- 23 Sep 2007, 17:37
#907259
http://www.danas.co.yu/20070922/ekonomija1.html#0
INTERVJU
Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge kompanije Telekom Srbija
Uvođenje IP televizije uznemirilo SBB
Demonopolizacija fiksne telefonije biće višestruko korisna: Igor Jecl
Ivan Radak
Kablovski operater SBB uputio je prošle nedelje Agenciji za telekomunikacije zahtev za dozvolu pružanja usluga u fiksnoj telefoniji čije bi izdavanje konačno ukinulo monopol i u ovoj oblasti telekomunikacija. Jedini operater, Telekom Srbija, često se našao na meti kritika da zbog monopolskog položaja građani ne dobijaju kvalitetne usluge, da ne mogu da koriste VOIP, ili da plaćaju skup Internet. Mnogi očekuju da se Telekom svoje pozicije neće lako odreći.
- Možda će vam zvučati čudno, ali moje mišljenje je da će demonopolizacija fiksne telefonije biti višestruko korisna, kako za krajnje korisnike, tako i za Telekom. Konkurencija samo podstiče razvoj i kvalitet usluga i apsolutno nije tačna činjenica da se plašimo uvođenja novog operatera - kaže na početku razgovora za Danas Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge u kompaniji Telekom Srbija.
Prvi tarifni paket u fiksnoj telefoniji
- Telekom Srbija ponudiće u oktobru svim građanima paket po ceni od 1.999 dinara bez PDV-a u koji će biti uključen niz pogodnosti kao što su potpuno besplatni pozivi fiksnim telefonom prema drugim fiksnim brojevima u lokalu, pristup Internetu putem ADSL s protokom od 512 Kbs, kao i mogućnost pozivanja pet brojeva mobilnih telefona po želji u mreži MTS po ceni od 4,9 dinara po minuti bez PDV-a. Takođe, u okviru paketa građani će dobiti mogućnost da kupe laptop na 12 rata čija ukupna cena neće preći više od 300 evra - kaže Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge kompanije Telekom Srbija.
Koliko će izdavanje druge licence ugroziti rezultate Telekoma, s obzirom na to da najveće prihode ostvarujete od fiksne telefonije? Koliko Vas brine potez SBB?
Konkurencija kablovskoj televiziji
IP televizija tehnološki je noviji i napredniji način distribucije TV i drugih video sadržaja u odnosu na kablovsku televiziju. Korisnik može da dobije stotinu programa po želji, DVD kvalitet slike, mogućnost pretraživanja i gledanja emisija koje su mu eventualno promakle, simultano gledanje više programa, digitalno snimanje emisija, jednostavnu evidenciju potrošnje i mnoge druge pogodnosti, a sve preko telefonskog kabla. Posebno zanimljiva usluga je "film na zahtev" (Video on demand), gde korisnik od provajdera može da rentira film po želji i da ga odmah gleda. Uz televizijski program korisnik dobija i širokopojasni Internet i telefoniranje preko Internet protokola koje je jeftinije u odnosu na standardno. Telekom Srbija planira da pusti IPTV u martu sledeće godine u svim većim gradovima.
- Mislim da je reč o obrnutoj situaciji. Podsetio bih da je upravo Telekom srušio monopol Mobtela i da smo 2001. krenuli od nule da bismo za samo nekoliko godina preuzeli tržište. Trenutno SBB ima dominantnu poziciju na tržištu kablovske televizije i čini mi se da su shvatili da će realizacijom našeg plana uvođenja IP televizije, koja je tehnološki daleko superiornija od kablovske TV, kao i uvođenja IP telefonije, njihova monolitna pozicija biti poprilično uzdrmana. Ulaskom Telekoma u njihovo tržište prinudićemo SBB da smanji cene pretplate kablovske televizije koje su danas, da budem iskren, preterano visoke. Dakle, utakmica će biti na njihovom terenu i, naravno, da ih je to uznemirilo. Što se tiče ulaska SBB u fiksnu telefoniju interesantno je da nikada nisu pomenuli činjenicu da na osnovu ugovora o zakupu naše infrastrukture po kojoj puštaju TV signal Telekomu moraju da obezbede mogućnost pružanja kablovske telefonije njihovim korisnicima. Moram da priznam da u odnosu na pokojni Mobtel SBB ima strane ulagače koji predstavljaju elitu američkog i evropskog kapitala i ne verujem da će praviti velike greške. Utakmica će biti napeta, ali očekujem fer igru.
Koliko Telekom investira u unapređenje fiksne mreže?
- Investicije u fiksnu mrežu bile su veoma značajne u poslednjih šest godina. Samo u toku prošle godine investirano je 15,5 milijardi dinara u fiksnu, a sedam milijardi dinara u mobilnu mrežu. Velike investicije su u fiksnoj mreži neophodne, jer poslednjih 20 godina nije ulagano u nju, te su sada potrebni ozbiljni zahvati kako bi se ta mreža sanirala, digitalizovala i osposobila za pristup novim tehnologijama što većeg broja korisnika. I ove godine su predviđena značajna sredstva kako bi se maksimalno ubrzala modernizacija mreže.
