A ti si mogao da se nagledas ratne Grbavice jer si tamo proveo citav rat ???!!!
Slika razrusene ratne Grbavice imas svuda po netu, pa guglaj ako ti je volja. Dopola srusene i ostecene zgrade sigurno nisu stajale godinama za ukras, vec se sa rasciscavanjem terena i popravljanjem zgrada krenulo odmah posle rata, tako da je nejasno sta si ti to mogao da vidis.
Delove grada pod kontrolom tkz. Armije BIH su granatirale i muslimanske i srpske snage, s tim sto je u prvom slucaju granatiranje imalo za cilj izazivanje sto vecih civilnih zrtava zarad medijskog efekta, a u drugom slucaju je bio odgovor na vatru iz vojnih ciljeva koji su bili svuda po gradu, odnosno civili su stradali usled uzajamne vatre obe strane. Zloupotreba civilnih ciljeva u vojne svrhe je ratni zlocin prema odredbama medjunarodnog prava.
Bilo bi predugacko da prenosim sve delove iz Rouozove knjige koji nasiroko opisuju situaciju u Bosni, kontakte sa predstavnicima zaracenih strana i diplomatske napore da se rat okonca.
Ali evo nekih isecaka iz te memoarske knjige koji u najkracim mogucim crtama opisuju situaciju (koga zanima opsirnije na engleskom jeziku
link ):
Majkl Rouz o granatiranju Sarajeva od strane Armije BIH:
Mada je prekid vatre bio na snazi, ponekad su granate doletale sa strane i padale na Sarajevo, najčešće danju i mahom sa muslimanskih položaja. U to vreme sam gledao dramatičnu reportažu Pitera Arneta iz CNN, snimljenu sa krova "Holidej ina", u kojoj je rekao da je prekid vatre skoro narušen i da se Sarajevo opet nalazi pod teškom artiljerijskom vatrom srpske vojske, mada se nama činilo da su ispaljene granate dolazile sa muslimanskih, a ne sa srpskih položaja.
Majkl Rouz o masakru na pijaci Markale
U tom trenutku sam izrekao nešto što ga je neprijatno iznenadilo. Rekao sam mu da je prvo ispitivanje kratera bombe koja je eksplodirala na pijaci "Markale" pokazalo da je ona ispaljena sa bosanske strane. U sobi je zavladao muk, a Sefer Halilovic me je gledao neprijateljski. Hladno je zatražio, da svoju izjavu objasnim. Dodao sam da ugao putanje mine očigledno dokazuje da je ona ispaljena sa veoma male daljine, ili da je čak podmetnuta na licu mesta i aktivirana.
Jos o ubijanju gradjana Sarajeva:
Mnogo su ozbiljniji bili izveštaji koje smo primali od Francuza, da su muslimanske trupe u gradu otvarale vatru na sopstvene građane. Jedan od takvih slučajeva se zbio kada je gađan tramvaj sa zgrade na muslimanskoj strani linije razdvajanja, koju je držala neka paravojna policija. U drugom slučaju, zbog posledica minobacačkog napada u blizini Rezidencije, ubijeno je dvoje dece, a dve mine su pale na istu lokaciju kada je francuski tim istraživao prvi slučaj. To ponovljeno gađanje su mogli da izvedu samo muslimani sa vatrene linije. Na drugoj strani grada su u više navrata avione s oznakama Ujedinjenih nacija i NATO, prilikom sletanja na aerodorom, gađali vojnici iz muslimanskog naselja Butmir. Bosanska vlada je uvek negirala, da njene snage otvaraju vatru na sopstveni narod i na pripadnike misije Ujedinjenih nacija. Čak su postavljali pitanje da li su Ujedinjene nacije u stanju da u uslovima građanskog rata tačno utvrde ko je gađao u nekom posebnom slučaju i da li je moguće tačno utvrditi mesto odakle je gađano. Nismo isključivali mogućnost da bosanska vlada ne učestvuje u tom poslu i da nije izdavala naređenja da se otvara vatra. Lično sam bio ubeđen da muslimanska vojska otvara vatru nasumice kako bi izazvala Srbe da dejstvuju protiv civila, a i kada su gađali civile, činili su to s namerom da optuže Srbe.
