- 15 Avg 2008, 22:55
#1209820
15. avgust 2008. | Vasilij Golijanin | Standard
PEDERI ULAZE U PROGRAME SREDNJIH ŠKOLA
StandardUdruženja srpskih homoseksualaca započela su široku akciju čiji cilj je ulazak problematike te populacije u programe i udžbenike srednjih škola u Srbiji.
Sve je počelo kada je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić objavio pokretanje projekta jačanja tolerancije u srednjim školama pošto je ocenio da je ta populacija mladih najugroženija nasiljem i mržnjom i da joj treba pomoći da se „uključi u politički, socijalni i profesionalni život". Čiplić je najavio kako će, da bi akcija jačanja tolerancije u srednjim školama bila što efikasnija, njegovo ministarstvo tražiti pomoć i stručnih državnih službi i nevladinih organizacija.
Bilo je to dovoljno da Predrag Azdejković, prvi čovek Kvirija centra, nevladine organizacije koja se bori za ravnopravnost homoseksualaca, uputi apel Ministarstvu o uvođenju problematike homoseksualaca u srednjoškolsku nastavu.
- Ukoliko ne prihvati ovaj zahtev, Srbija će biti uskraćena za više desetina miliona evra pomoći iz fondova Evropske unije - tvrdi Azdejković.
On, međutim, kaže da to nije najveći problem i da je veća šteta od toga što će čitave generacije mladih u Srbiji ostati „netolerantne prema nejednakima" kakvi su Romi, osobe sa posebnim potrebama i homoseksualci.
Najavljujući planove Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Čiplić je obećao da će zaokružiti zakonski okvir za regulisanje pitanja ljudskih i manjinskih prava, gde će posebno mesto imati antidiskriminacioni zakon, u kome će se afirmisati tolerancija većine prema svim manjinama, a ne samo etničkim, što je do sada u Srbiji bilo u centru pažnje.
Azdejković tvrdi da je u Srbiji tolerancija prema etničkim manjinama mnogo veća od one koja se ispoljava prema seksualnim manjinama. On je rekao da se u zamljama EU u obrazovanju srednjoškolaca poklanja velika pažnja tom problemu.
- U EU - kaže on - vodi se računa o promociji tolerancije prema svim manjinskim grupama i prihvatanju različitosti, naročito u okviru obrazovnih institucija, budući da žele da od malih nogu nauče decu toleranciji.
Kao dobar primer širenja tolerancije kroz obrazovne institucije Azdejković navodi Holandiju, u kojoj se u udžbenicima za niže razrede porodica predstavlja slikama muškarca, žene i njihove dece, ali i dvojice muškaraca i njihove dece kao i dve žene i njihove dece.
- I pri tom su svi različite boje kože - kaže on.
Kada očekujete da će ravnopravnost seksualnog opredeljenja biti zastupljena u udžbenicima?
- Ako je ministar Čiplić najavio projekat u vreme letnjeg raspusta, možemo očekivati da će projekat početi u narednoj školskoj godini. Nadam se da gej i lezbijska populacija neće i ne sme biti izostavljena.
Kakve komentare u javnosti očekujete na tu inicijativu?
- Realno, očekujem negativne komentare. Oni će ići od ispiranja mozga deci o prozapadnim pričama koje su smislile zle nevladine organizacije i EU do toga da nam pederi vrbuju decu da i sama zastrane.
Šta je vaš odgovor na njih?
- Mene takvi komentari nerviraju jer su pokazatelj sveobuhvatne društvene netolerancije i neinteligencije tih komentatora. Nadam se da je vreme da država radi svoj posao.
Da li je, po vašem mišljenju, država do sada zatvarala oči pred netolerancijom?
- Naravno. Nasilnicima je posao da prete i tuku, a to Obraz i Nacionalni stroj konstantno čine jer im je to u opisu posla. Ali država, kojoj je u opisu posla da ih hapsi i kažnjava, svoj posao ne radi i time šalje poruku da je prihvatljivo biti nasilnik.
Da li najavu Ministarstva za ljudska prava vidite kao promenu kursa?
- Sada imamo jedno ministarstvo te iste države koje hoće da se bori protiv netolerancije i nasilja, tako da ne mogu da odolim a da se ne zapitam da li će ta kampanja za toleranciju biti samo još jedno u nizu zamazivanja očiju Evropi.
Kako vidite provođenje te ideje o toleranciji?