Ministarstvo za telekomunikacije najavilo je izdavanje licenci za fiksnu telefoniju i putem bežične WIMAX tehnologije. Kako komentarišete taj potez? Kada će biti završena digitalizacija mreže i kada će svi građani dobiti mogućnost da imaju telefon?
- Fiksna telefonija je još uvek u usponu zbog izuzetno niskih cena. Telekom primenjuje nove tehnologije kao što je CDMA, koje će omogućiti rešavanje zahteva i u sredinama u kojima je veoma teško obezbediti kablovsku infrastrukturu. Žao mi je samo što nismo dobili licencu za WIMAX tehnologiju koja bi brzo rešila, ne samo zahteve za novim priključcima i rešavanje dvojnika, već bi se ujedno obezbedio i širokopojasni bežični Internet. Nije mi jasno zbog čega se Telekomu, koji već ima licencu za pružanje usluga fiksne telefonije, ne obezbedi mogućnost primene novih tehnologija, već se ta opcija čuva za uvođenje konkurencije. A da ne govorim da su pri tom izdate neke privremene licence nekim malim privatnim preduzećima. Ovim se prvenstveno nanosi šteta korisnicima koji bi mogli da dobiju usluge fiksne telefonije bez čekanja, ali se ujedno i Telekom stavlja u neravnopravan položaj jer nam se onemogućava brzi razvoj fiksne telefonije i završetak digitalizacije. Kada se novom operateru dodeli licenca za pružanje fiksne telefonije, neka i on uvede WIMAX pod istim uslovima. Liberalizacijom tržišta neće automatski doći do pada cena impulsa, pogotovo ne u domaćem saobraćaju. To je praktično nemoguće jer su cene danas toliko niske da je sledeća granica nula dinara. Danas u slabijoj tarifi između dva fiksna telefona sat razgovora košta 9 dinara. Ali, u okviru posebnih paketa moguće je obezbediti korisnicima i da besplatno telefoniraju. Već od oktobra Telekom će izaći na tržište s takvom ponudom. Niže cene osetiće oni koji zovu inostranstvo, kao i biznis korisnici. Takođe, nerealno je očekivati da operateri koji dobiju licencu za fiksnu telefoniju postave infrastrukturu u ruralnim krajevima jer im se to ne isplati. Da smo dobili licencu za WIMAX kada smo je tražili do kraja sledeće godine bi bila završena digitalizacija, imali bismo oko tri miliona priključaka i svi bi dobili mogućnost da imaju telefon i da pristupe širokopojasnom Internetu.
Kako komentarišete tvrdnje da smo treći otpozadi u Evropi po pristupu širokopojasnom Internetu? Mnogi za spor razvoj informatičkog društva i mali broj korisnika Interneta delimično krive i monopolski položaj Telekoma.
- Ne postoji monopol na Internet tržištu. Štaviše, jedna od glavnih karakteristika Internet tržišta u Srbiji jeste veoma kasni ulazak Telekoma Srbija u maloprodaju Internet usluga. Aktuelni predlog poslovnog plana Telekoma Srbija predviđa da krajem 2008. broj instaliranih ADSL portova dostigne 500.000, te uz neminovan rast broja korisnika kablovskog Interneta, kojih bi prema optimističnim procenama trebalo da bude oko 200.000, dolazimo do brojke od 700.000 korisnika širokopojasnog Interneta, što uz predviđeni porast broja fiksnih pretplatnika na tri miliona predstavlja pokrivenost od 23,3 odsto i to bi nas stavilo rame uz rame sa stanjem u najrazvijenijim evropskim državama na početku 2007.
Zvanični podaci pokazuju da samo 18,5 odsto domaćinstava ima pristup Internetu, a da ga skoro 70 odsto građana nikada nije koristilo.
- Mislim da Telekom Srbija ima veoma relevantne podatke o korišćenju Interneta, s obzirom na to da se veliki deo saobraćaja obavlja preko naše infrastrukture. Trend porasta broja korisnika Interneta je oko 70.000 novih korisnika svakih šest meseci, pa se broj osoba koji imaju pristup Internetu danas može proceniti na sledeći način: oko 600.000 domaćinstava ima pristup Internetu putem dial-up veze, oko 90.000 domaćinstava putem ADSL-a, oko 80.000 domaćinstava putem kablovskog modema i oko 10.000 domaćinstava putem bežičnih mreža. Procena je, dakle, da skoro 800.000 domaćinstava ima pristup Internetu što, uz procenu da računar koriste dva člana domaćinstva, znači da oko 1,6 miliona osoba ima pristup Internetu. Kada se na ovu brojku dodaju đaci i studenti, kao i zaposleni koji Internetu pristupaju iz obrazovnih ustanova i s posla, verovatno se bližimo brojci od dva miliona osoba. Ako usvojimo da Srbija ima oko osam miliona stanovnika, dolazimo do odličnog podatka da su Internet sadržaji na razne načine dostupni za 25 odsto populacije, što je značajno čak i u okvirima svih članica Evropske unije. Ukoliko, s druge strane, usvojimo da u Srbiji ima oko 2,9 miliona fiksnih telefonskih priključaka u radu i oko 180.000 širokopojasnih priključaka, opet dolazimo do solidnog procenta korišćenja brzog Interneta od 6,2 odsto u odnosu na broj instaliranih telefonskih priključaka, što je u rangu Grčke, Slovačke i Poljske, a približavamo se nivou Kipra, Mađarske, Litvanije, Letonije i Češke s početka 2007.
Ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić nedavno je izjavila da građani skupo plaćaju Internet. Ima li prostora za pojeftinjenje?
- Poređenje cena sličnih usluga kod dominantnih operatera u regionu uvek daje puno korisnih podataka. Ako uporedimo cenu ADSL flat paketa možemo da vidimo da je ponuda Telekoma jedna od najpovoljnijih u okruženju. Često se čuje kako u nekim razvijenim zemljama možete dobiti i 10Mbs za istu cenu. Međutim, zaboravlja se da je u tim zemljama pretplata minimum 15 evra mesečno, a da je prosečan telefonski račun korisnika koji imaju širokopojasni Internet oko 40 evra mesečno. Verujem da onaj ko može da potroši najmanje 40 evra na telefon verovatno želi 10Mbs Interneta, ali koliko je takvih ljudi u Srbiji gde je pretplata niža od jednog evra, a prosečan račun manji od 10 evra. Čak 42 odsto tržišta plaća telefonski račun manje od 400 dinara. Tehnološki smo spremni da sutra uvedemo brzinu od 10Mbs, ali je pitanje zrelosti tržišta i tarifnog sistema. U Srbiji je samo dvadesetak velikih biznis klijenata tražilo brzinu od 10Mbs. Danas ne postoji video igrica, niti video ili audio sadržaj koji ne može kvalitetno da se gleda na personalnom kompjuteru s brzinom od 1,5 Mbs, koliko sada imamo u ponudi. Sledeće godine uvodimo i IPTV, dakle još veće brzine koje su potrebne za emitovanje TV programa preko telefonskog priključka, ali i za tako sofisticiranu uslugu je dovoljno 4Mbs. Verujem da ćemo razvojem novih aplikacija doći do momenta kada će nam biti potrebno i 10Mbs za kućnu upotrebu, ali to prvenstveno zavisi od investicija koje će država uraditi u cilju razvoja informatičkog društva. Problem je što ne vidimo strategiju države za razvoj informatičkog društva. Razvijene zemlje su subvencionisale razvoj jer su znale šta žele. To može da se uradi i u Srbiji kroz, recimo, smanjenje PDV-a ili carina na uvoz opreme. Treba znati da nas mrežna oprema košta isto koliko i, recimo, Britance, te je veoma teško sniziti cene. Ono što možemo da učinimo je povećanje protoka po istoj ceni, što smo nedavno i učinili, zbog toga što protok malo utiče na ukupnu cenu. Međutim, potrebno je da dovršimo započete investicije u mrežnoj infrastrukturi na celoj teritoriji Srbije kako bi se te brzine i dalje povećavale.
kako covek zna da prica bajke za medije!!!
a istina...
http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=12162
Blic, 2. septembar 2007.
Zbog besparice i monopola mnogi građani su u tehnološkoj izolaciji
Telefon čeka 337 hiljada ljudi
Autor: K. Preradović
U eri modernih tehnologija i internet komunikacije, čak 337.000 pojedinaca ili preduzeća u Srbiji čeka na fiksni telefon. Upravo ovoliki broj zahteva (336.964) za uvođenje fiksne telefonske linije podnet je „Telekomu Srbija“, a neki od njih na rešenje čekaju i po osam godina.
Tako je direktor valjevskog „Telekoma“ Miroslav Gajić nedavno priznao da je najstariji nerešeni zahtev za telefon podnet u Valjevu još 1999, a kao glavni razlog spore telefonizacije naveo je manjak novca. Uz Valjevo, problematični su i Šabac sa 13.000 zahteva, Kruševac i Sremska Mitrovica sa 15.000 i Pančevo sa čak 17.000 zahteva za uvođenje telefonske linije. Najveći problem je ipak u Beogradu , u čijem gradskom jezgru nedostaje oko 60.000 linija, a u prigradskim naseljima još oko 40.000 fiksnih linija.
Nedovoljnu ažurnost „Telekoma“ u fiksnoj telefoniji, Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta Srbije, ocenjuje kao posledicu monopola koji će ova kompanija, po državnoj strategiji, imati do 2010. godine.
- S druge strane, imate brz razvoj „Telekoma“ u mobilnoj telefoniji, jer je tamo jaka konkurencija i traje neprekidna utakmica - kaže Marković, ukazujući na probleme ukrštenog finansiranja u „Telekomu“, gde se novac preliva između tri delatnosti (fiksne, mobilne telefonije i interneta).
- Nama je neophodna liberalizacija tržišta fiksne telefonije, jer se samo kroz konkurenciju može doći do bolje usluge. Republička agencija za telekomunikacije mogla bi sutra da raspiše tender za novog fiksnog operatera i verujem da bi bilo zainteresovanih, ali Vlada to neće dozvoliti, jer je namerila da izvlači profit iz „Telekoma“ barem do 2010. - kaže Marković.
