Bootstrap Framework 3.3.6

[Swanheart]

kada izgubimo dushu, kakav cemo dokaz imati da je postojala?

[Paki]

Napisaćemo memoare pre gubitka...
... Samo da ne zakasnimo ...

[Morgan Le Faye]

Nishta shto je zaista nashe nije u stanju da zauvek bude izgubljeno.

[Çâðê_DUP]

Lep, simboličan navod, ali, po meni, netačan. Groblja su dokaz smrti. Umreš, istruliš i to je to. Duša? Ono što se dušom smatra, gasi se prestankom rada moždanih funkcija, a duša je samo plod naše mašte i umetničke imaginacije. Kao ateista, ne mogu drugačiji odgovor dati.

ps Ne možeš izgubiti ono što nisi imao. (Marcus Aurelius)

[Lucem Ferre]

Originally posted by Swanheart
kada izgubimo dushu, kakav cemo dokaz imati da je postojala?

Ono shto jesmo ostaje posle nashe smrti. Nasha zaostavshtina su nasha dela i nasha deca koja ostaju da nose nashe prezime i setjanje na nas.

Da li tjemo izgubiti dushu zavisi samo od toga koliko smo veliki ljudi bili.
Dusha po meni nije "...samo plod naše mašte i umetničke imaginacije" vetj svako delo kojim smo izgradili ili degradirali sami sebe. Dusha je ono po chemu tje nas pamtiti. Kao shto danas pamte Djindjitja, Marleya, Gandija, Kobejna i dr...

Fizichki umiremo svi a psihichki samo oni koji izblede u nashim setjanjima!

[polarlicht4.1]

Originally posted by just_me
nasha deca koja ostaju da nose nashe prezime

Znači moji baba i deda po majci su 3 puta izgubili svoje duše kad god su njihove kćeri promenile prezime i sačuvali ih jednom jer je četvrta odlučila da ga zadrži kad se udavala (score: -3)?

[Çâðê_DUP]

Originally posted by just_me

Originally posted by Swanheart
kada izgubimo dushu, kakav cemo dokaz imati da je postojala?

Ono shto jesmo ostaje posle nashe smrti. Nasha zaostavshtina su nasha dela i nasha deca koja ostaju da nose nashe prezime i setjanje na nas.

Da li tjemo izgubiti dushu zavisi samo od toga koliko smo veliki ljudi bili.
Dusha po meni nije "...samo plod naše mašte i umetničke imaginacije" vetj svako delo kojim smo izgradili ili degradirali sami sebe. Dusha je ono po chemu tje nas pamtiti. Kao shto danas pamte Djindjitja, Marleya, Gandija, Kobejna i dr...

Fizichki umiremo svi a psihichki samo oni koji izblede u nashim setjanjima!

Mea culpa. Duša je plod naše mašte, umetničke imaginacije, krv psihe, psihička energija kojom gradimo dela (materijalna, duhovna) kojima gradimo tokom života sami sebe ili degradiramo i po čemu će nas pamtiti.

[Dina]

Offtopic sa ove teme nalazi se ovde

Dina, moderatorka Religije, filozofije i teorije

[Hton]

Originally posted by Angelina777
Duša? Ono što se dušom smatra, gasi se prestankom rada moždanih funkcija, a duša je samo plod naše mašte i umetničke imaginacije.

Ovo je do sada najveca glupost koju sam procitao na ovom forumu. Znaci svaka emocija(koja je po tebi verovatno plod"hemijskih reakcuja" u nasem telu)umire i nestaje sa lica zemlje prestankom rada nasih mozdanih celija zato sto zapravo nikada nije ni postojala,vec je su i ljubav i mrznja itd. plod nase stvaralacke imaginacije?!

PS:I sama masta moze da bude svojevrstan dokaz postojanja duse:slika:

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Hton

Originally posted by Angelina777
Duša? Ono što se dušom smatra, gasi se prestankom rada moždanih funkcija, a duša je samo plod naše mašte i umetničke imaginacije.

Ovo je do sada najveca glupost koju sam procitao na ovom forumu.

Ako je ovo tebi dosad najveća pročitana glupost ovde, šta da kažem, imaš kriterijume..

Znaci svaka emocija(koja je po tebi verovatno plod"hemijskih reakcuja" u nasem telu)umire i nestaje sa lica zemlje prestankom rada nasih mozdanih celija zato sto zapravo nikada nije ni postojala,vec je su i ljubav i mrznja itd. plod nase stvaralacke imaginacije?!

