod nekih sam povremeno primećivala čak i strah da li smeju da se našale ispred mene a da ja to ne shvatim kao diskriminaciju… Ali, bilo je i onih koji su sklanjali pogled i nisu hteli da razgovaraju sa mnom.

Kako ti cela ta priča izgleda sada, iz ove perspektive?
Iskreno, sve to je moglo mnogo tragičnije da se završi. Kada su me napali ja sam uhvatila nož i uspela da se donekle odbranim. Ali zato više nikad neću moći da stegnem pesnicu ili da imam pun kapacitet snage u ruci. Ima dosta posledica, dešava mi se ponekad da iz ruke ispustim stvar koju držim… Drago mi je da su mediji to tada vrlo korektno ispratili, ali mi je istovremeno krivo što se kasnije niko od njih nije setio da pita na primer dokle je stiglo suđenje, da pišu o posledicama napada koje ljudi imaju, kako neko prolazi kroz život kasnije… Ali dobra stvar sa napadom koji sam doživela je što mogu da pričam sa mlađima i dam im neki savet. Trudila sam se da im pokažem da treba da se suprotstave, čak sam organizovala i besplatne časove samoodbrane. Drugačije je kada se postavljaš kao žrtva jer nasilnici to vide, oni se hrane tim strahom, a drugačije je kada im pokažeš zube. Dokle god se ponašaš i osećaš kao žrtva, huligani će te gaziti. Pri tome huligani su jaki samo dok su u grupi, nikada nećete videti jednog samog na ulici kako pravi nerede. Oni su u suštini velike kukavice.

Ko je najviše bio uz tebe u tim trenucima?
Članica sam GSA već više od četiri godine i, pored moje porodice i prijatelja, moja organizacija je bila uz mene, zaštitila me i pomogla kada sam bila napadnuta. Moram da napomenem da sam veliku pomoć i podršku tada imala i od Borisa Milićevića koga poznajem od svoje 16. godine i koji mi je bio uzor jer je od naših aktivista retko ko nešto i radio u životu mimo toga što su aktivisti.
Takođe, veoma mi je značila podrška svih onih ljudi koji su došli na protest „Dosta je!“ ispred Vlade Srbije, kao i svih onih koji su mi pisali, slali poruke… Hvala im svima jer mi je uz tu podršku bilo mnogo lakše da izdržim i nastavim sa svojim životom.

Dokle se stiglo sa postupkom koji se vodi protiv tvojih napadača?
Evo dve godine je prošlo a sudski proces i dalje traje. Njima su objedinili optužnicu, jer su od ranije poznati policiji. Imaju dosijee zbog posedovanja narkotika, otmica, krađa… Potpuno je „fascinantno“ šta neko uspe da napravi od svog života sa samo 17 godina, koliko su tada imali. I dalje me najviše boli to što su ta dvojica koja su me napala puštena posle samo par sati provedenih u policijskoj stanici nakon hapšenja. Zakonski rok je 48 sati pritvora, ali oni to nisu odležali, barem da malo odspavaju i razmisle o svemu…
Problem je u našem zakonodavstvu, ali mislim da to možemo da promenimo jer kad se digne buka oko nečega, kao što je bio protest ispred Vlade kada sam ja napadnuta, onda se skrene pažnja javnosti. Tada niko nije zamerao tim ljudima što su se okupili jer mislim da je društvo toliko napredovalo da su svi saglasni da je nasilje neprihvatljivo. Odziv na protest je bio veliki, komentara po internetu je bilo mnogo, a ton koji je preovlađivao je bio „može meni da se ne sviđa što je lezbejka, ali napasti devojku možem nije okej!“. To što su ta dvojica, trojica čekali devojke ispred kluba da bi ih pretukli govori mnogo o sklopu njihove ličnosti, verujem da oni nikada neće imati normalnu porodicu, jer – kako će se sutra ponašati prema svojim devojkama, ženama ili prema svom detetu?

