Meni je ova tema zanimljiva iz jednog drugog razloga. Bila je jedna tema cini mi se u Ljubavnom forumu gde je pitanje bilo - da li mozete da mrzite. Ja sam izjavila da bih mogla, ako bi neko povredio/ubio meni dragu osobu ili ovaj prvi deo za mene pa naravno da bih ga mrzela. A bio je veliki broj ljudi koji su izjavili - ne, ne niposto ne bi mogli da mrze. Sva nasa objasnjenja u stilu - ma hajde neko ti iskasapi dragu osobu a ti ne mrzis - ostajala su bez rezultata, ne mogu da mrze pa ne mogu... A ovde kad je tema drugacije postavljena tj kad je vec uzeto kao nesto normalno da mrzimo eto i uglavnom drugacijih odgovora. Ili to nisu isti ljudi ili dosta zavisi od toga kako se tema postavi
Elem, ja cu ostati dosledna
Mogla bih da mrzim u nekom tako ekstremnom slucaju. Ovako u nekom uobicajenom zivotu, ne ne mrzim nikoga. Mogu da osetim bes ili da nekog ne podnosim i tome slicno, ali mrznja je prejaka rec... Nije mi deo zivota a nadam se da nece ni biti. Sto se ovih drugih negativnih osecanja tice, borim se sa njima. Ne volim prvo da budem skoncentrisana na negativne ljude a cim su to nisu mi ni bitni mnogo u zivotu. Te prvo kad me takve misli uhvate pokusavam da promenim fokus i mislim na ono bitno. Sem toga ja sam vestica pa verujem u snagu misli, moram i na to da mislim... Ipak desi mi se da budem besna na nekoga ili ljuta, pustim sebe malo da besnim... I pored svih knjiga - mislite pozitivno itd, ja ipak mislim da nije to moguce uvek i po ceo dan. E kad se malo izbesnim onda pocnem da razmisljam tj racionalizujem sto je ta osoba takva, sta to meni predstavlja, kako cu da se nosim sa tim... I onda tu negde dolazi do resenja posle koga se bes i ljutina smanjuje. Sem toga imam i brza razresenja od besa a to je samo da pomislim na meni bitne ciljeve, osobe (to je u onim slucajevima kad nije ljutina vezana za te planove ili osobe). Kod mene i taj nacin odmah deluje. Imam jasno postavljeno sta mi je bitno u zivotu i kad spadne nesto u nebitno odmah prestane da deluje. To jeste vezano za ovo pitanje sto si ti pitao da li mozemo da se isprogramiramo. Moze, mislim da to dodje i vremenom. Kako vreme prolazi sve se ponavlja manje vise i vidis zbog cega se mozda vredi nervirati a zbog cega ne. Sem toga i preostalog vremena je sve manje pa onda ne zelis da ga trosis na neke pogresne stvari. Bar tako je kod mene
Iriskisice 
samo mi to ne vidimo jer se nismo jos isprogramirali da srecu zasluzujemo. 
, odlučio sam da se "isprogramiram" i minimiziram ju. Mislim da mi to uspijeva, uz par iznimki. 
