Bootstrap Framework 3.3.6

[Dina]

Da li verujete u sudbinu? Ako verujete da li "znate" da ce se nesto desiti mnogo pre nego sto se desi? Da li mislite da je uopste moglo biti drugacije?

Ako ne verujete - kako sebi objasnjavate situacije u kojima ste realno sve uradili a nesto se nije ostvarilo ili nesto je skroz neverovatno a opet se ostvaruje? Ili kako neke osobe prezive pad aviona kad svi drugi poginu, kako neko bas tog jutra nije otisao negde gde uobicajeno ide a tamo se desila nesreca i svi izginuli?

[decko]

Na neki nacin verujem...
Mene vise fasciniraju situacije koje na neki nacin predvidim i za koje smatram da su na taj neki nacin povezane sa sudbinom. To se naravno ne desava cesto, ali ponekad mi odredjeni predmet skrene paznju (npr. neki bicik) i ne znam zasto prosto ne mogu par minuta da odvojim pogled sa istog i onda mi se ta ista 'slika' tako vrti u glavi i posle par dana, kad skoro zaboravim na to, cujem da su nekog koga poznajem udarila kola dok je vozio bicikl...
Kod mene su uglavnom neke bezazlene stvari u pitanju ali opet me iste nateraju da mislim o tome a nemam neko objasnjenje...

[svejedno]

Sudbina je stariji brat Smrti.

Svi cemo umreti.

To nam je Sudbina

Salim se..ne gledam na to na fatalisticki nacin, buducnost je odredjena, POSTOJI, jednako kao sto postoji i proslost.

Dakle, za dva minuta stvari ce se sigurno desiti kako ce se desiti, i iako kao imamo 'slobodnu volju', mi ne mozemo da promenimo cinjenicu da ce se za 2 minuta stvari svakako odigrati na odredjen nacin.

Buducnost POSTOJI.

Licna sudbina je nesto drugo, ali mi je banalan primer prezivljavanje nesrece, iako, naravno, nije nepovezan.

Licna sudbina je licni Put. Licna Buducnost.

Jednako nepromenljiva.




....Sto se tice onoga: 'da znam da ce se nesto desiti', da, to mi se desilo previse puta.

To nazivam 'secanjem o buducnosti'. (koja, ponavljam, postoji)

Mnogo puta sam isprobavao do koje mere je 'stvarnost' u skladu sa mojim 'secanjima buducnosti', kada se desi takva situacija 'produzenog deja vu-a'.

Bese, svaki put, u velikom (nepromenljivom) skladu.

[Mars]

Kada bih verovao u sudbinu, sledeća stvar koju bih uradio bilo bi da legnem i čekam da se to desi. Da ništa sam ne uradim kako bi meni bilo bolje, jer je "ionako sve rešeno".

A to što neko uradi sve a rezultat izostane, ili se uspava pa ne ode u WTC koji se posle sat vremena pretvori u prah, ili na nekoj žurci upozna neku budalu koja mu kasnije upropasti mesec/godinu/život - to je sve statistika. Uvek bude tako nekog slučaja.

[Dina]

Verujem. Desavalo se da "vidim". Ali su mi najpouzdaniji neki mali znaci kojih uvek ima ako obratim paznju na njih. Neki sitan detalj koji govori da ce taj odnos u buducnosti biti bitan iako u tom trenutku ne izgleda tako... ili opet da odnos koji izgleda super nema buducnost. Ne mislim da je moglo biti drugacije, samo mi unapred ne znamo kako ce biti. Meni to sto se desavalo da "vidim" ili da primetim znake samo daje snagu ili motivaciju, suprotno od ovog sto Mars kaze, mislim da sam jos borbenija zbog toga. Uvek ostaje i mogucnost da sam ja samo deo znakova primetila, one koji su mi se "dopadali". Mada kako rece Svejedno i moja stvarnost se koliko secam do sada poklapala sa "secanjima na buducnost".

[Mars]

Ja mislim da se onda radi o iskustvu. Primetiti i protumačiti te znake.

Drugo, lepo je kad ti takav stav da još veću snagu (ja i religiju tako doživljavam, a oni koji veruju u to - astrologiju), ali ne valja ako se desi da pogrešno protumačiš nešto, u podsvesti ti ostane zacrtana ona varijanta kako to nije dobro, kako to nema perspektivu i slično, i time se lišiš nečeg lepog. Prijateljstva ili situacije i slično.