PS:I sama masta moze da bude svojevrstan dokaz postojanja duse:slika:

Ono što se dušom smatra-dakle POSTOJI tokom života/nema negacije
Da, znaci. Kraj tvoje upitne rečenice. Dalje? Sem, glupost, udarci po čelu i smajli kao argument?

.....

Da, to je moje mišljenje, zavedena sam ideologijom naučnih saznanja. To je bilo retoričko pitanje? A argument za postojanje duše ti je imaginacija koju nisam ni osporila? Dakle osporavaš nešto što sam ja utvrdila da postoji samo što se nakon destrukcije tog čvorišta života u mozgu nepovratno gasi i umire?
Nigde ja ne tvrdim da duša ne postoji, samo da je nema nakon telesne smrti, čak i ne tvrdim da je to apsolutno tačno, ja u to verujem, ateizam je moja religija. Dakle, ti si se ostrvio da je moja religija glupost. Mogu ja isto da kažem za tvoju, samo što je ni izneo nisi.

Slažemo se dakle, da duša, svest, biće, mišljenje, logički subjekt, logika srca postoji, da duša kao energija postoji. Ti tvrdiš da je moje uverenje u njen konačni nestanak glupost. Ok. Niko od nas zasigurno ne zna šta se dešava nakon smrti. Ja verujem u naučne odgovore, ti ne. U šta ti veruješ? U nekog majstora demijurga koji dušu prima na pladanj nakon smrti? Ja mogu isto da kažem da je to glupost.

Postoji niz teorija ideja, kako psiholoških, tako kosmoloških kuda ide "duša" nakon smrti, da ne govorim o filosofskim špekulacijama, preko Platonovog demijurga do hrišćanskog boga tvorca koji zamišlja, gradi i usavršava kosmos, majstor, arhitekt umnosti, otac primatelj svih uzročnosti, energija, pa i duše. Ja nijedan princip mišljenja ne apsolutizujem, niti ga nazivam glupošću, da ne bih zagazila u dogmatizam. Ja verujem u naučna saznanja i pristup ovoj temi i to je sve. I nisam uverena da sam u pravu.

Ako se ne složimo da su svest i duša (kao logika srca) jedno te isto, kad se ugasi svest, kuda odlazi duša? Taj odgovor niko nikad nije dao, pa ne mogu ni ja. Mogu samo verovati da odlazi crvima na gozbu, koji je razaraju divlje, sistematski i besomučno, piksel po piksel te blaženopočivše emotivne slike. Ako se energija može jesti, naravno.

[Hton]

Originally posted by Angelina777

Originally posted by Hton

Originally posted by Angelina777
Duša? Ono što se dušom smatra, gasi se prestankom rada moždanih funkcija, a duša je samo plod naše mašte i umetničke imaginacije.

Ovo je do sada najveca glupost koju sam procitao na ovom forumu.

Ako je ovo tebi dosad najveća pročitana glupost ovde, šta da kažem, imaš kriterijume..

Znaci svaka emocija(koja je po tebi verovatno plod"hemijskih reakcuja" u nasem telu)umire i nestaje sa lica zemlje prestankom rada nasih mozdanih celija zato sto zapravo nikada nije ni postojala,vec je su i ljubav i mrznja itd. plod nase stvaralacke imaginacije?!

PS:I sama masta moze da bude svojevrstan dokaz postojanja duse:slika:

Ono što se dušom smatra-dakle POSTOJI tokom života/nema negacije
Da, znaci. Kraj tvoje upitne rečenice. Dalje? Sem, glupost, udarci po čelu i smajli kao argument?

.....

Da, to je moje mišljenje, zavedena sam ideologijom naučnih saznanja. To je bilo retoričko pitanje? A argument za postojanje duše ti je imaginacija koju nisam ni osporila? Dakle osporavaš nešto što sam ja utvrdila da postoji samo što se nakon destrukcije tog čvorišta života u mozgu nepovratno gasi i umire?
Nigde ja ne tvrdim da duša ne postoji, samo da je nema nakon telesne smrti, čak i ne tvrdim da je to apsolutno tačno, ja u to verujem, ateizam je moja religija. Dakle, ti si se ostrvio da je moja religija glupost. Mogu ja isto da kažem za tvoju, samo što je ni izneo nisi.