Koliko društvo utiče na pripadnike LGBT zajednice da se osećaju posramljeno zbog onog što jesu i na kraju krajeva da se osećaju kao žrtve?
Koliko mi sami dozvolimo. Na primer, kada bi me komšija maltretirao, ne bi me mrzelo 20 puta da ga prijavim, kao što sam prijavila trovanje pasa u svom kraju. Čak i u situacijama u kojima bi njima bliski ljudi ili njihovi ljubimci mogli da stradaju, komšije se plaše da javno istupe po tom pitanju. Računica je prosta, procenjuje se da je 10% populacije gej a ekstremnih homofoba sigurno nema više od toga. Razlika je u tome što su oni mnogo glasni, a mi ćutimo. Primera radi, ovaj što je danas trovao pse sutra će da izađe da rastura Paradu ili maltretira gej osobe na ulici, nije mu bitno. Takvi ljudi su opasni.
Veliki problem predstavlja i odnos crkve. Dosta razgovaram sa ljudima a kada pitam nekoga zašto ne voli gejeve uglavnom dobijem odgovore tipa „da Bog nije stvorio Adama i Stevu…“. Moj odgovor na to je obično da su oni u pravu i da ja ne treba da postojim – Bog me ne bi ni stvorio jer on ne pravi greške, zar ne. Tu se svaka rasprava završava.
Da ne bude zabune, izuzetno poštujem ljude koji su iskreno religiozni, jer su to zbog svojih moralnih načela po kojima žive i crkvu kao instituciju ne poistovećujem sa religioznošću. Ali smatram da niko nema prava da me vređa, omalovažava, bije i u krajnjem slučaju osuđuje zbog moje različitosti. Ili bilo koga drugog zbog njegove.

Možeš li nam reći nešto o tvom pristupanju u Vojsku Srbije?
Vojska je bila moj veliki san. Iako se napad na mene desio baš u vreme pred prijem u Vojsku, nisam odustala bez obzira na povrede koje sam zadobila. Teoriju i test fizičke spreme sam položila a čak sam i skinula gips pre vremena da bih mogla da radim sklekove. Niko mi nije gledao kroz prste i bila sam veoma ponosna na to što sam uspela.
Međutim, od početka mog rada u Vojsci postojala je izvesna doza pritiska jer sam došla kao javno deklarisana lezbejka. Vojsci ne treba takva propaganda, to je zatvorena sredina kojoj odgovara da se o njoj što manje zna. Baš sam nedavno čitala članak o tome da je Vojska Srbije tolerantna prema različitostima. Članak se zvao „Okej je da si gej“. Ali, nije okej. Samo tako kažu. Nikada ti naravno neće reći da te otpuštaju zbog seksualne orijentacije, nego ti daju mnoštvo drugih razloga koji često nemaju nikakvog smisla. Kada su me obavestili da mi neće produžiti ugovor rekli su mi da sam prilikom vanrednog testiranja pala na psihološkom testu iz prve kategorije, u kojoj sam bila i koja je najviša, u četvrtu. Znate, prosto je nemoguće da se ličnost toliko drastično promeni za četiri meseca, koliko je prošlo od prethodnog redovnog testa koji sam radila. Takođe, te vanredne testove smo radili na kompjuteru, tako da nisam imala mogućnost uvida u rezultate i oni su mi samo usmeno saopšteni, što drastično smanjuje „manevarski prostor“ za eventualne žalbe i sl. To je jedan od načina na koji se gej ljudi šikaniraju.

Kakvo mišljenje imaš o Paradi Ponosa?
Paradu kao događaj podržavam ali veoma loše mišljenje imam o organizatorima Prajda jer se svake godine mesec dana pre šetnje sete da bi nešto mogli da rade, a zapravo ama baš ništa pametno za zajednicu ne urade. Ponašaju se kao da ne žive u Srbiji, nego u Švedskoj ili Švajcarskoj… A onda kada na primer ja dobijem batine, oni se ne sete ni da me pozovu i pitaju kako sam. I na kraju naprave problem zbog toga što je GSA organizovala protest ispred Vlade zbog napada na mene i optuže je da zato Prajd nije uspeo…

Zašto GSA?
GSA baš zato što je to Gej – strejt alijansa, što spaja te dve zajednice, gej i strejt. Ako nešto ne volim to je zavlačenje u ormane. Problem naših LGBT organizacija je taj što se sve odvija u uskom krugu ljudi. Svi se trude da sve ostane u zajednici, nema mešanja sa strejt ljudima, nema neke šire edukacije ljudi o toleranciji i različitosti, a na kraju nema ni zajedništva. Samo podela i LGBT geto. A ja ne volim da budem u getu. Alijansa je moj izbor zato što je drugačija, inkluzivna.

http://gsa.org.rs/2013/11/mi-smo-gsa-an ... ne-strahom

[*deni*]

Vela, jesi ti platila trošarinu i vazdušarinu za GSA, kao što ti je traženo ?