[Dina]

Originally posted by svejedno
...
Licna sudbina je nesto drugo, ali mi je banalan primer prezivljavanje nesrece, iako, naravno, nije nepovezan.

...

To je bilo pitanje za ljude koji ne veruju u sudbinu Ja koja verujem lako sebi objasnim kako neko ko je godinama isao na posao u isto vreme u WTC ne ode na posao bas toga jutra kad svi nastradaju. Ili kako neko prezivi pad aviona iako po svim zakonima nauke, ako je sve objasnjivo i realno, trebalo bi da je mrtav kao i ostali. Ja ne verujem da je sve nama dostupno ali kako to objasnjava onaj koji veruje...

[svejedno]

Ah, znaci su nepogresiva stvar.

Zaista.

Zahvaljujuci ISKLJUCIVO obracanju paznje na 'znake', odnosno na cinjenicu da slucajnosti ne postoje, iskusio sam ljubav sa jednom osobom, koju sam ignorisao iz prostog razloga sto sam smatrao da za tako nesto nije bilo mesta u mom zivotu tada.

Ali 'znaci' su me, jednog lepog dana, pritisli sa svih mogucih strana, nepodnosljivo

Mada, nije da sam mogao to da promenim

@ Mars

Zasto? Odredjenu buducnost je fizika potvrdila. Hoking, zapravo.

EDIT - dok sam ovo pisao, napisali ste dva posta, tako da se ovo odnosi na postove pre njih.

[Mars]

Originally posted by Dina
Meni to sto se desavalo da "vidim" ili da primetim znake samo daje snagu ili motivaciju, suprotno od ovog sto Mars kaze, mislim da sam jos borbenija zbog toga.

A da li nekada vidiš znake negativnog predznaka? Kako oni deluju na tebe? Defetistički ili pomirljivo ili možda i tada mobilišeš sve svoje snage i kvalitete da u okviru te situacije izvučeš ono najbolje?

[Mars]

Originally posted by svejedno
@ Mars

Zasto? Odredjenu buducnost je fizika potvrdila. Hoking, zapravo.

Da,da... Uvek kada se krećem po zakrivljenom prostoru, brzinom c, pod dejstvom tunel efekta.

[Morgan Le Faye]

Postojanje izbora je iluzija. Da li ce Morgan posle ovog kuckanja zapaliti cigaretu ili ne, je lazna mogucnost, unapred je odredjeno shta ce uraditi. Nisu samo akcije i reakcije odredjene, odredjene su i misli i najtananija htenja.
Morgan je jednom pokushao da promeni sudbinu jedne osobe, okrenuo se Hekati. Zazvao je u njenom najmrachnijem aspektu, zatrazio je da poshalje Erinije, da naredi Moirama da presecu vlas jedne osobe/da ta osoba umre./Iako je ritual bio savrsheno odradjen, iako je Hekata saslushala Morganovu tuzbalicu, i sve je uradjeno po volji Morgana osim akcije. Morgan je hteo udariti protiv sudbine i to ga je koshtalo jako mnogo lichne energije, dve nedelje posle tog rituala Morgan je skupljao snage satima da ustane i ode do kupatila, nema rechi da se opishe takva iscrpljenost i hronichni nedostatak energije.
...................
after 3yrs.

Morgan je dobio san, a gift..."ko ti se prvi bude javio, prvi ce umreti"...i ta osoba se javila.
Da je Morganova zelja tada bila ispunjena, Morgan bi postao jedno tamno bice, uvek u drushtvu Erinija. Bez mogucnosti za lichnu evoluciju. Ali tu je bila sudbina koja uvek zna najbolje. Sve shto nam se deshava je najbolja mogucnost, postoje mnogo gore sudbine i zbog toga sudbina nije neshto shto se chachka.

[svejedno]

Originally posted by Mars

Originally posted by svejedno
@ Mars

Zasto? Odredjenu buducnost je fizika potvrdila. Hoking, zapravo.

Da,da... Uvek kada se krećem po zakrivljenom prostoru, brzinom c, pod dejstvom tunel efekta.

Sve vreme se kreces po zakrivljenom prostoru. (Tesla se, doduse, ne bi slozio, ali da ostanemo u okvirima 'priznatog')

Nekada Zemlja bese ravna, na ledjima kornjace. Svetlost brzinu nije imala. Ziveli smo u centru univerzuma i Sunce je obilazilo godisnji krug oko nas..

