Bootstrap Framework 3.3.6

[Dina]

Originally posted by blabla-baby
Da li samoubica svojim chinom zapravo shtiti mishljenje okoline o sebi? Tu bih ubrojao npr sluchajeve gde je osoba nechim ucenjivana, te smatra da bi bilo bolje da se ubije pre nego li informacija o njegovoj krivici dodje do okoline

Ja znam za slucaj da se covek ubio jer nije mogao da plati a dobavljaci su mu pretili. On se inace nije neosnovano zaduzio nego je neko trebalo da plati njemu pa on tom drugom. A on nije umeo da natera tog kupca da plati nego je izabrao smrt. Ironija je bila da je bio vlasnik butika za igracke i stvari za bebe (znaci nesto sto asocira na radjanje).

Ja na samoubistvo gledam kao sto sam u prvom postu napisala - kao sto na GS mogu da dodjem i da odem ili u pozoriste ili na bilo koje drugo mesto valjda mogu da odlucim i da odem sa ovog sveta. Valjda je moj zivot moja stvar. Naravno, ne mislim da cu ikad izvrsiti samoubistvo ali nije da bas nikad ne pomislim na to . Jednoj osobi sam obecala da cu se javiti ako budem htela da izvrsim samoubistvo i sad se kajem zbog toga. Mislim skroz mi je besmisleno da tako nesto javljam, ne znam sta mi bi da obecavam. Verovatno nikad nece ni biti takve situacija ali moracu da trazim da me oslobodi tog obecanja.

[EYA]

drustvo nosi odgovornost za svako samoubistvo, te se tako svako moze tretirati kao ubistvo.
zivimo u teskim vremenima, i nije nikom za zameriti ako se ne snadje, ali je za zameriti onima koji su tome doprineli.
EMPATIJA je lek za SVE

[Deity Marduk]

Mislim da je ova tema pravi tabu.Moje misljenje,a vezano za ovu temu je dosta,pa u neku ruku neobicno.Naime,ja nisam protiv samoubistva,kao vid zavrsetka zivota.U zivotu sam cesto razmisljao u kojim situacijama bih ja zeleo da napustim ovaj svet.Moguce da je to vezano i za moj avanturizam,ali zasita smatram da je samoubistvo (bez uticaja okoline)lican izbor.Jer ako cemo iskreno,svi cemo umreti u nekom trenutku.Mislim da je potenciranje na zivotu,uvek vezano za licni strah persona koje pokusavaju naterati druge,da ne oduzimaju svoj zivot.Naravno nisam potpuno razradio misljenje po ovoj temi,tako da se nadam da necete ovo shvatiti pogresno.Mislim da treba razmisliti i o tome,i videti zasto je ta tema takav tabu i problem.Tj.da se mi kao drustvo uspinjemo kako bi pomogli osobi koja jednostavno ne zeli vise ziveti.(naravno ako ti nije vezano za neku mentalnu bolest)

[svejedno]

Originally posted by Deity Marduk
Mislim da je ova tema pravi tabu.Moje misljenje,a vezano za ovu temu je dosta,pa u neku ruku neobicno.Najme,ja nisam protiv samoubistva,kao vid zavrsetka zivota.U zivotu sam cesto razmisljao u kojim situacijama bih ja zeleo da napustim ovaj svet.Moguce da je to vezano i za moj avanturizam,ali zasita smatram da je samoubistvo (bez uticaja okoline)lican izbor.Jer ako cemo iskreno,svi cemo umreti u nekom trenutku.Mislim da je potenciranje na zivotu,uvek vezano za licni strah persona koje pokusavaju naterati druge,da ne oduzimaju svoj zivot.Naravno nisam potpuno razradio misljenje po ovoj temi,tako da se nadam da necete ovo shvatiti pogresno.Mislim da treba razmisliti i o tome,i videti zasto je ta tema takav tabu i problem.Tj.da se mi kao drustvo uspinjemo kako bi pomogli osobi koja jednostavno ne zeli vise ziveti.(naravno ako ti nije vezano za neku mentalnu bolest)

Nedoreceno, ali mogao bih reci da se slazem..
..

npr:

Originally posted by Deity MardukMoguce da je to vezano i za moj avanturizam,ali zasita smatram da je samoubistvo (bez uticaja okoline)lican izbor.