- Mislim da će tu biti mnogo teškoća. Zamišljam neku većinski srpsku varoš u koju odlazi predavač koji će pričati o toleranciji prema muslimanima, Romima, homoseksualcima i osobama sa invaliditetom i zamišljam s kojim će se predrasudama koje vladaju među decom o tim grupama sresti. Od toga da muslimani kolju, nabijaju na kolac i s vremena na vreme se dižu u vazduh, preko toga da Romi kradu, a homoseksualci pipaju decu i spopadaju pošten svet po parkovima.
Kako mislite da bi ta nastava mogla da se izvodi u tehničkom smislu?
- Još uvek ne znam šta će Ministarstvo konkretno raditi, koji mehanizam će koristiti, kakvu vrstu kampanje će sprovoditi i gde. Da li će to biti uopšte predavanja ili možda obrazovni film ili nešto treće.
Šta mislite da bi bilo najbolje, da se kampanja sprovodi u okviru predmeta građansko vaspitanje?
- Ne verujem. Čini mi se da je gostujući edukator koji ide po odeljenjima i jedan čas priča sa decom nešto mnogo bolje i efikasnije. Mada se meni više sviđa da to bude neki obrazovni film u kom pripadnici netolerancijom ugroženih grupa pričaju o tome kako im je bilo u srednjoj školi i kako ih je bolelo odbacivanje većine.
Šta se pokazalo kao najbolji pristup u zemljama koje se duže bave problemima tolerancije?
- U praksi se najboljim pokazao lični kontakt. Najviše predrasuda prema homoseksualcima imaju oni koji ne poznaju nijednu gej osobu niti lezbijku.
Kakva su vaša lična iskustva budući da se deklarišete kao gej?
- Na raznim seminarima na kojima sam učestvovao često su mi govorili da sam prvi gej kog su upoznali i da priče koje su čuli o homoseksualcima nisu istinite. Mislim da je to dobar mehanizam borbe protiv homofobije i predrasuda. Takođe treba obraditi transseksualnost i transrodnost jer mislim da i trans osobe trpe veliko nasilje tokom školovanja.
Ima li podataka o tome koliko je homoseksualaca među mladima?
- Ako uzmemo da gej-lezbijsku-biseksualnu-trans populaciju čini od pet do deset odsto stanovništa, slična je situacija i u školama. Mada meni ta priča o veličini gej populacije ide na nerve, jer bez obzira na veličinu, prava i ljudsko dostojanstvo te populacije moraju se poštovati.
Kako su izgledali vaši školski dani? Da li ste vi bili izloženi nasilju?
- Ja nisam najbolji primer, budući da su mi školski dani bili možda najbolji u životu. Možda zato što sam tada ostao bez oca, pa me iz sažaljenja nisu dirali, a možda što sam se družio sa najlepšim devojkama u školi, pa su ih preko mene muvali, tako da nisam imao neprijatnosti. Možda poneko dobacivanje i ogovaranje iza leđa.
Šta o tom vremenu kažu oni koji su bolji primer od vas?
- Moji gej poznanici su začuđeni kada im pričam kako mi je bilo dobro u srednjoj školi. Većini je to bio pakao. Maltretiranje u srednjoj školi mahom su doživljavali feminizirani gej muškarci jer su ih zbog takvog ponašanja, glasa ili hoda povezivali sa homoseksualcima. Muževni gej muškarci nisu doživeli šikaniranje jer ih niko po izgledu i ponašanju ne prepoznaje kao homoseksualce.
Kako se profesori u školama ponašaju prema takvoj deci?
- Često sami profesori šire homofobiju. Pričaju kako su homoseksualci bolesni ili iznose svoje političko mišljenje i šta sve ne. Homofobija je sveobuhvatni društveni problem koji nastaje u porodici, gaji se u školi i cveta svuda oko nas.
Verujete li da će najavljeni projekat imati učinak?
- Sve zavisi kako će biti realizovan. Kampanja o toleranciji Da komšiji krava bude živa i zdrava po meni je bila bacanje para. Jedini rezultat bile su šale tipa da komšiji krava bude živa i zdrava, a komšija nek crkne. Nadam se da ovaj projekat neće biti takav. Moram priznati da imam generalni problem kada je u pitanju reč tolerancija. Neke stvari se ne smeju tolerisati. Nasilje, govor mržnje, kršenje zakona, lopovluk ili bahatost ne smeju se tolerisati.
Da li ste zadovoljni odnosom medija prema gej populaciji?
