- 16 Maj 2005, 18:21
#280422
Gledao sam film "nebesko Kraljevstvo" vise na preporuku devojke nego sto se meni tako nesto svidja, a onda sam ostao pod utiskom...i razmisljao sam nesto...i o svojim razmisljanjima sam obavestio sebi drage ljude.
Ono sto me je najvise zanimalo je u vezi sa Vitestvom danas...zasto je cast izgubila svoju vrednost, zasto je nestalo postovanje i samopostovanje...kako je uopste nastalo to Vitestvo, i zasto?
Jedan od mojih prijatelja, mi je ovako odgovorio:
- " Pre mnogo mnogo mnogo
Razumevanja, Vidjenja, Bitisanja, Konstrukcija, Smatranja, Konstatacija, Odredjenja i POTVRDA, ovog datuma je ustanovljeno da je Planeta postala Zemljom, središtem i stecištem svih uo?ljivih i pretpostavljenih, svih uslovljenih i povezuju?ih, dimenzija, koje ?ine naš, Život, dušom Univerzuma. U "Okultnoj" Istoriji koja je nedovšena i koja je rekognicijom, kako-tako, prime?ena, proces je trajao kroz Misao, kroz Energiju, kroz Ta?ku Oslonca, kroz Determinantu, kroz Aproksimaciju, Kroz Oblik i Svest, kroz Prostor, i još uvek proti?e kroz Vreme. U Apsolutnom, to se zbiva u stalnosti, koja je nepremostiva, tj. nerazjašnjiva re?ima, slikama, zvukom, glasjem ili doticajem. Nezavršiva je, i ne-Zapo?eta, tako da se ne može ni zamisliti niti time razotkriti njena funkcija.
U Definisanom, sada je Vreme, i kroz Vreme se može postaviti svaki Period, kada se koji "oblik" egzistencije-manifestacije-diferencijacije, dogadjao, kako i koliko, odnosno sa kojim vrstama i Evolutivnim spregama.
Apsolutni Um, omogu?ava Vi?nost, Sudbinu, Volju i Promenu.
Definisani Um, oslobadja kreativnost svake vrste i uzrokuje Razliku, koja je Mera svih stvari i Vaga Kosmi?kog Uzroka i Posledice.
Kada bi zapo?eli Istoriju Sveta, nikada ne bi stigli do mogu?nosti da razjasnimo i najmudrijim ljudima, svaku ?esticu - " svesticu" energetskih transformacija, tako da je zapravo uzaludno na taj na?in Razmišljati. Medjutim, posmatrano iz koncepta Definisanog Uma, svaki ?ovek može da dopre, svojim unutrašnjim Jezikom, do Jastva, kojim se oslobadja svake sprege i smisla, te samim tim Izlazi izvan okvira Akcije i Reakcije, te postaje Absorbent Kosmi?ke Egzistencije, ( ENGENEZE ) samo spram ?ove?anstva, Makro-Mikrokosmosa i Doba kao takvih. Izlišno je navoditi da bilo ko "tada" ili "time" odnosno kroz "TO", p o s t a j e!, biva" ispoljava se! stoga što jednom Oslobodjena Misao, svakom kvantu energije daje puni smisao i iz Definisanog, prelazi u Apsolutni Um.
Ovom uslovnom podelom, ( samo radi razumevanja ovde uprili?enom ), nastaju sve podele i uvek samo radi daljeg Razumevanja usitnjavanih komponenti Opšte Univerzalnosti Sistema, kao takvog. Služe?i samo i isklju?ivo Apsolutnom Umu, ?ovek postaje TOK svih stvari, dok služe?i Definisanom Umu, ?ovek kreira TOK kojim se kre?e Neispoljeni Univerzum, sve ono što oblicima možemo ili ?emo tek mo?i, objasniti.
Kad iz pravca Apsolutnog Uma, osmotrimo Civilizaciju, smatramo da naša uloga ima samo taj jedan smisao, a to je da Postojanje kao takvo, NEMA POTREBU ZA SOBOM. No, iz pravca Definisanog Uma, smisao u potpunosti nestaje da bi se ustupio Slobodi koja samom sobom predstavlja Suštinu svih strana.
