- 18 Mar 2009, 19:54
#1416178
Shto vishe tragamo za odgovorom, shta smo mi zaista, deshava se da pochinjemo posmatrati nashe mentalne i emocijonalne tokove.
Shto vishe prihvatamo sebe kakve jesmo, sve vishe pochinjemo da cenimo ulogu ega koji je zachet kao projekcija dushe.
Postajemo osobe pune ljubavi i razumevanja, sposobni da otkrijemo nashe skrivene potencijale i kvalitete.
Problem nastaje kada se dodje do zakljuchka da je ego tokom zivotnih iskustava prevazishao dushu.
Kao neko ko je uspeo da se seti fragmenata postojanja pre nego shto cu naseliti ovo telo. Svestan sam da moja dusha ima neke osobine koje su loshe, moze da mrzi shta vishe josh je homofobichna. Iako je to razlog za moju sadasnju inkarnaciju bash ta mrznja prema drugima koja se desila u proshlom zivotu. Shto je potpuno suprotstavljeno mojem egu koji je nauchio da voli bez uslova, da razume i stvari koje su tako daleke i shvaca patnju drugih.
Dusha ostaje nepokolebana tim novim iskustvima iz mog sadasnjeg zivota, i postaje neka vrsta tereta. Koji usporava moju evoluciju.
Da li vam se desilo da ste doshli do trenutka kada je vash ego chistiji, usudicu se da kazem savrsheniji od dushe? I da ste svesni toga?
Na svoju zalost vishe od decenije prouchavanja misticizma i okultizma i dalje mi izmiche mogucnost zamene dushe egom.
Neka vrsta hermetichke plastichne operacije.
Odnosno verujem da bi vishe napredovao kao bice koje je u evolutivnom procesu bez dushe nego s dushom. Bash zbog toga jer sam uochio mane u istoj. Mane koje su neoprostive ako zelim da napredujem.
I nema te jantre, mudre, sigila, evokacije, invokacije, himne niti molitve koja ovaj problemchic moze reshiti.
Tema je dosta teshka za ovaj forum, ali verujem i nadam se da ce se pojaviti bar par odgovora.
Shto vishe prihvatamo sebe kakve jesmo, sve vishe pochinjemo da cenimo ulogu ega koji je zachet kao projekcija dushe.
Postajemo osobe pune ljubavi i razumevanja, sposobni da otkrijemo nashe skrivene potencijale i kvalitete.
Problem nastaje kada se dodje do zakljuchka da je ego tokom zivotnih iskustava prevazishao dushu.
Kao neko ko je uspeo da se seti fragmenata postojanja pre nego shto cu naseliti ovo telo. Svestan sam da moja dusha ima neke osobine koje su loshe, moze da mrzi shta vishe josh je homofobichna. Iako je to razlog za moju sadasnju inkarnaciju bash ta mrznja prema drugima koja se desila u proshlom zivotu. Shto je potpuno suprotstavljeno mojem egu koji je nauchio da voli bez uslova, da razume i stvari koje su tako daleke i shvaca patnju drugih.
Dusha ostaje nepokolebana tim novim iskustvima iz mog sadasnjeg zivota, i postaje neka vrsta tereta. Koji usporava moju evoluciju.
Da li vam se desilo da ste doshli do trenutka kada je vash ego chistiji, usudicu se da kazem savrsheniji od dushe? I da ste svesni toga?
Na svoju zalost vishe od decenije prouchavanja misticizma i okultizma i dalje mi izmiche mogucnost zamene dushe egom.
Neka vrsta hermetichke plastichne operacije.
Odnosno verujem da bi vishe napredovao kao bice koje je u evolutivnom procesu bez dushe nego s dushom. Bash zbog toga jer sam uochio mane u istoj. Mane koje su neoprostive ako zelim da napredujem.
I nema te jantre, mudre, sigila, evokacije, invokacije, himne niti molitve koja ovaj problemchic moze reshiti.
Tema je dosta teshka za ovaj forum, ali verujem i nadam se da ce se pojaviti bar par odgovora.
