Bootstrap Framework 3.3.6

[*STATUS*]

Kanta sam izucio i toliko mi se dopao, da sam posle njega odlucio da proucim neokantovsku filozofiju.
U neokantovskoj filozofiji, filozofija pozitivizma je dobila pojmovnu ostrinu, po mom misljenju. Metodska razmatranja tu imaju prvoprazredni znacaj. Izgledalo je da filozofija i nema drugih predmeta osim formalne logike i metodologije.
Tu vam je teorija teorija filozofije potisnula u stranu sve probleme prakticne filozofije. Potisnuta je Kantova filozofija Prakticnog uma, a isticana njegova Kritika cistog uma. Ideal ciste teorije, ciste nauke i filozofije, pa cak i ciste politike ispunjava mnoge knjige i studije koje sam do sada proucio i postavlja sustinski program filozofije neokantovskog tipa.
KOEN je najvidjeniji filozof neokantonstva. Po njemu, izvor je najdublje dno na kome pociva cisto misljenje. Cistom misljenju ne sme nista da vazi kao dato i dato mora samo sebe stvarati. Neokantonstvo snazno tezi formalizaciji i teoretizaciji prakticnog uma. Ova teoretizacija sastoji se u svodjenju prakticne filozofije na cistu logiku i teoriju saznanja. Tako je Koen sebi postavio zadatak da formulise kritiku cistog prakticnog uma.
KELZEN je smatrao da se najbitnija obelezja pozitivizma nalaze u prostom hipotetickom fundiranju putem osnovne eticke norme. To po Kelzenu znaci da postoji jedna vrhovna osnovna norma koja ima analognu ulogu u drustvu kao sto je imaju aksiomi u matematici. Ona nije postavljena, vec pretpostavljena. Ova norma ima oblik jednog istorijskog prvog stava i uslov je svih ostalih pravila u drustvu.

Moram da priznam da su mi posle izucavanja neokantovske filozofije mnoge stvari postale jasnije i vama preporucujem da je izucite, jer ce vam mnoge stvari u zivotu postati jasnije

[*deni*]

E, ako je tako, cu oma da se bacim na neokantovsku filozofiju.

[Adenim]

i ja, prvenstveno u potrazi za izucavanjem stvari koje zelim da mi budu jasnije, da bi mi bile jasnije, mislim, te stvari...

Hvala ti Statuse

[polarlicht4.1]

Originally posted by *STATUS*
Kanta sam izucio i toliko mi se dopao, da sam posle njega odlucio da proucim neokantovsku filozofiju.

Baš lepo. A šta misliš o crimina carnis contra naturam iz njegovih predavanja o pedagogiji?

Originally posted by *STATUS*
KELZEN je smatrao da se najbitnija obelezja pozitivizma nalaze u prostom hipotetickom fundiranju putem osnovne eticke norme. To po Kelzenu znaci da postoji jedna vrhovna osnovna norma koja ima analognu ulogu u drustvu kao sto je imaju aksiomi u matematici. Ona nije postavljena, vec pretpostavljena. Ova norma ima oblik jednog istorijskog prvog stava i uslov je svih ostalih pravila u drustvu.

Da li bi mogao da pojasniš u čemu se sastoji ta "jedna vrhovna osnovna norma"?

[*STATUS*]

jeste da ste maliciozni, ali odgovoricu vam...