Shvatam sta zelis reci, ali je opet nedoreceno.

Bez uticaja okoline na samoubistvo, ok, moguce je, ali uticaj cina na okolinu..

Opet licni izbor, ali kakav?
..

Kako naterati druge da to SHVATE?

Prihvate?
..

Kako izbrisati uticaj na druge?

Kako ih naterati da shvate da je to samo licni izbor u zivotu?

[Deity Marduk]

Originally posted by svejedno

Originally posted by Deity Marduk
Mislim da je ova tema pravi tabu.Moje misljenje,a vezano za ovu temu je dosta,pa u neku ruku neobicno.Najme,ja nisam protiv samoubistva,kao vid zavrsetka zivota.U zivotu sam cesto razmisljao u kojim situacijama bih ja zeleo da napustim ovaj svet.Moguce da je to vezano i za moj avanturizam,ali zasita smatram da je samoubistvo (bez uticaja okoline)lican izbor.Jer ako cemo iskreno,svi cemo umreti u nekom trenutku.Mislim da je potenciranje na zivotu,uvek vezano za licni strah persona koje pokusavaju naterati druge,da ne oduzimaju svoj zivot.Naravno nisam potpuno razradio misljenje po ovoj temi,tako da se nadam da necete ovo shvatiti pogresno.Mislim da treba razmisliti i o tome,i videti zasto je ta tema takav tabu i problem.Tj.da se mi kao drustvo uspinjemo kako bi pomogli osobi koja jednostavno ne zeli vise ziveti.(naravno ako ti nije vezano za neku mentalnu bolest)

Nedoreceno, ali mogao bih reci da se slazem..
..

npr:

Originally posted by Deity MardukMoguce da je to vezano i za moj avanturizam,ali zasita smatram da je samoubistvo (bez uticaja okoline)lican izbor.

Shvatam sta zelis reci, ali je opet nedoreceno.

Bez uticaja okoline na samoubistvo, ok, moguce je, ali uticaj cina na okolinu..

Opet licni izbor, ali kakav?
..

Kako naterati druge da to SHVATE?

Prihvate?
..

Kako izbrisati uticaj na druge?

Kako ih naterati da shvate da je to samo licni izbor u zivotu?

Naravno da je nedoreceno,jer kako sam naveo u tekstu,moje misljenje nije konacno "izbruseno" ,ali ipak se dobija konture "neceg".
Pod uticajem sam smatrao podstrek na samoubistvo.Buduci da smo mi culna bica ,tesko je nemati spoljasnji uticaj.
Sto se tice uticaja na okolinu.Pa tu ulazimo u samospoznaju,jer i autovanje je jak uticaj i cesto menja sve oko nas.Pa opet mi se autujemo i samoubijamo.Zar ne?

Samoubistvo je tako lican odos prema sebi,da prosto zadire u dubinu nas samih.I na kraju nasa odluka.Barem je to moje misljenje.(za sad naravno)

[Deity Marduk]

Mislim da nasa okolina ne moze nikako to da shvati,pretezno zbog straha od gubitka,kao i straha od smrti.
Mada tu mozemo ubaciti i koncept (pogotovo u hriscanskim drustvima)greha.Koji na neki nacin preuzima okolina ,kao sramotu zbog toga sto nije nista ucinila kako bi "pomogla".Zapravo tu se najcesce radi od samokriticnosti.I naravno pokusaju drustva da suzbije tu "pojavu".

[Çâðê_DUP]

samoubistvo=najvisa tacka slobodne volje

ubistvo=najniza tacka

...

ubistvo u samoodbrani=

[Çâðê_DUP]

Originally posted by Deity Marduk
Mada tu mozemo ubaciti i koncept (pogotovo u hriscanskim drustvima)greha.Koji na neki nacin preuzima okolina ,kao sramotu zbog toga sto nije nista ucinila kako bi "pomogla".

uh da znas kako ti "vernici" osudjuju samoubice.
ne da ne osecaju sramotu, vec psuju, grde, proklinju, anatemisu.
fariseji i licemeri.

uostalom, kad umres, svi su prema tebi ok

narocito si darezljivi prema rodbini preminulog

[Deity Marduk]