Never mind..

Buducnost postoji, i bice kakva ce biti, ne mozes to da osporis.

Mozes samo da ne verujes da ljudi mogu da je se secaju.

[Deksi]

hmmm...verujem u sudbinu...ali verujem i u izbor i slobodnu volju....na raskrsnice koje se nalaze na putu sudbine,puteve koji se racvaju,presecaju jedni drugi zavrsavaju corsokakom

[svejedno]

Ovo sam pisao 'negde drugde', ali mislim da nije neodgovarajuce za ovu temu:

'Kaze sa da kada covek krene putevima Sudbine, ispred sebe vidi milion rachvanja, a kada zavrsi put i okrene se, vidi samo jedan put.

Da li postoji sloboda?

Ne.

I da. Svakako.

Sudbina coveka dovodi u situacije, na njemu ostaje kako ce da reaguje.

Bez obzira sto je buducnost 'zapisana', odnosno, svakako ce biti takva kakva ce biti, trenutak kroz koji buducnjost curi u proslost jeste VECNOST, u linearnom toku vremena.

Tren = Vecnost.

Mikro & Makro

Trenutak je sve, ima proslih, buducih ali sve je to jedan tren, koji traje kroz vreme i u kome zivimo.

Na kraju, kada se okrenemo u vrtu Sudbine, svakako ce biti samo jedan put, ali ne moramo da ga cinimo tezim pre toga, samo ako smo svesni u svakom trenutku.

Ako nismo svesni trenutka, sebe, mikrokosmosa, ne mozemo ni da biramo kako cemo reagovati na zadatke Sudbine.'

[Mars]

Dobro čini i dobrome se nadaj

[Dina]

Originally posted by Mars

Originally posted by Dina
Meni to sto se desavalo da "vidim" ili da primetim znake samo daje snagu ili motivaciju, suprotno od ovog sto Mars kaze, mislim da sam jos borbenija zbog toga.

A da li nekada vidiš znake negativnog predznaka? Kako oni deluju na tebe? Defetistički ili pomirljivo ili možda i tada mobilišeš sve svoje snage i kvalitete da u okviru te situacije izvučeš ono najbolje?

Da. Zavisi od toga o cemu se radi ali u principu moj odnos je isti, postupam isto kako bih postupala i inace ili bar veoma slicno. Ali negde u glavi stvaram neku rezervu, pripremu na mogucnost negativnog ishoda iako npr. u realnosti nema razloga za to. Npr. povecavam mere opreza, nista ne skodi, ako se pokaze da nije trebalo smanjicu i povecacu poverenje. Ali pokaze se da je trebalo, u jednom trenutku i u realnosti...

[Simor]

Ne, ne verujem u sudbinu. Ne verujem u to da je sve predestinirano, jer bi mi takva ideja, zapravo, načinila život besmislenim. Naime, ako su mogućnosti unapred određene, a ne stvaramo ih mi sami, to bi značilo da naša aktivna participacija u životu nije neophodna, i stoga je meni takva ideja malo konzervativna.

Međutim, verujem u konsekvence nečijeg ponašanja (ili kako to Biblija kaže: "Tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a zlo drvo rodove zle rađa") - znači, verujem da smo svi mi odgovorna bića sa slobodnom voljom, i ukoliko se postavimo tako prema životu, otvaraju nam se mnoge mogućnosti, a od naše savesti, sistema vrednosti, iskustva, podrške, truda zavisi koju od mogućnosti ćemo da iskoristimo i na koji način. Eh, da dodam malo i ideološke komponente - verujem da su te promene moguće ne samo na mikro nego i na makro nivou, dakle i na nivou društva u kom živimo.

Doduše, i meni su se dešavale mnoge iznenađujuće stvari (one nisu ništa važne, ali jesu bitne za moj mali život), ali ja nekako verujem da su se te pozitivne stvari desile upravo jer sam život usmeravao u pravcu koji se meni činio ispravnim i pozitivnim.

[gari]

Vidim da svi ovde posmatraju vreme u kontinuumu /kao i prostor-dakle: prostorno-vremenski kontinuum/. Medjutim, pre ce biti da postoji vise tih vremensko-prostornih kontinuuma, paralelnih ili ne /o tome jos raspravljaju u teorijskoj fizici/ tako da se desava da u jednom prostoru vreme ide u jednom smeru /reci od proslosti ka buducnosti/ a u drugom obrnuto. U nekom trenutku kontinuumi se preplicu, dolazi do otvaranja vremenskih "rupa" i mi vidimo /sanjamo, osecamo/ sta ce nam se dogoditi. jer to se u drugom kontinuumu VEC dogodilo.

