- 04 Jul 2007, 22:00
#840206
Pre svega, podeliću sa vama jednu emotivnu impresiju -- kao katolik, užasnut sam vulgarnim ateizmom koji se ovde promoviše. Doctor angelicus sveti Thomas Aquinas bio bi sigurno zgrožen kao i ja pre Dawkinsovim "argumentima". Stoga, dekonstruišimo ih, jedan po jedan.
(1) "Zašto ste protiv vere?
Zato što sam od onih osoba kojima je stalo do istine. Vera i bilo kakva dogma su najveće prepreke na putu do istine. I ne samo to, zabrinut sam zbog pozicije koju vera zauzima u našem društvu. Možete napasti tuđa politička uverenja, kritikovati fudbalskog trenera, ali ne smete napasti nečija verska ubeđenja. To što vera uživa je neka vrsta imuniteta od kritike, uprkos činjenici da je dokazano da je mahom nelogična."
Ovo je primer naučnog fundamentalizma. Nauka je dakle u posedu istine, dok niko drugi nije. Kao što znamo iz njene istorije, i ona je puna zabluda, a postoje i naučne dogme (uostalom uvek postoji važeća paradigma u nauci dogmatskog karaktera, dok je ne smeni nova), dok je i sam pojam istine vrlo nekritički dat. Šta je istina? To Dawkins ne objašnjava.
"Verska ubeđenja" nisu u istom rangu sa političkim i sl, već predstavljaju deo tradicionalno shvaćenog identiteta. Ako je neko fašista, to treba napadati, ali šta napadati kod čoveka koji je pravoslavac? Identitet ne, bar ne u kontekstu demokratskog poretka, a sama pravoslavna crkva, kao ni bilo koja institucija, nije zaštićena od kritike, uostalom kao ni njena učenja.
Vera ne mora uopšte biti logična, i najčešće versko iskustvo i nije racionalnog karaktera. Jedan od ključnih dokaza legitimnosti vere upravo se zasniva na apsurdu, tj. na nemogućnosti koja se desila: reč je o čuvenom credo quia absurdum omiljenog mi Tartulijana. On, u odnosu na Dawkinsa, obrće stvari -- za njega je inherentna nelogičnost upravo dokaz, dok je za potonjeg ona prosto kontradikcija, nastala an pozadini nerazumevanja da racionalni i verski diskurs čine dve sfere koej se ne moraju nužno poklapati.
(2) "Postoje milijarde ljudi širom sveta koji žive i pripadaju raznim verama. Kako biste ih opisali?
Naravno, da postoje milijarde ljudi koji su vernici i većina ih je bezazlena. Ali, oni nose virus vere, koji prenose ga s generacije na generaciju i svakog časa mogu da izazovu ’epidemiju’ vere. Kao što rekoh, ja sam od onih kojima je stalo do istine i koji takođe žele da vide da ljudi tragaju za istinom. Istina nije otkrovenje, već se uspostavlja pomoću dokaza i ponovljenih eksperimenata."
Ovo već pokazuje da je Dawkins dogmatski indukcionista u filozofiji nauke. Teorija relativiteta jeste empirijski dokazana, i bez toga ne bi mogla da važi, ali je ona u celini izvedena deduktivno, upravo otkrovenjem Einsteinovim. Drugim rečima, nadahnuće je sastavni deo upravo nauke, i to je ono što Dawkins prenebregava.
Epidemija vere je svakako zabrinjavajuća, ali Dawkins zaboravlja da se vere međusobno razlikuju, a neke od njih promovišu pacifizam, toleranciju i sl. tj. daleko su od agresivnih, ekspanzionističkih. "Budistički verski rat", to je nepoznata stvar. Takođe, nauka, u sprezi sa vojnom industrijom, veoma efikasno je povećala broj žrtava tokom dva svetska rata, proizvodeći sve efikasnija sredstva za ubijanje, ali Dawkinsu ne pada na pamet da je zbog toga dovede u vezu sa bilo čim negativnim. Vrlo nesamokritična pozicija.
(3) "Ima naučnika koji su religiozni. Šta mislite o njima?
Da. Na žalost, ima mnogo dobrih naučnika koji su vernici. Iako ja ne razumem baš jasno njihovu poziciju, izgleda mi kao da se oni ponašaju kao religiozni ljudi iz nekih drugih razloga ili kategorizuju svoja stanovišta u skladu sa kontekstom."
Malo je nejasno prevedeno, ali se čini da Dawkins žele da kaže da određena uverenja za koje nemaju jasan dokaz naučnici vide u određenim religijama, pa se njima priklanjaju. Da, oni se ne opredeljuju verski na osnovu nauke, to je jasno. Dawkins bi ih mnogo bolje razumeo kada bi shvatao da se vera i nauka uzajamno ne isključuju -- šta ima kontradiktorno u uverenje da je Bog stvorio svemir i bavljenju fizikom tj. načinom na koji fizička stvarnost radi?
(4) "Religiozni ljudi tvrde da svoje moralne nazore zasnivaju na veri. Na čemu ateisti zasnivaju svoj moral?
Religiozni ljudi ne zasnivaju svoj moral na veri. Ne slažem se sa Vama na ovu temu. Skoro svi se slažemo na moralnim osnovama, gde religija nije imala efekta. Na primer, svi mrzimo ropstvo, želimo emancipaciju žena i to su naše moralne osnove. Ovakve moralne osnove su počele da se formiraju tek pre nekoliko vekova i mnogo nakon uspostavljanja svih velikih religija. Naš moral se zasniva na okruženju u kojem živimo, talk show programima, romanima, novinskim uvodnicima i, naravno, usmeravanjem od strane roditelja. Religija može imati samo malu ulogu u svemu tome. Moral ateiste dolazi iz istog izvora kao i moral religiozne osobe."