Problem kao takav, postoji oduvek samo Ljudskom Umu, koji nema uzor da ga uporedi sa sobom i time Izabere ono što on naziva PRAVIM PUTEM. Smešno i tragi?no je re?i, da je to sublimacija koncepcije ljudskog Sistema, od njegovog Manifestovanja do danas, posmatrano kroz Vreme. Civilizacije su se odredjenim energijama i uzro?no-posledi?nim vezama, Manifestovale, i to je prava re?, a ne Nastajale odnosno Nestajale i " oslobadjale mesta drugim". Neznaju?i Kako da izabere taj pravi put, ?ovek je sebi dopustio nekoliko Transformacija Definisanog Uma, kako je to zahtevalo odredjeno doba ve? omogu?enih Manifestacija. Na taj na?in, ?ove?anstvo je doživelo od danas unazad, 17 Humanoidnih Evolucija, a taj opseg "izmeriti" vremenom, nije mogu?e, zato što je svaka Manifestacija imala( ima ) svoj Algoritam Egzistencije i "trajanje" vremenom se razlikuje od jedne do druge. Vrednost tih Vremenskih Sadržaja, ne može se ?ak ni uporedjivati, stoga što je svaka od tih manifestacija, reprezent razli?itih nivoa egzistencije Definisanog Uma.
U nastojanju da BAR stekne iskustvo i ose?aj da njegovo postojanje ima odredjen, sasvim ograni?en smisao, ?ovek je smisao omogu?io merom trajanja u Vremenu, odnosno merom Opsega u Prostoru. Na taj na?in, ?ovek je Ograni?io svoju egzistenciju na Zakon Evolucije i podredio celokupnu svoju Volju, njegovim još neupotpunjenim principima i zakonima. Najjednostavnije bi bilo re?i da je on to u?inio, privremeno, dok kao ?ove?anstvo Definisanog Uma, ne definiše sopstvenu egzistenciju kao Uskladjenost svakog Reciprociteta. Ali to nije odrdio jedan ?ovek ili više ljudi. To je odredio Definisani Um kroz nekoliko svojih manifestacija. Svaka Manifestacija, ima svoju Oscilaciju i Algoritam i samim tim, konkretno ova sadašnja u kojoj se razumemo re?ima, slikama, tonovima, kretanjima, i sl. ispoljava se Vremenom.
Imaju?i Svest, a ima je zahvaljuju?i KORIŠTENJU VREMENA, kao pokreta?kog principa Manifestacije, kako ona i danas izgleda, ?ovek je saznao koliko mu traje pojedina?ni životni vek u ovom obliku Manifestacije, i generacijama je uspeo da ustanovi odredjeni Ritam i konstante koje imaju svoj princip zakon i "oblast" egzistencije. Iskreno, Niko nikada ne?e mo?i da sazna, koliko Vremenski, traje Vreme, jer je Iluzija upravo u tome, da se vremenom Vreme ne može doznati. Samim tim, suvišno je i potpuno besmisleno tragati z ana?inom koji bi tako nešto omogu?io ovom obi?nom najobi?nijem ljudskom Umu i opsegu njegove manifestacije. No zato je i te kako važno i smisleno da svaki Pojedina?ni ?ovek, ostvaruju?i svoju Individualnost, raspozna svoje mesto u Vremenu i svoje Vreme ostvari u potpunosti skladnim sa svim opcijama do kojih može do?i svojim saznavanjem. Da bi to u?inio Prihvatljivim, tj. dostupnim iz bilo kog pravca detekcije, vremenom je Razumeo da mu sposobnost Razumevanja i Shvatanja, zavisi isklju?ivo i samo od Ose?aja Uverenosti, do koje dolazi samo i samo, Posve?enjem Sebe K Jastvu, K Sebi, I to onim unutrašnjim jezikom koji je neprevodiv ma i milijardama re?i i ma kojim jezikom ove civilizacije! A da bi mogao u neobeleženom Vremenu, da ustanovi sebi uvek pristupa?an trenutak na koji ?e se vra?ati kao na Jedinog Saveznik au ovoj misiji zvanoj Život, ?ovek je shvatio da mu za to služi Odluka ili Svesno Usresredjena Pažnja ka Misli kojom se vodi. Na taj na?in, odredjivanjem Trenutka koji ?e ga podse?ati na isto, ?ovek je IZMISLIO sebi stanje ili status, Posve?enika.
I kao Posve?enik, zare?en sopstvenim jezikom i ose?anjima, uputio se putem Upošljavanja Svog Razumevanja.
Na taj na?in
i samo na taj na?in
?ovek postaje Vitezom, onim koji služi Procesu Kreacije Toka kao takvog.
Imaju?i na sopstveni osobiti na?in, stalnu svest, hrabre?i je i usavršavaju?i njene mogu?nosti, postaješ Vi?an iz Pravca Apsolutnog Uma a Slobodan iz pravca Definisanog Uma. Tako Oslobadjaš Nedeljivi Centar Svih Stvari, svesti o njemu i Logos u svakoj ?estici biva Regenerisan.