Ne verujem da ce mnogi razumeti o cemu govorim, kada bih mogao da crtam, lakse bih objasnio. Ali, zamislite nekoliko skupova /matematika/ koji imaju isti presek. Tako i prostorno-vremenski kontinuumi imaju u nekoj tacki presek gde se moze videti sta se desava u proslosti, sadasnjosti, buducnosti. Moglo bi se reci da je tamo SVE u stvari sadasnjost jer se sve desava u istom trenutku.

Vreme u svemiru prakticno i ne postoji, to je nasa izmisljotina. Ako odemo i dalje, mozemo zamisliti da se mi nalazimo istovremeno u ko zna koliko vasiona koje postoje mozda na jednom te istom mestu, jer izmedju atoma ima dovoljno mesta da se tu nadje nekoliko miko-makro kosmosa.

Uvrtasnjem spirale makro kosmos u jednoj tacki postaje mikro kosmos, pa tako u jednom atomu u nasem svetu moze postojati ko zna koliko drugih vasiona.

Eto objasnjenja sudbine. Sve se vec dogodilo i ono sto mi mislimo da je nasa slobodna volja i htenje je samo iluzija jer se i to vec dogodilo i mi to ne mozemo promeniti.

[^RAY^]

[gari]

Originally posted by ^RAY^

Na to sam mislio kada sam pominjao sudbinu. Na kauboja koji lovi kravu u nekoliko vasiona i tacno zna kada i gde ce je uloviti /lasom/.

[svejedno]

Originally posted by gari
Tako i prostorno-vremenski kontinuumi imaju u nekoj tacki presek gde se moze videti sta se desava u proslosti, sadasnjosti, buducnosti.


Moglo bi se reci da je tamo SVE u stvari sadasnjost jer se sve desava u istom trenutku.

YES.. sve vreme pokusavam to da kazem, no mi ne ide.

Ako neko kapira sad pa ovo.

[Morgan Le Faye]

Originally posted by svejedno

Originally posted by gari
Tako i prostorno-vremenski kontinuumi imaju u nekoj tacki presek gde se moze videti sta se desava u proslosti, sadasnjosti, buducnosti.


Moglo bi se reci da je tamo SVE u stvari sadasnjost jer se sve desava u istom trenutku.

YES.. sve vreme pokusavam to da kazem, no mi ne ide.

Ako neko kapira sad pa ovo.

A ljudi su svesni samo tog trenutka gde je napravljen presek.

[svejedno]

Sta im ja tu mogu?

Ja pokusavam da kazem da je vecnost - tren.

Pokusavam da ilustrujem micro-macro teoriju na taj nacin.

Ljudi su glupi.



A ja nisam trezan

LM, kolektivno pod/ne-svesno obuhvata SVE.

Trik je preneti sadrzaj iz nesvesnog u svesno.

Smatram da je to, na izvestan/skoro siguran, nacin, evolucija uma.

[Tot]