- On se poboljšava. Kako pokazuju analize, u drugom tromesečju ove godine oboren je rekord po broju objavljenih tekstova o gej temama. Zadovoljan sam, ali su nam potrebni gej mediji. Ne postoji gej magazin, radio-emisija, ne postoji gej TV emisija.
Muka mi je od gej selebriti faca
Da li bi u projektu o toleranciji mogli da pomognu poznati gej Srbi koji bi govorili o svojim iskustvima?
- Muka mi je od tih gej poznatih faca koje non-stop demantuju da su gej. Oni su kukavice i ne zanimaju me. Ako im treba neko uverenje da nisu gej, evo ja ću lično da im potpišem i lupim pečat, pa neka se zakite.
Političari koji šire homofobiju
Koga biste sa javne scene u Srbiji vratili u srednju školu na časove seksualne tolerancije?
- Celu Supštinu bi trebalo vratiti u srednju školu, ali ne samo na časove tolerancije. Neki bi mogli i na časove srpskog jezika, istorije, muzičkog. Verujem da bi čak 99 odsto njih imalo jedinicu iz vladanja, a sigurni ponavljači su Velja Ilića, Dragan Marković Palma, Marijan Rističević, Nataša Jovanović, Dragan Šormaz. A tu su i radikali.
Vaša nevladina organizacija Kvirija podržala je LDP na izborima?
- Da, jer je LDP jedina stranka koja je otvoreno podržala gej i lezbijsku populaciju. Mi bismo podržali i neku drugu partiju, ali one ne žele našu podršku jer veruju da bi im to smanjilo rejting.
Ali radikalski funkcioneri su već nekoliko puta izjavljivali da gej i lezbijska populacija ne smeju biti diskriminisane?
- To su samo prazne reči, od toga nismo imali neke koristi. Istovremeno, DSS i NS su otvoreno homofobični. Ne mogu da razumem kako gej muškarci i lezbijke mogu biti članovi tih stranaka kad njihovi funkcioneri šire homofobiju. Ali ni aktivistima u SAD nije jasno kako neko može biti gej republikanac.
Srednjoškolci u Beogradu
17% nema problem da bude u društvu homoseksualne osobe
19% sažaljeva homoseksualne osobe
19% ima potrebu da pretuče homoseksualne osobe
16% oseća gađenje u društvu homoseksualnih osoba
Preuzeto sa : http://www.queeria.com/press.aspx?id=74 ... 824&page=1
PEDERI ULAZE U PROGRAME SREDNJIH ŠKOLA
StandardUdruženja srpskih homoseksualaca započela su široku akciju čiji cilj je ulazak problematike te populacije u programe i udžbenike srednjih škola u Srbiji.
Sve je počelo kada je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić objavio pokretanje projekta jačanja tolerancije u srednjim školama pošto je ocenio da je ta populacija mladih najugroženija nasiljem i mržnjom i da joj treba pomoći da se „uključi u politički, socijalni i profesionalni život". Čiplić je najavio kako će, da bi akcija jačanja tolerancije u srednjim školama bila što efikasnija, njegovo ministarstvo tražiti pomoć i stručnih državnih službi i nevladinih organizacija.
Bilo je to dovoljno da Predrag Azdejković, prvi čovek Kvirija centra, nevladine organizacije koja se bori za ravnopravnost homoseksualaca, uputi apel Ministarstvu o uvođenju problematike homoseksualaca u srednjoškolsku nastavu.
- Ukoliko ne prihvati ovaj zahtev, Srbija će biti uskraćena za više desetina miliona evra pomoći iz fondova Evropske unije - tvrdi Azdejković.
On, međutim, kaže da to nije najveći problem i da je veća šteta od toga što će čitave generacije mladih u Srbiji ostati „netolerantne prema nejednakima" kakvi su Romi, osobe sa posebnim potrebama i homoseksualci.
Najavljujući planove Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Čiplić je obećao da će zaokružiti zakonski okvir za regulisanje pitanja ljudskih i manjinskih prava, gde će posebno mesto imati antidiskriminacioni zakon, u kome će se afirmisati tolerancija većine prema svim manjinama, a ne samo etničkim, što je do sada u Srbiji bilo u centru pažnje.
Azdejković tvrdi da je u Srbiji tolerancija prema etničkim manjinama mnogo veća od one koja se ispoljava prema seksualnim manjinama. On je rekao da se u zamljama EU u obrazovanju srednjoškolaca poklanja velika pažnja tom problemu.
- U EU - kaže on - vodi se računa o promociji tolerancije prema svim manjinskim grupama i prihvatanju različitosti, naročito u okviru obrazovnih institucija, budući da žele da od malih nogu nauče decu toleranciji.