To je Smisao Smisla. - "
Ono sto me je najvise zanimalo je u vezi sa Vitestvom danas...zasto je cast izgubila svoju vrednost, zasto je nestalo postovanje i samopostovanje...kako je uopste nastalo to Vitestvo, i zasto?
Jedan od mojih prijatelja, mi je ovako odgovorio:
- " Pre mnogo mnogo mnogo
Razumevanja, Vidjenja, Bitisanja, Konstrukcija, Smatranja, Konstatacija, Odredjenja i POTVRDA, ovog datuma je ustanovljeno da je Planeta postala Zemljom, središtem i stecištem svih uo?ljivih i pretpostavljenih, svih uslovljenih i povezuju?ih, dimenzija, koje ?ine naš, Život, dušom Univerzuma. U "Okultnoj" Istoriji koja je nedovšena i koja je rekognicijom, kako-tako, prime?ena, proces je trajao kroz Misao, kroz Energiju, kroz Ta?ku Oslonca, kroz Determinantu, kroz Aproksimaciju, Kroz Oblik i Svest, kroz Prostor, i još uvek proti?e kroz Vreme. U Apsolutnom, to se zbiva u stalnosti, koja je nepremostiva, tj. nerazjašnjiva re?ima, slikama, zvukom, glasjem ili doticajem. Nezavršiva je, i ne-Zapo?eta, tako da se ne može ni zamisliti niti time razotkriti njena funkcija.
U Definisanom, sada je Vreme, i kroz Vreme se može postaviti svaki Period, kada se koji "oblik" egzistencije-manifestacije-diferencijacije, dogadjao, kako i koliko, odnosno sa kojim vrstama i Evolutivnim spregama.
Apsolutni Um, omogu?ava Vi?nost, Sudbinu, Volju i Promenu.
Definisani Um, oslobadja kreativnost svake vrste i uzrokuje Razliku, koja je Mera svih stvari i Vaga Kosmi?kog Uzroka i Posledice.
Kada bi zapo?eli Istoriju Sveta, nikada ne bi stigli do mogu?nosti da razjasnimo i najmudrijim ljudima, svaku ?esticu - " svesticu" energetskih transformacija, tako da je zapravo uzaludno na taj na?in Razmišljati. Medjutim, posmatrano iz koncepta Definisanog Uma, svaki ?ovek može da dopre, svojim unutrašnjim Jezikom, do Jastva, kojim se oslobadja svake sprege i smisla, te samim tim Izlazi izvan okvira Akcije i Reakcije, te postaje Absorbent Kosmi?ke Egzistencije, ( ENGENEZE ) samo spram ?ove?anstva, Makro-Mikrokosmosa i Doba kao takvih. Izlišno je navoditi da bilo ko "tada" ili "time" odnosno kroz "TO", p o s t a j e!, biva" ispoljava se! stoga što jednom Oslobodjena Misao, svakom kvantu energije daje puni smisao i iz Definisanog, prelazi u Apsolutni Um.
Ovom uslovnom podelom, ( samo radi razumevanja ovde uprili?enom ), nastaju sve podele i uvek samo radi daljeg Razumevanja usitnjavanih komponenti Opšte Univerzalnosti Sistema, kao takvog. Služe?i samo i isklju?ivo Apsolutnom Umu, ?ovek postaje TOK svih stvari, dok služe?i Definisanom Umu, ?ovek kreira TOK kojim se kre?e Neispoljeni Univerzum, sve ono što oblicima možemo ili ?emo tek mo?i, objasniti.
Kad iz pravca Apsolutnog Uma, osmotrimo Civilizaciju, smatramo da naša uloga ima samo taj jedan smisao, a to je da Postojanje kao takvo, NEMA POTREBU ZA SOBOM. No, iz pravca Definisanog Uma, smisao u potpunosti nestaje da bi se ustupio Slobodi koja samom sobom predstavlja Suštinu svih strana.