Ovo je krajnje pojednostavljeno. Prva moralna uputstva obznanjuju upravo religije. Kasnije, sa razvojem moralne filozofije javljaju se druga uverenja, a ona o kojima Dawkins govori recentnog su karaktera, i uopšte nisu univerzalna. Ne mrzimo svi ropstvo, emancipaciju žena i sl., a ne postoji ni konsenzus o tome. A aktuelni dominantni moral, kao jedna od ideologija, ima raličitih interpretacija na različitim geografskim lokalitetima i nije samo verskog, ali jeste i verskog karaktera. Kada tvrdim da je ubijanje ljudi loše, ja govorim starozavetnu moralnu premisu, npr.
itd.
(5) "Dakle, priznajete da nauka ne može da ospori boga. U čemu je problem ako ljudi poštuju boga dok se ne dokaže suprotno?
Nauka ne može da ospori boga kao što ne može da ospori da su Apolon, Juju (1) ili Thor (2) sa savojim čekićem ili, čak, Leteće špageti čudovište (Flying Spaghetti Monster) (3) stvorili univerzum. Međutim, ne verujemo u njih, kao u nešto što je malo verovatno. Ne verujemo ni u bajke Hansa Kristijana Andersena iako ih ne možemo osporiti. Verovati u neverovatan događaj ili božanstvo samo zato što ne možemo da ga osporimo, meni zvuči budalasto."
Ovde je ključni problem ima li uopšte smisla dokazivati/osporavati Božansku egzistenciju naučnim metodama. Lično mislim da je u ovom trenutku besmisleno. Kako bi izgledao dokaz o nepostojanju Boga u fizici? Za sada nemamo nikavu ideju što se toga tiče. Možemo imati samo veru sagrađenu na nauci tj. da verujemo da slika sveta izgrađena u fizici implicira ili ne implicira egzistenciju Kreatora. Ali reč je o slici sveta, a to je već filozofski, a ne naučni pojam. Tu je i Kant jasan -- ograničivši domen racionalnosti tj. a pripri zaključivanja, ostavio je mesta za veru u a posteriori domenu: božanska egzistencija je stvar empirijskog istraživanja. A zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni potvrđuju postojanje Svevišnjeg, po Kantu.
Vera u nešto što ne možemo da osporimo je legitimna, bilo bi apsurdno verovati u nešto što je osporeno. Dakle, ako ja verujem u Boga, a njegovo postojanje nije dokazano, to je mnogo racionalnije nego da verujem da je Zemlja ravna ploča, što je osporeno hiljadama emprijskih dokaza.
(6) "Zašto mislite da univerzum, veliki, složen i misteriozan nije kreacija Vrhovnog bića, kada vidimo da su sve složene stvari u stvari stvorene?
Pre svega, ako pretpostavite da su sve složene stvari stvorene, onda i bog, sposoban za stvaranje tako složenog univerzuma, treba da je složeno biće i da ima svog tvorca. S druge strane, ako pratite darvinovski evolucioni put, videćete kako se složeni organizmi mogu nastati nadgradnjom jednostavnijih bića kroz proces prirodne selekcije. I mnogo je logičnije verovati da smo mi i ceo univerzum počeli od jednostavnog početka, nego da je sve počelo od složenog tvorca."
Ovde se potkrala greška u zaključivanju, tačnije nekoliko grešaka. Prvo, ako su sve složene stvari stvorene i ako ih je Bog stvorio, to ne znači da je on složeno biće. Ta implikacija bila bi tačna uvođenjem još jedne pretpostavke: da je Bog stvoren, a to je zaključak koji on izvodi. Drugo, nema ničeg kontradiktornog u tome da složeni tvorac stvara jednostavne entitete. I sam Darwin je tvrdio da je evolucioni ciklus započet božanskom intervencijom.
To bio deo kritike.
Ono što je ključno u mojoj zamerki Dawkinsu jeste slepo uverenje u tome da ateizam donosi neku vrstu moralne dobiti. Kao što neki vernici imaju predrasude da je za zlo na svetu odgovorno upravo odstupanje od vere u Boga, tako Dawkins veruje da ateizam per se svet čini boljim, dok ga religije čine gorim. Problem je svakako kompleksniji od ove crno-bele slike, a plašim se da je ateizam samo još jedna ideološka pozicija koja u nauci ne bi trebalo da ima mesta. Drugim rečima, konsekvetni naučnik neće biti ni teista ni ateista, on će taj problem u diskursu nauke smatrati bespredmentim, dok Bog eventualno ne postane objekat istraživanja neke prirodne nauke.
Do tada, čitajte Thomasa Aquinasa. Ili pak stanite na Pascalovu poziciju: bez obzira ima li Boga, u svakom slučaju je bolje živeti kao da ga ima. Ili kao pravi vernik, kao ja, odbijte sa gnušanjem svaki dokaz da bi vaša vera imala osnova -- vi naprosto verujete i užasavate se onih jeretika kojima je potreban neki dokaz. Vera je sam "dokaz" vere. Onome ko zaista veruje nisu potrebni nikakvi dokazi.
Ali nisam postala protivnica crkvenih ucenja nego sam smislila moju Boginju (to sam vec pisala na nekom drugom topicu). Ona je imala crvenu dugu kosu i bila mlada i podrzavala me u svemu sto sam kao tinejdzerka radila a nekako sam osecala da onaj drugi Bog sa bradom i ne bi bas 
?????
S moje strane, obećavam da ću pročitati tvoju recenziju. 
