Bootstrap Framework 3.3.6

[Simor]

Ovih dana je izasla jedna zanimljiva knjiga mladog socijalnog psihologa, a posto sam imao prilike da citam njene delove, toplo je preporucujem. Dakle: Jovan Byford "Potiskivanje i poricanje antisemitizma: secanje na vladiku Nikolaja Velimirovica u savremenoj srpskoj pravoslavnoj kulturi".

"Knjiga pokusava da odgovori na pitanje: kako je vladika Nikolaj Velimirovic (1881-1956), pravoslavni mislilac i velikodostojnik Srpske pravoslavne crkve, koga su komunisti posle II svetskog rata zigosali kao antisemitu, izdajnika i fasistu, postao svetac i licnost koju danas vecina pravoslavnih Srba smatra za najveceg srpskog duhovnika i filozofa od srednjeg veka naovamo? Analizom procesa rehabilitacije Nikolaja Velimirovica od sredine osamdesetih godina XX veka do danas, ova knjiga razotkriva razlicite nacine na koje su Velimiroviceve pristalice nastojale da njegove najkontroverznije stavove, pre svih njegov antisemitizam, potisnu iz kolektivnog secanja ili ih predstave kao prihvatljive. Ova studija ukazuje i na nespremnost Srpske pravoslavne crkve da se sa Velimirovicevim napadima na Jevreje suoci i od njih ogradi. Potiskivanje i poricanje Velimirovicevog antisemitizma zapravo daje legitimitet antijevrejskim predrasudama i omogucava im opstanak u okviru ideologije konzervativne politicke opcije u Srbiji."

Inace, interesantno je da, iako se pop-pravoslavci "pale" na toboze visok stepen duhovnosti vladike Nikolaja, cije se knjige stancuju taman koliko i dnevne novine "Kurir", ovaj nije dao nista novo u teologiji, i mnogi strucnjaci smatraju da je vladika bio samo govrljivi propovednik bez posebnog filozofskog znanja i bez knjizevnog umeca.

[Tot]

Ono što se menii ?ini da je velika šteta i opasnost ideologije Nikolaja Velimirovi?a je upravo to da je formirana monstruozna legura i plašim se ireverzibilni spoj politike i teologije. I to se onda prodaje kao duhovnost.

Sa Nikolajem je ustanovljena jedna opasna crkvena ideologija u praviom smislu te re?i. Razni pokreti koji su se javljali u krilu zapadne crkve bili su izraz duboke krize u kroz koje je ona prolazila i na neki na?in je dolazilo do novih usmerenja i odgovora na date probleme. Setimo se reformacije i cocijalne revolucije, preokreta u mišljenima i verovanjima. Izgleda da u?i u dijalog sa svojim vremenom, a zapravo sa novim duhovnim potrebama ?oveka koji je plod tog vrenmena nije lako.Štaviiše vrlo je bolno ali i neizbežno. Modernizaciju tradicionalne zapadne crkve prati pokret demokratizacije, pa se tako uz nepomirljive frakcije koje izlaze iz krila crkve u samoj crkvi stvara jedna težnja da se pronaðe put ka verniku današnjice.

Prona?i put ka verniku današnjice. Na koji na?in bi se poruka spasenja mogla približiti pojedincu verniku? To je pravo pitanje za crkvu koja se obra?a verniku u uslovima demokratskog sekularnog društva.

Nikolajeva misao nema nikakve veze hriš?anstvom. Z a NIkolaja evanðelje se ne propoveda pojedincu nego narodima.

Zapravo je u samoj Pravoslavnoj crkvi tinjalo dugo ono što se izvitoperilo u "svetosavlja" crkvenih autoritaraca. Govorim u množini jer ova re? nema nikakvog zna?enja odnosno ima ih onoliko koliko i crkvenih autoritaraca. Ili ako bi zeleli da svedemo stvari to je ideologija Nikolaja Velimirovi?a i Justina POpovi?a tj. jedne politi?ke crkvene grupe koja je ih tridesetih godina ovog veka forsirala sa namerom da konzerviše stanje koje se moralo menjati.