On podseća da su ljudi koji danas nemaju fiksni telefon lišeni ne samo usluge telefoniranja i korišćenja faksa, već uglavnom i interneta, jer je kablovski internet dostupan jako malom broju ljudi.
U „Telekomu“ nemaju podatak o prosečnoj dužini čekanja na telefonski priključak jer su, kako kaže Vojislav Stojiljković, šef službe za korisničke centre u „Telekomu“, razlike velike od slučaja do slučaja.
- Kad je u pitanju gradsko područje, zahtev korisnika se realizuje za nedelju dana, a nekada i manje, a kada su u pitanju ruralna područja, onda se čeka mnogo više. Tačno je da ima zahteva iz 1999. i 2000. godine, i oni su uglavnom iz ruralnih područja.
U takvim područjima je potrebno izvoditi obimne i veoma skupe radove, a ponekad pokušavamo da rešimo zahteve korisnika i drugačijim pristupnim tehnologija poput WLL - bežičnim pristupom. Do sada smo na takav način realizovali zahteve korisnika u Sjenici, Tutinu, Koštunićima, Ivanjici, okolini Čačka i Zemun polja - kaže Stojiljković.
Od početka ove godine do danas rešeno je oko 80.000 zahteva, a u 2008. je planirano da se uvede još oko 160.000 novih telefonskih priključaka.
U Republičkoj agenciji za telekomunikaciju, zaduženoj za praćenje i kontrolu rada „Telekoma“, kažu da su zadovoljni funkcionisanjem fiksne mreže.
- Znamo da u fiksnoj telefoniji postoje određeni problemi, ali ne treba zaboraviti da imamo izuzetno visok stepen digitalizacije mreže, od oko 90 odsto - kaže dr Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a. Janković je pun razumevanja za objektivne probleme „Telekoma“ pri uvođenju novih linija jer je, kako kaže, to skupa investicija. Zato u Agenciji već rade na rebalansu postojećeg tarifnog sistema i povećanju telefonske pretplate.
Prihod „Telekoma“ od fiksne telefonije od 430 miliona evra u 2006, Janković ne smatra dovoljnim da se pokriju troškovi uvođenja novih linija i digitalizacije.
- Ako „Telekom“ treba da izdvoji u proseku 1.000 evra za svaku novu digitalnu liniju, onda bi uvođenje 350.000 novih linija koštalo oko 350 miliona evra. To je sa sadašnjim prihodima nemoguće. Zato je nužna promena tarifa i poskupljenje impulsa - kaže Janković.
Skuplje
Predlog Agencije za telekomunikaciju biće da, umesto sadašnje dve zone, cela Srbija postane jedna zona, što neminovno znači poskupljenje impulsa. Uz to , ići će se i na povećanje pretplate, sa sadašnjeg 1 evra (74,75 dinara) na 5-6 evra.
- Telefon ne može biti socijalna kategorija. Evropski prosek pretplate je od 15 do 20 evra. Mi ne možemo ići na tu cenu, ali od januara možemo ići s postepenim povećanjem pretplate. Realna cena pretplate je oko 5-6 evra, pošto vidimo da građani imaju mogućnosti da plate. Agencija je već napravila radnu grupu i očekujemo da ćemo do kraja godine izaći s predlogom povećanja pretplate i novim zonama - kaže Janković.
Najava ministarke
Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije Aleksandra Smiljanić je pre nekoliko dana najavila da će se do kraja godine izdati licence za bežični pristup „vimaks“ tehnologiji, koja će ruralnim krajevima Srbije omogućiti telefoniranje i pristup internetu.
Preko 255.000 dvojnika
U Srbiji trenutno postoji 255.456 dvojnika i oni iziskuju i najveća ulaganja i najveće radove. Biznis-planom smo predvideli da krajem 2008. godine u Srbiji ne bude više dvojnih telefonskih priključaka - kaže Vojislav Stojiljković iz „Telekoma“. Oni za godinu dana, inače, razdvoje preko 100.000 dvojnika.
Najveća potržanja
Grad - broj zahteva
Beograd - 66.266
Beograd - prigradska naselja - 40.162
Novi Sad - 29.658
Pančevo - 17.347
S. Mitrovica - 15.885
Subotica - 15.702
Kruševac - 15.056
Šabac - 13.263
Kragujevac - 12.650
Valjevo - 11.663
Broj korisnika fiksne mreže i prihodi
Godina - broj korisnika - prihodi
2003. - 2,33 miliona - 28,8 milijardi din
2004. - 2,48 miliona - 30,6 milijardi din
2005. - 2,53 miliona - 31,6 milijardi din
2006. - 2,7 miliona - 34,4 milijardi din
Najmanje zaheva
Kikinda - 1.098
Pirot - 1.460
Bor - 1.901
Novi Pazar - 2.167
Prokuplje - 2.119
INTERVJU
Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge kompanije Telekom Srbija
Uvođenje IP televizije uznemirilo SBB
Demonopolizacija fiksne telefonije biće višestruko korisna: Igor Jecl
Ivan Radak
Kablovski operater SBB uputio je prošle nedelje Agenciji za telekomunikacije zahtev za dozvolu pružanja usluga u fiksnoj telefoniji čije bi izdavanje konačno ukinulo monopol i u ovoj oblasti telekomunikacija. Jedini operater, Telekom Srbija, često se našao na meti kritika da zbog monopolskog položaja građani ne dobijaju kvalitetne usluge, da ne mogu da koriste VOIP, ili da plaćaju skup Internet. Mnogi očekuju da se Telekom svoje pozicije neće lako odreći.
