- 24 Dec 2005, 13:59
#412994
Ovaj tekst je iz knjige "A Short History of Myth" koju je napisala Karen Armstrong, a koji sam pronasao na zvanicnom sajtu Jeanette Winterson (ja sam ga, na brzinu, prevodio, pa se izvinjavam ako ima gresaka). Tekst neka bude za sve one koji Bozic slave, bez obzira na datum, i kojima ovaj praznika ima ikakvo znacenje. Cini mi se da ponekada olako zanemarujemo i odbacujemo iskustvo onih gej muskaraca i lezbejki, koji pripadaju grupi "verujucih" (pritom tu mislim na, kako je Allport rekao, intrinsicku religioznost), bas kao sto neki predstavnici verskih zajednica olako zanemaruju i odbacuju nasa iskustva.
"Kada ljudi upotrebljavaju rec "mit", oni obicno pod tim podrazumevaju nesto sto nije istinito. Ako je politicar optuzen za gresku u njegovom dotadasnjem zivotu, on ce verovatno reci da je to "mit" ~ da se to nije dogodilo. Ali ovo uvredljivo koriscenje reci je relativno novijeg doba; ono je doslo u upotrebu u osamnaestom veku, kada je razum poceo da dostize tako spektakularne rezultate, da je mit bio diskreditovan. Tadicionalno, medjutim, mit nije smatran manje vrednom formom istorije; posmatran je kao vise od istorije. Umesto prostog pripovedanja dogadjaja, on je objasnjavao njihovo znacenje.
U ovom punijem, bogatijem znacenju, hriscanska prica se moze posmatrati kao mit. Jevandjelisti su objasnjavali vaznost Isusovog zivota: oni su pisali ono sto su Jevreji nazivali midrash ("interpretacija"), umesto naucno precizne istorije. U Jevandjelju po Marku, koje se obicno drzi za najranije, nema prikaza Isusovog rodjenja ili detinjstva. Isus se pojavljuje na pozornici kao sasvim obican covek, sin lokalnog stolara, sa bracom i sestrama koji su bili dobro poznati u Nazaretu. Prica o detinjstvu se nalazi samo u Jevandjelju po Mateju i Luki. Oni su prilicno razliciti, bas kao sto su ova dvojica jevandjelista imali sasvim razlicite koncepcije Isusa.
Jedna od vodecih svrha Jevandjelja po Mateju je da pokaze da je Isus, mesija, dosao ne pretezno zbog Jevreja nego i zbog onih koji nisu Jevreji. Mesija bi bio, tako se smatralo, potomak kralja Davida. Tako da on opisuje Isusovo rodjenje u Vitlejemu, Davidovom rodnom mestu, a prvi ljudi koji su prepoznali Isusa su bili ne-Jevreji ~ tri mudra coveka koji su stigli sa svih strana istoka, vodjeni cudesnom zvezdom. Ali, tragedija njegovog zivota je takodje nagovestena, kada je njegova porodica bila primorana da izbegne razorni bes kralja Iroda i da pobegne u Egipat.
Luka, s druge strane, zeli da pokaze Isusa koji dolazi iz grupe prezrenih i marginalizovanih ljudi, tako da u njegovom jevandjelju, prvi ljudi koji su obozavali Isusa su bili pastiri, koji su ziveli na periferiji drustva i bili su posmatrani sa prezirom od strane religijskog establismenta, jer se nisu pridrzavali cistote zakona. Luka je, takodje, dao veci znacaj ulozi zene. Matej je donekle muski sovinista; u njegovom jevandjelju, andjeo je objavio blisko rodjenje Isusa samo Josifu, a Marija nije bila uopste konsultovana. Ali u Jevandjelju po Luki, andjeo Gavrilo pitao je za Marijin pristanak; i ona je postala prorocica kada je posetila rodjaku Jelisavetu tokom perioda trudnoce i kada je pevala himnu koja objavljuje pocetak novog doba, kada ce siromasni ljudi biti uzviseni i ponos i moc zbaceni sa prestola.
Ove price o rodjenju su uvod u ova dva jevandjelja, objasnjavajuci ko je Isus bio i sta ce postati. Ali, one nisu samo alegorije. Mit se moze definisati kao nesto sto, u nekom smislu, se desi jednom, ali se takodje desava svo vreme. U grckoj pravoslavnoj tradiciji, Isus je cenjen kao prvo potpuno obogotvoreno ljudsko bice ~ bas kao sto je Buda bio prvi prosveceni covek naseg istorijskog perioda i nirvana u ljudskom oblicju. Kao sto svaki muskarac ili zena moze dostici Budinu prirodu, pravoslavni hriscani veruju da svi mi mozemo postati bozanstva kao sto je Isus bio. Tako bozicna prica govori o rodjenju Hristove prirode u svakome od nas.
Mit je, takodje, program za akciju; on nam govori kako se trebamo ponasati da bi dosegli pun potencijal nase humanosti. Dok ne stavimo mit u praksu, necemo otkriti njegovu istinu. Mit o Bozicu ima snaznu poruku za nas razjedinjen i iskomadan svet. Podseca nas da niko ne moze biti izuzet iz nase vizije spasenja; govori o miru i dobroj volji za sve ljude, bez izuzetka, i govori nam da trazimo svetost u siromasnima i obespravljenima: u izbeglom i u onima za koje nema sobe u gostionici."
"Kada ljudi upotrebljavaju rec "mit", oni obicno pod tim podrazumevaju nesto sto nije istinito. Ako je politicar optuzen za gresku u njegovom dotadasnjem zivotu, on ce verovatno reci da je to "mit" ~ da se to nije dogodilo. Ali ovo uvredljivo koriscenje reci je relativno novijeg doba; ono je doslo u upotrebu u osamnaestom veku, kada je razum poceo da dostize tako spektakularne rezultate, da je mit bio diskreditovan. Tadicionalno, medjutim, mit nije smatran manje vrednom formom istorije; posmatran je kao vise od istorije. Umesto prostog pripovedanja dogadjaja, on je objasnjavao njihovo znacenje.
U ovom punijem, bogatijem znacenju, hriscanska prica se moze posmatrati kao mit. Jevandjelisti su objasnjavali vaznost Isusovog zivota: oni su pisali ono sto su Jevreji nazivali midrash ("interpretacija"), umesto naucno precizne istorije. U Jevandjelju po Marku, koje se obicno drzi za najranije, nema prikaza Isusovog rodjenja ili detinjstva. Isus se pojavljuje na pozornici kao sasvim obican covek, sin lokalnog stolara, sa bracom i sestrama koji su bili dobro poznati u Nazaretu. Prica o detinjstvu se nalazi samo u Jevandjelju po Mateju i Luki. Oni su prilicno razliciti, bas kao sto su ova dvojica jevandjelista imali sasvim razlicite koncepcije Isusa.
Jedna od vodecih svrha Jevandjelja po Mateju je da pokaze da je Isus, mesija, dosao ne pretezno zbog Jevreja nego i zbog onih koji nisu Jevreji. Mesija bi bio, tako se smatralo, potomak kralja Davida. Tako da on opisuje Isusovo rodjenje u Vitlejemu, Davidovom rodnom mestu, a prvi ljudi koji su prepoznali Isusa su bili ne-Jevreji ~ tri mudra coveka koji su stigli sa svih strana istoka, vodjeni cudesnom zvezdom. Ali, tragedija njegovog zivota je takodje nagovestena, kada je njegova porodica bila primorana da izbegne razorni bes kralja Iroda i da pobegne u Egipat.
Luka, s druge strane, zeli da pokaze Isusa koji dolazi iz grupe prezrenih i marginalizovanih ljudi, tako da u njegovom jevandjelju, prvi ljudi koji su obozavali Isusa su bili pastiri, koji su ziveli na periferiji drustva i bili su posmatrani sa prezirom od strane religijskog establismenta, jer se nisu pridrzavali cistote zakona. Luka je, takodje, dao veci znacaj ulozi zene. Matej je donekle muski sovinista; u njegovom jevandjelju, andjeo je objavio blisko rodjenje Isusa samo Josifu, a Marija nije bila uopste konsultovana. Ali u Jevandjelju po Luki, andjeo Gavrilo pitao je za Marijin pristanak; i ona je postala prorocica kada je posetila rodjaku Jelisavetu tokom perioda trudnoce i kada je pevala himnu koja objavljuje pocetak novog doba, kada ce siromasni ljudi biti uzviseni i ponos i moc zbaceni sa prestola.
Ove price o rodjenju su uvod u ova dva jevandjelja, objasnjavajuci ko je Isus bio i sta ce postati. Ali, one nisu samo alegorije. Mit se moze definisati kao nesto sto, u nekom smislu, se desi jednom, ali se takodje desava svo vreme. U grckoj pravoslavnoj tradiciji, Isus je cenjen kao prvo potpuno obogotvoreno ljudsko bice ~ bas kao sto je Buda bio prvi prosveceni covek naseg istorijskog perioda i nirvana u ljudskom oblicju. Kao sto svaki muskarac ili zena moze dostici Budinu prirodu, pravoslavni hriscani veruju da svi mi mozemo postati bozanstva kao sto je Isus bio. Tako bozicna prica govori o rodjenju Hristove prirode u svakome od nas.
Mit je, takodje, program za akciju; on nam govori kako se trebamo ponasati da bi dosegli pun potencijal nase humanosti. Dok ne stavimo mit u praksu, necemo otkriti njegovu istinu. Mit o Bozicu ima snaznu poruku za nas razjedinjen i iskomadan svet. Podseca nas da niko ne moze biti izuzet iz nase vizije spasenja; govori o miru i dobroj volji za sve ljude, bez izuzetka, i govori nam da trazimo svetost u siromasnima i obespravljenima: u izbeglom i u onima za koje nema sobe u gostionici."
dela. 