Slažemo se dakle, da duša, svest, biće, mišljenje, logički subjekt, logika srca postoji, da duša kao energija postoji. Ti tvrdiš da je moje uverenje u njen konačni nestanak glupost. Ok. Niko od nas zasigurno ne zna šta se dešava nakon smrti. Ja verujem u naučne odgovore, ti ne. U šta ti veruješ? U nekog majstora demijurga koji dušu prima na pladanj nakon smrti? Ja mogu isto da kažem da je to glupost.

Postoji niz teorija ideja, kako psiholoških, tako kosmoloških kuda ide "duša" nakon smrti, da ne govorim o filosofskim špekulacijama, preko Platonovog demijurga do hrišćanskog boga tvorca koji zamišlja, gradi i usavršava kosmos, majstor, arhitekt umnosti, otac primatelj svih uzročnosti, energija, pa i duše. Ja nijedan princip mišljenja ne apsolutizujem, niti ga nazivam glupošću, da ne bih zagazila u dogmatizam. Ja verujem u naučna saznanja i pristup ovoj temi i to je sve. I nisam uverena da sam u pravu.

Ako se ne složimo da su svest i duša (kao logika srca) jedno te isto, kad se ugasi svest, kuda odlazi duša? Taj odgovor niko nikad nije dao, pa ne mogu ni ja. Mogu samo verovati da odlazi crvima na gozbu, koji je razaraju divlje, sistematski i besomučno, piksel po piksel te blaženopočivše emotivne slike. Ako se energija može jesti, naravno.

1 Ateizam nije religija,vec njena negacija
2 Ako je dusa energija-nematerijalna-kako onda samo iscezne smrcu(mora sa njom nesto da se desi,preobrazi,ode...)
3 Ja ne zivim u srednjem veku i naravno da verujem u naucna saznanja, ali ono sto ti smatras naucnim saznanjem je zapravo hipoteza(pretpostavka koja moze biti,a ne mora)

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Hton
1 Ateizam nije religija,vec njena negacija
2 Ako je dusa energija-nematerijalna-kako onda samo iscezne smrcu(mora sa njom nesto da se desi,preobrazi,ode...)
3 Ja ne zivim u srednjem veku i naravno da verujem u naucna saznanja, ali ono sto ti smatras naucnim saznanjem je zapravo hipoteza(pretpostavka koja moze biti,a ne mora)

wiki: Atheism is the state either of being without theistic beliefs ("weak" – op.a.), or of actively disbelieving in the existence of deities ("strong" – op.a.).
Ja razlikujem pojmove ZNAM i VERUJEM. Po ovom drugom sam ateista, i time je ateizam moja religija, jer ja ne verujem u postojanje Boga/u drugom kontekstu to je naprosto negiranje religije/
To jeste negacija religije, ako se tako posmatra. Ipak, ključna reč je VERUJEM. Jer, govoreći o naučnom saznanju, ja opet VERUJEM. U prvom slučaju, ja bih bila agnostik.. Jer verujem da ne mogu ništa znati.

Kad govorim ZNATI, mislim na sledeće:

Šta mi sa sigurnošću možemo da tvrdimo da znamo? Ti, npr, mozes da mi odgovoriš da tvrdis 100 posto da si pitanje na koje ja sad odgovaram postavio ti, a ne neko drugi. Ja ti kazem da ne mozes. Mozes da tvrdiš da je to pitanje svesno izašlo iz tvoje glave, ali ne možeš da tvrdiš da ti nisi iskonstrisao celu tvoju stvarnost.

Što se ZNANJA o odlasku duše tamo negde tiče, slažem se da su najbliži nekoj "istini" budisti i agnostici. Oni ne odbacuju svojim umom ništa a priori
- Prosto, kažu, ne znam. Tačnije: Znam da ništa ne znam

A ako se ponešto i odbaci, to se odbacuje na istom temelju kao i stvari koje se prihvataju.

A to ostaje apsolutno nezacementirani stav./kod agnostika/

Dakle, ne verujem u neko natpirodno biće/silu, to je ateizam s moje strane u pogledu objektivnog posmatranja naučnih činjenica.

S druge strane, imamo VERU, u svojoj sopstvenoj sferi delovanja, of course,
kao kompenzaciju za vlastitu nemoć shvatanja svog neznanja. U tom konceptu ateizam smatram svojom religijom. Sa ateizmom mi je stav potpuno zacementiran i nekako mi dodje lakše...Kao vernici što veruju, dođe im lakše da znaju da postoji neki Bog koji će ih dočekati raširenih ruku na vratima raja, da će svako dobiti svoje kad dođe sudnji dan..