Originally posted by Angelina777

Originally posted by Deity Marduk
Mada tu mozemo ubaciti i koncept (pogotovo u hriscanskim drustvima)greha.Koji na neki nacin preuzima okolina ,kao sramotu zbog toga sto nije nista ucinila kako bi "pomogla".

uh da znas kako ti "vernici" osudjuju samoubice.
ne da ne osecaju sramotu, vec psuju, grde, proklinju, anatemisu.
fariseji i licemeri.



narocito si darezljivi prema rodbini preminulog

Naravno da znam,ali vise osuduju oni koji su udaljeni ,nego familija,rodbina,i prijatelji.Zapravo o toj grupi ja pricam.Oni su pogodjeni tom odlukom.I na njih breme drustva najcesce pada.Ovi ostali su samo licemeri.

Originally posted by Angelina777
uostalom, kad umres, svi su prema tebi ok

Hahaha..da crni humor!

[Sutekh]

Originally posted by Angelina777

uh da znas kako ti "vernici" osudjuju samoubice.
ne da ne osecaju sramotu, vec psuju, grde, proklinju, anatemisu.
fariseji i licemeri.

uostalom, kad umres, svi su prema tebi ok

narocito si darezljivi prema rodbini preminulog

Koga ne mrzi da chita, neka prochita ovo remek delo, omiljenog mi pisca.

Ladies and Gentleman, I present you. Miroslav Mika Antic - Posmrtni marsh klovnova.


Kad umrem
bar sam siguran:
niko se nece dovuci da mi pljune u lice.

Svi cete mi odjednom biti prijatelji
i ko zna kakvo izmisliti priznanje.

Potpuno vas razumem:
mrtvi ljudi nisu zlocinci,
nisu gadovi,
nisu ubice.

Smrt je - pomilovanje.

Smrt je najpristojniji nacin da se ode
bez pozdrava,
bez obecanja,
na miru.

Smrt je invalidnina herojima za amputirane lobanje
i nesanica pepela u kojoj duse trava vetrove ishtu.

Odlaskom se znatno dobija:
plakatiraju covekovo ime i prezime po uglovima
na malo finijem papiru
i svako vas chita,
cita,
kao da ste odjednom postali vrlo vazna izlozba
ili premijera u pozoristu.

Ako to mora da bude u nekakvu jesen,
- neka bude.
Zemlja ne menja boje kao trava i vetar.
Zemlja uvek mirise samo na presne ljude
uporno,
metar po metar,

uporno,
grudvu po grudvu,
zemlja je gluvonemo zgrusano vece
sasuseno i tamno kao pokojne lude.
Zemlja je veliki san o pticama krtica
i zvezdama crva
otecen,
i ako sve to bas mora da bude u nekakvu jesen,
- u redu,
neka bude.

Gledacu kako sunce nagriza drvecu ruke
pa su dlanovi liscca ranjavi i krti,
a mostovi tegle na ledjima topli vetar
sto prve kise najavljuje.

I ako vec svi odlaze
po nekakvom zakonu pomirljivosti i umora,
ucinicu to odjednom,
ne postujuci priglupe i svakodnevne smrti,
nestpljiv da dozivim taj mrak
sto mi se u zenice strmoglavljuje.

I smeskajuci se,
a necu objasniti zasto se smeskam
i sta osecam
dok mi se u raznobojnim klikerima ociju
hiljadu svetlosti menja.

Morate vec jednom shvatiti:
ja samo na sebe podsecam
ovako pijan od snova i proklet od poverenja.

Posle mene slobodno disite
i vi
sa rukama od crepa,
i vi
sa rukama od kolaca.

I prelamajte se u bezbroj nijansi
od crne
od bele,
- nikad me necete stici
jer bio sam drukcija prizma.

Ja sam
ispred nosa svih vrlo postovanih pronalazaca
prvi uspeo da patentiram
pod istim rednim brojem osmeh zanosa
i cinizma.

Ja sam
ispred nosa svoje vrlo cenjene generacije
prvi isao da onjusim oblake
i prvi se namrsten vratio.

I sad znam
da je mudrije uciniti korak van sebe
nego proci milione kilometara
u svojim grudima.