Problem kao takav, postoji oduvek samo Ljudskom Umu, koji nema uzor da ga uporedi sa sobom i time Izabere ono što on naziva PRAVIM PUTEM. Smešno i tragi?no je re?i, da je to sublimacija koncepcije ljudskog Sistema, od njegovog Manifestovanja do danas, posmatrano kroz Vreme. Civilizacije su se odredjenim energijama i uzro?no-posledi?nim vezama, Manifestovale, i to je prava re?, a ne Nastajale odnosno Nestajale i " oslobadjale mesta drugim". Neznaju?i Kako da izabere taj pravi put, ?ovek je sebi dopustio nekoliko Transformacija Definisanog Uma, kako je to zahtevalo odredjeno doba ve? omogu?enih Manifestacija. Na taj na?in, ?ove?anstvo je doživelo od danas unazad, 17 Humanoidnih Evolucija, a taj opseg "izmeriti" vremenom, nije mogu?e, zato što je svaka Manifestacija imala( ima ) svoj Algoritam Egzistencije i "trajanje" vremenom se razlikuje od jedne do druge. Vrednost tih Vremenskih Sadržaja, ne može se ?ak ni uporedjivati, stoga što je svaka od tih manifestacija, reprezent razli?itih nivoa egzistencije Definisanog Uma.
U nastojanju da BAR stekne iskustvo i ose?aj da njegovo postojanje ima odredjen, sasvim ograni?en smisao, ?ovek je smisao omogu?io merom trajanja u Vremenu, odnosno merom Opsega u Prostoru. Na taj na?in, ?ovek je Ograni?io svoju egzistenciju na Zakon Evolucije i podredio celokupnu svoju Volju, njegovim još neupotpunjenim principima i zakonima. Najjednostavnije bi bilo re?i da je on to u?inio, privremeno, dok kao ?ove?anstvo Definisanog Uma, ne definiše sopstvenu egzistenciju kao Uskladjenost svakog Reciprociteta. Ali to nije odrdio jedan ?ovek ili više ljudi. To je odredio Definisani Um kroz nekoliko svojih manifestacija. Svaka Manifestacija, ima svoju Oscilaciju i Algoritam i samim tim, konkretno ova sadašnja u kojoj se razumemo re?ima, slikama, tonovima, kretanjima, i sl. ispoljava se Vremenom.
Imaju?i Svest, a ima je zahvaljuju?i KORIŠTENJU VREMENA, kao pokreta?kog principa Manifestacije, kako ona i danas izgleda, ?ovek je saznao koliko mu traje pojedina?ni životni vek u ovom obliku Manifestacije, i generacijama je uspeo da ustanovi odredjeni Ritam i konstante koje imaju svoj princip zakon i "oblast" egzistencije. Iskreno, Niko nikada ne?e mo?i da sazna, koliko Vremenski, traje Vreme, jer je Iluzija upravo u tome, da se vremenom Vreme ne može doznati. Samim tim, suvišno je i potpuno besmisleno tragati z ana?inom koji bi tako nešto omogu?io ovom obi?nom najobi?nijem ljudskom Umu i opsegu njegove manifestacije. No zato je i te kako važno i smisleno da svaki Pojedina?ni ?ovek, ostvaruju?i svoju Individualnost, raspozna svoje mesto u Vremenu i svoje Vreme ostvari u potpunosti skladnim sa svim opcijama do kojih može do?i svojim saznavanjem. Da bi to u?inio Prihvatljivim, tj. dostupnim iz bilo kog pravca detekcije, vremenom je Razumeo da mu sposobnost Razumevanja i Shvatanja, zavisi isklju?ivo i samo od Ose?aja Uverenosti, do koje dolazi samo i samo, Posve?enjem Sebe K Jastvu, K Sebi, I to onim unutrašnjim jezikom koji je neprevodiv ma i milijardama re?i i ma kojim jezikom ove civilizacije! A da bi mogao u neobeleženom Vremenu, da ustanovi sebi uvek pristupa?an trenutak na koji ?e se vra?ati kao na Jedinog Saveznik au ovoj misiji zvanoj Život, ?ovek je shvatio da mu za to služi Odluka ili Svesno Usresredjena Pažnja ka Misli kojom se vodi. Na taj na?in, odredjivanjem Trenutka koji ?e ga podse?ati na isto, ?ovek je IZMISLIO sebi stanje ili status, Posve?enika.
I kao Posve?enik, zare?en sopstvenim jezikom i ose?anjima, uputio se putem Upošljavanja Svog Razumevanja.
Na taj na?in
i samo na taj na?in
?ovek postaje Vitezom, onim koji služi Procesu Kreacije Toka kao takvog.
Imaju?i na sopstveni osobiti na?in, stalnu svest, hrabre?i je i usavršavaju?i njene mogu?nosti, postaješ Vi?an iz Pravca Apsolutnog Uma a Slobodan iz pravca Definisanog Uma. Tako Oslobadjaš Nedeljivi Centar Svih Stvari, svesti o njemu i Logos u svakoj ?estici biva Regenerisan.
To je Smisao Smisla. - "