[Gej strejt alijansa]

Mi smo GSA! Miroslav Janković: Različitost može samo da obogati naše društvo

http://gsa.org.rs/2013/12/mi-smo-gsa-mi ... e-drustvo/

Miroslav Janković je rođen 1975. godine u Beogradu. Član je GSA od 2008. godine. Od 2010. je član Upravnog odbora GSA.
Zaposlen je u Misiji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji od 2007. godine, gde radi kao pravni savetnik Odeljenja za medije. Pre toga je radio u Inicijativi mladih za ljudska prava, najpre kao istraživač, a kasnije i kao koordinator programa zaštite ljudskih prava.
Do sada je objavio šest publikacija na različite teme, od primene tranzicionih zakona do političkog nasilja u Srbiji i stanja medijskih prava i sloboda. U martu 2007. godine postao je laureat nagrade „10 najboljih mladih pravnika Srbije“. Profesionalno je orijentisan na oblast ljudskih prava u teorijskom i praktičnom kontekstu. Poslednjih godina se intenzivno bavi medijskim pravom sa posebnim fokusom na slobodu Interneta, samoregulaciju offline i online medija, kao i na dokumentovanje i monitoring slučajeva kršenja medijskih prava i sloboda.
Miroslav je od početka učestvovao u izradi Godišnjih izveštaja o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji, što je jedna od osnovnih aktivnosti GSA. Od njega smo učili kako izveštaji treba da izgledaju, koje standarde moraju da zadovolje da bi bili kredibilni, koliko je važno dokumentovanje slučajeva nasilja i diskriminacije… Uz GSA je bio sve vreme, bezrezervno, i u dobrim i u teškim trenucima i u vremenima previranja. On je svakako jedna od osoba kojoj smo neizmerno zahvalni za sve ono što je Alijansa danas.
Miroslav je strejt osoba, oženjen je Ivanom i imaju četvoromesečnog sina Lava.


Miroslav Janković (foto: Danilo Mijatović)

Sa Miroslavom smo razgovarali o slobodi medija u Srbiji, kakav je njihov odnos prema LGBT populaciji, zašto je važno poštovanje ljudskih prava LGBT osoba i drugim temama.

Već dugo godina se baviš ljudskim pravima u Srbiji. Kakav je tvoj utisak, da li se stvari generalno pomeraju na bolje i u kojim oblastima? Da li postoje neke oblasti u kojima se stagnira?
Stanje ljudskih prava u Srbiji se bez sumnje poboljšava, iako možda ne na način i dinamikom kojom bi mi to želeli. Kada se setim nekih slučajeva na kojima sam radio pre desetak godina teško mi je da zamislim da bi tako esktremna kršenja ljudskih prava danas mogla da se tretiraju kao tada. Dobar primer je slučaj Živote Milanovića iz Jagodine, pripadnika Hare Krišna pokreta, koji je nekoliko puta napadan i ozbiljno povređen jer se nekome nije svidelo njegovo versko opredeljenje. Situacija je kulminirala kada mu je tokom jednog napada nožem urezan krst na glavi. Tada nije postojalo čak ni deklarativno interesovanje državnih institucija za Životinu bezbednost. Njegov “neobičan izgled” bila je jedina stvar o kojoj su ozbiljno razgovarali. Ovaj slučaj je nedavno dobio epilog pred Evropskim sudom u Strazburu koji je utvrdio da je Srbija prekršila prava garantovana Evropskom konvencijom zbog čega je sada u obavezi da mu isplati visoku novčanu naknadu. Iako sam svestan da novac nije prava kompenzacija za sve ono što je preživeo, ono što hoću da istaknem je da danas imamo funkcionalnije mehanizme zaštite žrtava kršenja ljudskih prava. To je veoma važno. Uvek će postojati oni koji krše ljudska prava, ima ih i u državama sa daleko razvijenijom demokratijom i dugom tradicijom prihvatanja različitosti.
Iskreno verujem da se na svim nivoima granice pomeraju ka većim slobodama za građane. Jednom dostignute slobode nisu, međutim, garancija da se na njih može pouzdano računati i u budućnosti. Postoje oscilacije, ali to ne sme da nas obeshrabri. Kao što je jednom prilikom rekao Abraham Linkoln – hodam polako, ali nikada ne hodam unazad. To je suština.