Inace,
bio sam pomalo vanbracno zaljubljen
u vetrenjace
i stanicne restoracije
i posteno sam,
cini mi se,
platio,
kiriju sto sam ziveo medj ljudima.

Nije mi zao
sto sam ispao naivan
kao dimnjak - sanjalica
koji za zivota ceka da ga proglase za vulkan,
iako nisam bljuvao ni pepeo ni zhar
put oblaka i ptica.

Ja sam vecito cvetao plavo
i to bez razloga plavo
kao jorgovan
u blatu ispred kasapnica.

Ja sam mislio:
dobro,
razmrskajmo usijane celenke o zid,
mozda ce se iz toga izleci nekakvi dani.

Ja sam mislio:
dobro,
sve grobare na bastovanski kurs,
mozda cemo nauciti
na kosti da kalemimo cvet.

Sad mi zbilja vise nicega nije zao
i necu urlati
ni sliniti u rukav ako sutra neko
ko bude pozvan da nisani
- na mene prstom ne nanisani.

Pljujem ja pomalo na vs,
nadmeni buduci.

Da se nismo ovako prljavi grizli i parili,
da nismo ovakvi nakazni pre vas krvarili
i sanjarili,
voleo bih da vidim na sta bi licio
vas okupani,
puderom posuti,
razmazeni svet.

Kad umrem,
samo ce mi biti zao ptica,
jer sve vreme sam sanjao letove,
pa ono drugo za mene nije imalo
narocitog smisla i znacenja.

A vi se nasmejte
kad spuste u raku velikog klovna
i njegove nerazumljive svetove
umorne od zivotnog segacenja.

I neka sve prodje bez molitvi
i rodoljublja.
Ulicarkama
donji ves od kaludjerickih riza!

Nisam bio ni ikona,
ni vojnik,
ni gradonacelnik u provinciji
kome bone decu vaspitavaju.

Cirkusi su bili moja najveca ljubav
i moj najveci patriotizam,
i radjao sam se kad su ginuli,
a umro kad vaskrsavaju.

Vi mozda shvatate:
bio sam tu
da vam prstom na usni napisem osmeh
i na trepavicama suzu u isti mah.

Bio sam razapeta celicna zica
izmedju bivsih koji sve lepo veruju
i buducih koji u svemu traze trik.

Po meni je igrala
balerina sa amputiranom nogom
i kisobranom u ruci,
i svima vam je zastajao dah.

Kazite hvala sto se nisam prekinuo
i zgrusao vreme u crven krik.

Hocu da cujem taj aplauz
kojim ste dlanove raskrvarili
pod ogromnim satorima neba
naduvenim od ridjih vetrova sto oluju obecavaju.

Jer posteno je,
na kraju krajeva,
razumeti komedijase koji su se zbog vas izmotavali.
iako su mogli da sidju u publiku
i da za svoje pare psuju i obozavaju.

Ako sve to mora da bude u nekakvo prolece,
- neka bude.
Belo od kisa
prolece je tek okrecena fabrika etiketa
na granama ispod kojih idemo.

Zalepite mi usput na celo jedan list
i nista vise,
- ako se razumemo.

Ostalo moze da ostane kao i kad sam disao.
Neka se leprsaju suknje i marame.
Nek neko nekom zariva noz u vrat,
i neko nekom i dalje sapuce: draga.

Neka izgleda kao da sam se vrlo uctivo
i diskretno udaljio
i u slivnike prospite svaki svaki drugi smisao.

U destoj sam leteo na mesec.
U dvadesetoj sam leteo na grudobrane.
U tridesetoj sam odleteo dovraga.

Na kraju:
ne umivajte me, molim vas.
Maramicom mi pokrite lice
ako vam smeta moja budalasta maska.

I cegrtaljke u sake,
a onda:

orkestar,
molim jedan sasvim tihi jecaj!

Upalite sve ulicne svetiljke i reklame
neka grad izgleda kao arena
pre mog odlaska.

Zar ne primecujete,
gospodo i dame,
da smo u smrti opet nekako samo deca.

Vama ce od naseg poslednjeg kikota
utrnuti rskavica u zglobovima,
a to je,
ustvari,
nasa poslednja naivna sala,
poslednja salva crnog snega
po vasim licima sivim.