Sto se tice pitanja koje mi je postavio korisnik pod nickom polarlicht4.1, sta je " Vrhovna osnovna norma ", pa to bi u najprostijem bila ili Bozija volja ili razum.
A na pitanje
- sta mislim o crimina carnis contra naturam, evo odgovora :
- Kantovo shvatanje seksualnosti sam detaljno proucio u njegovom tekstu " Duznosti prema telu u odnosu na seksualni impuls", koji je objavljen kao deo " Predavanja iz etike ". Ja bih po tom delu Kanta svrstao u seksualne pesimiste, jer je za njega seks moralno los, s tim da prihvata da se mogu naci modaliteti njegovog postojanja koji se mogu tolerisati. Kant odredjuje seksualni impuls kao nagon za uzivanjem drugog ljudskog bica, odnosno uzivanjem tela drugog ljudskog bica.U tom impulsu ljudi se ne odnose ka celini druge osobe, nego samo ka njenom telu. Kant eksplicitno razdvaja i kontrastrira ovaj nagon od onog sto naziva ljudskom ljubavlju, ali ga odmah i utemeljuje u prirodi. Kant kaze da je to jedini slucaj u kome je ljudsko bice od prirode odredjeno kao objekt uzivanja druge osobe. Posto je rec o sklonosti ka polu druge osobe i statusu druge osobe kao objekta nagona, seksualni impuls je degradacija ljudske osobe i svodjenje coveka na nivo zivotinja. No, posto covek ovu zelju ima prirodno, postavlja se pitanje kako je moze koristiti bez povredjivanja svoje ljudskosti ? Kant nalazi odgovor na ovo pitanje.Po Kantu, osoba koja seksualno zeli drugu osobu objektivizuje tu drugu osobu ( partnera ) i tretira ga kao stvar tokom seksualne aktivnosti. Sluzi se manipulacijama i prevarom da bi izvrsila zavodjenje i postigla cilj seksualne upotrebe, a posle i u samom cinu tretira osobu kao sredstvo za sopstveno uzivanje, kao stvar. Nakon seksualnog cina ne postoji nuzno briga za dalje interese te osobe.S druge strane, seksualna aktivnost, po Kantu, odrazava se negativno i na integritet same osobe koja je izvodi. U osobi koja dozivljava seksualni impuls dolazi do nekontrolisanog uzbudjenja i nevoljnih radnji, gubitka kontrole i to unistava samopostovanje coveka ( subjekta uzivanja ). Kant je svestan da ljudi ne mogu da pobegnu od takvih situacija, jer seksualni nagon ima neodoljivu snagu, a ima i prirodnu svrhu u produzenju vrste, pa smatra da se te seksualne moci coveka moraju nekako pomiriti sa ostalim njegovim interesima.Kljuc resenja Kant je nasao u monogamnom braku kao formalnom ugovoru kojim obe strane sporazumno jedna drugoj ustupaju prava na raspolaganje svojom osobom u celini.Brak obezbedjuje legitimnu upotrebu seksualnih delova partnera za sopstveno uzivanje, ali i daje pravo partneru da slicno cini i nama.Monogamni dozivotni brak je ne samo nacin da se preda i povrati vlasnistvo nad sobom, nego i nacin da se kreira dozivotno jedinstvo. Logicno, ako postoji samo jedan nacin da se pomire zastita licnosti i upraznjavanje seksualnih nagona ( brak ), onda su s druge strane svi ostali nacini u sukobu sa dozvoljenim.
To su po Kantu TELESNI ZLOCINI ( CRIMINA CARNIS ).
Njih je Kant podelio u 2 grupe:
- secundum naturam - u skladu sa prirodom , to su prostitucija, slobodne veze, preljuba , incest
- contra naturam - suprotni prirodi , to su masturbacija, homoseksualnost, zoofilija...
Zajednicko im je, po Kantu, da su suprotni ciljevima covecnosti i duznostima u pogledu samog sebe, pa prema tome zasluzuju najdublju osudu, a posebno oni suprotni prirodi. ( (Interesantno je ovde videti da je Kant incest kategorisao kao telesni zlocin u skladu sa prirodom, a masturbaciju je svrstao u zlocine protiv prirode , prim. aut. )
Ovo se uzima kao Kantovo shvatanje seksualnih perverzija. Definisanje seksa je za Kanta tesno povezano sa pronalazenjem uslova pod kojma upotreba seksualnih moci jedino ne dolazi u sukob sa zahtevima moralnosti.Pomirenje seksa sa dostojanstvom licnosti je ono sto filozof SOBL naziva " Kantov seksualni problem", ocigledno svestan da je besciljno definisati neki pojam tako da on bude neuklopiv u sire filozofsko shvatanje.Seksualnost definisana kao sto ju je Kant definisao, dakle kao tretiranje druge i svoje osobe kao svrhe, kroz neke druge relevantne aspekte datog ljudskog pobvezivanja, kao sto je brak.
Zakljucujem da se Kantova teorija moze opisati kao granicnik od koga ce sve ostale teorije poci i udaljavati se manje ili vise od Kantove osnovne ideje i to unosenjem intervencija u samu definiciju seksualnosti.

[*STATUS*]

Kad smo vec kod Kanta, podsetimo se jos malo ovog istaknutog predstavnika Klasicne nemacke filozofije i nosioca klasicnog nemackog idealizma.
Kantovo delo " Klasika cistog uma " predstavlja pocetak klasicne filozofije ( 1781. dok se ona zavrsava Hegelovom smrcu 1831. g ).
Kantovu filozofiju nazivamo KRITICKI TRANSCENDENTALNI IDEALIZAM. Kant je bio prvi predstavnika nemackog klasicnog idealizma.
Kantovo ucenje delimo na 2 perioda:
PREDKRITICKI PERIOD - gde se bavi metafizikom, logikom, antropologijom
KRITICKI PERIOD - gde se bavi gnoseologijom, pedagogijom i kosmologijom ( ucenje o postanku sveta, Kant- Laplasova teorija ).
Period nemacke klasicne filozofije otvara Kantov Kriticki period. Taj njegov period sam pratio kroz njegova dela kao sto su " Kritika cistog uma " koji mi je dao odgovor na pitanje " Sta mogu da znam ? " to je gnoseoloski deo.., zatim " Kritika prakticnog uma " mi je odgovorila na pitanje " Sta treba da cinim ? " ( da bih bio slobodno umno bice ), to je Etika i " Kritika moci sudjenja " mi odgovara na pitanje " Cemu treba da se nadam? " . Cemu treba da se nada covek cija je svrha smisao delovanja u svetu da uspostavi moralni napredak i estetsku lepotu ? To je deo koji se zove Estetika. KAnt o pravu pise u svom delu " Metafizika morala ". Za nauku o moralu Kant smatra da je sistem koji proizilazi iz uma, gde vlada kauzalitet nuznosti. Taj kauzalitet se nalazi u svesti subjekta, to nije osobina predmeta, nego svest subjekta. Medjutim, dolazi se do cinjenice da se nauka o pravu ne moze u potpunosti sistematizovati i to zbog raznolikosti iskustvenog cija je podela nemoguca.
Kant razlikuje transcedentno od transcedentalnog. Transcedentno je ono sto je nadculno, sto prvazilazi iskustvo... Transcedentalno je saznanje koje se ne bavi predmetima, nego nasim saznanjima o predmetima. Kant ima poverenja u razum, a razum po Kantu uvek ulazi u neresiva protivrecja sa samim sobom. Apriorne forme razuma su kategorije, a apriorne forme uma su ideje.
U Kantovoj transcendentalnoj filozofiji glavne kategorije su kvalitet, kvantitet, relacija, modalitet.
Ljudski um ima moc da svari nova saznanja. Kant razlikuje analiticke sudove ( koji samo objasnjavaju, a ne sticu nova saznanja ) i sinteticke sudove ( oni stvaraju nova saznanja ).
Kant uspostavlja prvenstvo prakticnog uma nad teorijskim i dao je prvenstvo prakticnoj delatnosti coveka nad spekulativnom. Postavlja se pitanje : Sta je moralno ?
Moralno je ono sto se cini po moralnom zakonu, koji obavezuje i propisuje praksu. Sloboda se javlja kao uslov i zahtev morala. Moralno je jedino ono sta cinimo ili ne cinimo, a sto nam propisuje moralni zakon.

[CokoladnaBananica]

ako hoces da ti vjerujemo, Statuse, onda moras da prepravis par padeza, glagolskih oblika, i pojedes bar trecinu slova.
Tako ce bar da lici na tvojih ruku djelo:D


elem, kad vec kopiras, daj nam koju i o Sopenhaueru - od njega i njegove kritike Kantove filozofije je sve i pocelo.
I Fisera, on je podjednako bitan kao Koen.

ili to tamo ne pise?


baj d vej, mi smo u skoli koristili izraz NEOKANTIZAM. Prvi put cujem za neokantonstvo... Ajde fino priznaj, sa kog to foruma skidas?:)

[polarlicht4.1]

Originally posted by *STATUS*
Kantovo shvatanje seksualnosti sam detaljno proucio u njegovom tekstu " Duznosti prema telu u odnosu na seksualni impuls", koji je objavljen kao deo " Predavanja iz etike ". Ja bih po tom delu Kanta svrstao u seksualne pesimiste.

....

( (Interesantno je ovde videti da je Kant incest kategorisao kao telesni zlocin u skladu sa prirodom, a masturbaciju je svrstao u zlocine protiv prirode , prim. aut. )

Mila, lepo je što si ako ništa drugo bar copy&paste uradila (nadam se da si i pročitala), ali bar stavi navodnike i navedi izvor. Ovo je odličan primer onoga što zovu "intelektualno nepoštenje".

No bez obzira što je ovo dotični postovao, ima zanimljivih stvari za diskusiju.

[polarlicht4.1]

Mene samo zanima da li je "Predavanja iz etike" čitao u originalu na nemačkom ili pak u prevodu na srpski?

[CokoladnaBananica]

ma bre, staty je sminka - samo orginali

[KiWi]

Koja netolerantnost ... na žalost, očekivana.

Srećom, ostatak foruma ne koristi copy/paste

Originally posted by polarlicht4.1
Mene samo zanima da li je "Predavanja iz etike" čitao u originalu na nemačkom ili pak u prevodu na srpski?

Ako postoji prevod koji je pisan u duhu originalnog dela, ne vidim zašto bi bilo neophodno čitanje originala za poznavanje osnovnih načela istog? Ima zaista talentovanih prevodioca u nas .... A sad idi malo natuj.

[Dina]

Offtopic sa ove teme nalazi se ovde

Dina, moderatorka Religije, filozofije i teorije

[*STATUS*]

Originally posted by polarlicht4.1
Mila, lepo je što si ako ništa drugo bar copy&paste uradila (nadam se da si i pročitala), ali bar stavi navodnike i navedi izvor. Ovo je odličan primer onoga što zovu "intelektualno nepoštenje".

No bez obzira što je ovo dotični postovao, ima zanimljivih stvari za diskusiju.

ja sam MUSKO

[CokoladnaBananica]

ako je to sve sto imas da kazes u svoju odbranu - bolje ti je da odmah odustanes!:roll:

[*STATUS*]

deo ovog teksta preuzet je iz crnogorskog "Gorskog Vijenca" remek dela Ive Andrica za koje je dobio Zlatnu palmu u Kanu, preteca "Starog zaveta", nastao ustaroj Mesopotamiji sredinom 17-og veka na mestu gde se danas prostire Slovenija....

Mudraci nisu stedeleli reci i misli da bi tada siromasnom narodu pokazali u ucili ih o necemu sto de doci mnogo godina kasnjie.... pre feudalizma a posle kapitalizma......neposredno pre socijalizma....

[polarlicht4.1]

Pre će biti da si iz toga prepisivao nego iz Kantovih "Predavanja iz etike" jer ta knjiga uopšte nije ni prevedena na srpski. To je i razlog zbog čega sam pitao da li si čitao na nemačkom u originalu. Doduše, možda si je čitao u prevodu na engleski ali i to je sumnjivo. Ovo sasvim slučajno znam jer se desilo da pišem rad o Kantovoj seksualnoj etici pre dve godine pa sam malo (bolje) upoznat sa dostupnom literaturom. Ne, ni za ove dve godine ta knjiga nije prevedena. Ukoliko mi neko ne veruje, može i sam potražiti ovde: http://vbs.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss? ... r&scri=lat

Eto pošto smo to razjasnili, možemo da se vratimo na temu. Doduše, ja mogu samo o Kantovoj seksualnoj etici da diskutujem, što bi donekle bio offtopic ali kad je već spomenuto - why not?

[KiWi]

@polarlicht4.1: Ne updateuješ informacije. Prevedena je na hrvatski. Naslov je drugačiji, mislim da je "Predavanja o etici"

[polarlicht4.1]

Da li bi mogao da mi kažeš ko je izdao knjigu i kada? Jedino što mogu da nađem na netu su Tugendhatova "Predavanja o etici" (Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2003) kada guglujem Kant i naslov koji si dao. Nema je ni u COBISS-u.

[KiWi]

Originally posted by polarlicht4.1
Da li bi mogao da mi kažeš ko je izdao knjigu i kada? Jedino što mogu da nađem na netu su Tugendhatova "Predavanja o etici" (Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2003) kada guglujem Kant i naslov koji si dao. Nema je ni u COBISS-u.

Potražiću ... Čim nađem, postavljam

P.S. Našao sam preko onog novog Googla

P.P.S. Šta će ti prevod kada imaš original?

[polarlicht4.1]

Hajde daj i taj link koji si pronašao preko Googla jer ili ne umem da rukujem istim ili me oči ne služe više. Nigde ni pomena o Kantovoj knjizi pod naslovom "Predavanja o etici" ni na srpskom ni na hrvatskom.

Pitanje ti je besmisleno.

[dungoll]

ali, znao sam da je smesno. bilo mi je zadovoljstvo pratiti sve ovo sa strane oooo kako sam se slatko ismejao.