- Možda će vam zvučati čudno, ali moje mišljenje je da će demonopolizacija fiksne telefonije biti višestruko korisna, kako za krajnje korisnike, tako i za Telekom. Konkurencija samo podstiče razvoj i kvalitet usluga i apsolutno nije tačna činjenica da se plašimo uvođenja novog operatera - kaže na početku razgovora za Danas Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge u kompaniji Telekom Srbija.
Prvi tarifni paket u fiksnoj telefoniji
- Telekom Srbija ponudiće u oktobru svim građanima paket po ceni od 1.999 dinara bez PDV-a u koji će biti uključen niz pogodnosti kao što su potpuno besplatni pozivi fiksnim telefonom prema drugim fiksnim brojevima u lokalu, pristup Internetu putem ADSL s protokom od 512 Kbs, kao i mogućnost pozivanja pet brojeva mobilnih telefona po želji u mreži MTS po ceni od 4,9 dinara po minuti bez PDV-a. Takođe, u okviru paketa građani će dobiti mogućnost da kupe laptop na 12 rata čija ukupna cena neće preći više od 300 evra - kaže Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge kompanije Telekom Srbija.
Koliko će izdavanje druge licence ugroziti rezultate Telekoma, s obzirom na to da najveće prihode ostvarujete od fiksne telefonije? Koliko Vas brine potez SBB?
Konkurencija kablovskoj televiziji
IP televizija tehnološki je noviji i napredniji način distribucije TV i drugih video sadržaja u odnosu na kablovsku televiziju. Korisnik može da dobije stotinu programa po želji, DVD kvalitet slike, mogućnost pretraživanja i gledanja emisija koje su mu eventualno promakle, simultano gledanje više programa, digitalno snimanje emisija, jednostavnu evidenciju potrošnje i mnoge druge pogodnosti, a sve preko telefonskog kabla. Posebno zanimljiva usluga je "film na zahtev" (Video on demand), gde korisnik od provajdera može da rentira film po želji i da ga odmah gleda. Uz televizijski program korisnik dobija i širokopojasni Internet i telefoniranje preko Internet protokola koje je jeftinije u odnosu na standardno. Telekom Srbija planira da pusti IPTV u martu sledeće godine u svim većim gradovima.
- Mislim da je reč o obrnutoj situaciji. Podsetio bih da je upravo Telekom srušio monopol Mobtela i da smo 2001. krenuli od nule da bismo za samo nekoliko godina preuzeli tržište. Trenutno SBB ima dominantnu poziciju na tržištu kablovske televizije i čini mi se da su shvatili da će realizacijom našeg plana uvođenja IP televizije, koja je tehnološki daleko superiornija od kablovske TV, kao i uvođenja IP telefonije, njihova monolitna pozicija biti poprilično uzdrmana. Ulaskom Telekoma u njihovo tržište prinudićemo SBB da smanji cene pretplate kablovske televizije koje su danas, da budem iskren, preterano visoke. Dakle, utakmica će biti na njihovom terenu i, naravno, da ih je to uznemirilo. Što se tiče ulaska SBB u fiksnu telefoniju interesantno je da nikada nisu pomenuli činjenicu da na osnovu ugovora o zakupu naše infrastrukture po kojoj puštaju TV signal Telekomu moraju da obezbede mogućnost pružanja kablovske telefonije njihovim korisnicima. Moram da priznam da u odnosu na pokojni Mobtel SBB ima strane ulagače koji predstavljaju elitu američkog i evropskog kapitala i ne verujem da će praviti velike greške. Utakmica će biti napeta, ali očekujem fer igru.
Koliko Telekom investira u unapređenje fiksne mreže?
- Investicije u fiksnu mrežu bile su veoma značajne u poslednjih šest godina. Samo u toku prošle godine investirano je 15,5 milijardi dinara u fiksnu, a sedam milijardi dinara u mobilnu mrežu. Velike investicije su u fiksnoj mreži neophodne, jer poslednjih 20 godina nije ulagano u nju, te su sada potrebni ozbiljni zahvati kako bi se ta mreža sanirala, digitalizovala i osposobila za pristup novim tehnologijama što većeg broja korisnika. I ove godine su predviđena značajna sredstva kako bi se maksimalno ubrzala modernizacija mreže.
Ministarstvo za telekomunikacije najavilo je izdavanje licenci za fiksnu telefoniju i putem bežične WIMAX tehnologije. Kako komentarišete taj potez? Kada će biti završena digitalizacija mreže i kada će svi građani dobiti mogućnost da imaju telefon?
