- 13 Avg 2008, 10:58
#1207367
Na B92 blogu je izašao tekst o ovogodišnjem Europrajdu koji se održao u Štokholmu (Švedska). Pratio ga je Goran Miletić, pa evo njegovih utisaka i malo fotki ... 
Ko to tamo paradira ?
Niko kao TANJUG ume tako dobro da „pusti" tekst koji se odnosi na ljudska prava u nekoj drugoj zemlji sveta, a da je poruka ama baš uvek da je u Srbiji sve OK na ovom polju. Nekada je to bizarno (UN Komitet kritikuje Austriju zbog kršenja ženskih prava), nekada vrlo navijački (Italija je 24 zemlja koja ratifikovala Lisabonski sporazum, ali IPAK neće stupiti na snagu), a nekada posve bezobrazno. Jedan od poslednjih tekstova na B92 pre nego što sam krenuo u Stockholm pre dve nedelje, na stranici „ŽIVOT" odnosio se na ono što sam lično imao prilike da vidim - Europride 2008 u Stockholmu (ili Štokholmu). Tekst je napisao Svetislav Maksović. Prema njegovim rečima, Europride 2008 je NEOBIČNA, „prilično dugotrajna fešta", da je cilj onih koji učestvuju da dokažu „da nisu nikakvi čudaci", a ceo tekst nas kroz (tačne činjenice) ipak navodi na to da je sve što se odigrava u Švedskoj nekakva velika „egzotika". Na dan održavanja, BETA je takođe „pustila" vest o Prajdu, očigledno na brzinu napisanu sa gomilom netačnih podataka.
Dakle, nekoliko činjenica:
1. Svašta se može reći za PRIDE ove godine, ali nikako da je nešto neobično.
2. Sponzori su bili od ovdašnjeg „gradskog saobraćajnog preduzeća" do jednog velikog kazina, preko banke „Swedebank" pa do mnogih drugih. O nekomercijalnim sponzorima i partnerima bi se moglo napisati 10 blogova. Svako od ovih partnera imao je ogroman štand u tzv. „Pride park" (park u centru Stockholma, sa štandovima i dve ogromne bine - jedna je bolja nego npr. Exit main stage). Pomenuto saobraćajno preduzeće na baš baš baš svakom autobusu ima po dve „gej zastave" (zastava duginih boja).
3. Većina prodavnica u gradu u izlozima imala je jedan deo koji je u duginim bojama ili potpuno dizajniran ne temu Prajda.
4. Svih 10tak dana postojali su Pride House (zamislite kad bi ceo Dom Omladine bio 10 dana „poprište" stotine seminara) i Pride Park (zamislite beogradski Tašmajdan sa štandovima, binama, programom preko dana i noći).
5. Prema mojim procenama (odokativna metoda) najmanje 1/3 posetilaca su ljudi koji nisu deo LGBT zajednice. Zaista veliki broj ljudi u Pride Park je dolazio sa decom (u kolicima i „za ruku). Kolege mi objašnjavaju da svi u društvu (bez obzira na političku pripadnost) smatraju da je veoma važno od malena deci objasniti „različitost". Smeju se kada im kažem da je u Srbiji glavni argument protiv Prajda kako je strašno što bi „naša deca to mogla da vide".
6. U tekstu novinara TANJUG-a se pominje učešće policije i vatrogasaca kao neka totalna egzotika. Dakle, štand policije je prilično velik, a sav materijal koji dele je pod sloganom „Being yourself is not a crime !" (Biti ono što jesi nije zločin), a materijale dele policajci u uniformama, pričaju sa ljudima koji prolaze itd. U blizini je bio i štand Švedske armije, gde vojnici/oficiri takođe ćaskaju sa onima koji su zainteresovani. Na štandu vatrogasaca su se nalazila i dvoja vatrogasna kola, pa su zainteresovani mogli da isprobaju i famozne merdevine. Naravno da na ovim i drugim štandovima nisu bili samo gejevi i lezbejke, naprosto tu su bili i oni koji podržavaju, oni koje zanima itd.
7. Prema procenama, bilo je oko pola miliona ljudi koji su na bilo koji način učestvovali. Koliko sam ja shvatio oko 100.000 je učestvovalo na samom maršu, dok su ostatak činili građani koji su stajali, tapšali, gledali itd. Ne, to nisu bili „slučajni prolaznici", jer slučajni prolaznici neće stajati na jednom mestu i čekati da svih 176 kamiona/vozila/grupa koji su bili prijavljeni prođu. Vremenski, ako ste stajali na jednom mestu, kolona je od početka do kraja prolazila skoro 5 sati.