I ko zna,
mozda cemo samo svoju prazninu dati na cuvanje
grobovima,
a mi cemo ostati da se cerimo i naricemo
ovde negde u travi,
ovde negde u liscu,
ovde negde pod kamenom i dalje neverovatno zivi.

Malo je off, ali mislim da se lepo uklapa u ovu temu. Shmrc shmrc, ovo je bash divno

[svejedno]

@Sutekh

Predivno.

..

Laku noc, prijatelji..

[Sutekh]

De si svejedno care

Znam Uvek se smorim kad je prochitam :out: A Mika je.. no comment. Imam jedno njegovo pisamce, ali to je deo naslednja i tako toga

Podsecja me na jedan mnogo losh period mog zhivota. Per aspera ad astra, shto bi se reklo.

[Çâðê_DUP]

Zar ne primecujete,
gospodo i dame,
da smo u smrti opet nekako samo deca.

.......

Vama ce od naseg poslednjeg kikota
utrnuti rskavica u zglobovima,
a to je,
ustvari,
nasa poslednja naivna sala,
poslednja salva crnog snega
po vasim licima sivim.

....
a mi cemo ostati da se cerimo i naricemo
ovde negde u travi,
ovde negde u liscu,
ovde negde pod kamenom i dalje neverovatno zivi.

me like it

[Dina]

Originally posted by Sutekh
...
Kad umrem
bar sam siguran:
niko se nece dovuci da mi pljune u lice.

Svi cete mi odjednom biti prijatelji
i ko zna kakvo izmisliti priznanje.

Potpuno vas razumem:
mrtvi ljudi nisu zlocinci,
nisu gadovi,
nisu ubice.

Smrt je - pomilovanje.

Smrt je najpristojniji nacin da se ode
bez pozdrava,
bez obecanja,
na miru.

...
Kad umrem,
samo ce mi biti zao ptica,
jer sve vreme sam sanjao letove,
pa ono drugo za mene nije imalo
narocitog smisla i znacenja.

Sutekh,
jako lepa pesma. Ovaj deo meni posebno. Potsetio me je (vezano za moj prosli post) da sam u medjuvremenu osobi kojoj sam bila obecala da cu joj se javiti u slucaju da se odlucim na samoubistvo povukla obecanje.

Deity Marduk,

Ja negde slicno razmisljam kao ti, vec sam pisala. Ali sta se desava u slucaju kada osoba ima dete? Da li i onda samoubistvo ostaje licni izbor?

Meni se tada stav menja. To iz razloga sto dete nije trazilo da se rodi, ako je neko to izabrao, onda je izabrao i da ce ostati u zivotu dokle god moze. Mene licno to malo plasi (jer planiram dete). Do sada sam uvek imala kao izbor i samoubistvo, meni je to deluje smirujuce. A kad dobijem dete odjednom tog izbora vise nece biti, bicu "osudjena" na zivot. Ja nekako razmisljam da druge ljude moje eventualno samoubistvo dotice, ali opet ne dotice previse. Da ne spominjem roditelje i sestru jer je tu prica malo komplikovanija, ali npr. prijatelj. Draga sam mu, voli me, lepo nam je u nasem druzenju, ali ja sam ga mogla i prekinuti jer mi vise ne odgovara, mogla sam se iseliti u Australiju i da izgubimo kontakt, znaci i na druge nacine moze me nemati a njegov zivot se opet nastavlja ne mnogo promenjen. Ali ne mogu to da kazem za dete, kakva takva ja cu mu biti jedina majka, koliko god vremena proslo, verovatno bi pomislilo u nekom vaznom trenutku da bi bio lepsi, laksi da ja nisam izabrala da se ubijem. Nekako mi se cini da od trenutka radjanja deteta necu imati vise pravo na moj zivot (pa i odlazak iz njega) onako kako imam sada...

[Sutekh]

Drago mi je da vam se dopada. Kao shto rekoh, to je moja omiljena pesma. Da te ne citiram sada, da ne bi za dzabe shirio temu (vizuelno). U principu, meni se najvishe svidja ovaj deo:

Odlaskom se znatno dobija:
plakatiraju covekovo ime i prezime po uglovima
na malo finijem papiru
i svako vas chita,
cita,
kao da ste odjednom postali vrlo vazna izlozba
ili premijera u pozoristu.