U tome je suština vere, ja sam je otkrila u njenoj negaciji. Naprosto- ne verujem. Kao što će ti vernik reći- verujem, naprosto verujem.

Čak dolazi do paradoksa, biram nauku kao svoju religiju/a ta dva pojma se gotovo apsolutno isključuju/ jer naprosto verujem, nekritički, osećam da je kraj svemu nakon prestanka rada mozga, ali odvajam znanje i verovanje. I zato sam namerno podvukla da je ateizam moja religija, a agnosticizam moj moguć filosofski stav prema stvarima koje moj skučeni ljudski um ne može zapravo spoznati.

[Lucem Ferre]

Za one (@polarlicht4.1) koji su moju izjavu izvukli iz konteksta!
Pazljivo chitajte i kada citirate citirajte celu izjavu pa onda pametujte.... Zaista u odredjenim momentima pochinjem da hejtujem neke glooooposti

[polarlicht4.1]

A zašto se žestiš?

Osim toga, bilo je nemoguće ne izvući išta od onog što si napisao iz konteksta jer ništa ne sledi jedno iz drugog. Nije bilo dovoljno što si dušu povezao sa prokreacijom nego si je još oduzeo i svim onim bezbrojnim ljudima koji ništa 'posebno' nisu uradili kao primeri koje si naveo te ih stoga niko ne pamti.

[svejedno]

Originally posted by Angelina777

wiki: Atheism is the state either of being without theistic beliefs ("weak" – op.a.), or of actively disbelieving in the existence of deities ("strong" – op.a.).
Ja razlikujem pojmove ZNAM i VERUJEM. Po ovom drugom sam ateista, i time je ateizam moja religija, jer ja ne verujem u postojanje Boga/u drugom kontekstu to je naprosto negiranje religije/
To jeste negacija religije, ako se tako posmatra. Ipak, ključna reč je VERUJEM. Jer, govoreći o naučnom saznanju, ja opet VERUJEM. U prvom slučaju, ja bih bila agnostik.. Jer verujem da ne mogu ništa znati.

Kad govorim ZNATI, mislim na sledeće:

Šta mi sa sigurnošću možemo da tvrdimo da znamo? Ti, npr, mozes da mi odgovoriš da tvrdis 100 posto da si pitanje na koje ja sad odgovaram postavio ti, a ne neko drugi. Ja ti kazem da ne mozes. Mozes da tvrdiš da je to pitanje svesno izašlo iz tvoje glave, ali ne možeš da tvrdiš da ti nisi iskonstrisao celu tvoju stvarnost.

Što se ZNANJA o odlasku duše tamo negde tiče, slažem se da su najbliži nekoj "istini" budisti i agnostici. Oni ne odbacuju svojim umom ništa a priori
- Prosto, kažu, ne znam. Tačnije: Znam da ništa ne znam

A ako se ponešto i odbaci, to se odbacuje na istom temelju kao i stvari koje se prihvataju.

A to ostaje apsolutno nezacementirani stav./kod agnostika/

Xexe.. iskreno, nedostajala si mi odje

LM, sa ovim gore se, k'o sto znas, slazm da ne biih mog'o vise.

Dakle, ne verujem u neko natpirodno biće/silu, to je ateizam s moje strane u pogledu objektivnog posmatranja naučnih činjenica.

Ja sam agnostik sa tendencijom verovanja.. no, ta Sila..meni to dodje nesto sasvim prirodno..

Ne NATPRIRODNO.

Naprotiv

Nesto iz cega je nastao UM.

Pa, majkumu, nije valjda nauka smislila um?

Nekako se razvio prirodnom zakonitoscu, ne?

S druge strane, imamo VERU, u svojoj sopstvenoj sferi delovanja, of course,
kao kompenzaciju za vlastitu nemoć shvatanja svog neznanja. U tom konceptu ateizam smatram svojom religijom. Sa ateizmom mi je stav potpuno zacementiran i nekako mi dodje lakše...Kao vernici što veruju, dođe im lakše da znaju da postoji neki Bog koji će ih dočekati raširenih ruku na vratima raja, da će svako dobiti svoje kad dođe sudnji dan..

U tome je suština vere, ja sam je otkrila u njenoj negaciji. Naprosto- ne verujem. Kao što će ti vernik reći- verujem, naprosto verujem.