8. Iako su izveštaji fokusirani na slike travestita ili drag queens, ogromna većina učesnika je bila u „nečem drugom". To je bila ili neka druga zanimljiva odeća ili radna odeća ili nešto treće. Očigledno da se i time slala ona prava poruka.
9. U defileu je bilo dosta udruženja npr. Gej stomatolozi, Gej lekari, Gej „radnici u Crkvi" itd. Bilo je i veoma mnogo firmi/sindikata/političkih partija npr. Kompnija koja se bavi obezbeđenjem aerodroma u Stockholmu. Što se tiče partija, svi su itekako marširali, sem Hrišćansko- demokratske partije (24 poslanika od 349). Najistaknutija je bila (gle čuda) Konzervativna partija, koja je jedna od trenutno vladajućih (Karl Bildt dolazi upravo iz ove partije).
10. Sem „defilea" koji je bio u subotu, cele nedelje su se održavale stotine različitih seminara na razne teme. Naravno, mnoge od njih su organizovale i organizacije koje nisu LGBT već žele da doprinesu koliko mogu (slučaj organizacije u kojoj radim). Seminar koji sam ja moderirao se odnosio na to koliko organizacije za ljudska prava mogu da pomognu i koliko javne ličnosti i oni koji nisu u LGBT zajednici mogu pomoći u promociji LGBT prava. Pored mene, govorile su gošće iz Kirgistana i Rusije. Za razliku od Balkana gde „niko nikad nema pitanja", u Švedskoj ljudi uvek pitaju i uvek se interesuju da čuju nešto, bez obzira odakle dolazite.
11. Najveći aplauz su dobili policajci i roditelji koji su ponosni na svoje gej decu. I jednih i drugih je bilo mnogo.
12. Betina vest o tome kako je Prajd bio održan "pod jakim policijskim obezbeđenjem" je naravno potpuna glupost. Policija jeste bila tu, jeste obezbeđivala, ali svakako nisu bili na svakom ćošku. Na mestu na kome sam stajao sa kolegama, nekoliko policajaca je prošlo samo jednom u tih 5 sati. Nikakvog "jakog obezbeđenja" nije bilo.
Sve u svemu, Prajd u Stockholmu nije bio nikakva egzotika niti nekakvo čudo gde homoseksualci šetaju u nekom GHETO fazonu. To je bila podrška osnovnom ljudskom pravu na slobodu izražavanja i okupljanja. U Srbiji toga nema.
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/344/3344.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/345/3345.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/346/3346.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/347/3347.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/348/3348.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/349/3349.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/350/3350.JPG
Ko to tamo paradira ?
Niko kao TANJUG ume tako dobro da „pusti" tekst koji se odnosi na ljudska prava u nekoj drugoj zemlji sveta, a da je poruka ama baš uvek da je u Srbiji sve OK na ovom polju. Nekada je to bizarno (UN Komitet kritikuje Austriju zbog kršenja ženskih prava), nekada vrlo navijački (Italija je 24 zemlja koja ratifikovala Lisabonski sporazum, ali IPAK neće stupiti na snagu), a nekada posve bezobrazno. Jedan od poslednjih tekstova na B92 pre nego što sam krenuo u Stockholm pre dve nedelje, na stranici „ŽIVOT" odnosio se na ono što sam lično imao prilike da vidim - Europride 2008 u Stockholmu (ili Štokholmu). Tekst je napisao Svetislav Maksović. Prema njegovim rečima, Europride 2008 je NEOBIČNA, „prilično dugotrajna fešta", da je cilj onih koji učestvuju da dokažu „da nisu nikakvi čudaci", a ceo tekst nas kroz (tačne činjenice) ipak navodi na to da je sve što se odigrava u Švedskoj nekakva velika „egzotika". Na dan održavanja, BETA je takođe „pustila" vest o Prajdu, očigledno na brzinu napisanu sa gomilom netačnih podataka.
Dakle, nekoliko činjenica:
1. Svašta se može reći za PRIDE ove godine, ali nikako da je nešto neobično.
2. Sponzori su bili od ovdašnjeg „gradskog saobraćajnog preduzeća" do jednog velikog kazina, preko banke „Swedebank" pa do mnogih drugih. O nekomercijalnim sponzorima i partnerima bi se moglo napisati 10 blogova. Svako od ovih partnera imao je ogroman štand u tzv. „Pride park" (park u centru Stockholma, sa štandovima i dve ogromne bine - jedna je bolja nego npr. Exit main stage). Pomenuto saobraćajno preduzeće na baš baš baš svakom autobusu ima po dve „gej zastave" (zastava duginih boja).
3. Većina prodavnica u gradu u izlozima imala je jedan deo koji je u duginim bojama ili potpuno dizajniran ne temu Prajda.