Kao dobar primer širenja tolerancije kroz obrazovne institucije Azdejković navodi Holandiju, u kojoj se u udžbenicima za niže razrede porodica predstavlja slikama muškarca, žene i njihove dece, ali i dvojice muškaraca i njihove dece kao i dve žene i njihove dece.
- I pri tom su svi različite boje kože - kaže on.
Kada očekujete da će ravnopravnost seksualnog opredeljenja biti zastupljena u udžbenicima?
- Ako je ministar Čiplić najavio projekat u vreme letnjeg raspusta, možemo očekivati da će projekat početi u narednoj školskoj godini. Nadam se da gej i lezbijska populacija neće i ne sme biti izostavljena.
Kakve komentare u javnosti očekujete na tu inicijativu?
- Realno, očekujem negativne komentare. Oni će ići od ispiranja mozga deci o prozapadnim pričama koje su smislile zle nevladine organizacije i EU do toga da nam pederi vrbuju decu da i sama zastrane.
Šta je vaš odgovor na njih?
- Mene takvi komentari nerviraju jer su pokazatelj sveobuhvatne društvene netolerancije i neinteligencije tih komentatora. Nadam se da je vreme da država radi svoj posao.
Da li je, po vašem mišljenju, država do sada zatvarala oči pred netolerancijom?
- Naravno. Nasilnicima je posao da prete i tuku, a to Obraz i Nacionalni stroj konstantno čine jer im je to u opisu posla. Ali država, kojoj je u opisu posla da ih hapsi i kažnjava, svoj posao ne radi i time šalje poruku da je prihvatljivo biti nasilnik.
Da li najavu Ministarstva za ljudska prava vidite kao promenu kursa?
- Sada imamo jedno ministarstvo te iste države koje hoće da se bori protiv netolerancije i nasilja, tako da ne mogu da odolim a da se ne zapitam da li će ta kampanja za toleranciju biti samo još jedno u nizu zamazivanja očiju Evropi.
Kako vidite provođenje te ideje o toleranciji?
- Mislim da će tu biti mnogo teškoća. Zamišljam neku većinski srpsku varoš u koju odlazi predavač koji će pričati o toleranciji prema muslimanima, Romima, homoseksualcima i osobama sa invaliditetom i zamišljam s kojim će se predrasudama koje vladaju među decom o tim grupama sresti. Od toga da muslimani kolju, nabijaju na kolac i s vremena na vreme se dižu u vazduh, preko toga da Romi kradu, a homoseksualci pipaju decu i spopadaju pošten svet po parkovima.
Kako mislite da bi ta nastava mogla da se izvodi u tehničkom smislu?
- Još uvek ne znam šta će Ministarstvo konkretno raditi, koji mehanizam će koristiti, kakvu vrstu kampanje će sprovoditi i gde. Da li će to biti uopšte predavanja ili možda obrazovni film ili nešto treće.
Šta mislite da bi bilo najbolje, da se kampanja sprovodi u okviru predmeta građansko vaspitanje?
- Ne verujem. Čini mi se da je gostujući edukator koji ide po odeljenjima i jedan čas priča sa decom nešto mnogo bolje i efikasnije. Mada se meni više sviđa da to bude neki obrazovni film u kom pripadnici netolerancijom ugroženih grupa pričaju o tome kako im je bilo u srednjoj školi i kako ih je bolelo odbacivanje većine.
Šta se pokazalo kao najbolji pristup u zemljama koje se duže bave problemima tolerancije?
- U praksi se najboljim pokazao lični kontakt. Najviše predrasuda prema homoseksualcima imaju oni koji ne poznaju nijednu gej osobu niti lezbijku.
Kakva su vaša lična iskustva budući da se deklarišete kao gej?
- Na raznim seminarima na kojima sam učestvovao često su mi govorili da sam prvi gej kog su upoznali i da priče koje su čuli o homoseksualcima nisu istinite. Mislim da je to dobar mehanizam borbe protiv homofobije i predrasuda. Takođe treba obraditi transseksualnost i transrodnost jer mislim da i trans osobe trpe veliko nasilje tokom školovanja.
Ima li podataka o tome koliko je homoseksualaca među mladima?
- Ako uzmemo da gej-lezbijsku-biseksualnu-trans populaciju čini od pet do deset odsto stanovništa, slična je situacija i u školama. Mada meni ta priča o veličini gej populacije ide na nerve, jer bez obzira na veličinu, prava i ljudsko dostojanstvo te populacije moraju se poštovati.
Kako su izgledali vaši školski dani? Da li ste vi bili izloženi nasilju?
- Ja nisam najbolji primer, budući da su mi školski dani bili možda najbolji u životu. Možda zato što sam tada ostao bez oca, pa me iz sažaljenja nisu dirali, a možda što sam se družio sa najlepšim devojkama u školi, pa su ih preko mene muvali, tako da nisam imao neprijatnosti. Možda poneko dobacivanje i ogovaranje iza leđa.
Šta o tom vremenu kažu oni koji su bolji primer od vas?
- Moji gej poznanici su začuđeni kada im pričam kako mi je bilo dobro u srednjoj školi. Većini je to bio pakao. Maltretiranje u srednjoj školi mahom su doživljavali feminizirani gej muškarci jer su ih zbog takvog ponašanja, glasa ili hoda povezivali sa homoseksualcima. Muževni gej muškarci nisu doživeli šikaniranje jer ih niko po izgledu i ponašanju ne prepoznaje kao homoseksualce.
Kako se profesori u školama ponašaju prema takvoj deci?
- Često sami profesori šire homofobiju. Pričaju kako su homoseksualci bolesni ili iznose svoje političko mišljenje i šta sve ne. Homofobija je sveobuhvatni društveni problem koji nastaje u porodici, gaji se u školi i cveta svuda oko nas.
Verujete li da će najavljeni projekat imati učinak?
- Sve zavisi kako će biti realizovan. Kampanja o toleranciji Da komšiji krava bude živa i zdrava po meni je bila bacanje para. Jedini rezultat bile su šale tipa da komšiji krava bude živa i zdrava, a komšija nek crkne. Nadam se da ovaj projekat neće biti takav. Moram priznati da imam generalni problem kada je u pitanju reč tolerancija. Neke stvari se ne smeju tolerisati. Nasilje, govor mržnje, kršenje zakona, lopovluk ili bahatost ne smeju se tolerisati.
Da li ste zadovoljni odnosom medija prema gej populaciji?
- On se poboljšava. Kako pokazuju analize, u drugom tromesečju ove godine oboren je rekord po broju objavljenih tekstova o gej temama. Zadovoljan sam, ali su nam potrebni gej mediji. Ne postoji gej magazin, radio-emisija, ne postoji gej TV emisija.
Muka mi je od gej selebriti faca
Da li bi u projektu o toleranciji mogli da pomognu poznati gej Srbi koji bi govorili o svojim iskustvima?
- Muka mi je od tih gej poznatih faca koje non-stop demantuju da su gej. Oni su kukavice i ne zanimaju me. Ako im treba neko uverenje da nisu gej, evo ja ću lično da im potpišem i lupim pečat, pa neka se zakite.
Političari koji šire homofobiju
Koga biste sa javne scene u Srbiji vratili u srednju školu na časove seksualne tolerancije?
- Celu Supštinu bi trebalo vratiti u srednju školu, ali ne samo na časove tolerancije. Neki bi mogli i na časove srpskog jezika, istorije, muzičkog. Verujem da bi čak 99 odsto njih imalo jedinicu iz vladanja, a sigurni ponavljači su Velja Ilića, Dragan Marković Palma, Marijan Rističević, Nataša Jovanović, Dragan Šormaz. A tu su i radikali.
Vaša nevladina organizacija Kvirija podržala je LDP na izborima?
- Da, jer je LDP jedina stranka koja je otvoreno podržala gej i lezbijsku populaciju. Mi bismo podržali i neku drugu partiju, ali one ne žele našu podršku jer veruju da bi im to smanjilo rejting.
Ali radikalski funkcioneri su već nekoliko puta izjavljivali da gej i lezbijska populacija ne smeju biti diskriminisane?
- To su samo prazne reči, od toga nismo imali neke koristi. Istovremeno, DSS i NS su otvoreno homofobični. Ne mogu da razumem kako gej muškarci i lezbijke mogu biti članovi tih stranaka kad njihovi funkcioneri šire homofobiju. Ali ni aktivistima u SAD nije jasno kako neko može biti gej republikanac.
Srednjoškolci u Beogradu
17% nema problem da bude u društvu homoseksualne osobe
19% sažaljeva homoseksualne osobe
19% ima potrebu da pretuče homoseksualne osobe
16% oseća gađenje u društvu homoseksualnih osoba
Preuzeto sa : http://www.queeria.com/press.aspx?id=74 ... 824&page=1