O ubijanju Srba:
Sredinom avgusta 1994. muslimanska je vojska artiljerijom gađala srpski grad Ilijaš na prilazima Sarajevu. Ilijaš je bio unutar zone od 20 kilometara zabranjene zone oko Sarajeva, što je značilo, da su muslimani još jednom prekršili ultimatum NATO. U tom napadu je pogođena škola i ubijeni su neke žene i deca.
O nehumanoj taktici:
Posmatrali smo uživo bitku skoro dva sata, a potom je vatra naglo prestala. Srbi, koje smo jasno mogli da vidimo u njihovim rovovima na padini obrasloj borovim drvećem, potpuno su zaustavili muslimanski napad. Tada su i upotrebili svoju artiljeriju i minobacače da bi odgovorili na vatru muslimana, čiji su minobacači bili razmešteni po gradu, a jedan od njih i u samom krugu bolnice na Koševu (o čemu je govorio još moj prethodnik general Brikmon). Muslimani su otvarali vatru na Srbe u nadi da će oni odgovoriti udarima po naseljenoj četvrti, što bi bio novi povod da međunarodna zajednica osudi Srbe, a njih prigrli.
Istorija će biti najbolji sudija muslimanskim vođama zbog primene takve nehumane taktike...
O borbama na Igmanu i ratnom zlocinu nad zarobljenicima i medicinskim sestrama:
Sledeće noći, 6. oktobra, kada su dobili tražene zatvorenike, muslimanske diverzantske jedinice su prodrle u demilitarizovanu zonu i ubile 20 srpskih vojnika i medicinskih sestara, smeštenih u sanitetskoj stanici komandnog mesta. Prošavši kroz zonu, oni su iznenada napali Srbe, a većinu pobili u vrećama za spavanje. Francuski lekar, koji je video tu užasnu scenu, zabeležio je da je osam Srba zaklano noževima i da je većina ubijena iz blizine, metkom u potiljak. Nekoliko tela je izgorelo. Ubijene su i četiri bolničarke. Tog popodneva, u otvorenom kamionu, kroz Sarajevo su paradirali muslimanski vojnici obučeni u crne uniforme sa crnim trakama oko glave, mašući svojim oružjem i uzvikujuć: "Alahu akbar!" Rekli su nam, da je to naročito uvežbana jedinica koja je upravo proslavljala pobedu na planini Igman.
Ovo je nesumnjivo bio jedan od većih ratnih zločina, što je Akaši hrabro i rekao kvalifikujući taj potez muslimanske vojske kao hladnokrvno ubistvo i divljaštvo. Bosanska vlada je tu akciju nazvala legitimnom vojnom operacijom. "Naši momci su ih upravo isterali izvan zone" – brbljao je Ganić, dok je Izetbegović optužio Akašija da vređa njegovu vojsku.
čini se da je i dalje muslimanska propaganda daleko bolja nego tvoja velikosrpska, jer sam sebe pobijaš. 
e, ne moze ovaj lik, koji god da je, pod nikom kartografija bez trolovanja i ponavljanja lazi, sve i nakon svih apsolviranja diskusije..... al' koristi naklonost k sijasetu mod-a......
stare srpske mostarske porodice Shantic s ocheve strane te jedne vredne radnichke srpske nevesinjske porodice Miloshevic-Lazovic s mamine mi strane (da, chesto prezime Miloshevic koje je kartografijin ideoloshki idol s. miloshevic pokushao da ukalja ali NIJE USPEO jer vishe ima obichnih dobrih ljudi s tim prezimenom (jedan od njih je i dusha od choveka dobri sarajevski pesnik pok. Veljo Miloshevic) od megalomanskog zlochinca i njegovog okota).
toliko. 