- Fiksna telefonija je još uvek u usponu zbog izuzetno niskih cena. Telekom primenjuje nove tehnologije kao što je CDMA, koje će omogućiti rešavanje zahteva i u sredinama u kojima je veoma teško obezbediti kablovsku infrastrukturu. Žao mi je samo što nismo dobili licencu za WIMAX tehnologiju koja bi brzo rešila, ne samo zahteve za novim priključcima i rešavanje dvojnika, već bi se ujedno obezbedio i širokopojasni bežični Internet. Nije mi jasno zbog čega se Telekomu, koji već ima licencu za pružanje usluga fiksne telefonije, ne obezbedi mogućnost primene novih tehnologija, već se ta opcija čuva za uvođenje konkurencije. A da ne govorim da su pri tom izdate neke privremene licence nekim malim privatnim preduzećima. Ovim se prvenstveno nanosi šteta korisnicima koji bi mogli da dobiju usluge fiksne telefonije bez čekanja, ali se ujedno i Telekom stavlja u neravnopravan položaj jer nam se onemogućava brzi razvoj fiksne telefonije i završetak digitalizacije. Kada se novom operateru dodeli licenca za pružanje fiksne telefonije, neka i on uvede WIMAX pod istim uslovima. Liberalizacijom tržišta neće automatski doći do pada cena impulsa, pogotovo ne u domaćem saobraćaju. To je praktično nemoguće jer su cene danas toliko niske da je sledeća granica nula dinara. Danas u slabijoj tarifi između dva fiksna telefona sat razgovora košta 9 dinara. Ali, u okviru posebnih paketa moguće je obezbediti korisnicima i da besplatno telefoniraju. Već od oktobra Telekom će izaći na tržište s takvom ponudom. Niže cene osetiće oni koji zovu inostranstvo, kao i biznis korisnici. Takođe, nerealno je očekivati da operateri koji dobiju licencu za fiksnu telefoniju postave infrastrukturu u ruralnim krajevima jer im se to ne isplati. Da smo dobili licencu za WIMAX kada smo je tražili do kraja sledeće godine bi bila završena digitalizacija, imali bismo oko tri miliona priključaka i svi bi dobili mogućnost da imaju telefon i da pristupe širokopojasnom Internetu.
Kako komentarišete tvrdnje da smo treći otpozadi u Evropi po pristupu širokopojasnom Internetu? Mnogi za spor razvoj informatičkog društva i mali broj korisnika Interneta delimično krive i monopolski položaj Telekoma.
- Ne postoji monopol na Internet tržištu. Štaviše, jedna od glavnih karakteristika Internet tržišta u Srbiji jeste veoma kasni ulazak Telekoma Srbija u maloprodaju Internet usluga. Aktuelni predlog poslovnog plana Telekoma Srbija predviđa da krajem 2008. broj instaliranih ADSL portova dostigne 500.000, te uz neminovan rast broja korisnika kablovskog Interneta, kojih bi prema optimističnim procenama trebalo da bude oko 200.000, dolazimo do brojke od 700.000 korisnika širokopojasnog Interneta, što uz predviđeni porast broja fiksnih pretplatnika na tri miliona predstavlja pokrivenost od 23,3 odsto i to bi nas stavilo rame uz rame sa stanjem u najrazvijenijim evropskim državama na početku 2007.
Zvanični podaci pokazuju da samo 18,5 odsto domaćinstava ima pristup Internetu, a da ga skoro 70 odsto građana nikada nije koristilo.
- Mislim da Telekom Srbija ima veoma relevantne podatke o korišćenju Interneta, s obzirom na to da se veliki deo saobraćaja obavlja preko naše infrastrukture. Trend porasta broja korisnika Interneta je oko 70.000 novih korisnika svakih šest meseci, pa se broj osoba koji imaju pristup Internetu danas može proceniti na sledeći način: oko 600.000 domaćinstava ima pristup Internetu putem dial-up veze, oko 90.000 domaćinstava putem ADSL-a, oko 80.000 domaćinstava putem kablovskog modema i oko 10.000 domaćinstava putem bežičnih mreža. Procena je, dakle, da skoro 800.000 domaćinstava ima pristup Internetu što, uz procenu da računar koriste dva člana domaćinstva, znači da oko 1,6 miliona osoba ima pristup Internetu. Kada se na ovu brojku dodaju đaci i studenti, kao i zaposleni koji Internetu pristupaju iz obrazovnih ustanova i s posla, verovatno se bližimo brojci od dva miliona osoba. Ako usvojimo da Srbija ima oko osam miliona stanovnika, dolazimo do odličnog podatka da su Internet sadržaji na razne načine dostupni za 25 odsto populacije, što je značajno čak i u okvirima svih članica Evropske unije. Ukoliko, s druge strane, usvojimo da u Srbiji ima oko 2,9 miliona fiksnih telefonskih priključaka u radu i oko 180.000 širokopojasnih priključaka, opet dolazimo do solidnog procenta korišćenja brzog Interneta od 6,2 odsto u odnosu na broj instaliranih telefonskih priključaka, što je u rangu Grčke, Slovačke i Poljske, a približavamo se nivou Kipra, Mađarske, Litvanije, Letonije i Češke s početka 2007.
Ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić nedavno je izjavila da građani skupo plaćaju Internet. Ima li prostora za pojeftinjenje?
- Poređenje cena sličnih usluga kod dominantnih operatera u regionu uvek daje puno korisnih podataka. Ako uporedimo cenu ADSL flat paketa možemo da vidimo da je ponuda Telekoma jedna od najpovoljnijih u okruženju. Često se čuje kako u nekim razvijenim zemljama možete dobiti i 10Mbs za istu cenu. Međutim, zaboravlja se da je u tim zemljama pretplata minimum 15 evra mesečno, a da je prosečan telefonski račun korisnika koji imaju širokopojasni Internet oko 40 evra mesečno. Verujem da onaj ko može da potroši najmanje 40 evra na telefon verovatno želi 10Mbs Interneta, ali koliko je takvih ljudi u Srbiji gde je pretplata niža od jednog evra, a prosečan račun manji od 10 evra. Čak 42 odsto tržišta plaća telefonski račun manje od 400 dinara. Tehnološki smo spremni da sutra uvedemo brzinu od 10Mbs, ali je pitanje zrelosti tržišta i tarifnog sistema. U Srbiji je samo dvadesetak velikih biznis klijenata tražilo brzinu od 10Mbs. Danas ne postoji video igrica, niti video ili audio sadržaj koji ne može kvalitetno da se gleda na personalnom kompjuteru s brzinom od 1,5 Mbs, koliko sada imamo u ponudi. Sledeće godine uvodimo i IPTV, dakle još veće brzine koje su potrebne za emitovanje TV programa preko telefonskog priključka, ali i za tako sofisticiranu uslugu je dovoljno 4Mbs. Verujem da ćemo razvojem novih aplikacija doći do momenta kada će nam biti potrebno i 10Mbs za kućnu upotrebu, ali to prvenstveno zavisi od investicija koje će država uraditi u cilju razvoja informatičkog društva. Problem je što ne vidimo strategiju države za razvoj informatičkog društva. Razvijene zemlje su subvencionisale razvoj jer su znale šta žele. To može da se uradi i u Srbiji kroz, recimo, smanjenje PDV-a ili carina na uvoz opreme. Treba znati da nas mrežna oprema košta isto koliko i, recimo, Britance, te je veoma teško sniziti cene. Ono što možemo da učinimo je povećanje protoka po istoj ceni, što smo nedavno i učinili, zbog toga što protok malo utiče na ukupnu cenu. Međutim, potrebno je da dovršimo započete investicije u mrežnoj infrastrukturi na celoj teritoriji Srbije kako bi se te brzine i dalje povećavale.
kako covek zna da prica bajke za medije!!!
a istina...
http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=12162
Blic, 2. septembar 2007.
Zbog besparice i monopola mnogi građani su u tehnološkoj izolaciji
Telefon čeka 337 hiljada ljudi
Autor: K. Preradović
U eri modernih tehnologija i internet komunikacije, čak 337.000 pojedinaca ili preduzeća u Srbiji čeka na fiksni telefon. Upravo ovoliki broj zahteva (336.964) za uvođenje fiksne telefonske linije podnet je „Telekomu Srbija“, a neki od njih na rešenje čekaju i po osam godina.
Tako je direktor valjevskog „Telekoma“ Miroslav Gajić nedavno priznao da je najstariji nerešeni zahtev za telefon podnet u Valjevu još 1999, a kao glavni razlog spore telefonizacije naveo je manjak novca. Uz Valjevo, problematični su i Šabac sa 13.000 zahteva, Kruševac i Sremska Mitrovica sa 15.000 i Pančevo sa čak 17.000 zahteva za uvođenje telefonske linije. Najveći problem je ipak u Beogradu , u čijem gradskom jezgru nedostaje oko 60.000 linija, a u prigradskim naseljima još oko 40.000 fiksnih linija.
Nedovoljnu ažurnost „Telekoma“ u fiksnoj telefoniji, Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj interneta Srbije, ocenjuje kao posledicu monopola koji će ova kompanija, po državnoj strategiji, imati do 2010. godine.
- S druge strane, imate brz razvoj „Telekoma“ u mobilnoj telefoniji, jer je tamo jaka konkurencija i traje neprekidna utakmica - kaže Marković, ukazujući na probleme ukrštenog finansiranja u „Telekomu“, gde se novac preliva između tri delatnosti (fiksne, mobilne telefonije i interneta).
- Nama je neophodna liberalizacija tržišta fiksne telefonije, jer se samo kroz konkurenciju može doći do bolje usluge. Republička agencija za telekomunikacije mogla bi sutra da raspiše tender za novog fiksnog operatera i verujem da bi bilo zainteresovanih, ali Vlada to neće dozvoliti, jer je namerila da izvlači profit iz „Telekoma“ barem do 2010. - kaže Marković.
On podseća da su ljudi koji danas nemaju fiksni telefon lišeni ne samo usluge telefoniranja i korišćenja faksa, već uglavnom i interneta, jer je kablovski internet dostupan jako malom broju ljudi.