Ako to mora da bude u nekakvu jesen,
- neka bude.
Zemlja ne menja boje kao trava i vetar.
Zemlja uvek mirise samo na presne ljude
uporno,
metar po metar,

uporno,
grudvu po grudvu,
zemlja je gluvonemo zgrusano vece
sasuseno i tamno kao pokojne lude.
Zemlja je veliki san o pticama krtica
i zvezdama crva
otecen,
i ako sve to bas mora da bude u nekakvu jesen,
- u redu,
neka bude.

E, a sad da iskucam reply..

[Sutekh]

Na koje nachine mozhemo definisati samoubistvo ili proces izvrshenja istog? Moje mishljenje je sledecje; treba definisati neke pojmove.

Samoubistvo nije ogranicheno na npr skakanje sa mosta ili pucanjem sebi u glavu. Samoubistvo se takodje mozhe sprovesti sporo. Npr, zamislimo osobu kojoj je dijagnozirana bolest od koje se umire. Ta osoba odbija da se lechi i ako je svesna da postoji shansa da prezhivi, ona se odluchuje da se ne lechi iz individualnih razloga (koji god, ima ih milion da bi ih nabrajao).

Moj konkretni sluchaj je bio da sam ja toliko mrzeo sebe i svoj zhivot da sam se tendenciozno i polako unishtavao drogom. Gadio sam se sebi i zheleo sam da umrem. Dva puta sam bio u komi, a u toj poslednjoj sam bio tri dana. Na kraju sam zavrshio na tezhim stvarchicama. I dalje sam radio na tome da me nema, dok mi se nije desilo neshto shto nije bilo ni malo prijatno, pa mi je doshlo iz dupeta u glavu i reshio sam da stavim tachku na neke stvari. Napisao sam jednu pesmu vezanu za taj period, ali je ne bih stavljao na forum, pa ako nekoga zanima, mozhe da mi poshalje u2u, te cju je proslediti. Posle sam otishao na lechenje i sad je sve okej i vishe nego ok

Zashto drushtvo osudjuje samoubistvo..?

Verovatno zato shto zhivimo u drushtvu u kome (barem u teoriji ) vladaju hrishcjanska nachela. Jedno od njih glasi:"Ne ubij". Pod ovim spada to da ne dizhemo ruku na sebe, niti na druge. Ne znam stvarno da li je ovo "taboo" tema ili ne, iz razloga shto ovo i nije toliko retka pojava. Danashnji chovek je preokupiran sobom da bi ga zanimalo shta se dogadja "van njegovog dvorishta". Smrt pojedinca je tragedija, smrt miliona je statistika.

Ja samoubistvo niti opravdavam, niti osudjujem. Chak i podrzhavam eutanaziju. Baj d vej, ovo je jako shkakljiva tema i uopshte nije problem docji do argumenta ili kontra-argumenta.

[svejedno]

Originally posted by Dina
Deity Marduk,

Ja negde slicno razmisljam kao ti, vec sam pisala. Ali sta se desava u slucaju kada osoba ima dete? Da li i onda samoubistvo ostaje licni izbor?

Na ovo sam nekako i ja mislio..

Originally posted by svejedno
Nemam vise ni razumevanja niti nerazumevanja za takve stvari.

Jednostavno, svako je odgovoran za sebe, ali neki su odgovorni i za druge.

Ne znam. Zahebano pitanje.

@ Sutekh

Nista od zvezda bez trnja, prijatelju, sta ces.

I ja nekada bejah latentni samoubica, i ja sam poznavao 'samoubice iz nehata', ali to je vec sasvim druga prica..
..

Sve u svemu, slazem se, lako ja naci argumente i za i protiv.

[Sutekh]

Bemmumisha, napravio sam milijardu greshaka (nisam obracjao pazhnju). Nemam specifichu zhelju da budem elokventan kada diskutujem o pojedinim temama.

Dina:

Deity Marduk,

Ja negde slicno razmisljam kao ti, vec sam pisala. Ali sta se desava u slucaju kada osoba ima dete? Da li i onda samoubistvo ostaje licni izbor?