U poslednjih par godina se najviše baviš medijskim pravom, kakvo je tu stanje i koliko su mediji u Srbiji slobodni?
Kada je reč o stanju medijskih sloboda u Srbiji primetno je da se u godišnjim izveštajima organizacija koje se bave medijskim slobodama, poput Reportera bez granica ili Freedom House-a, beleži blagi napredak Srbije. Dublji uvid u te podatke pokazuje, međutim, da se mediji u Srbiji i dalje percipiraju kao “delimično slobodni”.
Nezavisno novinarstvo, kao logična posledica slobodnih medija, još uvek nije izgrađeno u Srbiji iako je vidljiv napredak. Ovo je vrlo važna tema jer tranziciona društva koja streme demokratiji, poput našeg, nemaju mnogo šanse za uspeh ukoliko nemaju slobodne medije koji će doprineti stvaranju objektivno informisanog i kritički nastrojenog javnog mnjenja. Mnoga istraživanja pokazuju da građani polako gube poverenje u tradicionalne medije jer im je sve teže da održe nezavisnost uređivačkih politika. U potrazi za tačnim i pravovremenim informacijama oni sve više migriraju na Internet koji se pozicionirao kao gotovo jedini preostali prostor za slobodnu razmenu ideja i mišljenja. Iz ove perspektive mi se čini da je budućnost medijskih sloboda i istraživačkog novinarstva vrlo tesno vezana za Internet.
U Srbiji su aktuelne reforme medijskih zakona i trenutno se nalazimo u fazi od koje zavisi uspeh čitavog procesa. Sva dešavanja u vezi sa time mi daju povod za optimizam jer je država pokazala dobru volju da sistemski unapredi ambijent u kome novinari i mediji funkcionišu.

Da li su LGBT populacija i problemi s kojima se ona suočava dovoljno zastupljeni u medijima i kakav je odnos medija u Srbiji prema ovom pitanju?
Neke analize su pokazale da empatične priče o LGBT osobama, napisane u nesenzacionalističkom maniru i u skladu sa pravilima novinarske profesije, stidljivo ali sigurno pronalaze svoje mesto u srpskim medijima. Međutim, takvi tekstovi i dalje predstavljaju izuzetke jer preovlađuju prilozi u kojima se o LGBT populaciji izveštava na način koji nije inkluzivan i etičan. Kada već pominjem etiku, moram da skrenem pažnju da su prema Etičkom kodeksu novinari dužni da se suprotstave svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje na nasilje.
Među negativnim trendovima u izveštavanju medija o LGBT populaciji mi se naročito ne dopada vrlo prisutna tabloidizacija LGBT pitanja. Ova društveno važna tema se stavlja u istu kategoriju sa šokantnim vestima, skandalima ili zabavom, čemu nažalost doprinose i pojedini pripadnici zajednice. Možda oni to vide kao dobar način borbe za svoja ubeđenja, ali to ne odgovara mom senzibilitetu. Takođe, postoje mediji koji zahteve LGBT pokreta predstavjaju javnosti kao luksuz koji sebi mogu da dozvole samo razvijene države, što naravno ne odgovara istini.

Ti si strejt osoba, oženjen si i od nedavno imaš dete. Koja je tvoja motivacija da se, između ostalog, baviš i ljudskim pravima LGBT osoba i zašto ti je to važno?
Moja podrška LGBT pokretu proizilazi iz mog shvatanja univerzalnosti ljudskih prava. Duboko verujem da LGBT osobama mora biti omogućeno da slobodno praktikuju svoja prava jer standardi ljudskih prava važe za sve, nezavisno od seksualne orijentacije. Imajući u vidu da je seksualna orijentacija integralni deo naših bića, kao takva nikada ne bi smela da bude povod za diskriminaciju ili bilo koju drugu vrstu zlostavljanja. Različitost identiteta, kao i mišljenja, može samo da obogati naše društvo. Takođe, verujem da je moja povezanost sa LGBT pokretom nastala i iz moje otvorenosti prema ljudima. Kroz prijateljstva sa gej osobama došao sam do saznanja da imamo puno zajedničkih interesovanja i da delimo mnoge vrednosti. Ta prijateljstva su mi vrlo dragocena i u velikoj meri su obogatila i oplemenila moj život i moju ličnost. Iz toga se prirodno javila potreba da probam da učinim nešto kako bi i LGBT osobe mogle slobodno da budu ono što jesu i da ih društvo u kome žive zbog toga ne osuđuje i ne diskriminiše.