Sve aktuelne okolnosti pojedinca se mogu shvatiti njegovom sudbinom. Da ili ne? Okolnosti svakako donekle određuju ljudsko biće i tu je početak verovanja u sudbinu ali i slabost i mogućnost velike greške u proceni poželjne i "nepoželjne" sudbine, kao što, i inače, poređenje mojih i tuđih okolnosti nije meritorno za sagledavanje šta je za mene dobro i čemu treba da težim. Isto tako mi se čini da "u ovom momentu" niko nije dovoljno sposoban da odredi tokove svoje sudbine. Sudbina se ne može posmatrati iz jedne tačke postojanja. Posmatranje unazad i unapred uvek sadrži grašku. Da bi mogao posmatrati svoju sudbinu čovek bi morao biti oslobođen te ograničavajuće tačke u prostoru i vremenu, ali to bi istovremeno značilo da on aktivno stvara, utiče na svoju sudbinu. Zato su slabosti astroloških proračunavanja što ona uvek rade sa jednim "tvrdim materijalom" tipa da se osoba A, iz stanja a kreće u b, zatim u c. Kao i svaki model stvarnosti i astrološki metod je nužno redukujući jer računa sa jednim ograničenim brojem faktora koje smatra određujućim za tu osobu. Iz toga proizilazi da se osoba mora povinovati jednom skupu determinanti, odnosno sve što može jeste prilagoditi sebe tim činiocima ili eventualno prilagoditi sebi njihov tok koji je dakako van njega samog. Ovde astrologija drži vezu sa drevnim paganstvom a njene metode su ono što su stari paganski narodi mislili pod onim "umilostiviti bogove". Čovek je po ovom obrascu mišljenja pretežno zavisan od spoljašnjih sila. Humanizam je zatim smestio sve te velike sile u čoveka, bilo da je negirao boga ili bogove, ali čovekova usamljenost nije nestala, osećaj nemoći povezan, recimo sa onim što su marksisti nazivali otuđenjem, je ostao. Period raspada velikih filozofskih nada koje su polagale veru u čovekovu moć da menja sebe i druge rezultovale su uvek vraćanjem tim bogovima. Ma koliko skeptičan bio prema socijalnim težnjama za promenom sveta i čoveka, meni je sudbina onako kako je tumači astrologija izraz jednog ogromnog konzervativizma. Velike prekretnice o kojima se govori u astrološkom ključu opet nisu posledica čovekove istinske, a ponajmanje individualne i slobodne inicijative već su smeštene u razne cikluse stelarnih promena, tj. u svet bogova, koji je daleko od ljudskih bića a koje bi on ponovo "da umilostivi". Osim toga velika zamerka kada je u pitanju sistem astroloških proračuna je, po mom mišljenju, čovekova ograničenost da, upravo, jednim čistim intelektualnim aparatom, oslobođenim iluzija, subjektivnosti i projekcija postavi sebe kao biće koje aktivno deluje. Ona ga dakle smešta, često, u ravan njegovih trenutnih žellja i predstava pa tako imamo fenomen da čovek dobija ono što je priželjkivo ili ako pak to ne dobija čime je opet sasvim određen krajnje subjektivnim predstavama svoga dobra i položaja u svetu u kome se nalazi. Drugim rečima, astrologija oportunistički prilazi čoveku, ona se obraća njegovim strastima i željama od danas do sutra. Ona ga po meni ne upravlja ka otkrivanju sopstvenog polja slobode. A tu smo došli do vrlo bitne stvari a to je sloboda, a u moći je svakog pojedinca da otkrije to polje slobode i ne može to niko uraditi za njega. Niti verujem da to polje slobode otkrivaju za njega drugi. Zato ne verujte mesijama, osloboditeljima, spasiocima, modernim vračevima, ljudima koji vam nude neki njihov licencirani put. Verujte da ste sami sposobni da u sebi nađete slobodu i onda ćete pomoći drugima da imaju poverenje u sebe i sa drugima ćete komunicirati kao slobodni pojedinac sa slobodnim pojedincem.

Mogao bih se nazvati fatalistom u tom smislu što verujem da postoje izvesne okolnosti(nacija, rasa, mesto gde sam se rodio, iskustvo koje imam, jasna ograničenja u pogledu nekih stvari) ali istovremeno verujem da u sebi mogu biti slobodan i to tako da sam do te slobode došao sam i mogu je osetiti u sebi. Na taj način, ako čovek iznutra ostvari jedan nivo slobode(to je nešto što se razvija) onda on drugim okom gleda na svoje okolnosti i mogućnosti i donekle prevazilazi svoja ograničenja.

[Skyen]

Ja volim da kazem, kada nesto treba da uradim sto zahteva hrabrosti, Leap of Faith. Skok u nepoznato sa nadom da ce sve dobro proci. I nisam dovoljno pametna da sudbinu i njenu ulogu nipodastvavam. Ne znam da li postoji i da li drzi konce nasih zivota. Razum me tera da sumnjam u sudbinu i predestinaciju, volim da sto vise stvari zavisi od mene. Cak i onda kada se nesto ne odvija po mojoj zelji, trudim se da nateram vodu na svoju vodenicu. Ako bas nista ne upali, to je dokaz da:
1. moja zelja nije bila dovoljno jaka 2. moja zelja ne znaci da to i mora da se ostvari.

ako se na sudbinu gleda kao na srecu/nesrecu, tu sam sklonija da nasem razmisljanju pridajem veci znacaj. Moc uma je neverovatno velika. I tu se slazem sa Marsom, negde na pocetku teme. Negativan stav o necemu moze dovesti do negativne realizacije. Mene vise plasi moje podsvesno, nego npr sudbina. Ali nije dovoljno da nesto zelimo. Npr, zelim da polozim ispit i kao pozitivno cu razmisljati u tom smeru i kao polozicu ga. Ali ako zaista ne verujem da mogu da ga polozim, nece mi puno pomoci to sto samo zelim. Dosta uticaja ima nase samopostovanje i nacin na koji vrednujemo sebe. I prakticno je dokazano da osobe koje vole i postuju sebe (ne samozaljubljene), cesce dobijaju ono sto zele. Nije misterija.
Danas su knjizare zatrpane knjigama koje govore o Moci podsvesti, Moci pozitivnog misljenja, Silva metod itd. A meni je blize stanoviste budizma, ako gledamo alternativna objasnjenja. Najblize mi je mom stilu misljenja, jer za svoja stanovista imaju i naucne verifikacije (moje prvo pitanje japanskom budisti bilo je: ima li naucnih potvrda za uspesniji zivot uz praktikovanje budizma). Nisam ulazila u metodolosku vrednost istih, mada sam kasnije citala jos neke rezultate koji govore u prilog. Elem, pokazalo se da ima. A kao objasnjene navode se dve stvari: 1. fokusiranje na cilj - u toku "molitve" osoba zamislja svoj cilj i nacin kako moze da ga ostvari. pa logicno je da fokusiranost povecava sanse za ostvarenje istog.
2. odredjena frekvencija kojom se izgovara molitva - opet ima logike, posto mozdani talasi uticu na mozak i njegovo funkcionisanje. to jos uvek ne kontam do kraja, ali sam na svojoj kozi osetila neke aspekte gore spomenutog. kriticki gledano, nema dokaza ni za sta, ali to pravi razliku izmedju vere i nauke. doduse ni nauka nije stroga, sve zavisi kako postavis kriterijume i interpretiras rezultate.

[Mars]

Originally posted by Skyen
Mene vise plasi moje podsvesno, nego npr sudbina.

A ja se slažem sa ovim. Tj. tako je kod mene.
Percepcija stvarnosti više utiče na moje postupke nego sama stvarnost.

[mili86]

nesto najgore sto sam ikada cuo bio je komentar moje drugarice: " pomiri se sa tim, takva ti je sudbina "...... da sam je tada poslusao sada bih verovatno bio sastavni deo nekog "sabirnog centra". ne verujem u sudbinu, onako kako vecina tu rec koristi i prevodi... ne znam, verujem da se sve pod ovom kapom nebeskom desava po promislu Bozjem, ali uz sadejstvo nase slobodne volje i zelje, koju nam je Bog darovao...
eto, to je neka "sudbina" u koju verujem
u prevodu: Sve mi je dozvoljeno, ali mi nije sve na korist (ap. Pavle)

sudbinu sam krojim na neki nacin, pa cu valjda kroz neko vreme saznati da li je to bio dobar put....

i mada ove recenice zvuce kontradiktorno, pa cak i meni koji ih pisem, nekako osecam da ce mi kroz neko vreme "neko" dati odgovor i ovi redovi nece biti tako neujednaceni.

mada, razmisljajuci na temu sudbine kao petnaestogodisnjak nekako, po necijem promislu, u ruke mi je sasvim slucajno (mada ne verujem u slucajnost) dosla knjiga Alhemicar i posle nje mi je sve izgledalo jasnije i mnogo shvatljivije nego pre toga. kao da sam dobio podrsku koju mi niko nije pruzao... posle te knjizice poceo sam cvrsto da se drzim svojih snova i ideala, i ma koliko pre 5 godina delovali neostvarivo, sada polako, jedan pojedan, dobijaju svoj smisao i pocinju da se realizuju.

[Mars]

U 15 godina života nam mnoge knjige deluju tako.
Samo zavisi ko do koje dođe.

[mili86]

ali da mi je tada u ruke dosao carls bukovski verovatno bih bio sexualni manijak

[Seaman]

Vjerujem u sudbinu od 01.08.2006

Proslu godinu mogu da nazovem SIMPLY RED, izdesavalo mi se toliko stvari, tako da ne mogu da kazem da je to slucajnost.Sve je to meni bilo zapisano,tamo negdje...

Jos samo da se pojavi ON, a siguran sam da hoce, jer mi je neko spremio taj paket.Naravno, ipak treba malo pogurati stvari, a ne cekati prekrstenih ruku.