4. Svih 10tak dana postojali su Pride House (zamislite kad bi ceo Dom Omladine bio 10 dana „poprište" stotine seminara) i Pride Park (zamislite beogradski Tašmajdan sa štandovima, binama, programom preko dana i noći).
5. Prema mojim procenama (odokativna metoda) najmanje 1/3 posetilaca su ljudi koji nisu deo LGBT zajednice. Zaista veliki broj ljudi u Pride Park je dolazio sa decom (u kolicima i „za ruku). Kolege mi objašnjavaju da svi u društvu (bez obzira na političku pripadnost) smatraju da je veoma važno od malena deci objasniti „različitost". Smeju se kada im kažem da je u Srbiji glavni argument protiv Prajda kako je strašno što bi „naša deca to mogla da vide".
6. U tekstu novinara TANJUG-a se pominje učešće policije i vatrogasaca kao neka totalna egzotika. Dakle, štand policije je prilično velik, a sav materijal koji dele je pod sloganom „Being yourself is not a crime !" (Biti ono što jesi nije zločin), a materijale dele policajci u uniformama, pričaju sa ljudima koji prolaze itd. U blizini je bio i štand Švedske armije, gde vojnici/oficiri takođe ćaskaju sa onima koji su zainteresovani. Na štandu vatrogasaca su se nalazila i dvoja vatrogasna kola, pa su zainteresovani mogli da isprobaju i famozne merdevine. Naravno da na ovim i drugim štandovima nisu bili samo gejevi i lezbejke, naprosto tu su bili i oni koji podržavaju, oni koje zanima itd.
7. Prema procenama, bilo je oko pola miliona ljudi koji su na bilo koji način učestvovali. Koliko sam ja shvatio oko 100.000 je učestvovalo na samom maršu, dok su ostatak činili građani koji su stajali, tapšali, gledali itd. Ne, to nisu bili „slučajni prolaznici", jer slučajni prolaznici neće stajati na jednom mestu i čekati da svih 176 kamiona/vozila/grupa koji su bili prijavljeni prođu. Vremenski, ako ste stajali na jednom mestu, kolona je od početka do kraja prolazila skoro 5 sati.
8. Iako su izveštaji fokusirani na slike travestita ili drag queens, ogromna većina učesnika je bila u „nečem drugom". To je bila ili neka druga zanimljiva odeća ili radna odeća ili nešto treće. Očigledno da se i time slala ona prava poruka.
9. U defileu je bilo dosta udruženja npr. Gej stomatolozi, Gej lekari, Gej „radnici u Crkvi" itd. Bilo je i veoma mnogo firmi/sindikata/političkih partija npr. Kompnija koja se bavi obezbeđenjem aerodroma u Stockholmu. Što se tiče partija, svi su itekako marširali, sem Hrišćansko- demokratske partije (24 poslanika od 349). Najistaknutija je bila (gle čuda) Konzervativna partija, koja je jedna od trenutno vladajućih (Karl Bildt dolazi upravo iz ove partije).
10. Sem „defilea" koji je bio u subotu, cele nedelje su se održavale stotine različitih seminara na razne teme. Naravno, mnoge od njih su organizovale i organizacije koje nisu LGBT već žele da doprinesu koliko mogu (slučaj organizacije u kojoj radim). Seminar koji sam ja moderirao se odnosio na to koliko organizacije za ljudska prava mogu da pomognu i koliko javne ličnosti i oni koji nisu u LGBT zajednici mogu pomoći u promociji LGBT prava. Pored mene, govorile su gošće iz Kirgistana i Rusije. Za razliku od Balkana gde „niko nikad nema pitanja", u Švedskoj ljudi uvek pitaju i uvek se interesuju da čuju nešto, bez obzira odakle dolazite.
11. Najveći aplauz su dobili policajci i roditelji koji su ponosni na svoje gej decu. I jednih i drugih je bilo mnogo.
12. Betina vest o tome kako je Prajd bio održan "pod jakim policijskim obezbeđenjem" je naravno potpuna glupost. Policija jeste bila tu, jeste obezbeđivala, ali svakako nisu bili na svakom ćošku. Na mestu na kome sam stajao sa kolegama, nekoliko policajaca je prošlo samo jednom u tih 5 sati. Nikakvog "jakog obezbeđenja" nije bilo.
Sve u svemu, Prajd u Stockholmu nije bio nikakva egzotika niti nekakvo čudo gde homoseksualci šetaju u nekom GHETO fazonu. To je bila podrška osnovnom ljudskom pravu na slobodu izražavanja i okupljanja. U Srbiji toga nema.
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/344/3344.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/345/3345.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/346/3346.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/347/3347.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/348/3348.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/349/3349.JPG
http://blog.b92.net/user_stuff/upload/350/3350.JPG