Kada kucne ?as promene raða se želja da se promeni izaðe u susret ili se javljaju strasti koji promenu negiraju i pori?u.

Ideologija Nikolaja Velimirovi?a simbolizuje duboko neprijateljstvo, mržnju prema modernim vrednostima. "Vizionar" Velimirovi? je tako podržavao Hitlera u nadi da ?e zaustaviti procese koji su oduzimali vlast crkvi.

To je nažalost prevalentna grupa crkvenih mo?nika koja ne želi da se suo?i sa sekularnim dobom i decentrira, odvoji od državne ideologije da bi se iznova stvarala u jednom novom vremenu sa novim zadacima i problemima...u susret ?oveku.

"Misao" Nikolaja Velimirovi?a je autoritarna ideologija prošlosti. Ona po?iva na dubokom neprijateljstvu prema individualizmu, na dubokom nepoverenju prema svakoj društvenoj promeni. Ova crkvena ideologija nema nikakve veze sa spasenjem pojedinca ve? teži da spase zaostalu i patrijarhalnu svest, da o?uva odnosa mo?i koji su po svojoj biti neravnopravni i nedemokrati?ni. I nažalost kao ?udovište prošlosti koje ?uva stare odnose snaga, regrutuje sledbenike koji ?e je braniti. Stvara jedan tip li?nosti, konzerviše jedan nivo svesti.

Ta ideologija percipira neprijatelje u svemu što se suprotstavlja organskom, patrijarhalnom, autoritarnom, kolektivnom. Ono što nije u grupi koja neguje ove primitivne principe mora umreti. Tako za vladiku nije zna?ilo ništa da pljune po Jevrejima kada je Hitler bio mo?an. Tako ni danas njenim pristalicama ne zna?i ništa da pljunu po onima koji su slabi. Mi kao druga?iji smo za njih zlo, zato što smo druga?iji, zato što ne?emo da budemo kao oni.

I sve što je druga?ije se mrzi: tako se u isti koš bacaju i Jevreji i homoseksualci i feministkinje i demokrate itd

Ova opasna i anahrona ideologija opstaje samo zahvaljuju?i tome što se podme?e kao deo nacionalnog bi?a, što se kao pijavica vezuje uz ime naroda i lažno predstavlja braniteljkom njegovih interesa. Što zloupotreblljava vezanost za crkvu i religiozne ose?aje. Što se se ogrnula sentimentima stradanja srpskog naroda a sama je dobrim delom odgovorna za to stradanje.

Ona beži od direktnog pogleda. Pogledajte je u o?i, odbijte njenu demagogiju i prazne pri?e.

Velimirovi?ev antisemitizam bi trebalo biti razlog za stid svakog pravog vernika.

Zna?aj ove knjige vidim u demaskiranju lažnog oreola vladike Nikolaja Velimirovi?a. Suo?eni smo sa agresivnim buðenjem konzervativnih ideja i ovakve publikacije bi trebalo da budu protivteža njihovom zamahu. Knjiga se obra?a pojedincima koji znaju da misle.

Na kraju se možemo zapitati: da li možemo imati poverenja u ljudsku inteligenciju i razboritost? MOramo. Snaga pojedinca je jedino na šta se možemo osloniti i na šta apelujemo. Za razliku od autoritarnih ideologija koje tog pojedinca negiraju.

[djo]

hvala vam obojici na ovako dobrim tekstovima

[Tot]

Kako je došlo do toga da se jedna "sveta?ka misao" mogla iskazati i u tako ne?emu kao što je neprijateljstvo prema Jevrejima? Svaka autoritarna ideologija svugde vidi neprijatelje. Stara pri?a: neprijatelji su protivnici "nacionalnog bi?a",a Bog preko odredjenog sveca šalje poruku spasenja pojedina?nom narodu. U našem slu?aju: jevanðelje je Srbima dato preko Sv. Save iako zanemarujemo ?injenicu da je uloga Sv. Save bila prevashodno politi?ka. On je izvojevao autokefalnost srpske crkve. Na koji na?in je upravo Sv. Sava protuma?io Hristovu poruku ostaje nejasno. Iz ovoga proisti?u problemi:


1.Crkvena ideologija kaže: ti kao Srbin(pri ?emu je za njih nacija organizam a ne konstrukt) možeš primiti spasenje preko Sv.Save koji je Hristovu poruku protuma?io srpskom nacionalnom bi?u. To nije ta?no. Hristova poruka je univerzalna i nudi se pojedincu bez obzira na bilo koji parcijalni element njegove osobnosti uklju?uju?i i nacionalno opredeljenje. Smatram da je dozvoljeno govoriti o hriš?anskoj ili pravoslavnoj crkvi u Srba ali ne i o"srpskoj crkvi".

2.Hristova poruka se (zlo)upotrebljava za veli?anje sopstvenog nacionalnog bi?a- etnofiletizam.

3.Kob politi?kog delovanja Rastka Nemanji?a prati crkvu do današnjeg dana. Politika je uvedena u teologiju. Ovo je sasvim o?ekivano za uslove srednjeg veka ali predstavlja smetnju crkvi koja želi da se modernizuje.Zbog toga se ?esto iza insistiranja na svetosavlju krije crkveno-politi?ki konzervativizam.

4.Maglovitost pojma svetosavlje, odnosno nemogu?nost ta?nog kodiranja Savine esencijalno teološke misli od njegovog politi?kog delovanja nudi mogu?nosti obilate zloupotrebe.Tako se Svetosavlje nudi kao prostor za teološko-politi?ku akciju. Zapravo nemamo esencijalno teološku misao ve? samo crkveno-politi?ku akciju.

I tako je tridesetih godina prošlog veka po?ela da deluje jedna grupa teologa koja je idealno uporište za odbranu tipi?no konzervativne, autoritarne i patrijarhalne ideologije našla u likovima Nikolaja Velimirovi?a i Justina Popovi?a.

Stvoren je opasan politi?ki klan koji se inkorporirao u crkvu.Od njih se u ono vreme ništa bolje nije moglo o?ekivati nego da mašu antisemitskim parolama. Mrzeli su komunizam, a propovedali idolatriju konzervativno-politi?kih vrednosti. Od njih se ni danas ništa bolje ne može o?ekivati jer se samo objekti njihove netrpeljivosti menjaju. Izvesnio je da pojedinac u takvim uslovima mora ?utati. On mora biti utopljen u ništavilo nacionalisti?ke idolatrije ili osuðen i izopšten.

U vreme kada Nikolajeve pristalice agresivno veli?aju svog idola i ponovo šikaniraju neistomišljenike ovakve knjige su potrebne kao deo graðanskog suo?avanja sa nacionalisti?kim zabludama.

[Simor]

I posto je cilj stvaranje NACIONALNE crkve, jasnije je vladikino odusevljenje Adolfom Hitlerom, jer je ovaj u Hitleru video coveka koji radi na stvaranju takvog projekta, projekta velicanja jedne nacije/rase nasuprot drugim nacijama/rasama. To sto je Hitler bio ateista, nije omelo vladiku da ustvrdi kako je Adolf Hitler preuzeo na sebe jedan vazan zadatak, a to prilici jedino "svetitelju, geniju i heroju".

[Wilhelmina]

Originally posted by Simor
I posto je cilj stvaranje NACIONALNE crkve, jasnije je vladikino odusevljenje Adolfom Hitlerom, jer je ovaj u Hitleru video coveka koji radi na stvaranju takvog projekta, projekta velicanja jedne nacije/rase nasuprot drugim nacijama/rasama. To sto je Hitler bio ateista, nije omelo vladiku da ustvrdi kako je Adolf Hitler preuzeo na sebe jedan vazan zadatak, a to prilici jedino "svetitelju, geniju i heroju".

Ako se ne varam to je onaj sto je Hitlera poistovetio sa Sv. Savom. Bolesnik.

[Simor]

Jeste, MinaHarker, ne samo da ih je uporedio, nego je konstatovao kako je Adolf Hitler u XX veku dosao na ideje koje je zastupao Sveti Sava.