Koliko je iz tvoje perspektive za poboljšanje prava LGBT osoba važna Parada ponosa?
Borba za održavanje Parade ponosa je borba za vidljivost problema sa kojima se pripadnici LGBT populacije suočavaju. Desetominutna šetnja sigurno neće rešiti sve njihove svakodnevne probleme, ali će pomoći da društvo u kome žive definiše drugačiji pristup tim problemima i formuliše drugačiju politiku. Sloboda okupljanja i sloboda izražavanja su fundamentalne vrednosti demokratskih društava i kao takve one moraju biti garantovane svim građanima. To su one očigledne istine kojima nisu potrebna dodatna objašnjenja. Trebalo bi prestati sa lošom praksom pronalaženja praznih opravdanja i poricanja problema, jer oni neće nestati tako što ćemo ih ignorisati. Tu dragocenu energiju bi LGBT zajednica i društvo u celini trebalo da usmere ka pronalaženju održivih rešenja.

Zašto GSA?
Ideja Alijanse koja okuplja gej i strejt ljude jeste mesto gde bi trebalo da se okupljaju svi oni koji su privrženi ideji slobode. GSA cenim jer je reč o organizaciji koja ima stav i dostojanstvo kojih se ne odriče ni po koju cenu. Moram da kažem da me često fasciniraju odgovornost, kompetentnost i entuzijazam sa kojima se ljudi iz GSA bore za stvari u koje veruju. Zahvaljujući rukovodstvu i svim drugim ljudima koji su uključeni u rad GSA, ta organizacija se razvija u pravom smeru jer razume vreme u kome živimo i kompleksnost društvenih problema kojima se bavi. Isto tako, kada se govori o GSA, ne smemo da zaboravimo Borisa Milićevića koji je osnovao tu organizaciju i koji sada spretno pliva političkim vodama kao verovatno najviše rangirani autovani gej političar u regionu, kao i sve ono što je on, uprkos mnogim izazovima, uradio za LGBT zajednicu.

Napomena: Stavovi izraženi u tekstu su isključivo stavovi autora i ne predstavljaju nužno i zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.

http://gsa.org.rs/2013/12/mi-smo-gsa-mi ... e-drustvo/

[Coryn Cral]

Moram da prokomentarisem nesto.

Nikada nisam išla okolo sa transparentom „ja sam gej“ i privlačila pažnju

U poslednje vreme malo malo pa cujem to mantranje o transparentima. Izinite, ali sto se tu vuce negativna konotacija? Zasto neko ne treba ako to zeli da se ponosi svojom sex. orijentacijom? Pa zar to nije deo one price o ponosu? Nonsense.

Paradu kao događaj podržavam ali veoma loše mišljenje imam o organizatorima Prajda jer se svake godine mesec dana pre šetnje sete da bi nešto mogli da rade, a zapravo ama baš ništa pametno za zajednicu ne urade. Ponašaju se kao da ne žive u Srbiji, nego u Švedskoj ili Švajcarskoj… A onda kada na primer ja dobijem batine, oni se ne sete ni da me pozovu i pitaju kako sam. I na kraju naprave problem zbog toga što je GSA organizovala protest ispred Vlade zbog napada na mene i optuže je da zato Prajd nije uspeo…

Ah, da. Sad malo pljunemo po neprijatelju. grow up ppl.

Problem naših LGBT organizacija je taj što se sve odvija u uskom krugu ljudi. Svi se trude da sve ostane u zajednici, nema mešanja sa strejt ljudima, nema neke šire edukacije ljudi o toleranciji i različitosti, a na kraju nema ni zajedništva. Samo podela i LGBT geto.

Eh da je to tako. Sigurno bi nam bilo bolje...

A o str8 gay aktivistima vec sam toliko rekao....

One more thing...

Isto tako, kada se govori o GSA, ne smemo da zaboravimo Borisa Milićevića koji je osnovao tu organizaciju i koji sada spretno pliva političkim vodama

[Sixto]

[/url]Vela, jesi ti platila trošarinu i vazdušarinu za GSA, kao što ti je traženo ?

Sad ce ona njima da otkuca statut na dvadeset gusto kucanih strana :seselj: ocas posla. Dzabe.