Blah.. Mislim, ok.

Čak dolazi do paradoksa, biram nauku kao svoju religiju/a ta dva pojma se gotovo apsolutno isključuju/

Cenis? Sto?

jer naprosto verujem, nekritički, osećam da je kraj svemu nakon prestanka rada mozga, ali odvajam znanje i verovanje. I zato sam namerno podvukla da je ateizam moja religija, a agnosticizam moj moguć filosofski stav prema stvarima koje moj skučeni ljudski um ne može zapravo spoznati.

UM.

The key word.

Um nisu elekrode u mozgu..um nije objasnjen naukom..

Um je nevidljiva sila - a opet tako prisutna, ne?

..

Prestanak rada mozga - znaci prestanak funkcionisanja elektricnih impulsa u mozgu.

Koje samo dodju kao neka vrsta goriva za tu nevidjivu silu zvanu UM..

..

Ti dakle, osecas, jel, da kada nestane gorivo, nestaje i um..

Slozio bih se, na fizickom planu, svakako.

..

Ali, prosto, NE ZNAMO (agnosticizam) sta se desava kada covek umre.

..

Ha, ne mogu vise, ovekve teme pocese da me zamaraju

[Çâðê_DUP]

Originally posted by svejedno

Originally posted by Angelina777

wiki: Atheism is the state either of being without theistic beliefs ("weak" – op.a.), or of actively disbelieving in the existence of deities ("strong" – op.a.).
Ja razlikujem pojmove ZNAM i VERUJEM. Po ovom drugom sam ateista, i time je ateizam moja religija, jer ja ne verujem u postojanje Boga/u drugom kontekstu to je naprosto negiranje religije/
To jeste negacija religije, ako se tako posmatra. Ipak, ključna reč je VERUJEM. Jer, govoreći o naučnom saznanju, ja opet VERUJEM. U prvom slučaju, ja bih bila agnostik.. Jer verujem da ne mogu ništa znati.

Kad govorim ZNATI, mislim na sledeće:

Šta mi sa sigurnošću možemo da tvrdimo da znamo? Ti, npr, mozes da mi odgovoriš da tvrdis 100 posto da si pitanje na koje ja sad odgovaram postavio ti, a ne neko drugi. Ja ti kazem da ne mozes. Mozes da tvrdiš da je to pitanje svesno izašlo iz tvoje glave, ali ne možeš da tvrdiš da ti nisi iskonstrisao celu tvoju stvarnost.

Što se ZNANJA o odlasku duše tamo negde tiče, slažem se da su najbliži nekoj "istini" budisti i agnostici. Oni ne odbacuju svojim umom ništa a priori
- Prosto, kažu, ne znam. Tačnije: Znam da ništa ne znam

A ako se ponešto i odbaci, to se odbacuje na istom temelju kao i stvari koje se prihvataju.

A to ostaje apsolutno nezacementirani stav./kod agnostika/

Xexe.. iskreno, nedostajala si mi odje

LM, sa ovim gore se, k'o sto znas, slazm da ne biih mog'o vise.

Dakle, ne verujem u neko natpirodno biće/silu, to je ateizam s moje strane u pogledu objektivnog posmatranja naučnih činjenica.

Ja sam agnostik sa tendencijom verovanja.. no, ta Sila..meni to dodje nesto sasvim prirodno..

Ne NATPRIRODNO.

Naprotiv

Nesto iz cega je nastao UM.

Pa, majkumu, nije valjda nauka smislila um?

Nekako se razvio prirodnom zakonitoscu, ne?

S druge strane, imamo VERU, u svojoj sopstvenoj sferi delovanja, of course,
kao kompenzaciju za vlastitu nemoć shvatanja svog neznanja. U tom konceptu ateizam smatram svojom religijom. Sa ateizmom mi je stav potpuno zacementiran i nekako mi dodje lakše...Kao vernici što veruju, dođe im lakše da znaju da postoji neki Bog koji će ih dočekati raširenih ruku na vratima raja, da će svako dobiti svoje kad dođe sudnji dan..

U tome je suština vere, ja sam je otkrila u njenoj negaciji. Naprosto- ne verujem. Kao što će ti vernik reći- verujem, naprosto verujem.

Blah.. Mislim, ok.