I da i ne. Evo zashto:

U sluchaju radjanja deteta, roditelji, a pogotovo majke (barem je tako u vecjini sluchajeva), "prestaju" da "zhive" za sebe, vecj zhive za to dete, posvecjujucji mu se u potpunosti. Chak je i tad samoubistvo lichni izbor, ali, takorecji shteta koju naprave sa tim chinom je mnogo vecja, jer automatski povlachi sa sobom i bicje koje je malo i nezashticjeno.

[Deity Marduk]

Originally posted by Sutekh
Dina:

Deity Marduk,
Ja negde slicno razmisljam kao ti, vec sam pisala. Ali sta se desava u slucaju kada osoba ima dete? Da li i onda samoubistvo ostaje licni izbor?

I da i ne. Evo zashto:

U sluchaju radjanja deteta, roditelji, a pogotovo majke (barem je tako u vecjini sluchajeva), "prestaju" da "zhive" za sebe, vecj zhive za to dete, posvecjujucji mu se u potpunosti. Chak je i tad samoubistvo lichni izbor, ali, takorecji shteta koju naprave sa tim chinom je mnogo vecja, jer automatski povlachi sa sobom i bicje koje je malo i nezashticjeno.

Da slazem se naravno.Mislim da je radjanje deteta veoma vazna obaveza.I po mom misljenju,treba je preuzeti kao jedan vid "prepustanja" (nekako mi je rec obaveza ,pa recimo malo nasilna).Ono (dete) moze davati novi cilj,ili avanturu coveku.I kao takvo moze da "prekine" zelju za samoubistvom ili je odlozi.Jer naravno da ce to dete jednog dana napustiti gnezdo.Tada je moguce da neko oseti da je prepustanje gotovo,i pozeli novu avanturu.

Zapravo ja polazim od toga,da je samoubistvo zelja za necim drugim.Za trazenjem neceg tamo.Sta je tamo?Ima li tamo nesto,sto ne mogu da docekam?Jesam li preziveo sve sto sam zeleo na ovom svetu?I jesam li spreman za neku novu avanturu?

Naravno polazim od svoje znatizelje,a ne od osecaja umora,depresije,zelje za samounistenje....itd.Isto tako i "vere" da postoje neki visi vid postojanja koji tesko moze da se dozivi, i vidi u ovim fizickim sferama.

[Dina]

Mene kad uhvate misli o samoubistvu to je vise zato sto imam osecaj da sam prozivela sve sto me je nesto zanimalo i na dalje mi je sve svejedno. Onda mi se cini kao u ovoj pesmi da je smrt najpristojniji nacin da se ode. Ali hajde, ne primecujem da sam se jos ubila To je ne racunajuci dete, to je kao nesto za sta sam jos i zainteresovana, posto takvo iskustvo ne mogu da kazem da sam imala...

[Sutekh]

Ne poznajem te, ali ne verujem da si mogla da prozhivish bash sve shto te je zanimalo. Ne delujesh mi kao narrow-minded osoba.

Na tvoju poslednju rechenicu se lepo nadovezuje Mardukov post.

[Dina]

Sutekh,
hvala Ma jeste tako, nego dodju povremeno trenuci kad razmisljam kao u prethodnom postu...

[Çâðê_DUP]

Majka nema nikakvo moralno pravo da se ubije ako ima dete.
Ende.

[Sutekh]

@Dina:

Ma opushteno, guraj samo ( ja dajem savete ). Ti barem imash zhelju za porodicom, a ja ne.

Sebe u nekim srednjim godinama uopshte ne vidim kao nekog sa porodicom, ili kao nekoga ko je u nedaj bozhe, braku. Previshe sam ja vuk samotnjak da bih mogao da se naviknem na to. Obzirom da sam sam i kada su ljudi oko mene, ne vidim kako bi to moglo pozitivno da utiche u okruzhenje koje bih stvarao sa nekim.

Dobro je shto sam gay

[Dina]

Sutekh,

Sto da ne? (za savete)

Neku zelju za zajednistvom i detetom imam, mada mislim da i kod mene to bas nije tipicno, a ni konstantno. I ja mislim da sam na nekom nivou uvek sama bez obzira na ljude, cak mislim da ce biti i bez obzira na dete. Partneru to ne smeta, cak mislim naprotiv... Jedino sto nikako ne voli kod mene su te povremene misli o samoubistvu, smatra da je to sebicno.