U „Telekomu“ nemaju podatak o prosečnoj dužini čekanja na telefonski priključak jer su, kako kaže Vojislav Stojiljković, šef službe za korisničke centre u „Telekomu“, razlike velike od slučaja do slučaja.
- Kad je u pitanju gradsko područje, zahtev korisnika se realizuje za nedelju dana, a nekada i manje, a kada su u pitanju ruralna područja, onda se čeka mnogo više. Tačno je da ima zahteva iz 1999. i 2000. godine, i oni su uglavnom iz ruralnih područja.
U takvim područjima je potrebno izvoditi obimne i veoma skupe radove, a ponekad pokušavamo da rešimo zahteve korisnika i drugačijim pristupnim tehnologija poput WLL - bežičnim pristupom. Do sada smo na takav način realizovali zahteve korisnika u Sjenici, Tutinu, Koštunićima, Ivanjici, okolini Čačka i Zemun polja - kaže Stojiljković.
Od početka ove godine do danas rešeno je oko 80.000 zahteva, a u 2008. je planirano da se uvede još oko 160.000 novih telefonskih priključaka.
U Republičkoj agenciji za telekomunikaciju, zaduženoj za praćenje i kontrolu rada „Telekoma“, kažu da su zadovoljni funkcionisanjem fiksne mreže.
- Znamo da u fiksnoj telefoniji postoje određeni problemi, ali ne treba zaboraviti da imamo izuzetno visok stepen digitalizacije mreže, od oko 90 odsto - kaže dr Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a. Janković je pun razumevanja za objektivne probleme „Telekoma“ pri uvođenju novih linija jer je, kako kaže, to skupa investicija. Zato u Agenciji već rade na rebalansu postojećeg tarifnog sistema i povećanju telefonske pretplate.
Prihod „Telekoma“ od fiksne telefonije od 430 miliona evra u 2006, Janković ne smatra dovoljnim da se pokriju troškovi uvođenja novih linija i digitalizacije.
- Ako „Telekom“ treba da izdvoji u proseku 1.000 evra za svaku novu digitalnu liniju, onda bi uvođenje 350.000 novih linija koštalo oko 350 miliona evra. To je sa sadašnjim prihodima nemoguće. Zato je nužna promena tarifa i poskupljenje impulsa - kaže Janković.
Skuplje
Predlog Agencije za telekomunikaciju biće da, umesto sadašnje dve zone, cela Srbija postane jedna zona, što neminovno znači poskupljenje impulsa. Uz to , ići će se i na povećanje pretplate, sa sadašnjeg 1 evra (74,75 dinara) na 5-6 evra.
- Telefon ne može biti socijalna kategorija. Evropski prosek pretplate je od 15 do 20 evra. Mi ne možemo ići na tu cenu, ali od januara možemo ići s postepenim povećanjem pretplate. Realna cena pretplate je oko 5-6 evra, pošto vidimo da građani imaju mogućnosti da plate. Agencija je već napravila radnu grupu i očekujemo da ćemo do kraja godine izaći s predlogom povećanja pretplate i novim zonama - kaže Janković.
Najava ministarke
Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije Aleksandra Smiljanić je pre nekoliko dana najavila da će se do kraja godine izdati licence za bežični pristup „vimaks“ tehnologiji, koja će ruralnim krajevima Srbije omogućiti telefoniranje i pristup internetu.
Preko 255.000 dvojnika
U Srbiji trenutno postoji 255.456 dvojnika i oni iziskuju i najveća ulaganja i najveće radove. Biznis-planom smo predvideli da krajem 2008. godine u Srbiji ne bude više dvojnih telefonskih priključaka - kaže Vojislav Stojiljković iz „Telekoma“. Oni za godinu dana, inače, razdvoje preko 100.000 dvojnika.
Najveća potržanja
Grad - broj zahteva
Beograd - 66.266
Beograd - prigradska naselja - 40.162
Novi Sad - 29.658
Pančevo - 17.347
S. Mitrovica - 15.885
Subotica - 15.702
Kruševac - 15.056
Šabac - 13.263
Kragujevac - 12.650
Valjevo - 11.663
Broj korisnika fiksne mreže i prihodi
Godina - broj korisnika - prihodi
2003. - 2,33 miliona - 28,8 milijardi din
2004. - 2,48 miliona - 30,6 milijardi din
2005. - 2,53 miliona - 31,6 milijardi din
2006. - 2,7 miliona - 34,4 milijardi din
Najmanje zaheva
Kikinda - 1.098
Pirot - 1.460
Bor - 1.901
Novi Pazar - 2.167
Prokuplje - 2.119
no, stoji to rečeno o malim računima, jer Telekom već duže vreme troškove u fiksnoj telefoniji pokriva od prihoda iz mobilne. u svakom slučaju, iskreno se nadam da će se tržište deregulisati što pre.
nisam , naravno da mu nisam verovao. Takodje, Telekom je u istom kraju postavljao test Wi-Max i isto tako izabirao neke ljludi koji su to drndali... 