Čak dolazi do paradoksa, biram nauku kao svoju religiju/a ta dva pojma se gotovo apsolutno isključuju/

Cenis? Sto?

jer naprosto verujem, nekritički, osećam da je kraj svemu nakon prestanka rada mozga, ali odvajam znanje i verovanje. I zato sam namerno podvukla da je ateizam moja religija, a agnosticizam moj moguć filosofski stav prema stvarima koje moj skučeni ljudski um ne može zapravo spoznati.

UM.

The key word.

Um nisu elekrode u mozgu..um nije objasnjen naukom..

Um je nevidljiva sila - a opet tako prisutna, ne?

..

Prestanak rada mozga - znaci prestanak funkcionisanja elektricnih impulsa u mozgu.

Koje samo dodju kao neka vrsta goriva za tu nevidjivu silu zvanu UM..

..

Ti dakle, osecas, jel, da kada nestane gorivo, nestaje i um..

Slozio bih se, na fizickom planu, svakako.

..

Ali, prosto, NE ZNAMO (agnosticizam) sta se desava kada covek umre.

..

Ha, ne mogu vise, ovekve teme pocese da me zamaraju

A fuck.

opet ces da me preobratis u agnostika.


a taman sam se ogranicila svojim ateizmom i bilo mi je sve super.


sad opet moram da pocnem da razmisljam

OK, ja sam Angelina777 i ja sam AGNOSTIK.

[Çâðê_DUP]

ps ateizam je za mene i dalje vera. Vera u nepostojanje 'Boga'.

Mozda je glupo gubiti vreme verujuci da nesto ne postoji.

Agnostik kaze: Otkud znam, mozda ipak postoji?

A ja VERUJEM da ne postoji. Jer znati ne mogu.

[Orlando the Lady]

Pre svega, zanima me jeste li ili nije u ovom slucaju citiran Andric.
A sad da dam moje vidjenje svega toga:
1. Kada izgubimo dusu....
...kakav cemo dokaz (MI SAMI?) imati da je POSTOJALA?
Pitanje je nekorektno. Izvesno je da jedino ono sto postoji moze biti i izgubljeno, jel'da.
Ovo nije pitanje teizma, ovo je pitanje tanatofobicnosti.


(Usput, nekako verujem da je imam i verujem da je tesko da ce se zagubiti, zaturiti; verujem u lepotu ovog poretka u kome se nebrojeno bica krece i u kome se nebrojeno bica kretalo, i rusenje kakve-takve harmonije /ako ne harmonije, onda kostura/ cini mi se neprihvatljivo besmislenim.

[Swanheart]

zar je potrebno da ti odgovaram da li je ili ne citiran Andric

[Zoe]

Groblja su dokaz smrti, ali je i sama smrt dokaz da je zivot postojao, pa se tako moze reci i da su dokaz obadva.
Mada, ja ih ne bih posmatrala kao DOKAZE bilo cega, nego prosto mesto na kome su pokopana nasa trupla, lesevi, lesine.....

[Jonatan]

Groblja su za mene kao hrišćanina dokaz života. Kao prvo dokaz su da je neko svoj život dobro proživeo i ostavio trag te zato iz ljubavi prema tim našim pokojnima mi obiđemo njihiove grobove i setimo ih se. Sa druge strane dokaz su života, opet kažem za mene kao hrišćanina, bez namere da bilo kome namećem svoja uverenja, i to što su iz grobova već u pojedinim slučajevima zasijali prvi zraci nade da ljudi nisu stvoreni za smrt nego za večnost, a ti prvi zraci su nerapadnute ili mirotočive mošti svetitelja. Groblja su mesta gde mi ostavljamo svoje mrtve da dočekaju dan sveopšteg vaskrsenja. Time sto mi tela pokojnika ne uzmemo i npr. ne bacimo ni na djubrište, ni životinjama niti se sa njima ponašamo nedolično, nego ih sahranjemo ( a sohraniti znaci sacuvati) na za to određenim mestima-grobljima-mi izražavamo svoj vapaj protiv smrti i svoju čežnju za životom koji ocekujemo u budućem veku.

[Dzi]

..svaki kraj predstavlja novi pocetak!

[Hton]

Trenutno su za mene groblja dokaz neverovatnog neukusa i kicha! Iskrivljene ideje i izivljavanja-gledajuci neke spomenike. I to ne mislim samo kod nas, vec i svuda u svetu. Imao sam priliku da vidim deciji spomenik izveden od mermera u obliku paje patka!:nope: