Bootstrap Framework 3.3.6

[Çâðê_DUP]

"Biti materijalist i hedonist u prvobitnom smislu riječi znači misliti i živiti jedino i isključivo za sebe, nemati osjećaja za druge ljude. Ako ostavimo postrance to redovito značenje riječi u filozofskom smislu pod tim riječima se ima razumjeti pozicija prema kojoj se postulira da je duhovni život posve proizvod materije i njome je određen. Filozofske, religiozne, moralne, pravne i političke vrednote jednostavno nisu istinite, nemaju apsolutno značenje, nego su relativne i potpunoma određene «materijalnim činjenicama».

Biti materijalist i hedonist u trivijalnom smislu znači nemati ideala. To znači život koji se svodi na tjelesne užitke kao što su seks, hrana, udobnost. Postavlja se pitanje je li za to potrebna neka filozofija? Materijalistička i hedonistička filozofija u tom trivijalnom smislu nisu ništa drugo doli filozofije trbuha ili novčanika. Za to nam zapravo u strogom smislu riječi i nije potrebna filozofija."

naravno, ja se ovde zaustavljam, a nudi se druga vrsta krajnosti kao izlaz: samostani i verske sekte.

ima li neke sredine?

[hlaefdige]

ah....a onda veciti curculus vitiosus....duhovni hedonizam....a?

[Çâðê_DUP]

ne zna se sta je gore...

[hlaefdige]

njah...ne bih ja tu primenjivala "bolje-gore" podelu....(a i nisam joj inace sklona)....recimo samo..drugacije...

[Sixto]

Pa ne bi rekao da Hedonizam i Materijalizam podrazumevaju Sebicluk i Egoizam kako si ti to predstavila!
Istina je, fantasticno idu u paru i najcesce je to slucaj al ne podrazumevaju se!

[EYA]

evo ja sam veliki hedonista, a nisam materijalista :smajlikojipolulezecinaoblakupijenekatarijedeambroziju:

naravno da ima sredine, samo treba tacno premeriti rastojanje izmedju suprostavljenih uglova

mada mislim da ziveti po pravilu zlatne sredine, najcesce se pretvori u zivot pun trulih kompromisa, pa nit si ti srecan, nit su oni zbog kojih si se odricao. ja ne bih sredinu ni trazila, vec se u visine vinula, pa tamo mir i srecu trazila (moze i u dubine, nije vazno koji izraz, al je vazno izaci iz sebe)

[svejedno]

Slazem se sa EYOm..
..

U textu su reci 'materijalista' & 'hedonista' bezmalo neodvojive, k'o da su sinonimi.

..

Nisu.

[EYA]

hedonisti, zapravo, cesto vole da uzivaju zajedno sa drugim hedonistima :groupfuck:

ups, pardon

[Manon]

pa zar nije savrsenstvo da naucimo da uzivamo u "malim" stvarima.

Ocigledno da za te male obicne stvari treba mnogo materijalnog pokrica
Ako kazemo da smo duhovni to u stvari znaci da neko brine o nasem materijalnom delu, a mi se kao od toga distanciramo, stavise omalovazavamo materijalno i postavljamo sebe takvog duhovnog iznad

[Çâðê_DUP]

Materijalizam je filozofski pravac koji materiju smatra osnovom svega. Reč je grčkog porekla. Suprotno materijalizmu je idealizam. Popularna definicija materijalizma se tumači kao pohlepa ka materijalnim stvarima (objektima od velike materijalne vrednosti) te se obično koristi kao suprotnost razumevanju da su duhovne i nematerijalne vrednosti značajnije od materijalnih.


''...nikad se neće roditi čovjek koji će posjedovati nešto više od svojih misli. Ni ljude, ni mjesta, ni stvari nikad nećemo moći na dulje vrijeme zadržati za sebe. Možemo u njima malo uživati, ali prije ili kasnije svatko od nas uzet će svoj jedini posjed-ono što smo naučili i ono što mislimo-i uputiti se svojom odvojenom stazom.'' RICHARD BACH


Drugi net autor na jednom mestu kazhe:

Zašto su ljudi toliki materijalisti. Zašto čovjeka određujemo po oneme što ima, a ne po onome što je? Zar je to toliko važno. Što nam znači da netko ima milijune ako je samo sebična sirovina koja nije spremna odvojiti ni lipe za one kojim je potrebno. Shvaćam da bez novca ne možemo živjeti. Ali tragično je da je do toga moralo doći. Što se to desili sa čovječanstvom da je novac postao najvažnija stvar u živitu??? Moglo nam je biti tako lijepo. Mogli smo uživati i biti sretni. Siromašni su nesretni jer nemaju ništa, jer jedva spajaju kraj s krajem... Po tome se može zakljućiti da je bogatima onda lijepo. No nije i oni su nezadovoljni, ali zato jer koliko got novca imaju nikad im nije dovoljno. Sve je ovo postalo crno-bijeli svijet. Ima tu i sivog svijeta. Tj. onih ljudi koji imaju dovoljno, ali ne i dosta. Barem oni tako misle. malo tko je uistinu zadovoljan onime što ima ili onime što nema. Moglo nam je svima biti tako lijepo. Moglo je sve biti ''pink''. Mnogi se zavaravaju da tako i je. Često stavljaju naočale sa ružičastim staklima na oči i promatraju ovaj ''lijepi svijet''. No kad skinu naočale ili, još gore, kad se stakla polupaju trebaju se suočiti sa stvarnošću, a to je jako bolno i teško. Opet su okruženi materijalizmom, vraćaju se u svijet koji pokreće novac, gdje je izgled važan, a srce i duša manje bitni, ako ne i nebitni. Za opstanak u tom svijetu važno je samo koliko je čovjek pokvaren i koliko se zlobe krije u njemu. Zašto?!?!!? Čovječe što si to učinio sa svojim svijetom, svojim domom. Što si to učinio sa svojim mislima?!? Odakle ti sva ta zloba? Zbog te zlobe postao si ogorčen i jadan, a moglo ti je biti tako lijepo...
Trgni se još nije sve propalo!!! Ima još nade. Još nije prekasno, ali uskoro bi moglo biti! Nemoj to dopustiti. Ti možeš na to utjecati. Promjeni se, promjeni svijet...

''Jedan o d izazova naše pustolovine na zemlji je izdići se uznad sustava smrti- ratova, religija, nacija, destrukcija- odbiti pripadnost ijednom od njih i umjesto toga izraziti najviši oblik vlastitg bića, onakvog kakvo znamo biti'' RICHARD BACH ''Jedno''

[Çâðê_DUP]

[url=http://]http://www.forum.hr/archive/index.php/t-4814.html[/url]

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Manon
pa zar nije savrsenstvo da naucimo da uzivamo u "malim" stvarima.

Ocigledno da za te male obicne stvari treba mnogo materijalnog pokrica
Ako kazemo da smo duhovni to u stvari znaci da neko brine o nasem materijalnom delu, a mi se kao od toga distanciramo, stavise omalovazavamo materijalno i postavljamo sebe takvog duhovnog iznad

slazem se da je materija baza, a duhovnost nadgradnja. ko kaze da novac nije bitan, uveliko greshi. ali, materijalista se ne nadogradjuje, on ostaje da crvlja u svoj toj svojoj praznini-kupiti dobra kola postaje mu daljnji smisao zivota, dok ih ne kupi. Načelo grabe-i, jer javlja se novi cilj-jahta.

Mislim da su materijalisti i hedonisti sebicni ljudi i egoisti. Super je uzivati u plodovima svog rada, ali besposlicariti (dakle, drugi te izdrzhava ili zivis kao parazit na tudjim plecima) i sve to zadenuti nekakvom filosofijom duhovnog hedonizma na oblacima sna gde su kucice od chokolade, a prozori od marmelade, nemam reci da izrazim svoj otpor prema takvom nacinju samoobmana i obmana drugih.

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Sixto
Pa ne bi rekao da Hedonizam i Materijalizam podrazumevaju Sebicluk i Egoizam kako si ti to predstavila!
Istina je, fantasticno idu u paru i najcesce je to slucaj al ne podrazumevaju se!

mozda ti imas srece..ja nisam srela materijalistu i hedonistu koji istovremeno nije bio sebicni egoist i od toga napravio filosofiju. kakvo licemerje..

[EYA]

ja mislim da je zivot cudesan onoliko koliko mi poverujemo da jeste, te su sva ˝cuda˝ moguca. jedno od njih je i lagodan zivot, bez muka, briga, strahova, i odricanja. svako ko optuzuje druge da su mu ukrali slobodu i pravo na zivot kakav zeli, pod izgovorom da neko mora i da se muci da bi drugi uzivali mora biti materijalista, jer samo onaj ciji je vrednosni sistem duboko utemeljen u materijalizmu moze razmisljati tako.

znam mnoge ljude koji su materijalisti, a da pri tom nisu hedonisti
uzivanje je stanje uma, dakle nesto potpuno odvojeno od materije.

zanimljivo mi je razmisljati o teoriji ispravnosti kao ˝zadovoljavati se malim stvarima˝ i nesipravnosti zivljenja kao ˝teziti stvarima velike materijalne vrednosti˝.
ko odredjuje dokle su stvari male, a kad postaju velike pa te u zlo teraju ?
i zar nije svaka teznja stvarima cist materijalizam, a najvece licemerje upravo ta teza da dok ti trazis malo u svojoj dobroti, drugi se bahate uzimajuci sve?

da li moze da se kaze: ˝ubio sam 2 coveka, a komsija 100 njih - ja sam bolji covek˝ ?

duhovnost nije iznad ni ispod materijalizma, to je sasvim druga dimenzija postojanja u kojoj je sve cisto uzivanje, dakle hedonizam (ali ne u izvornom obliku, jer je takav definitivno ogranicen na 5 cula, dakle iskljucivo telesno uzivanje)!
nasuprot asketizmu koji zagovaraju sve velike religije kao ˝jedini˝ nacin da se izdigne do stanja duhovnosti, mnogi ljudi su iskusili puno uzivanje u zivotu bez ikakvog odricanja.
umesto da se odricete onoga sto zelite, ja preporucujem da pre nego sto pozelite preispitate motive svojih zelja. ako nisu u skladu sa univerzumom (univerzum je u vama koliko i vi u njemu!), on ce vam vec poslati jasan znak.

na nasem putu kroz zivot i duhovno uzdizanje tj rast klice bozanske energije u nama, pa sve do konacnog sazrevanja, bice nam potrebne mnoge materijalne stvari, ali njih treba uzimati samo kao alatke da posluze svrsi, a ne se za njih vezivati, niti od njih cilj praviti

[ganjarolla]

Upoznao sam mali milion ljudi i mogu reći da su ljudi koji imaju više mogučnosti jako ovisni o svačem, nema zaustavljanja zadovoljenju i to bez kompromisa.
Što se mene tiče, niti jedna stvar nije vrijedna, ništa od ovog svijeta nije vrijedno riječi kada nađeš put. ( do sigurne smrti )

[Hys.]

hedonizam i materJal'zam nisu isto (ponavljam svejedno koji je ponovio eyu)

[Manon]

@EYA
ko odredjuje dokle su stvari male, a kad postaju velike pa te u zlo teraju ?
i zar nije svaka teznja stvarima cist materijalizam, a najvece licemerje upravo ta teza da dok ti trazis malo u svojoj dobroti, drugi se bahate uzimajuci sve?

da li moze da se kaze: ˝ubio sam 2 coveka, a komsija 100 njih - ja sam bolji covek˝ ?


[/quote]

Male stvari su recimo
kad uzivam u zalasku sunca sa svoje terase

Kada idem na plazu da ulovim kupajuci se izlazak sunca

kada se vozim camcem na Belu stenu i za 50 dinara uzivo gledam "Ta divna stvorenja"

kad na buvljaku nadjem za sto dinara omiljenu knjigu koja je davno nekim cudom nestala
kad ujurtu u retrovizoru fotografisem kako sunce izranja iz auto puta kojim inace svaki dan prolazim
kad uz omiljeni slatkis citam sta vi ovde pisete
kad stanem i vratim se u rikverc da sklonim jednu malu kornjacu sa puta i spasim joj zivot
kad se utrkujem na putu da mi brze prodje vreme
kad bosa hodam ulicom po kisi (i sljapkam po baricama)a cipele nosim u ruci
kad sedim negde sa nekim ko mi je drag
kad gledam Rode po Vojvodjanskim selima
kad u Zoo vrtu napravim takve fotografje da me svi pitaju da li je bilo u Africi
kad u kaficu blizu moje kuce pustaju dobru muziku
kada pada sneg izadjem na puste svetlucave ulice i setam dok se ne pretvorim u Sneska
kad je bakica koja prodaje sladoled blizu moje kuce srecna sto joj uvek mahnem kad prodjem
i tako

kad zaista u necemu uzivas, tada nemas potrebu da se uporedjujes nisakim niti da meris tudju srecu. Postoji nesto sto nosis ma gde bio i niko to ne moze da ti uzme. Lepotu stvaras sam i u njoj uzivas ako znas....

[Hys.]

Manon, kako si lepe stvari navela

[EYA]

jeste, uzivala sam dok sam citala
samo to sto si navela nisu stvari, vec osecaj (inace se slazemo, samo da usaglasimo terminologiju)
bas kako si rekla, to se ne poseduje, pa ti niko ne moze ni oduzeti.
dakle, sposobnost uzivanja je u nama, ne u stvarima.
ali cak i taj osecaj se moze zeleti posedovati, a onda nestaje carolija i nastupa patnja i mislim da to radi jako mnogo ljudi
neki ljudi jesu, a neki imaju. ovi prvi radost nose u sebi, svaki trenutak prozivljavaju i otvoreni su dushom, umom i culima. ovi drugi su zaglavljeni u vremenu i umesto da osecaju, oni misle da osecaju i zele da poseduju sve, od materijalnih stvari, preko ljudi, do osecaja, izmesteni su iz sebe i misle da se sreca i ispunjenost nalaze u nekoj novoj situaciji koja ce im se tek desiti, stvari koju ce tek kupiti, osobi koju ce tek upoznati... zive u proslosti, trose energiju razmisljajuci, a cesto i plaseci se buducnosti, dok sadasnji trenutak, jedini koji postoji, zauvek propustaju.
potpuno se slazem i sa tvrdnjom o uporedjivanju. to je cisti gubitak energije, a skoro uvek donosi nezadovljstvo.

[Çâðê_DUP]

Originally posted by EYA
Ja mislim da je zivot cudesan onoliko koliko mi poverujemo da jeste, te su sva ˝cuda˝ moguca. jedno od njih je i lagodan zivot, bez muka, briga, strahova, i odricanja. svako ko optuzuje druge da su mu ukrali slobodu i pravo na zivot kakav zeli, pod izgovorom da neko mora i da se muci da bi drugi uzivali mora biti materijalista, jer samo onaj ciji je vrednosni sistem duboko utemeljen u materijalizmu moze razmisljati tako.
znam mnoge ljude koji su materijalisti, a da pri tom nisu hedonisti
uzivanje je stanje uma, dakle nesto potpuno odvojeno od materije.

U krajnjoj instanci chovek moze da zamishlja svashta, pa i da je u sred orgije, da shampanjac teche u potocima pored njega, da ga svi obozhavaju, da ga se svi plashe, otkud znam. Chovek moze i da ignorishe informacije koje mu chula dostavljaju, kao shto je glad, ili hladnoca, ili smrad stracara među kojima živi. Tada bi chovek mogao potpuno da se prepusti uzhivanju. Ali za mene taj chovek nije hedonista, nego mentalno poremecena osoba.

Chovek je hedonista ako aktivno trazhi i pronalazi srecu u svetu oko sebe, a ne u svojoj glavi. Poshto je potrebna dobra doza realnosti u sprovodjenju hedonizma, to svaki hedonista mora da bude i materijalista u marksistichkom smislu (u, ala lupam).

Svi smo mi pomalo hedonisti (materijalisti, komunisti, dobri momci...).

[EYA]

ono sto cula dostavljaju mozgu, a on procesuira i stvara ˝sliku˝ o svetu oko sebe je cesto veoma iskrivljeno ˝vidjenje˝ stvari.
od malena nas zatrpavaju predstavama sveta, moranjima i tudjim htenjima sta da budemo, pa posle tesko uopse znamo sta smo i sta zelimo. strahovi kojima se nas ego neprekidno hrani i odrzava nagomilavaju negativnu energiju u vidu oblaka koji postaje sastavni deo naseg Bica, te nam neprekidno remeti percepciju. ceo svet, ili bar veci deo dozivljamo kao neprijatelje, nesto odvojeno od nas, sto je samim posedovanjem svog sopstvenog identiteta okrenuto ka unistavanju tudjeg, sto se tumaci kao ugrozenost naseg identita, zbog cega se neprekidno branimo ili napadamo. u retkim situacijama, kad za nekog pomislimo da je prijatelj, samo projektujemo svoja ocekivanja na tu osobu, ili tu situaciju, i u slucaju da nasa ocekivanja ne budu ispunjena, ponovo patimo zbog razbijenih iluzija. a zivot ne mora da bude patnja, samo ako se odreknemo ocekivanja da ce nam spoljasnje stvari doneti srecu i osecaj ispunjenosti. dovoljno je da prihvatimo ono sto vec jeste i da budemo kompletni. opiranje stvarnosti stvara patnju i bol, nervozu, brigu, dosadu... jednom recju - nesrecu!

oko hedonizma se slazemo. ono sto se tradicionalno smatra hedonizmom je usmereno na stvari i svet oko sebe. medjutim, ako je osnovna crta hedonizma - uzivanje, ja opet govorim da se moze uzivati i bez posedovanja, i da osnovni smisao zivota i jeste uzivanje u svakom trenu svog zivota, pa na neki nacin moze da se zove i hedonizam, a ne mora. cesto koristimo izraze poput LJUBAV I ZIVOT da objasnimo neke emocije i neke situacije koje veze nemaju jedna sa drugom. ljudski recnik nije dovoljan da imenuje sve nijanse onog sto osecamo i mislimo.
ostajem pri tvrdnji da uzivanje nije obavezno povezano sa materijalnim stvarima, tj posedovanjem/konzumiranjem istih, vec je zapravo stanje uma. neki ljudi misle da je uzivanje nesto sto dolazi sa stvarima i pate dok cekaju na njih ili kad ostanu bez istih (to je zivot u modusu imanja, kada sve oko nas, cak i ziva bica dozivljavamo samo kao stvari koje imaju upotrebnu vrednost), a neki znaju da tu sposobnost nose u sebi i neprekidno uzivaju, ne cekajuci da se nesto desi, da nesto kupe, da nekog upoznaju i sl.

s obzirom da spoznajem svet oko sebe kao nesto interaktivno sa mojom svescu ( i obrnuto) ne pravim razliku izmedju onog van mene i unutar mene, i u tome nalazim srecu i ispunjenost.
zapravo je sve isto, od iste energije stvoreno. razliku pravi samo nas um koji neprekidno prosudjuje, etiketira, poredi, i zeli a istovremeno strahuje da mu se zelje nece ostvariti.

kao sto se moze biti nesrecan i neispunjen punog stomaka u sred luksuza, bogatstva i miomirisa, tako se moze biti blazen medju smradom i prljavstinom, gladan (hrane, kao i svega drugog esencijalnog za zivot ima dovoljno za sve oblike zivota, nasa majka Zemlja je spremna svoj svojoj deci sve da da, ali deca otimaju jedna od drugih i grabe i ono sto im ne treba, niti ce im ikad trebati) i mozak onog prvog bi percipirao tu situaciju sa gadjenem, a oslobodjeno Bice ovog drugog bi osecalo jedinstvo sa svim oko sebe i unutar sebe te bi smrad i prljavstina postali samo manifestacija kreacije, i podjedanko u sebi nosili iskru bozanskog koliko i samo Bice koje ih ˝posmatra˝.
ako znamo da uzivamo, uzivacemo u svemu oko nas jer sve to deo nas koliko i mi deo toga. i tada mozemo, povezani sa izvorom kreativnosti, stvarati jos vise lepote i uzivanja, za nas, kao i sve oko nas - bez razlike!

svi smo mi savrseni, ali verovanje (bolje receno - strah uma) da to nismo i da to tek mozemo/trebamo dostici, onemogucava nam da uzivamo u tome, sada i ovde (sto je isto kao i zauvek, jer vreme koje nije SADA ne postoji, sem u nasem umu!)

[svejedno]

Originally posted by EYA
sada i ovde (sto je isto kao i zauvek, jer vreme koje nije SADA ne postoji, sem u nasem umu!)

Pa Angie...sta da ti kazem.. kad je EYA napisala sve sto vec znas da je veoma slicno mom misljenju & poimanju sveta, ljudske percepcije & za mene, proste cinjenice da je ceo svet oko mene - 'ja' (& obratno)

@ EYA

Svaka cast

[svejedno]

Na konto definicije hedonizma:

Uzivati, uzivati, biti srecan... Naravno, neke stvari su potrebne da bi covek uzivao, ali to ne znaci da su one materijalne..

..ili da nisu vec tu.

[Manon]

@EYA

ovo si 'skinula' sa kolektivnog nesvesnog priznaj

Bravo!!!


@Angelina
Razlika izmedju mentalno poremecene osobe i 'normalne' nije u tome sto ova prva moze a druga ne, da zamislja svasta i da u tome uziva. Razlika je sto normalna osoba kad odleprsa ume da se vrati u matricu "normalnog", a ova druga mentalno poremecena je zaboravila put nazad i zauvek ostala u vecnosti tog nekog nama uglavnom nepoznatog sveta

[Dirrty]

U danasnje vreme nazalost za sve je potreban novac tako da tesko ko moze biti nematerijalista.

Hedonista nikako nisam, ako izuzmem sex... sto me vise cini nimfomanom
Definitivno ne uzivam u hrani niti nekom prevelikom komforu...
Hranu jedem da bih preziveo... uopste ne trosim previse vremena na to... zato i skoro ne zvacem hranu vec samo gutam
Priznajem da sam slab na slatkise... mada sam dosta to smanjio...ali opet ne patim za tacno odredjenim odnosno skupim slatkisima. Nego samo nesto slatko da mi podigne secer

A materijalista?
Pa ne smatram se istim sa ljudima koji zive da bi imali sto vise para i da ne bi znali sta ce sa njima... da bi bili okruzeni isto takvim praznoglavim i bezlicnim ljudima koji vise nemaju nikakve zelje ni ciljeve... nicemu ne teze jer je novac pokrio sve sto su ikada i zeleli.
Odnosno dobili su novac koji su jedino i zeleli.
Samo zelim dovoljno novca za normalan zivot u kome mogu da odputujem na mesta koja me privlace iz razlicitih razloga... kako bih u zivao u cistoj i netaknutoj prirodi...
Eh sada... posto i to iziskuje podosta novca... ne znam sta da kazem.

Svet je postao takav da ljudi zive i umiru za i zbog novca...

[Wilhelmina]

Osnova svakog filozofskog ucenja i svakog religiskog sistema je upravo materijalizam.
Ustvari, trenutno ne mogu da se setim nijedne ljudske akcije, odnosno radnje svojstvene ljudima, a da nije podstaknuta ili sticanjem odredjene materijalne dobiti, ili hranjenjem ega.
Jutros sam ustala jer treba da ucim - ucim da polozim ispit - polazem ispit da zavrsim fax - zavrsavam fax da radim - radim da bih zaradila novac.

Iz svega izuzimam jedino zaljubljenost (ne ljubav) ali je to ionako prolazno stanje uma. Mislim da ce se svi sloziti da, ukoliko nema bar minimalno uslova za normalan zivot, ljubav nece preci granice povremenog vidjanja. Koliko god ona velika bila (opet, smatram budalama pretezno zene koje ostave ono sto imaju kod kuce i odu da zive u gorim uslovima kod muzeva)

Cak i velike religije zasnovane na principima odricanja i suzdrzavanja od zadovoljstava i materijalnog imaju svoje ogromne materijalne manifestacije u vidu Vatikana, Hrama Svetog Save, Begove dzamije... to sigurno filozofiranje nije izgradilo, niti je bog dao sredstva.

[Çâðê_DUP]

Originally posted by MinaHarker
Osnova svakog filozofskog ucenja i svakog religiskog sistema je upravo materijalizam.
Ustvari, trenutno ne mogu da se setim nijedne ljudske akcije, odnosno radnje svojstvene ljudima, a da nije podstaknuta ili sticanjem odredjene materijalne dobiti, ili hranjenjem ega.
Jutros sam ustala jer treba da ucim - ucim da polozim ispit - polazem ispit da zavrsim fax - zavrsavam fax da radim - radim da bih zaradila novac.

ovo je takozvani mehanicki materijalizam koji je po meni ipak pojdnostavljen slika stvarnosti, izuzimajuci ljudsku svesnost/inteligibilnost duse koja se prinosi na zrtvu mehanickom i matematskom.

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Manon
@EYA

ovo si 'skinula' sa kolektivnog nesvesnog priznaj

Bravo!!!


@Angelina
Razlika izmedju mentalno poremecene osobe i 'normalne' nije u tome sto ova prva moze a druga ne, da zamislja svasta i da u tome uziva. Razlika je sto normalna osoba kad odleprsa ume da se vrati u matricu "normalnog", a ova druga mentalno poremecena je zaboravila put nazad i zauvek ostala u vecnosti tog nekog nama uglavnom nepoznatog sveta

i da dodam, ludaci sebi dopustaju svasta, a normalni potiskuju svoje ludilo, tako da nam ostaje samo tuga

[SeoskiLola]

Ne bih se slozio sa tim da su hedonisti nuzno I materijalisti I egoisti.
Tezite ka zadovoljstvu I uzivanju jeste osnov hedonizma. Ali je osnovna ideja da se sve ljudske akcije mogu meriti prema kolicini zadovoljstva I bola koje izazivaju. Te se prezderavanje, manicna kupovina, konzumacija narkoticnih sredstava itd tesko mogu nazvati hedonizmom.
Dakle, najprostije receno:
ako za veceru pojedes 5 kg mesa – nisi hedonista nego svinja.
ako prisilis nekog na sex jer si dobio iznenadnu erekciju – nisi hedonista vec siledzija…
Sve zavisi od toga sta odredjenoj jedinki pruza zadovoljstvo, u cemu ga nalazi, na kom je stepenu licnog, duhovnog I intelektualnog razvoja.
Tako ce neko teziti zadovoljenju prvenstveno telesnih potreba I telesnim uzitcima smatrajuci da je zadovoljstvo koje ga prozima po njihovom ostvarenju znatno intenzivnije od onog koje oseca ili bi osetio po zadovoljenju mentalnih, duhovnih potreba. Ostvariti zadovoljstvo u istom trenutku kada se javi zelja, bez obzira ne dugorocne posledice. Pa onda, teziti sto visem, vecem, jacem intenzitetu. A onda se javlja veciti krug, zamka. Zadovoljenje jedne materijalne potrebe otvara vrata drugoj. Dakle veciti nemir ukoliko nema ni trunke duhovnosti, idealizma…Tu bi svakako mogao da stavim znak jednakosti izmedju hedonizma I materijalizma jer jedno drugo savrseno upotpunjuju.
Ali opet pitanje je sta koga cini srecnim (gde neko nalazi srecu drugi ce naci patnju; gde neko nalazi smisao drugi ce se gnusati) I gde se ko nalazi na lestvici duhovnog, intelektualnog razvoja. Osnovne potrebe su baza a umetnost, kultura, religija nadgradnja - to stoji. Ali pitanje je sta osecamo po njihovom zadovoljenju. Da li apsolutni mir I zadoljstvo ili je ipak tu I neki “crv” koji rovari I neda mira, terajuci nas da idemo ka licnim dubinama ili visinama gurajuci nas ka “kvalitetnijim” zadovoljstvima.
Sa druge strane imas I altruisticki hedonizam prema kom se sreca nalazi u preduzimanju onih akcija koje ce doneti najvise zadovoljstva najvecem broju ljudi. Ziveti u harmoniji sa univerzumom I samim sobom, gde najvece zadovoljstvo lezi u licnom miru I redukciji teznje da se potreba zadovolji istog trenutka. U ovim slucajevima ne mogu poistovetiti hedonizam sa egoizmom. U ostalom, ni anticki hedonisti kojima je najvisa vrlina, vrednost zivota I sl. lezala u ostvarenju nasih licnih zadovoljstava nisu govorili da to treba raditi na ustrb drugih, da treba voditi sebican zivot koji bi sprecavao druge u ostvarenju njihove srece I zadovoljstava. Tu jednakost su postavili ljudi paraziti I ljudi zivotinje bez trunke empatije, saosecanja…Ako tu lezi kljuc njihovog hedonizma I srece to jeste za svaku osudu. A opet, koliko je zapravo tako povrsnih ljudi? Mozda sam beskrajno naivan ali mislim da nije sve zaista tako crno.
Takodje nema ni pomena egoizma u tzv hriscanskom hedonizmu (koji mi je prilicno stran kao koncept)… osim mozda u vidjenju Boga kao ultimativnog egoiste.
A oko onog da smo svi mi pomalo I materijalisti I idealisti, kapitalisti I komunisti … se apsolutno slazem sazdani ili sami stvoreni od crnog I belog, dobrog I loseg … a linija razdvajanja tanka I na brojnim mestima napuknuta.

[SeoskiLola]

Originally posted by MinaHarker
Mislim da ce se svi sloziti da, ukoliko nema bar minimalno uslova za normalan zivot, ljubav nece preci granice povremenog vidjanja. Koliko god ona velika bila (opet, smatram budalama pretezno zene koje ostave ono sto imaju kod kuce i odu da zive u gorim uslovima kod muzeva)

Zaista tuzno rezonovanje. A donekle si i sama sebe demantovala pomenuvshi te zene koje odlaze da zive u gorim uslovima. Ovo zvuci skroz parazitski i gotovanski. Zivot na srebrnom posluzavniku. Obezbedi sve sto mi treba a ja cu lezati i cekati u hladu. Zar nisi cula za zajednicku borbu, trud da se bolje stekne zajednickim radom...
I opet je pitanje sta je kome dovoljno za srecu...