[Vel boy]

Miroslav Janković bi zaslužio više poštovanja i simpatija da je govorio mnoge ove stvari bar za vreme pok. Đinđića ili čak i Tadića. jer, reći u 2013-oj da se "Stanje ljudskih prava u Srbiji se bez sumnje poboljšava, iako možda ne na način i dinamikom kojom bi mi to želeli." u Srbiji u kojoj se u odnosu na npr. 2010-u stanje ljudskih prava zapravo pogoršalo, je ulepšavanje bez osnove. takođe, olako reći "iako možda ne na način i dinamikom kojom bi mi to želeli." i tek tako preći preko toga kao da su dinamika i načini manje važni, može samo neko kome lično ipak nisu ugrožena životna i ljudska prava a što je činjenica da njemu kao heteroseksualnoj, oženjenoj, roditeljskoj osobi nisu (uz svo dužno poštovanje što je saveznik gejevima).
dinamika je vrlo bitna jer su gej životi, kao i ljudski životi inače, pobogu, ograničenog trajanja, životno vreme ne čeka na dinamičniju dinamiku (kamo sreće da čeka), stoga dinamika jeste, nažalost, vrlo bitna i ne može se tek tako olako preći preko toga niti odmahnuti rukom.

primer koji je dao pripadnika Hare Krišna jeste vrlo dobar primer, ali ipak nije precizno ni tačno povezan s gej tematikom. jer, vrlo veliko je pitanje da li bi Života uopšte bio kompenzovan od strane Srbije da je Života gej ili bi ili trans, uz to što je Hare Krišna.

zatim, reći "Uvek će postojati oni koji krše ljudska prava, ima ih i u državama sa daleko razvijenijom demokratijom i dugom tradicijom prihvatanja različitosti."
- je vrlo rizično javno govoriti u Srbiji jer srpski antigeji, ali i obični o ljudskim pravima needukovani ljudi u Srbiji, upravo jedva čekaju da se uhvate za bilo koji i kakav inostrani, zapadni "materijal" da bi sami sebi opravdali nepoštovanja ili nemarnosti ljudskih prava u Srbiji.
jer, sigurno da se podrazumeva da ni na zapadu nije sjajno u vezi gej ljudskih prava, iako ni tada ne treba koristiti izražajnu konstrukciju koju je on upotrebio, jer se na zapadu mi NE MIRIMO ni s takvom konstrukcijom ni semantikom, jer, borimo se da NE bude uvek onih koji će, bar ne s odgovornih državnih i društvenih funkcija, da krše ljudske prava. želim da se vidi i čuje isto takvo NE MIRENJE s postojanjima državno ili društveno odgovornih funkcionera koji će ili bi da krše ljudska prava, i u Srbiji, a ne baš mirenje s tim.

dalje, reći u dačić-palma-sel(j)aković-tominoj Srbiji da "Iskreno verujem da se na svim nivoima granice pomeraju ka većim slobodama za građane." može samo neko ko bojim se ipak bira da zabije glavu u pesak kao noj. jer, tužne činjenice su da je Srbija u poslednjih dve-tri godine otišla unatraške u koštuničinskom smeru, a ne napred.
mediji, isto tako.
reći za kontroverznog B. M.-a ".... koji sada spretno pliva političkim vodama kao verovatno.....", opet, može samo neko ko deli njegovu političku kontroverznost spojenosti s virulentnim antigejima palmom, dačićem i sl., a ne stvarni gej ili pro-gej ljudskopravni aktivista.
jer, sigurno da B. M. zaslužuje pohvale za njegov rani, originalni, gej ljudskopravni aktivizam PRE njegovog priključivanja pretežno negativnoj stranci koja se samonaziva SPS, ali reći, bilo indirektno ili direktno, za B.M.-a da je učinio dobar izbor s tom političkom strankom ili da je ostao, još manje, postao dobar ili odličan gej ljudskopravni aktivista u toj i s tom političkom strankom, može samo neko ko ili nije upućen ili pak nažalost deli svojevrsni oportunizam B.M.-ovog prilično lošeg političkog izbora a koji graniči i dodiruje se s antigejnim.

[Vel boy]

[/url]
Sad ce ona ........ :seselj: .........

sel(j)akoviću forumski, uzdrži se od pripisivanja tvojih osobina meni.

[Sixto]

Naopako. Pa i Seselj ima bogatu bibliografiju poput tebe.
I on je imao naviku da opisujuci svoj rad na nekom podnesku skupstini na raspravu (poput ovih na forumu) kaze da je na 20+ gusto kucanih strana!

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0% ... 0%B5%D1%99" target="_blank

[Coryn Cral]

Moram se sloziti sa VelBoyinom.

[Vel boy]

[/url]Naopako. Pa i Seselj ima bogatu bibliografiju poput tebe.
I on je imao naviku da opisujuci svoj rad na nekom podnesku skupstini na raspravu (poput ovih na forumu) kaze da je na 20+ gusto kucanih strana!

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0% ... 0%B5%D1%99" target="_blank

svoje memoare o tvom vođi sačuvaj kao ispitanik za haaški sud, sixterko.