[Sutekh]

Zato shto nisam bash neshto prepun zhivota, pa je glupo da ti dajem savete kojih se ne pridrzhavam

Samoubistvo i sebichnost.. Pa, kao shto rekoh, zavisi iz kog ugla gledash na stvar. I jeste i nije.

[Deity Marduk]

Originally posted by Angelina777
Majka nema nikakvo moralno pravo da se ubije ako ima dete.
Ende.

Iskljucivost draga moja,nije delo vizionara.A ti sigurno ne spadas u prosecene da bi pisala bezvezna ljudska pravila....

[Myself]

Originally posted by Deity Marduk
Moguce da je to vezano i za moj avanturizam,ali zasita smatram da je samoubistvo (bez uticaja okoline)lican izbor.

Ovo je nemoguce. Svi smo pod uticajem okoline.

Inace, samoubistvo je delo psihicki poremecene osobe iliti mentalno obolele i zato se ne moze tretirati kao slobodan cin necije volje, vec kao posledica bolesti. Da ne pominjem 'samoubilacki gen' koji neko dobije kao poklon rodjenjem, a koji svakako postoji. Poznajem jednu porodicu gde su i otac i sin zavrsili zivote vesanjem, u otprilike istim godinama zivota.

[Deity Marduk]

Originally posted by Myself

Originally posted by Deity Marduk
Moguce da je to vezano i za moj avanturizam,ali zasita smatram da je samoubistvo (bez uticaja okoline)lican izbor.

Ovo je nemoguce. Svi smo pod uticajem okoline.

Inace, samoubistvo je delo psihicki poremecene osobe iliti mentalno obolele i zato se ne moze tretirati kao slobodan cin necije volje, vec kao posledica bolesti. Da ne pominjem 'samoubilacki gen' koji neko dobije kao poklon rodjenjem, a koji svakako postoji. Poznajem jednu porodicu gde su i otac i sin zavrsili zivote vesanjem, u otprilike istim godinama zivota.

Pa znas kako sve je to lepo,ali pokusaj ljudi da sve svedu pod psihologiju i svemu nadju lek budi uvek sumnju u meni.A pogotovo kad neko olako dovede u pitanje "slobodan cin volje".Samo zato sto je to tako nelagodna tema za tog istog.Danas su u svemu nasli bolest...

Cak sam vrlo nepoverljiv kad je u pitanju.Oni su postali kao popovi,cim nesto kazu to mora biti tacno ,jedino istinito, i pravo misljenje.

[Sutekh]

Originally posted by Myself

Originally posted by Deity Marduk
Moguce da je to vezano i za moj avanturizam,ali zasita smatram da je samoubistvo (bez uticaja okoline)lican izbor.

Ovo je nemoguce. Svi smo pod uticajem okoline.

Inace, samoubistvo je delo psihicki poremecene osobe iliti mentalno obolele i zato se ne moze tretirati kao slobodan cin necije volje, vec kao posledica bolesti. Da ne pominjem 'samoubilacki gen' koji neko dobije kao poklon rodjenjem, a koji svakako postoji. Poznajem jednu porodicu gde su i otac i sin zavrsili zivote vesanjem, u otprilike istim godinama zivota.

Err..
Odakle ti ideja da je samoubistvo chin mentalno obolele osobe? Navedimo depresiju kao primer onda, koji se takodje mozhe svrstati pod mentalnu bolest. Kad bi se svi depresivni ljudi ubili, ne znam koliko bi nas ostalo.

A stav... Malo cju da se igram, necje da ti smeta, nadam se. Izbacicju rech "samoubistvo" i dodacju "homoseksualnost"

Inace, homoseksualnost je delo psihicki poremecene osobe iliti mentalno obolele i zato se ne moze tretirati kao slobodan cin necije volje, vec kao posledica bolesti. Da ne pominjem 'homoseksualni gen' koji neko dobije kao poklon rodjenjem, a koji svakako postoji.

Pa dobro, poznajem i ja par porodica gde je neko izvrshio samoubistvo, a ostali ukucjani ne..